Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh

Poslovne banke koje su ostvarile poslovne dobitke (njih 22) su zabeležile profit od 34,5 milijardi dinara. Najveće profite su ostvarile Banca Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banca Intesa je ostala poslovna banka sa najvećim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije banke, obzirom da je svoj proft ostvarila sa daleko manjim resursima od najvećih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu. Profite veće od 2 milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su profite između jedne i dve milijarde dinara ostvarile Societe Generale, Poštanska štedionica, Agrobanka i Volksbank.

Najveći rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeležila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najveće pogoršanje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvođanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.

Poređenjem postignutih rezultata u 2010. godini sa 2009. godinom uočljivo je da su za razliku od nekih drugih privrednih delatnosti, poslovne banke nastavile sa oporavkom nakon ekonomske krize kojom su bile pogođene. Rezultati su po kvartalima 2010. godine konstantno bili bolji od istih perioda 2009. godine, ali još uvek nisu dostigli nivo iz 2008. godine, kada su poslovne banke ostvarile rekordne profite u poslednjoj deceniji. Pojedine poslovne banke, međutim, postigle su istorijski visoke rezultate, što ukazuje da su u potpunosti prevazišle krizni period, ali sa druge strane, ima i poslovnih banaka koje su daleko ispod ranijih nivoa poslovnih rezultata, zbog problema koje je izazvala ekonomska kriza, a koji se prvenstveno odnose na otežanu otplatu kredita. Ovakve tendencije mogu ukazivati i na trend ukrupnjavanja bankarskog sektora, koji je neminovan i na delimičnu preorijentaciju pojedinih poslovnih banaka u budućem poslovanju na sigurnije i profitabilnije bankarske poslove.

DOBRO DOŠLI U SABPRAJM SRBIJU !!
Povećana kreditna sposobnost klijenata do čak 80% nj. mesečne plate!

Tako je počelo i u SAD. Najpre je promenjena regulativa, a onda su banke u trci za profitom, počele da odobravaju tzv. "sabprajm" kredite - kredite rizičnim klijentima koji do tada ne bi mogli da odmaknu dalje od ulaznih vrata banke.
Šta se posle desilo, kada ti klijenti (ponosni vlasnici kredita i hipoteka) više nisu mogli da izmire svoje obaveze prema bankama, dobro nam je poznato...
https://www.aikb.net/t701-ko-je-kriv-za-krizu

Sami bankarai kažu da bi ova odluka NBS mogla da bude pogubna, jer će davanje kredita eksplodirati, jedino ako bankari počnu da se ponašaju racionalno?
Ovako nešto može da dovede do urušavanja finans. sistema i propasti pojedinih banaka jedino ako ova država ima milijarde evra na raspolaganju pa da u tom slučaju po ugledu na Zapad tim parama spasava posrnuli bankarski sektor...

Kriza je u toku, ogroman broj gradjana i firmi neće biti u stanju da vrati kredite, posebno zbog ogromnih kamata koje važe u Srbiji, jer to jednostavno (i objektivno) nije moguće, posebno u ovakvoj (posrnuloj) privredi.
Indeksirani krediti i ogromne kamate pre ili kasnije od svakog dužnika naprave nesolventnog dužnika...
Za koga će ovo biti pogubnija, za banke, za klijente ili za ceo finansijski sistem?

Lista najvećih banaka na svetu – uspeh Singapura i debakl SAD-a


23 maj 2011 11:29

Ovogodišnje izdanje Bloombergove lestvice najvećih svetskih banaka pokazuje da svetski bankarski sistem svoju snagu sa zapada sve više prebacuje na istok.

Zvezda je Singapur s tri banke u TOP 10. Veliki pomak napravila je Kanada s dve banke u prvih deset. Očekivano, američke banke doživele su pravi poslovni debakl, i samo je jedna od njih među deset najvećih banaka na svetu.

16. Citigroup
Sedište: New York
Direktor: Vikram Pandit

15. Standard Chartered
Sedište: London
Direktor: Peter A. Sands

14. JP Morgan Chase
Sedište: New York
Direktor: Jamie Dimon

13. Credit Suisse
Sedište: Zurich
Direktor: Brady Dougan

12. Toronto-Domination bank
Sedište: Toronto
Direktor: W. Edmund Clark

11. Banco Santander Brasil
Sedište: Sao Paulo
Direktor: Marcial Portela

10. BOC Hong Kong
Sedište: Hong Kong
Direktor: Xiao Gang

9. UBS
Sedište: Zurich, Basel
Direktor: Oswald Grubel

8. Banco Bradesco
Sedište: Osasco (Brazil)
Direktor: Luiz Carlos Trabuco Cappi

7. FifthThird Bancorp
Sedište: Cincinnati
Direktor: Kevin Kabat

6. United Oveseas Bank
Sedište: Singapur
Direktor: Wee Ee Cheong

5. DSB Group Holdings
Sedište: Singapur
Direktor: Piyush Gupta

4. Canadian Imperial Bank of Commerce
Sedište: Toronto
Direktor: Gerald T. McCaughey

3. National Bank of Canada
Sedište: Montreal
Direktor: Louis Vachon

2. Svenska Handelsbanken
Sedište: Stocholm
Direktor: Pär Boman

1. Ovesea-Chinese Banking
Sedište: Singapur
Direktor: David Philbrick Conner

http://gdeinvestirati.com/banke/vesti/4510-lista-najvecih-banaka-na-svetu-uspeh-singapura-i-debakl-sad-a

Da li će opstati sve banke u Srbiji?

Pad kupovne moći i sve teže naplativi krediti preduzeća otvaraju pitanje da li ima dovoljno mesta za 34 banke, koliko ih sada posluje na srpskom tržištu.
...
prošle godine 23 banke u Srbiji ostvarile su profit od 30 milijardi dinara, ali njih jedanast zabeležilo je minus od pet milijardi dinara ili 50 miliona evra.
...
Zbog krize, banke su prošle godine otpustile 1.050 zaposlenih, pa u bankarskom sektoru sada radi oko 29.000 radnika.
...
http://gdeinvestirati.com/banke/vesti/4527-da-li-ce-opstati-sve-banke-u-srbiji

Sneki ::

DOBRO DOŠLI U SABPRAJM SRBIJU !!
Povećana kreditna sposobnost klijenata do čak 80% nj. mesečne plate!

Tako je počelo i u SAD. Najpre je promenjena regulativa, a onda su banke u trci za profitom, počele da odobravaju tzv. "sabprajm" kredite - kredite rizičnim klijentima koji do tada ne bi mogli da odmaknu dalje od ulaznih vrata banke.
Šta se posle desilo, kada ti klijenti (ponosni vlasnici kredita i hipoteka) više nisu mogli da izmire svoje obaveze prema bankama, dobro nam je poznato...
https://www.aikb.net/t701-ko-je-kriv-za-krizu

Sami bankarai kažu da bi ova odluka NBS mogla da bude pogubna, jer će davanje kredita eksplodirati, jedino ako bankari počnu da se ponašaju racionalno?
Ovako nešto može da dovede do urušavanja finans. sistema i propasti pojedinih banaka jedino ako ova država ima milijarde evra na raspolaganju pa da u tom slučaju po ugledu na Zapad tim parama spasava posrnuli bankarski sektor...

Kriza je u toku, ogroman broj gradjana i firmi neće biti u stanju da vrati kredite, posebno zbog ogromnih kamata koje važe u Srbiji, jer to jednostavno (i objektivno) nije moguće, posebno u ovakvoj (posrnuloj) privredi.
Indeksirani krediti i ogromne kamate pre ili kasnije od svakog dužnika naprave nesolventnog dužnika...
Za koga će ovo biti pogubnija, za banke, za klijente ili za ceo finansijski sistem?

Srbija po obimu kredita sa kojima se kasni sa naplatom prednjači u regionu i u ukupnoj vrednosti bankarskih plasmana ti krediti su u našoj zemlji dostigli 17 procenata, kažu iz MAT-a.

Stručnjaci biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) kažu da da je nivo problematičnih, odnosno kredita u docnji (kašenjenju sa plaćanjem) većoj od 90 dana, u 2010. povećan za 71,9 milijardi dinara, odnosno za 26,3 milijardi u odnosu na godinu pre i dostigao je vrednost od oko 270 milijardi dinara.

Urednik biltena Vladimir Vučković upozorava da jedna od posledica rasta tih loših plasmana jeste dodatno istiskivanje privatnog sektora sa bankarskog tržišta, jer kako je objasnio, u uslovima jačanja kreditnog rizika privatnog sektora, banke su sve više orijentisane ka državnim hartijama od vrednosti.

Osvrnuvši se na region, Vučković je rekao da je po nivou problematicnih kredita ispred Srbije samo Crna Gora sa 21,2 odsto, zatim slede Bugarska sa 11,9 odsto, Rumunija sa 11,8 , Hrvatska sa 11 , Poljska - devet odsto, Mađarska - 8,7 i Česka - 5,8 odsto

Vučković je upozorio da dalji razvoj i povećanje problematičnih kredita u Srbiji može da ugrozi bankarski sektor i finansijsku stabilnost u zemlji.

Ovaj ekonomski stručnjak je rekao da je nešto bolja situacija u sektoru kredita odobrenih stanovništvu, gde su osam procenata krediti koji imaju predznak loših kredita, što je na nivou 2009. godine.

Međutim, kako je Vučković objasnio, u perspektivi i u tom sektoru treba očekivati porast nenaplativih kredita, kada počne otplata subvencionisanih kredita.

Vučković je zbog toga kritikovao i odluku Narodne banke Srbije (NBS) o olakšanom zaduživanju građana.

Ta odluka centralne banke, prema oceni autora MAT-a, je "pogrešna i rizična", jer otvara problem konverzije valutnog u kreditni rizik i uvećava deficit razmene i pretežno se konvertuje u tražnju za uvozom

Rang lista banaka po aktivi u 2010. godini

Banka Intesa
Komercijalna banka
EFG BANKA
Raiffeisen banka
Unicredit banka
Hypo Allpe Adria Bank
Aik Banka
Societe generale Banka Srbija
Alpha banka
Vojvođanska banka

Momir ::

Rang lista banaka po aktivi u 2010. godini

Banka Intesa
Komercijalna banka
EFG BANKA
Raiffeisen banka
Unicredit banka
Hypo Allpe Adria Bank
Aik Banka
Societe generale Banka Srbija
Alpha banka
Vojvođanska banka

U normalnim zemljama, banke se koritaju po kapitalu i trzisnoj kapitalizaciji.

Odnos izmedju kapitala i aktive je u svakoj zemlji skoro isti izmedju banaka, a razlikuje se izmedju drzava zbog razlicitih propisa o minimalnom kapitalu.

Nije u svakoj zemlji isti, vec u onim sistemima koji primenjuju standard Bazel II. Tu je kljucna adekvatnost kapitala - tj. MERA KAPITALA BANKE. Ta adekvatnost ne sme da bude ispod 12%. To je procenat kojim se mnogi gadjaju a ne znaju zapravo sta znaci.
Kapital cine osnovni kapital, dopunski I i dopunski II (tier I i II) umanjeni za odbitne stavke.
OSNOVNI KAPITAL mora da cini 50% kapitala banke a to je mahom akcijski kapital (obicne i prioritetne), rezerve i kapitalni dobitak od drugih hartija. Odbitni faktori su gubici iz prethodnih i tekuce godine, kapitalni gubici i stecene sopstvene akcije.
DOPUNSKI I su uplacen deo kapitala iz kumulativne akcije, emisiona premija iz kumulativnih akcija i subordinarne obaveze, a odbitne stavke su iznos subordinarnih obaveza koji je veci od 50% kapitala banke i stecene sopstvene akcije
DOPUNSKI II su kratkoročne obaveze banke čiji je rok dospeća najmanje dve godine i koje se ne mogu isplatiti pre roka, ne sme preći 250% onog dela osnovnog kapitala koji sluzi za pokriće tržišnih rizika. Odbitni faktor je ulaganje direktno ili indirektno u banke u iznosu koji je 10% veci od kapitala banke.
Rizicna aktiva - aktiva ponderisana kreditnim rizikom + zahtev za kreditnim rizikom + zahtev za drugim trzisnim rizicima pomnozen minimalnom propisanom vrednoscu adekvatnosti kapitala (0,12).

@miladin

Nismo se razumeli nije isti u svakoj zemlji, nego je isti, tj skoro isti u okviru jedne drzave zato sto posluju po istim propisima. Tema je bila poredjenje u okviru Srbije.

I Bazel II je previse rizican za moj ukus i srecan sam sto nase banke imaju strozije uslove poslovanja. Za kraj se nadam da ce stvarno neko kupiti UNBN, ne samo zato sto imam njihove akcije, nego i zato sto ce pogurati ta transakcija ceo bankarski sistem u dobrom pravcu.

To je samo na nivou nadanja radi ostvarivanja sopstvenih interesa. Zasto bi neko preuzimanje banke koja nema perspektivu dalju od okruzne da pogura ceo bankarski sistem? Da li je uspesno preuzimanje Delte od strane Intese uticalo na bankarski sistem? Nije. Prilagodilo se njemu. Cena novca je ostala ista, konkurencija nije smanjila kamate, tarife dobile novu dimenziju...
Da li je NBG i vencanje sa Vojvodjanskom dalo rezultate? Hahaha, eno ga NPL odeljenje u Vojvodjanskoj u zeleznickoj ulici grca i vuce banku u ponor.
Guranje krece tek kada se pizdarija sa Grckom i eurom stabilizuje, sa tendencijom neprelaska na Spaniju i Portugal.

Slazem se da Grcka moze dosta negativno da utice, ali se ne slazem da Inteza, NB grcke i ostale strane banke nisu pogurale trziste u svakom pozitivnom smislu.

Mislim da bi definitivno bilo gore bez njih i inace mislim da nista nije staticno i da od loseg uvek ima gore, a od dobrog bolje.

Za kraj cena novca je problem samo za one koji su u deficitu. Vecina ljudi ovde na forumu nije u toj situaciji. Svestan sam da je skup novac stetan za privredu i drzavu u celini, ali ovde sam mislio na individualne interese clanova foruma.

Matthew Greenburgh ::

Eto... Do not overanalyse: analysis = paralysis ;) ;)

Sta se dogodilo sa ovim gospodinom? Veliki vizionar, nema sta.

Ckebu ::

Matthew Greenburgh ::

Eto... Do not overanalyse: analysis = paralysis ;) ;)

Sta se dogodilo sa ovim gospodinom? Veliki vizionar, nema sta.

Gde si Matt ...dugo te nije bilo. Reci mi molim te, sta bi sa AGBN? Koliko se secam tvoja omiljena banka.

Dejansss ::

Gde si Matt:sesir: ...dugo te nije bilo. Reci mi molim te, sta bi sa AGBN? Koliko se secam tvoja omiljena banka.

Opljackala ekipa i odnela. Cujem nije ostao tamo vise ni kamen na kamenu. G-din Dule & Co. imaju neki pakleni plan (ali ne Dule Antonic, nego Petrovic). Ne daj Boze...spominju se neki slovacki tajkuni, pu pu daleko bilo.

Dobra je to prica bila...ali u ono vreme i pre svetskog sunovrata. Sad je tu lakrdija, limitiranje stete.

Kad si vec tu, koja banka je sad po tvom misljenju dobra? Mozda ih ipak treba izbegavati dok ne prodje ova kriza. Sta ti mislis?

Dejansss ::

Kad si vec tu, koja banka je sad po tvom misljenju dobra? Mozda ih ipak treba izbegavati dok ne prodje ova kriza. Sta ti mislis?

Santander, BBVA, Lloyds...i Kinezi poneki. Nema vise krize - ovo je sad new normal kako kazu.

Hvala, brz si kao i ranije. Neka banka sa nase berze?

Dejansss ::

Hvala, brz si kao i ranije. Neka banka sa nase berze?

Dok ne dodje normalna vlast, sve je ovo sad na berzi u lokalu pod rizikom da ode na nulu. Ko zna sta je sad u AIK-u? Agbn na vestachkom disanju.....ova pumpa na UNBN smesno izgleda - sta tamo tacno ima da se kupio? PBB mrtva prica, pazi kad se sa Bugarima "ozbiljno" pregovara. KMBN - opljackali EBRD/IFC, samo za njih ima dil...Postanska izivljavaju se neznalice iz AOD.

Tuzna je situacija. Back in the days su bili dokapi, dobar zalet, imao si pricu i likvidne bilanse. Sada imas skupe depozite i toxic aktivu - negative carry i jedan surogat/privid zivota.

Znam da nije banka, ali da li si malo gledao NIIS?

Hvala!!!

Matt ????

Jel si to ti S.T.V.A.R.N.O. ???



Ne verujem... jel se ti sećaš ko je Ivan ili Majstor?

DOBRO DOŠAO!!!

Dejansss ::

Znam da nije banka, ali da li si malo gledao NIIS?

Hvala!!!

Ne pratim...sorry.

Sneki ::

Matt ????

Jel si to ti S.T.V.A.R.N.O. ???



Ne verujem... jel se ti sećaš ko je Ivan ili Majstor?

DOBRO DOŠAO!!!

Brzi Met opet među svet. Pozdrav!
Imaš li komentar na ono što se u međuvremenu izdešavalo na MTBN? Kako uopšte gledaš na razvojne banke kojima upravlja država (ili, u ovom slučaju, pokrajina)?

BoS ::

Brzi Met opet među svet. Pozdrav!
Imaš li komentar na ono što se u međuvremenu izdešavalo na MTBN? Kako uopšte gledaš na razvojne banke kojima upravlja država (ili, u ovom slučaju, pokrajina)?

Gubljenje vremena, para - sem ako nije strukturirano kao HBOR u CRO. MTBN je stvarno bio nesretan slucaj - ogromna pljacka. Koliko kapiram pokrenut je proces da se formira nova razvojna banka...mislim da nece biti nista od tih suludih ideja o spajanjima koje su imali ranije. Nema vise sta da se spoji: sve je nula + nula + nula, pa se isponderise sa nula. Hehehe.......

Delim mišljenje s Matt-om, nema od ove vlasti vajde!
Ništa oni i ni za šta nisu sposobni, sudstvo je njihovo i bog!
Ni da se mrdnemo, pa i policija ne može ništa, direktor policije iz DS,
djaba Dačiću položaj ministra...
Ovako ta ekipa razmišlja:
Svi su besni na tajkune (bogataše), pa hajde i mi da ih zapljunemo,
šta nas košta, ako to slaganje s većinom naroda bude dovoljno da
dobijemo sl. izbore, OK, a ako ne bude, pa uhapsićemo nekog...
ne Koleta (on je naš) načićemo nekog, evo Beko se sam nudi
pa ako i proda Luku za 40-60 miliona, OK, biće to naš "uspeh", a ako ni
to ne bude dovoljno, načićemo nekog već... ??
Koga?

Hvala Matt!
U vezi MTBN sam ionako bio pesimista, a sada sam još više.

Matthew Greenburgh ::

Dejansss ::

Gde si Matt:sesir: ...dugo te nije bilo. Reci mi molim te, sta bi sa AGBN? Koliko se secam tvoja omiljena banka.

Opljackala ekipa i odnela. Cujem nije ostao tamo vise ni kamen na kamenu. G-din Dule & Co. imaju neki pakleni plan (ali ne Dule Antonic, nego Petrovic). Ne daj Boze...spominju se neki slovacki tajkuni, pu pu daleko bilo.

Dobra je to prica bila...ali u ono vreme i pre svetskog sunovrata. Sad je tu lakrdija, limitiranje stete.

Dakle AGBN strong SELL?

Sneki ::

Dakle AGBN strong SELL?

Ne znam...mislim da je vise Neutral.

Boranija ::

MilanLaki ::

Ma, necu nista da pricam, da ne ispadne da "pumpam". Samo cu reci da drzava "mora" da regulise svoja vlasnistva u svim bankama u Srbiji. To je uslov svih uslova.
Drzava nece dokapitalizovati komercijalnu banku! Drzava je uslovljena od NATO-a, kao i Nemacke + Austrije da proda Telekom!

Ozbiljne su pretnje da ce sledeca faza eu-integracija kao uslov postaviti prodaju EPS-a! Kao sto vidite, regulisanje vlasnistva u bankama je prvi uslov koji Vlada mora ispuniti!
Drugim recima, nikakvo preuzimanje od strane Srbije, kao drzave niti jedne banke nije moguce ni sada ni u buduce!

AGBN ce preuzeti stranci, tj. strani kapital - naravno, potrebno je pre toga da se 'drzava' izbaci iz koloseka, jer 'ovi' nece da kupe banku sa teretom, tj. obavezom.

Isto je i sa Telekomom - drzava ce dobiti mogucnost da naplati dividendu za 2010. godinu, ali ce morati da nastavi da otplacuje kredit Telekoma Srbije prema City Group-u, dok ce "novi", tj. vec vidjeni vlasnik dobiti "cite bilanse", preduzece ispod svake cene, bez ijednog centa duga i super!

Definitivno najjaći post sa celog foruma!!
Ako neko može da me demantuje rado ću prihvatiti...

Evo jedne zanimljive analize banka.
Bar da vas razveselim u ovo tmurno nedeljno veče!

Ima toga još ovde
https://www.aikb.net/t823-forumski-biseri

Citat :

O kojim bankama je reč i koja je vrsta problema u pitanju?
- Srpska banka, Čačanska, Poštanska štedionica, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, Komercijalna banka, sve su one na listi. Evo, recimo za Razvojnu banku Vojvodine izvesno znamo da je tamo loša aktiva, dakle pljačka, iskazana u knjigama na nivou oko 85 miliona evra, i da je dodatno dokapitalizovana sa 35 miliona evra u gotovini, dakle ukupno oko 120 miliona evra. Za Privrednu banku Beograd znamo da je stanje gore nego u Agrobanci i tamo je država upumpala oko 20 miliona evra, a u sličnom stanju je i Srpska banka.

Slovenija podcenila krizu?


Pet meseci nakon što je Slovenija osnovala ’lošu banku’, s ciljem preuzimanja milijardi evra toksičnih aktiva državnih banaka i pružanja pomoći zemlji da izbegne traženje međunarodne pomoći, ta banka i dalje nema zvanični sajt, a kamoli loše zajmove u svom posedu.

Slovenačka vlada je saopštila da je reorganizovanje banaka hitan zadatak, planirajući još u junu prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, ali je Evropska komisija blokirala takav potez zahtevajući najpre da se obavi spoljna revizija i da se otkriju prave razmere problema, prenosi Rojters.

Slovenačka vlada je saopštila da je reorganizovanje banaka hitan zadatak, planirajući još u junu prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, ali je Evropska komisija blokirala takav potez zahtevajući najpre da se obavi spoljna revizija i da se otkriju prave razmere problema, prenosi Rojters.

Iz tog razloga bi prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, koja je nazvana Društvo za upravljanje potraživanjima banaka (DUTB), mogao biti obavljen tek naredne godine, što povećava rizik za zemlju sa dva miliona stanovnika i izaziva nova previranja u dužničkoj krizi evrozone.

"Budući da ekonomija i dalje slabi, sa naročito primetnim pogoršanjem situacije u samim domaćinstivima, broj nerealizovanih zajmova nastavlja da ubrzano raste, a sa tim i troškovi dokapitalizacije državnih banaka", navedeno je u saopštenju analitičara japanske banke Nomura.

Kako navodi centralna banka Slovenije, najveće državne banke imaju loše zajmove u vrednosti od 7,5 milijardi evra, što je jednako oko 21,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a od čega bi DUTB trebalo da preuzme oko polovinu.

Međutim, Evropska komisija strahuje da bi takvi podaci mogli biti ’potcenjeni’.