Srbija, razno...

Magazin „Wine Enthusiast“ objavio je članak o rakiji, u kojem se piće opisuje kao važan segment kulturnog nasleđa i „esencija srpskog bića“.

Novinarka Kristin Vuković u svom članku u magazinu Wine Enthusiast rakiju opisuje stihovima Mome Kapora, navodi se u saopštenju Turističke organizacije Beograda (TOB).

„U rakiji je esencija srpskog bića, najpre radost, zatim svečanost ukusa, zatim bes, samilost, osećanje da je svet dobar i da su svi koji piju prijatelji“, objasnila je novinarka citirajući srpskog pesnika.

Kristin je dala osvrt na istorijat rakije, poreklo naziva i njenu upotrebu kroz vekove. Zatim je, kroz degustaciju rakije u nekoliko beogradskih restorana, opisala način pravljenja rakije od različitih vrsta voća, kao i njeno kombinovanje sa hranom.

Novinarki Vuković, domaćin je bila Turistička organizacija Beograda, a direktor te organizacije Miodrag Popović kaže da ljudi u Srbiji tretiraju rakiju kao lek.

Popović navodi da upotreba rakije u medicinske svrhe datira daleko u prošlost, a da je danas nezaobilazni deo obeležavanja svakog značajnog događaja.

Predsednik Društva psihologa Srbije Ivan Jerković:

"Može se govoriti o tome da se danas, od udžbenika u školama, preko narativa u javnosti, neguje hajdučko-revolucionarna tradicija. U toj tradiciji nadmudrivanja, snalažljiv je, pametan onaj koji uspe da troši struju, a da njegovo brojilo to ne meri", rekao je Jerkovic.  

On je ocenio je da je u Srbiji očigledno povećan nivo tolerancije za prevaru i dodao da se situacija neće promeniti dok god na takve ljude budemo gledali sa simpatijama, kao na vickaste i visprene, umesto da ih osuđujemo za prevaru ili prekršaj.

Većinski vlasnik beogradske Televizije Studio B, prema podacima Agencije za privredne registre, postala je firma iz Beograda Global media technology, društvo sa ograničenom odgovornošću čiji je vlasnik Saša Blagojević, koji je ranije kupio i dnevni list Alo.

Global media technology je unošenjem nenovčanog kapitala u iznosu od gotovo 64 miliona dinara dobila 59,74 odsto udela u vlasništvu Radio difuznog preduzeća Studio B doo koje u Registru medija upisano kao izdavač TV Studio B.

Kompanija "Maksim medija", čiji je vlasnik Ružica Krdžić, kupila je u avgustu 2015. godine Televiziju Studio B za 530.000 evra.

Saša Blagojević, vlasnik Global media technology, takođe je direktor i suvlasnik marketinške agencije "Trilenijum".

On je prošle godine, kao jedini vlasnik firme Dnevne novine Alo doo, kupio tabloid Alo od švajcarsko-nemačkog izdavača Ringijer Aksel Špringer.

Blagojević nije poznat široj javnosti, niti se ikada bavio medijima, mada se spekuliše da je blizak vrhu vlasti. Pokušali smo od njega da dobijemo odgovor na pitanje koji su bili njegovi motivi da uplovi u medijske vode, ali nije odgovarao na naše pozive. Ekonomski stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da Blagojević namerava da kupi Alo, ali im je neobičan način na to koji to radi, registrujući novu firmu pored već postojeće izdavačke kuće. U APR-u kažu da, sa zakonske strane, tu nema ničeg spornog.




Saša Blagojević, Direktor

Više od četrnaest godina iskustva u različitim oblastima poslovanja uključujući finansijski, marketing i menadžment konsalting, business development, upravljanje ljudskim resursima, veleprodaju i maloprodaju. Pre dolaska u Trilenium radio kao konsultant i broker sa nekim od najvećih internacionalnih i domaćih kompanija uključujući Philip Morris International, Carlsberg Breweries, Henkel CEE, Tarkett Sommer, Knjaz Miloš Aranđelovac, Sintelon Bačka Palanka, Vital Vrbas, Merima Kruševac, Pupin Telecom Beograd, Ratar Pančevo, Albus Novi Sad, Rubin Kruševac, Soko Štark Beograd, Morava Čačak, Kluz Beograd, Frikom Beograd itd. Tri godine bio direktno uključen u rukovođenje dve respektibilne kompanije, kao Izvršni direktor multinacionalne kompanije Zepter International i kao Zamenik direktora brokerske firme Senzal Beograd.

NARODNA BANKA U MINUSU PREKO 700 MILIONA EVRA
https://www.vesti.rs/Srpska-Napredna-Stranka/Bravo-Jorgovanka-Narodna-banka-u-minusu-preko-700-miliona-evra-2.html

Ne ulazim u to da li je vest tačna ili ne, ali uvek treba navesti izvor...

U ovom slučaju je to Герила.рс/dostajebilo.rs
a njima baš i nije verovati.

Evo linka na kome se objašnjava kako je nastao minus, od domaćih eksperata na američkom (Slobodna Evropa) sajtu:

https://www.slobodnaevropa.org/a/narodna-banka-u-minusu-zasto-i-ko-je-kriv/26677597.html



Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da taj gubitak centralne banke nije iznenađujući, ali da nije naročito veliki. Pored pada vrednosti zlata, on se osvrće i na dodatne razloge nastanka minusa u centralnoj banci.

“Čini mi se da je gubitak mogao nastati u relativno lošim uslovima plasmana tog novca, s obzirom da je bilo dosta poremećaja na deviznim tržištima, naročito s obzirom na odnos evra i dolara koji stalno fluktuira na štetu evra i tu se moglo izbubiti nešto para. Drugo, vidi se da u poslednjih nekoliko godina čak i banke koje koje se kategorišu kao ‘tri A’ banke i imaju neke obveznice, u suštini nisu baš ‘tri A’ jer malo dublja analiza pokazuje da nisu tako zdrave. To isto se dešava i sa državama. Vi ako uzimate američke obveznice za koje se smatra da su ‘tri A’, a njihova kriza ne jenjava još uvek, to znači da teško mogu biti u toj kategoriji, pa i tu može da bude dosta nesigurnosti. U toj situaciji mi smo, očigledno, suviše mali, a nisam siguran ni da imamo neku ozbiljnu brokersku organizaciju u ovoj zemlji koja bi mogla da ‘hendluje’ tolike milijarde na jedan pouzdaniji i predvidljiviji način. No, to je sad pitanje profesionalizacije upravljanja novcem centralne banke”, ocenjuje Mahmut Bušatlija.

"Grehota je da imate dva miliona kilograma višnje, 500-600, milion kilograma kupina raznih sorti, da imate na tone šljiva, da imate malina, po dva, tri hektara zasađenih novih zasada, a nema ko da uzme, gde da se prera i gde da se odloži", kaže Dušica Jović, predsednik udruženja "Nektar" u Knjaževcu.

Opština Knjaževac je u poslednjih pet godina subvencionisala proizvodnju dvadeset hektara jagodičastog voća.

"Šezdeset do osmadeset odsto su bile subvencije države, a 20-30 posto su naš novac, ali ispada da smo potrošili bez veze, i državne pare i naše pare", kaže Gradimir Aleksić iz Knjaževca.

Zorica Arsić iz Knjaževca napominje da ima dvoje dece koja ne rade, oa se porodica trudi da od toga živi, ali je teško.

Ukoliko otkupa ne bude, da li postoji alternativno rešenje, pitali smo naše domaćine.

"Pitam se koje taj što može jedan vagon to jest 10.000 kilograma da stavi u burad da to prevri, da kupi šećer, da to odleži. Kupinovo vino zahteva izuzetnu negu da bi bilo kvalitetno. Da se peče rakija, takođe on treba na stotine i stotine kazana rakije da ispeče.To je nemoguće", tvrdi Dragiša Jović iz Trgovišta.

U opštini Knjaževac kažu da su spremni da plaćaju skladištenje kupine ukoliko se nađe hladnjača.

"Zvali smo i naš poljoprivredni kombinat "Džervin" da vidimo da li imaju slobodnog prostora za skladištenje tih kupina. Međutim, trenutno nemaju prostora. Ali mi podržavamo naše kupinare i hoćemo da pomognemo na bilo koji način", kaže Marko Stojanović, pomoćnik predsednika opštine Knjaževac.

Samo u ataru Mesne zajednice Trgovište godišnje se proizvede 130 hiljada kilograma kupina. Proizvođači gledaju u nebo i s pravom se pitaju, gde će završiti ovogodišnji rod.

Srbi tonu u bedu
Vlastima u Beogradu su puna usta priče o boljem životu, a većina građana Srbije sve dublje tone u siromaštvo, po čemu je naša zemlja i zvanično postala najbednija u Evropi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Srbija zemlja sa stopom siromaštva od 24,6 odsto lider među siromašnim državama Evrope.
https://www.vesti.rs/Vesti/Srbi-tonu-u-bedu.html

Akcionari Trepče, prema srpskim izvorima, su:
Fond za razvoj Republike Srbije (55,1 odsto vrednosti kapitala), “Generaleksport“ Beograd (6,8), “Jugobanka Jug Banka“ Kosovska Mitrovica (2,3), “Progres“ Beograd (1,9), Dunav banka a.d. Zvečan (1,9), Elektroprivreda Srbije (1,6), “14 Oktobar“ Kruševac (0,14), “Termoelektro“ Beograd (0,07), “Ratko Mitrović“ Požega (0,07), Dunav Osiguranje Beograd (0,03) i Luka Bar Beograd (0,01).

HPK je 1. avgusta Saveznom sudu u Vašingtonu, Distrikt Kolumbija, podneo peticiju u kojoj se zahteva da se, na osnovu Konvencije o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odluka, potvrdi odluka koju je u maju doneo arbitražni tribunal u Londonu.

Londonski sud za međunarodnu arbitražu (LCIA) je u maju ocenio da je Železara Smederevo nezakonito raskinula ugovor kojom je menadžment HPK 2015. angažovan da unapredi poslovanje te, tada državne kompanije, i privuče kupca za njenu privatizaciju.

Ugovor sa HPK-om je raskinut juna 2016. sa obrazloženjem da ne ispunjava ugovorene obaveze, koje nikada nisu objavljene. Železara Smederevo je 2016. prodata kineskoj HeSteel grupi, ali holandska kompanija tvrdi da je ugovor sa njom bez razloga raskinut "uoči samog završetka privatizacije većinskog udela Železare".

HPK u peticiji tvrdi da Železara i Vlada Srbije odbijaju da plate bonus od 10 mil USD koji je ugovorom bio dogovoren ako privatizacija usledi u roku od pet godina od njegovog sklapanja.

Odlukom arbitraže u Londonu kompanija HPK ima pravo na bonus od 10 mil USD i iznos za dodatne izdatke, ali Vlada Srbije i Železara ne žele da plate tu sumu.
HPK optužuje Vladu Srbije da se, iako je bila vlasnik Železare, neopravdano poziva na njen nominalni nezavisni korporativni status kako bi izbegla plaćanje odštetnog zahteva.

Prema neizvaničnim informacijama Bete, odbijen je tužbeni zahtev HPK Engineering protiv države Srbije i ta kompanija teško da će moći da realizuje arbitražnu presudu o obeštećenju od Železare.

Peticija američkom sudu, ukoliko je podneta, prema tim izvorima, može se tumačiti kao vrsta pritiska HPK da bi izdejstvovala naplatu tražene odštete.

PONUDE za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) "Bor" dostavili su kineska kompanija "Zi jin", kiparski "U gold", iza kojeg stoji ruski kapital, i kanadsko-finski investicioni fond "Čampion".

Iako se očekivalo da ponude podnesu turski "Džengiz holding" i "Ruska bakarna kompanija", oni ponude nisu dostavili. Navodno, zbog pada lire, Turci nisu u mogućnosti da obezbede finansiranje otvaranja novih rudnika u RTB, dok su Rusi, koji su u ovaj posao trebali da uđu sa domaćim biznismenom Milanom Popovićem, odustali od trke za strateško partnerstvo sa RTB.

Kineski "Zi jin", koji je od početka važio za jednog od najozbiljnijih igrača za strateško partnerstvo sa RTB bi, ako uspe da to i ostvari, dobio priliku da se pozicionira na evropskom tržištu. Kinezi su detaljno skenirali kompletno poslovanje Basena, nakon čega su i dostavili ponudu.

O kiparskom "U goldu" se malo zna. Pominje se da ta firma ima rudnike uglja u Ukrajini, ali i da su vlasnici nekih od najpoznatijih hotela u Crnoj Gori. Kanadsko-finski investicioni fond "Čampion" se bavi investicijama u rudarstvo i oni su, takođe, nekoliko puta pokazivali interesovanje za strateško partnerstvo sa RTB.

Telegraf citat:

Nakon vesti da je voditeljka "Beogradske hronike", Slađana Tomašević, napadnuta u zgradi u kojoj živi na Dorćolu, kontaktirali smo i stanare ove zgrade. Niko od njih ne osporava da je voditeljka dobila šamar, ali ipak otkrivaju drugu stranu priče.

Interesantno je to što voditeljka "Beogradske hronike" koja se bavi problemima u Beogradu, naročito nelegalnom gradnjom, sada i sama u centru ovakvog skandala.

Naime, sve se dogodilo pre 15 dana, kada je Tomaševićeva, po ko zna koji put, pocepala papir sa oglasne table koji se ticao sastanka skupštine stanara. Na sastanku je trebalo da se razgovara o nelegalnoj dogradnji stana voditeljke i način da se tome konačno stane na put.

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2985695-neverovatan-obrt-voditeljka-nasrnula-na-uglednog-profesora-sa-stapom-cerka-stala-u-odbranu-oca-i-osamarila-je-foto

DA li će se i u Srbiji dobijati neka nadoknada za plastične flaše i drugu plastičnu ambalažu, biće poznato krajem godine. Do tada bi Ministarstvo životne sredine trebalo da donese odluku da li će trgovci, kada im se donese ambalaža, kupcima vraćati određen iznos novca ili će se na neki drugi način građanima davati naknada za vraćenu PET ambalažu.

Prevedeno na srpski: UVODI SE KAUCIJA NA PLASTIČNE FLAŠE!!!

Na kraju ćemo doneti odluku, ali ovako više ne može da bude niti će biti - rekao je ministar. - Naša odluka će biti zasnovana na interesu da Srbija bude potpuno čista. Posle javne rasprave, Ministarstvo će doneti odluku, a očekujem da do kraja godine to pitanje bude otvoreno i zatvoreno.

Govoreći o efektima naplate plastičnih kesa u prodavnicama, ministar kaže da je ta mera smanjila njihovo korišćenje za 70 odsto u Srbiji. On je najavio i da će resorno ministarstvo ove godine raditi na izmeni propisa, pa će neke od nadležnosti ovog ministarstva biti prenete na opštine i gradove.

Kompanija Coca-Cola HBC AG započela proces akvizicije vodeće domaće konditorske kompanije "Bambi" od fonda "Mid Europa Partners" u vrednosti od 260 miliona evra. Konačni sporazum će biti definisan kroz završna usaglašavanja, a akvizicija ostaje podložna uobičajenim uslovima i odobrenjima nadležnih organa zbog čega se očekuje da će sam proces biti okončan u drugom kvartalu 2019. godine.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/koka-kola-preuzima-bambi-vrednost-akvizicije-260-miliona-evra/7h0wy5p

To je oko 100.000 dinara po akciji okvirno. Svaka im čast, lep posao!

"Sav taj kapital vracamo na nasu teritoriju, koju najbolje poznajemo."

Gde je Srbija deset godina nakon velike recesije? VIDEO
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=22&nav_id=1508891

Medicinski radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenta nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara, sledi iz odredbi novog zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Nova ekonomija piše da u nedavno usvojenom zakonu navodi se da se ne smatra korupcijom i sukobom intresa "iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji".

Prostorni plan područja namenjenog Nacionalnom fudbalskom stadionu u Surčinu, trenutno je na ranom javnom uvidu u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta, pišu Večernje novosti. Stadion će biti izgrađen na državnom poljoprivrednom zemljištu u Surčinu. Reč je o oranicama kombinata PKB, koje su izuzete iz privatizacije.

Rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalsкog stadiona, samo je prvi korak u prikupljanju dokumentacije neophodne za realizaciju ovog projekta, pišu Večernje novosti.

Stadion će se, prema planu, prostirati na 35 hektara i moći će da primi 60.000 navijača. Sa pratećim objektima i sadržajima, čitav kompleks će zauzimati ukupno 430 hektara zemljišta uz obilaznicu u Surčinu. Reč je o parceli koja je sada poljoprivredno zemljište, u narednom periodu biće pretvorena u građevinsko.

"Reč je o zemljištu PKB, koje je izuzeto iz nedavne privatizacije ovog preduzeća", kaže, za "Novosti", Stevan Šuša, predsednik opštine Surčin.

Planirani fudbalski stadion biće multifunkcionalnog karaktera. U okviru njega biće izgrađeni i lokali za trgovinu i ugostiteljstvo. Na 326 hektara prostiraće se spratni sadržaji, na 65 hektara saobraćajna infrastruktura.

Klasične sijalice od sledeće godine van upotrebe u Srbiji
Pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Miloš Banjac izjavio je da će klasične sijalice sa užarenom niti do kraja 2020. godine biti izbačene iz upotrebe.

KUPITE NA VREME ZALIHU OBIČNIH SIJALICA!!!

Privredna društva sa najvećim neto dobitkom u 2018. godini kao odraz stranih direktnih investicija su Zi Đin, Aerodrom Nikola Tesla i Al Dahra. Zi Đin Bor je ostvario najveći neto dobitak u 2018. i on iznosi 90 milijardi dinara.

Neto dobit Aerodroma Nikola Tesla Beograd bio je 53 milijardi dinara, dok je u 2017. bio tri milijarde. Tome je najviše doprinela uplata jednokratne koncesione naknade od 59,25 milijardi dinara krajem 2018, koju je uplatila francuska kompanija koja je zaključila ugovor o konscsiji sa Vladom Srbije, naglasio je APR.

Al Dahra Padinska skela je četvrta prema iskazanom neto dobitku od 12 milijardi dinara, koji je prevashodno opredeljen iskazivanjem dobitka od povoljne kupovine u iznosu od 12,5 milijardi dinara.

Najveći gubitaš u 2018. godini bila je društvo PKB korporacija sa gubitkom od 22,6 milijardi dinara.

KOMISIJA za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak po službenoj dužnosti protiv privrednog društva "Fortenova grupa d.d." Zagreb, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena, iako, kako tvrde, nije odobrena. Ispitaće se da li je ova kompanija preuzimanjem 21 firme koje su poslovale pod krovom "Agrokora" nekada u vlasništvu hrvatskog biznismena Ivice Todorića, narušila postulate konkurencije u Srbiji.

Na spisku je 21 preduzeće. Među njima su "Frikom" Beograd, "Dijamant" - Zrenjanin, "Mivela Mg", PIK "Vrbovec" Beograd, "Kikindski mlin", "Kompas","Agkop", "Beokona", "Superkartica", "Adrijatika net"..

- Ispitaćemo da li je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, ko ostvaruje kontrolu nad društvom "Fortenova grupa", kao i dozvoljenost ove koncentracije - ističu u Komisiji. - Na osnovu dokaza odlučićemo i u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

"Fortenova" je fond čiji je većinski vlasnik ruska Sberbanka. U vlasništvo "Agrokora" ušli su prinudno kada je došlo do kolapsa prezaduženog hrvatskog koncerna "Agrokor", koji je izgradio tamošnji tajkun Ivica Todorić. Kompanija, koja je kupila slovenački "Merkator" i srpsku "Rodu", kao i veliki broj fabrika iz prehrambene industrije pre nešto više od dve godine zbog prezaduženosti predata je najvećim povericima.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:822479-POKRENUT-POSTUPAK-PROTIV-FORTENOVA-GRUPE-I-mi-cesljamo-Ruse-zbog-Agrokora

Posle učestalih krađa bakra i drugih sirovina, kao i sve češćih napada lopova na stražare, nadležni u "Ziđin koper Bor", odlučili su se za jednu od najradikalnijih mera zaštite - započeli su izgradnju zida od betona. Na njemu će strateški partneri RTB "Bor", prema našim saznanjima, u dogledno vreme, postaviti i lasersku zaštitu, kao i video-nadzor.

Zid je visok 2,60 metara i širok 20 centimetara. Do sada je izgrađeno oko 800 metara ove brane od lopova, a planira se da taj objekat bude i nekoliko puta duži. Osim toga, kompletan fabrički krug, a RTB se prostire na 6.000 hektara, biće potpuno osvetljen najmodernijom rasvetom, a rigorozne kontrole, osim spoljnih, biće sprovedene i protiv lopova koji su zaposleni u "Ziđin koper Srbija".

Radnici "Ziđina" su krajem prošle godine poslednji put bili na meti oko 40 lopova, koji su se pod okriljem mraka ušunjali u fabrički krug i pokušali da ukradu sekundarne sirovine. Primetila su ih, međutim, petorica radnika i pripadnika obezbeđenja kompanije, na koje su kradljivci bezočno nasrnuli i, srećom, naneli im samo lakše ozlede.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:845805-Rudno-bogatstvo-sve-cesce-na-meti-lopova-nadlezni-odlucili-U-basenu-RTB-Bor-nice---kineski-zid-FOTO

Prihod od naplate carinskih dažbina Uprave carina Srbije iznosio je u 2019. godini 653 milijarde dinara, odnosno 5,5 milijardi evra, što predstavlja 51 odsto učešća u državnom budžetu, saopštio je danas u Nišu direktor Uprave carina Miloš Tomić.

Borska policija uhapsila je M.S. (24) iz tog grada nakon što je kod njega u automobilu pronađeno devet kanti anodnog mulja težine oko 250 kilograma, koje je ukrao iz jednog preduzeća, saopštila je policija.

U anodnom mulju se, u fabrici borske elektrolize bakra (Ziđin), talože određene količine zlata koje se dobija nakon složene prerade.

Anodni mulj je godinama bio na meti lopova, a navodno su mnogi na taj način stekli veliko bogatstvo.

Ustavni sud Srbije odbacio je žalbu na lex specialis za Agrokor, takozvani lex Agrokor, zakon na osnovu kojeg je hrvatska vlada uvela prinudnu upravu u Agrokoru. Žalbu Ustavnom sudu je 2017. godine podneo A.R. kao strani predstavnik privrednog društva.

Predstavnik Agrokora i povezanih i zavisnih privrednih društava uložio je u decembru 2017. godine Ustavnom sudu Srbije žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda, kojim je odbačen zahtev za priznavanje prinudne uprave .

Isti zahtev prethodno su odbacili privredni sudovi u Beogradu i Zrenjaninu, kojima je podnet zahtev da kompanije koje posluju u sastavu Agrokora u Srbiji budu obuhvaćene takozvanim lex Agrokorom, što bi značilo da imovina tih kompanija može da se koristi i u inostranstvu.

Premijerka Ana Brnabić je u oktobru 2017. godine posle sastanka sa Antom Rimnjakm, poverenikom hrvatske vlade za Agrokor, izjavila da se lex Agrokor neće primenjivati u Srbiji, gde posluju firme tog koncerna.

U Srbiji Agrokor poseduje Frikom, Dijamant, Merkator, Kikindski mlin, MG mivelu, Novu slogu i Super karticu, a te firme zapošljavaju oko 11.000 ljudi.

citat ::

Makron: Vučić sjajno radi, ali investicije u Srbiji nisu evropske, već kineske

"Uzmite za primer Srbiju. Predsednik Vučić sjajno radi svoj posao, imam mnogo poštovanja za njega jer je pokazao vođstvo u svojoj zemlji, ali investicije koje vidite tamo nisu evropske, već ruske i kineske. Lepo je otvarati pregovaračka poglavlja, ali to ne menja život ljudi", istakao je Makron.

Makron je naglasio da Srbija već pet godina otvara pregovaračka poglavlja i upozorio da će za dve godine "ljudi reći kako je vreme da Srbija uđe u EU, jer već počinje da gubi strpljenje, i to s pravom".

"A u međuvremenu smo investicije prepustili drugima," dodao je Makron.

On je poručio da EU mora da investira mnogo više nego do sada u infrastrukturu, kulturu, znanje jezika, ako želi da "usidri" Balkan u Evropu i naglasio da Francuska već menja politiku u tom pravcu.

"Umesto većeg investiranja imamo licemerno otvaranje poglavlja, jer svi oni koji traže otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u isto vreme tvrde da ove zemlje nemaju nikakve šanse da se pridruže u sledećih 10 ili 15 godina. To nije razumna politika već kolektivna hipokrizija", ocenio je Makron.

Šta je ovaj öovek hteo da nam kaze, što nismo znali?

Američka ambasada ::

Ambasada Amerike u Srbiji ponovila je danas da je zabrinuta zbog činjenice da Srbija nabavlja rusku vojnu opremu i pozvala Beograd da odustane od transakcija sa Moskvom koje mogu da izazovu sankcije.

„Pozivamo sve naše saveznike i partnere da se odreknu transakcija s Rusijom koje rizikuju pokretanje sankcija prema Zakonu o suprotstavljanju američkim suparnicima kroz sankcije (CAATSA). Više puta smo izrazili zabrinutost zbog nabavke ruske vojne opreme u Srbiji, uključujući planiranu kupovinu sistema Pantcir, sa visokim vladinim zvaničnicima“, navodi se u odgovoru ambasade za Radio Slobodna Evropa (RSE).

1. Od kada smo mi "saveznici" SAD?
2. Kad hoćeš da kupiš nešto od oružja iz SAD, ne daju ti da kupiš ono što ti hoćeš već ono što oni misle da ti treba
3. Zar ne živimo u "slobodnom" globalizovanom svetu gde sko kupuju ono što mu treba od onoga koji to nudi po najboljoj ceni?

I sad nek mi neko tvrdi da živimo u slobodnom svetu.....

Ovi pojmovi mi se gade:
1. Demokratsko, civilno društvo
2. Demokratske partije (dakle ima i onih koje nisu)
3. Demokratske vrednosti
4. EU- vrednosti
itd....

EDIT: Hajde malo pogledajte sponzore s desne strane
ekrana ili na vrhu strane, vajda je za forum, a vas ništa ne košta!!
Mod D.

MAPA ŠIRENJA VIRUSA U SRBIJ!!
PO OPŠTINAMA...

Ova karta je dostupna na https://covid19.data.gov.rs/
Saki dan se ažurira.
Trenutno stanje:
Ранг Територија Вредност
1 Град Београд 127
2 Ваљево 41
3 Град Ниш 35
4 Нови Сад 15
5 Ћуприја 13
6 Крушевац 10
6 Чачак 10
8 Крагујевац 8
9 Кикинда 6
10 Врање 4

Na poziv Privredne komore Srbije i lični poziv predsednika Marka Čadeža kompanije Kappa Star, Nelt, MK group, Moji brendovi, Alko grupa i Milšped obezbedile su novac za nabavku po deset respiratora, dok je Eliksir Prahovo samo u ovoj akciji donirala 30 miliona dinara.

Uz to Matijević grupa donirala je 100.000 evra za kupovinu neophodne medicinske opreme. Spisak privrednika koji se uključuju u akciju nabavke respiratora i potrebne opreme za zdravstvo sve je duži, jer prijave stižu iz sata u sat.

Vlada donela uredbu o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja
http://rs.n1info.com/Biznis/a586809/Vlada-donela-uredbu-o-dodatnom-zaduzivanju-za-vreme-vanrednog-stanja.html?fbclid=IwAR0C2jufNBg5XnJt11QPYZfe2pcm_WoX4wPIp1qSVqKZhLTuOmi7pIDzw6M

Fiskalni savet je ukazao da će planirane mere koštati poreske obveznike više od tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize".

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

Podseća se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a, što Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

To znači, objasnili su iz Fiskalnog saveta, da će budžet osim 3,1 milijardu evra, koliko će ga koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti (Ministarstvo finansija procenjuje pad BDP-a od oko dva odsto).

Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.

Dakle, ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita), naveo je Fiskalni savet.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na međunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

"Fiskalni savet ipak ocenjuje da Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti", navedeno je u analizi uz želju da se nadležna ministarstva usmere na važne korake, kako bi načelno dobar plan Vlade Srbije ostvario očekivani efekat.

SAJT koji lovi lažne vesti u SRBIJI!!!

https://fakenews.rs/

https://fakenews.rs/page/3/

Odlično rade svoj posao.... svaka čast na trudu!!

E-trgovina u Srbiji do kraja godine trebalo bi da ima 3,3 miliona korisnika i generiše prihod od oko 370 miliona evra, procenili su u PKS.

U martu i aprilu, osim namirnica čija je prodaja povećana deset puta u odnosu na prosečni mesečni promet pre pandemije, najviše su se onlajn kupovali računari i računarska oprema, mali kućni aparati, odeća i obuća.

"Veliki trgovinski lanci su aktivirali i ojačali svoje onlajn prodavnice i sopstvene dostavne službe zbog zahtevanih visokih standarda za transport prehrambenih proizvoda", rekao je predsednik PKS Marko Čadež.

Prema njegovim rečima, trgovci tehničkom robom značajno su nadomestili pad klasične prodaje i gubitak zbog zatvorenih radnji i tržnih centara najviše zahvaljujući velikim nabavkama računara koje su kompanije kupovale kako bi zaposlene opremile za rad od kuće.

"Mali trgovci i proizvođači brzo su reagovali i iskoristili mogućnost da besplatno ili uz minimalnu naknadu izadju na platforme koje su IT kompanije specijalizovane za e-trgovinu, za njih posebno kreirale", istakao je Čadež.

Ugostiteljski objekti prilagodili su se krizi uvodeći dostavu hrane kako bi zadržali radnike i omogućili klijentima neometano korišćenje njihovih usluga, a ove kompanije imale su veliki rast broja porudžbina, u aprilu 109 odsto više nego u martu, saopštili su iz PKS.

Beograd -- Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ima 10 odsto svetskih rezervi litijuma i da će prvo ovde da se vidi koje će fabrike da se prave.

"Srbija ima 10 odsto svetskih rezervi litijuma, ne mogu da naprave bateriju za bilo šta. A kada imate 10 odsto svetski istraženih količina litijuma onda znate na kakvom bogatstvu leži zapad Srbije", rekao je upitan da li se razmišlja o povećanju rudne rente bar za neke isplative rudne proizvode kao što je litijum.

Rekao je da rudna renta ne može tako lako da se menja. "Ne možete lako da menjate rudnu rentu jer nećete moći da napravite dogovor ni sa ruskim NIS-om, ni sa Kinezima koji su ušli u velike investicje i koji su nam mnogo pomogli što su uzeli Bor i spasili nas. A i računajući na tu rudnu rentu uzeli su i kupili su od Kanađana Timok rudnik", rekao je Vučič u Loznici.

Rekao je da je za Srbiju u ovom okruženju najvažniji litijum, ali da je to bukvalno za džabe dato nekada. "A da mi danas nemamo ni početak eksploatacije, iz kože bih iskočio. Umesto da imamo fabriku električnih automobila, autobusa odavno. Iz jadarita imate 26 sastojaka, a jedan od tih 26 je litijum, veoma je komplikovano ekstrakovanje litijuma od svih ostalih minerala koji se u tom kamenu nalaze", rekao je on.

Poručio je da moli i Rio Tinto i Kineze da "sednemo da razgovaramo". Izgubili smo deset i više godina. Dajte da počeneo nešto da radimo jer će da procveta kraj", rekao je on.

Naveo je da je to nešto što bi razvilo Srbiju, ali ne samo da se izvozi litijum.

"Zato smo doneli odluku, nećete da izvozite litijum odavde, nema toga bez dozvole države. Litijum pripada srpskom narodu, ovde ćemo da vidimo koje ćemo fabrike da pravimo, pa ćemo onda da tek da vidimo koji kontrolisane količine mogu da izađu odavde", rekao je on.