Srbija, razno...

E ovako stoje stvari:
" Kolege, sto se tice vracanja subvencija za kasu, jako je jednostavno, cak vam ne treba ni knjigovodja, samo u banci ispunite uplatnicu i vratite novac na isti racun sa kojeg je i dosao.
Zabuna je nastala time sto su knjigovodje zvali poresku upravu da pitaju u vezi vracanja novca, poreska uprava naravno nema obavestenje da je fiskalizacija za pijacnu prodaju ukinuta, zato sto je pravno za pocetak "odlozena", kao sto sam vam pisao i pre poslednjih pregovora, jako je vazno za drzavu da nase resenje prodje " u tisini" ( pogledajte komentare na jucerasnje vesti/ svi ostali se bune i kazu " zasto su oni bolji od nas")
Poreska uprava nije faktor odluke naseg problema, da je bilo do njih, nas verovatno ne bi ni bilo do sada.
Vratite novac od subvencije, ili dajte instrukciju knjigovodji da to uradi.
Na kraju krajeva knjigovodja je placen da bude vama na usluzi, nema potrebe da uzimaju na sebe odlucivanje u vase ime, ili tumacenje sta ce biti za osam meseci, to sta ce biti nije ni na poreskoj upravi ni na knjigovodjama.
Hvala.
Ovo kazu iz udruzenja pijacnih prodavaca pa vi vidite.....

Od početka rata u Ukrajini, 24. februara, do 31. maja Rusi su, prema podacima APR, u Srbiji otvorili ukupno 1.017 privrednih subjekata, od kojih je kako su za "Blic" potvrdili iz Agencije 87 privrednih društava i 730 preduzetnika.

SINISA MALI

I am thrilled to announce that the Climate Bonds Initiative chose the Republic of Serbia as the winner of the prestigious Sovereign Green Market Pioneer award for its landmark EUR 1 billion Green Bond issuance.

Republic of Serbia was the first European country outside of the EU to successfully issue a Green Bond thus proving it's commitment to the implementation of the Green Agenda. This recognition inspires us to continue to invest in green project for the benefit of our economy and the living standard of our citizens.

I personally thank the entire team at the Ministry of Finance of the Republic of Serbia / Ministarstvo finansija Republike Srbije for the amazing work that led to this achievement.

Beograd -- Održana je prva sednica Radne grupe za pripremu nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade NR Kine.

Ministar Mali je rekao da Srbija pridaje veliki značaj daljem jačanju strateškog partnerstva sa Kinom, koja je naš najvažniji trgovinski partner u Aziji, i sa kojom robna razmena beleži konstantan rast.

Ministar je naveo da je tokom poslednjih 10 godina, odnosno u periodu od 2012. do 2021. godine, izvoz Srbije u Kinu povećan 152 puta. Kako je dodao, iz godine u godinu je naš izvoz u Kinu sve veći, a u prošloj godini je dostigao skoro milijardu dolara.

U aprilu i maju 2022. medjugodišnja inflacija je u Srbiji iznosila 9,5 i 10,1 odsto a u EU 8,1 i 8,8 odsto.

U maju su veću inflaciju od Srbije imale Holandija (10,2 odsto), Grčka (10,5), Hrvatska (10,7), Madjarska (10,8), Slovačka (11,8), Rumunija (12,4), Poljska (12,8), Bugarska (13,4), Češka (15,2), Letonija (16,8), Litvanija (18,5) i Estonija (20,1 odsto).

Skrivena lista koja pokazuje šta sve Google zna o vama: Evo kako je pogledati....

https://nova.rs/it/jeziva-lista-koje-pokazuje-sta-sve-google-zna-o-vama-i-nacin-da-to-sprecite/

Građani nisu informisani o pravu na refundiranje novca za pojedine zdravstvene preglede koje su sami platili

Pacijenti koji duže od mesec dana čekaju pregled u državnim zdravstvenim ustanovama, mogu da ga obave u privatnim ambulantama, a kasnije novac da refundiraju od RFZO, ali o tom pravu i uslovima mnogi građani nisu informisani, ocenjuje u svom saopštenju Gradski odbor Narodne stranke u Kraljevu

„Ukoliko se zdravstveni pregled kod lekara specijaliste ne zakaže u zakonom propisano vreme od 30 dana, građane niko ne informiše, da, ukoliko nema slobodnih termina za takav pregled, imaju pravo na uput bez termina koji važi mesec dana. Ukoliko u specijalističkoj ambulanti sa datim uputom ne postoji termin za zakazivanje u navedenom roku, načelnik službe ili direktor zdravstvenog centra je u obavezi da izda potvrdu o navedenom.

Ukoliko načelnik ili direktor odbiju da izdaju potvrdu, sledeći korak je zaštitnik prava pacijenata kog možete kontaktirati i koji će se, nadam se angažovati u rešavanju vašeg problema.

Nakon toga, pacijent je u mogućnosti da privatno obavi pregled i sa potvrdom izdatom od strane zdravstvenog centra ima pravo na refundiranje novca.

Ministarstvo odbrane poziva sve državljanine Republike Srbije starosti od 19 do 30 godina koji žele da obuku uniformu Vojske Srbije da se prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka sa oružjem.

„Mladići i devojke koji se odluče da dobrovoljno služe vojni rok u stroju Vojske Srbije, pored mogućnosti da steknu nove veštine, upoznaju se sa savremenim naoružanjem i vojnom opremom, primaće i mesečnu platu u iznosu oko 38.000 dinara, biće im obezbeđene naknade putnih troškova, zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana, kao i vojna odeća i obuća. Takođe, nakon odsluženja vojnog roka, zainteresovanim mladićima i devojkama pruža se mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije po ubrzanoj proceduri“, piše u saopštenju.

Sitna krađa, prema Krivičnom zakonu, spada u grupu krivičnih dela protiv imovine i predstavlja privilegovan oblik krivičnog dela krađa. Po pomenutom zakonu osobe koje kradu do iznosa od 5.000
dinara ne mogu biti krivično gonjene.

Za krivično delo sitne krađe u koji spadaju i prevara i utaja predviđeno podnosi se privatna tužba građana.

Naime, da bi protiv kradljivca bila podneta krivična prijava vrednost ukradene robe mora da bude veća od 5.000 dinara.

Ukoliko je ona manja, država ne tereti lopove, a oštećeni mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.
Inače, do pre nekoliko godina ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, što je svakako bio oš veći problem.

EDIT: Hajde malo kliknite (ne više od 2 puta) na reklamice s desne strane ekrana!
Ako želite da poržite naš Forum!
Mod D.

Tri nova srpska restorana dobila Mišelin preporuku

Beogradski restorani koji su svrstani u kategoriju preporučenih su, kao i prošle godine, Salon 1905, Gušti mora, JaM, Enso, Homa, Magellan, The Square, Legat 1903, Ebisu, Comunale Cafč e Cucina, Mezestoran Dvorište, Langouste i Bela Reka – pogledajte po kojim jelima su poznati beogradski restorani iz Mišelin vodiča.

Novi preporučeni restorani su Metropolitan Grill u hotelu Hyatt Regency, Skylounge u hotelu Hilton i Twenty Two u hotelu Metropol Palace.

https://nova.rs/magazin/gastro/tri-nova-srpska-restorana-dobila-miselin-preporuku/

SRBI vs. SRBIJANCI

Upotreba izraza Srbijanac zaista ima jednu negativnu konotaciju s obzirom na političku pozadinu toga. Počelo je da se koristi još u periodu između dva svetska rata, prvenstveno da bi se napravila razlika između Srba iz Srbije i takozvanih Prečanskih Srba, posebno Srba iz zapadnog srpstva“, razjašnjava Mira Radojević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisna članica SANU.

Kako napominje, najviše na korišćenju izraza Srbijanci insistirali su predstavnici Hrvatskog nacionalnog pokreta, jer su, kako kaže, polazili od toga da većina Srba koji su živeli u Hrvatskoj i u Vojvodini, pa dobrim delom i u Bosni i Hercegovini, treba da ima iste političke poglede na politiku Beograda, kao što ga ima i Zagreb.

„Da bi napravili veštačku podelu između Srba, insistirali su na korišćenju izraza Srbijanci za Srbe iz Srbije. Prvenstveno je trebalo napraviti veštačku podelu, da bi se pokazalo kako Srbi iz Vojvodine i Hrvatske ne slede politiku Beograda, i da su u političkom smislu daleko bliži Hrvatima. Takođe, da Beograd njih „ugnjetava“ kao što to čini i ostalima. To je, naravno, bila jedna neosnovana i nedokaziva tvrdnja. Potom, ovaj izraz ušao je u upotrebu i da bi se pokazalo kako postoje velike kulturološke razlike između Srba iz Srbije i Srba koji su živeli u Austrougarskoj, posebno u Hrvatskoj i Vojvodini, jer su oni, navodno, bili na višem civilizacijskom nivou, te ekonomski i kulturološki razvijeniji“, predočava profesorka Radojević.

Sumirano, istoričarka objašnjava da su razlozi pre svega političke prirode, sa ciljem stvaranja slike da Srbi nisu jedinstveni, te da Srbi iz Srbije diskriminišu ostale, pa i Srbe koji žive izvan matične zemlje, tj. nekadašnje Kraljevine Srbije.

Osim toga, pored Hrvata, ovaj izraz počeli su da koriste i predstavnici Autonomaškog pokreta Vojvodine.

Najniža penzija u Srbiji biće 20.631, a najviša 190.023 dinara. Najniža poljoprivredna penzija sa januarskim čekom iznosiće 16.220 dinara. I nadoknada za pogrebne troškove osiguranika je uvećana i sada je 56.858 dinara.

Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine. Za muškarce, međutim, nema promena i oni u starosnu penziju odlaze kao i do sada sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

"Zlatna groznica" trese Žagubicu – hoće li im se posrećiti da se otvori rudnik

U blizini Žagubice, na lokalitetu Čoka Rakita, otkriveno je novo nalazište zlata. Istraživanja kanadske kompanije Dandi još traju, a u eventualnom otvaranju rudnika Opština Žagubica vidi šansu za svoj ekonomski razvoj.

Zlato je na dubini od nekoliko stotina metara. To znači da ne možete uzeti kramp i kopati ga kao u onim filmovima o zlatnoj groznici na Divljem zapadu. Proces je mnogo složeniji.

Otvaranje rudnika je kompleksan proces tokom koga se razmatraju različite metode eksploatacije i tehnologije prerade rude i sprovode brojne studije.

Iz kanadske kompanije DPM, koja istražuje na Čoka Rakiti, saopštavaju da su rezultati ohrabrujući i da je u procesu flotiranja moguće ostvariti iskorišćenje zlata veće od 93 posto. Kako je reč o inicijalnim nalazima, kažu da je prerano govoriti da li je otvaranje rudnika moguće. Ipak, Opština Žagubica već ima svoju računicu.

"To bi značilo kako za našu opštinu Žagubica direktno otvaranje nekih 300 radnih mesta, zatim povezane kompanije koje bi opsluživale na neki način taj rudnik, još jedno 700-800 ljudi, znači hiljadu ljudi. Na teritoriji naše opštine siguran sam da nemamo toliki broj ljudi, znači povećali bismo ovde i dolazak, migracije bi se okrenule, možda bi se vratili i naši ljudi koji su otišli u inostranstvo", navodi Predrag Ivković, zamenik predsednika Opštine Žagubica.

Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku kojom se 11 tužbi protiv države Srbije zbog smanjenja penzija u periodu od 2014. do 2018. godine odbijaju kao neprihvatljive. Navode - vlast je tada uspostavila pravičnu ravnotežu između obezbeđivanja finansijske stabilnosti sistema - što je bilo u opštem interesu, i zaštitu imovinskih prava podnosilaca predstavke, te je stoga takva odluka konačna.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naveo je, u obrazloženju svoje odluke, da isplata smanjenih penzija u periodu od 2014. do 2018. godine nije bila suprotna Ustavu, ili međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala. Takav potez, dodaju, bio je opravdan.

Iz udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, čiji je jedan član tužio državu Srbiju kažu – odlukom suda u Strazburu su iznenađeni i razočarani.

Kako se navodi, stopa nezaposlenosti na Balkanu pala je za 13,5 odsto u poslednjih 15 godina zaključno sa sredinom 2022. godine.

Kao izvori podataka navedeni su državne institucije koje se bave statistikom ili zapošljavanjem u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i na tzv. Kosovu.

Po tim podacima na vrhu liste je tzv. Kosovo sa stopom od 31,3 odsto, sledi BiH sa stopom nezaposlenosti od 30,7 procenata, Crna Gora sa 20,1 odsto.

Severna Makedonija je na listi nakon Crne Gore sa 14,3 odsto, Albanija ima 11,1 odsto nezaposlenih, dok je Srbija na poslednjem mestu sa najnižom stopom nezaposlenosti od 8,9 procenata.

Demostat saznaje da Vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i evropskom finansijskom institucijom o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila. Prema informacijama Demostata, pregovori se bliže konačnom dogovoru.

Dolazak Mercedesa može biti i deo „šargarepe” koja je obećana Srbiji ukoliko bude konstruktivna u pregovorima sa Prištinom i ako prihvati evropski plan za KiM.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/mercedes-dolazi-u-srbiju/

Top 10 lista svetskih najpopularnijih kuhinja izgleda ovako:

korejska
italijanska
meksička
japanska
indijska
kineska
tajlandska
vijetnamska
filipinska
turska
Izvor: Time Out

Nigde pljeskavice i ćevapa,,,

Kojim biznisom se bave Rusi u Srbiji: Da li nam još dolaze i kakve firme pokreću?

Iako je u 2022. godini, odmah nakon sukoba u Ukrajini, navala ruskih državljana u Srbiju bila ogromna, i za prva tri meseca ove godine zabeležen je njihov dolazak. Za srpsku privredu značajniji je podatak o tome koliko su firmi Rusi osnovali u našoj zemlji, a taj broj takođe i dalje raste.

Za razliku od rekordnog broja pokrenutih firmi u 2022. godini, kada su Rusi osnovali ukupno 4.278 preduzeća u Srbiji, za prva tri meseca 2023. taj broj iznosi 623, kako su za 24sedam otkrili u Agenciji za privredne registre (APR).

Tako je 2022. registrovano 1.034 privredna društva i čak 3.244 preduzetnika, a za prva tri meseca ove godine 102 privredna društva i 521 preduzetnik.

Od svih preduzeća koja su ruski državljani osnovali prošle i ove godine u našoj zemlji, ubedljivo najveći broj se bavi računarskim programiranjem, a na drugom mestu su konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, ali i u vezi sa sektorom IT.

S druge strane, državljana Ukrajine koji su u našoj zemlji pokrenuli neki biznis je daleko manje, ali je i njih bilo više u 2022. nego prethodne, 2021. godine.

Tako su Ukrajinci za prva tri meseca ove godine osnovali šest preduzetničkih firmi i četiri privredna društva, a tokom 2022. registrovano je 30 preduzetnika i 43 privredna društva. Da ih je više pokazuju podaci iz 2021. kada je bilo ukupno osnovano 21 privredno društvo i devet preduzetničkih firmi državljana Ukrajine.

Kako su za 24sedam objasnili u APR-u, najveći broj privrednih društava u 2022. godini, čiji su osnivači iz Ukrajine, imaju registrovane delatnosti trgovine na veliko i konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem. Preduzetnici su se najviše bavili računarskim programiranjem, takođe konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem, ali i otvaranjem frizerskih i kozmetičkih salona i restorana.

U Srbiji živi 6.690.887 stanovnika, pokazali su prvi rezultati Popisa stanovništva, koji je ove godine sproveden u periodu od 1. do 31. oktobra uz sedam dana produženja u pojedinim mestima.

Na prethodnom popisu registrovano je 7.186.862 stanovnika. To znači da je u prethodnih 11 godina broj stanovnika u Srbiji smanjen za oko 500.000, odnosno blizu pola miliona. To je za 6,9 odsto manje stanovnika.

Међу производима из Србије који су најтраженији на руском тржишту су и фрижидери и замрзивачи произведени у нашој земљи, чији извоз бележи троструки раст у односу на 2021. Извоз смрзнутог воћа је лане био два и по пута већи у односу на претходну годину, а порасла је и продаја дрвеног намештаја за опремање објеката. Руси из Србије потражују и млечне производе, млади сир и млечне намазе, доњи веш, као и радну и заштитну обућу и одећу.

Упркос свим ограничењима и отежаним условима пословања током прошле године, Србија бележи рекордне годишње резултате у трговини са Русијом. Робна размена између две земље лане је била 4,3 милијарде долара, што је раст од 52,7 одсто у односу на претходну годину. Тај тренд је, према подацима Привредне коморе Србије, настављен и у првом кварталу 2023. када је забележен раст од 31,8 одсто, а укупна размена од јануара до марта је око 1,2 милијарди долара.

Српски извоз у прва три месеца ове године износи 350 милиона долара, што је раст од 44,2 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз 790,7 милиона долара и већи је за 27 одсто.

EDIT: Hajde malo kliknite (ne više od 2 puta) na reklamice s desne strane ekrana!
Ako želite da poržite naš Forum!
Mod D.

Skupština Srbije | Vladeta Janković: BlackRock preuze dug Srbije, a traži prirodna bogatstva?

Slušati od drugog minuta.

Treba samo da kliknete na SAMO jednu reklamicu s desne strane ekrana.
Važno je da se te reklamice pogledaju, jer od toga zavisi sudbina ovog foruma.
Mod. D.

Prethodna "vest" je naravno em glupa, em netačna.
Tako to biva kad profesor književnosti želi da bude ekonomista...

Evo, malopre je Premijerka saopštila da sve to nije tačno.
Rekla je da BlackRock JESTE kupovao obveznice Srbije i da je to za sumu ukupno oko 138 miliona evra, odnosno da je to 0,4% ukupnog duga Srbije.

I dodala da sve obveznice R.Srbije nisu osigurane nigde i ničim!
Dakle rizik postoji, ali BlackRock ulaže u Srbiju, kako ona reče.....

Nešto o cenama u maloprodaji:
Šargarepa u Maxiju skuplja od paradjza?
Kilogram crnog luka košta koliko i kilo banana?
Cena čvaraka ista kao i cena pršute ili kajmaka?
O ceni kačkavalja bolje i da ne govorim!!!

Nešto tu nije uredu....

Boktemazo, 3.260 dinara ne košta ni kilogram najfinije italijanske pršute...
Za kilogram čvaraka potrebno je oko 5 kilograma sirove slanine, sa cenom od oko 300 dinara/kg.
Pored toga, od ove količine dobiješ i 2+ litra masti.
Dakle, 1.500 dinara su sirovine, a oni čvarke (ZLATIBORAC) prodaju za 3.260 dinara i još mast uvale za 1.000 dinara.
Uložili 1.500 dinara, a zaradili 2.760 dinara.
Dobro tu je uključena i marža trgovačka.

Prelazim na kavijar!  

LGBT+ organizacije najoštrije osuđuje posetu Srbiji predsednika Ugande Joveri Kaguta Musevenija, jer je, kako navode, pre samo nekoliko nedelja potpisao zakon kojima se istopolni seksualni odnosi u Ugandi kažnjavaju smrtnom kaznom, navodi se u saopštenju poslatom medijima.

EDIT: Hajde malo po reklamicama, znate zašto!
Mod. D.

Najveći godišnji prihod u Srbiji je poreznicima prijavio građanin koji je u 2022. godini zaradio 800 miliona dinara, što je oko 6,8 miliona evra.

To su znatno manji prihodi od onih koje je prijavio "najbogatiji" građanin u 2021 - 2,115 milijardi dinara, odnosno 18 miliona evra.

Manji su i od najvećeg prijavljenog prihoda u 2020. godini koji je bio gotovo 11 miliona evra (1,29 milijardi dinara).

Najčešće prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik.

Predsednik Vučić, u intervju za Happy TV, rekao je da se nada da će neka nova Vlada Srbije promeniti stav oko litijuma, te da će onda nemački kancelar Šolc Srbiji u tom pogledu pomoći.

Predsednik Vučić, u intervju za Happy TV, rekao je da se nada da će neka nova Vlada Srbije promeniti stav oko litijuma, te da će onda nemački kancelar Šolc Srbiji u tom pogledu pomoći.

Vučić je podsetio da se o njemu govorilo kao o plaćeniku RioTinta, te je zatim ovu kompaniju pozvao da sruši kuće koje je kupila u dolini Jadra, gde je izgradnja ovog rudnika i planirana, nazvavši ih „ruglom“ i „šutom“.

Ponovio je da su u insistiranju na zabrani litijuma učestvovale neke strane službe, koje su želele da spreče rast Srbije.

Navodi da se „u svim mestima u Evropi“ vadi litijum i da bi to bilo isto kao kada bi Saudijska Arabija rekla da neće naftu.

On je rekao da postoje „profesionalni demonstranti“ koji mu dolaze u Predsedništvu i kad je u pitanju litijum, ali i poljoprivreda.

Naveo je da je Savo Manojlović dobio pare od Rokfelera, a drugi od Fridrih Erberta i drugih organizacija, ali da je on sam kriv što je „popustio pod velikim pritiskom“ i da je Srbija izgubila bitku u litijuma. Naveo je da je trebalo da ljude pozove da i objasni im situaciju, i da mu nije jasno da li nije razumeo posledice odluke koju je doneo.

Poručio je da „smo ispali glupi“ i izgubili ogromnu prednost, a da oni koji su, kako tvrdi, „uzimali pare“ za svoje aktivnosti, ne mogu da odgovaraju pred zakonom.

Rekao je da se „pojeo živ za litijum“, da su „ispali ovce“ koje su „strane agencije izradile za petoparcu za svoje interese“.

„Pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i tu moć duž celog lanca snabdevanja koriste da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova. Inflacija je gubitak za sve nas.
Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to“, napomenula je Tabaković.

Naime, prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.

Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava, sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022. godini, „što sa drugim faktorima utiče na više cene. Povećanje marže prisutno je kod svih prodajnih lanaca“, navodi se u analizi.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, ocenila je da su marže u trgovini značajno prasle i da odmažu u vraćanju inflacije u granice cilja.

Ona je istakla da se trgovci pridržavaju prakse stare više od decenije da naplaćuju nezvanične takse da proizvođač uđe u trgovinski lanac, pa zvanične takse da se proizvod nađe na vidljivim policama.

„Rokovi plaćanja dobavljačima, pre svega prehrambenih proizvoda, duži su nego što je ugovoreno i što je zakonom dozvoljeno“, osula je paljbu po trgovcima guvernerka, dodajući da su je kolege u banci upozorile da to „može biti opasno po nju“.

Prema predlogu Zakona koji je Vlada Srbije usvojila akcize će skočiti za osam odsto.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam odsto.
Ovaj zakon se primenjuje od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od navedenog roka.

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo potpisao je sa kineskom kompanijom Ziđin, Ugovor o donaciji vredan 1,2 miliona evra, namenjenoj Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku.

U Srbiji je, od početka godine, otvoreno nešto više od 51.000 novih preduzeća u formi DOO, preduzetničkih radnji, agencija, kao i predstavništava stranih pravnih lica. Najviše osnivača je iz Srbije, 83 odsto, a kada je reč o stranim osnivačima, ubedljivo su najbrojniji oni iz Rusije - ima ih više od pet hiljada.

U periodu od 1. januara do 28. novembra ove godine, osnovano je čak 5.347 preduzeća i preduzetničkih agencija i radnji čiji vlasnici su državljani Rusije.

U ovaj broj ulaze i tri predstavništva stranih pravnih lica.

To su ogranak firme „Mir Svarki“ koji je otvoren u februaru a već u oktobru izbrisan iz registra, zatim ogranak preduzeća Arion Invest LCC, osnovan u maju ove godine, kao i ogranak Akcionarskog društva Fudbalski klub Dinamo Moskva, otvoren u aprilu ove godine.

Kada je reč o preduzećima, među 685 onih čiji su vlasnici iz Rusije, 201 se bavi trgovinom na veliko i malo,45 uslugama smeštaja i ishrane, 40 prerađivačkom industrijom, 23 se bavi građevinarstvom, 16 se poslovima sa nekretninama, isto toliko saobraćajem i skladištenjem…

Jedno preduzeće – Petro Analitics – bavi se rudarstvom, a jedno je (Green Energy Art) registrovano za proizvodnju električne energije.

Za delatnost informisanja i komunikacija opredelilo se 166 preduzeća sa ruskim vlasnicima, od kojih je 151 registrovano za „računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti“.

Ruskih državljana koji su otvorili preduzetničku radnju ili agenciju u Srbiji ove godine, ima ukupno 4.659.

Od tog broja programiranjem se bavi plovina – ukupno 2.139.

U Srbiji je, od početka godine, otvoreno nešto više od 51.000 novih preduzeća u formi DOO, preduzetničkih radnji, agencija, kao i predstavništava stranih pravnih lica. Najviše osnivača je iz Srbije, 83 odsto, a kada je reč o stranim osnivačima, ubedljivo su najbrojniji oni iz Rusije - ima ih više od pet hiljada.

U periodu od 1. januara do 28. novembra ove godine, osnovano je čak 5.347 preduzeća i preduzetničkih agencija i radnji čiji vlasnici su državljani Rusije.

U ovaj broj ulaze i tri predstavništva stranih pravnih lica.

To su ogranak firme „Mir Svarki“ koji je otvoren u februaru a već u oktobru izbrisan iz registra, zatim ogranak preduzeća Arion Invest LCC, osnovan u maju ove godine, kao i ogranak Akcionarskog društva Fudbalski klub Dinamo Moskva, otvoren u aprilu ove godine.

Kada je reč o preduzećima, među 685 onih čiji su vlasnici iz Rusije, 201 se bavi trgovinom na veliko i malo,45 uslugama smeštaja i ishrane, 40 prerađivačkom industrijom, 23 se bavi građevinarstvom, 16 se poslovima sa nekretninama, isto toliko saobraćajem i skladištenjem…

Jedno preduzeće – Petro Analitics – bavi se rudarstvom, a jedno je (Green Energy Art) registrovano za proizvodnju električne energije.

Za delatnost informisanja i komunikacija opredelilo se 166 preduzeća sa ruskim vlasnicima, od kojih je 151 registrovano za „računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti“.

Ruskih državljana koji su otvorili preduzetničku radnju ili agenciju u Srbiji ove godine, ima ukupno 4.659.

Od tog broja programiranjem se bavi plovina – ukupno 2.139.

Slovenija spada u deset najvećih investitora u Srbiji i slovenačke kompanije zapošljavaju više od 20.000 radnika, izjavio je ministar privrede Slobodan Cvetković u razgovoru sa predstavnicima 20 slovenačkih firmi koje posluju u Srbiji.

Bez obzira što je robna razmena između dve zemlje na visokom nivou, skoro 1,3 milijarde evra, postoji intencija da se to u narednom periodu još pospeši, rekao je Cvetković, navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, Srbija je privukla više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija u regionu, odnosno 4,4 milijarde evra, što je ubedljivo najviše u regionu Zapadnog Balkana.

Srbiju karakterišu mir i stabilnost, a zahvaljujući političkoj neutralnosti, dodatno omogućava pogodnu klimu za proširenje poslovanja, rekao je Cvetković.

Za razliku od jednostavnog postupka otvaranja firme, njeno zatvaranje u Srbiji predstavlja „muke Otvaranje firme u Srbiji je poslednjih godina postalo i brzo i jeftino, ali ako biznis ne krene kako je zamišljeno...

Tantalove“ jer je proces dug, komplikovan i može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra, piše „Biznis i finansije“ (B&F).

A kroz tu muku u Srbiji je u 2022. godini prošlo 8.416 privrednih društava i 24.026 preduzetnika, i još 7.458 firmi i 19.040 preduzetničkih radnji za prvih jedanaest meseci 2023, kažu poslednji podaci.

Najviše „katanaca na vrata“ stavljeno je u oblastima trgovine, građevinarstva, ali i u programiranju, pekarstvu, taksi prevozu, prevozu tereta, na frizerske i kozmetičke salone…

– Likvidacija kod društava sa ograničenom odgovornošću, kakav je najčešći oblik privrednog organizovanja u Srbiji, nije jednostavan i idealan proces kako je propisima predviđeno. To je dug i skup proces, može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra. Da bi se firma zatvorila potrebno je da Poreska uprava obavi kontrole, a dok one traju firma plaća niz troškova, od ekološke takse, knjigovođe i drugih nameta – kaže za B&F Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.