Srbija, razno...

Vlada podigla PDV

Za pojedine proizvode uvećana naknada. Namet sa osam na 18 odsto za računare, voće i hotelske usluge. Duvanski proizvodi skuplji i 25 odsto

SMANJENJE minusa države, a koji je, sudeći po ranijim najavama, najvažniji od svih važnih ciljeva, nateralo je ministarku finansija Dianu Dragutinović da Vladi predloži, a ova i potvrdi uvećanje poreza na dodatu vrednost sa osam na 18 odsto i to na računare i računarsku opremu, usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima i domovima, kao i na južno voće.

Za sada se, međutim, ne zna za koje južno voće će biti plaćan ovaj, viši porez, jer će taj spisak, naknadno, utvrditi ministarka finansija. Budžet će, zahvaljujući ovoj odluci Vlade, a koja će stupiti na snagu osam dana nakon usvajanja u parlamentu, biti puniji za oko 1,5 milijardi dinara. Budžet u narednoj godini će se, prema planu, i puniti ponajviše prihodima od PDV. Druge po redu, po naplati, jesu akcize koje bi budžetu trebalo da donesu prihod od 157,8 milijardi dinara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:311834-Vlada-podigla-PDV

Odmah posle naše "oktobarske revolucije" uvedeni su porezi na knjige, a sada je povećan i ovaj na računare i računarsku opremu. Sve se to drsilo pod vladavinom "kulturno nastrojenih" dr Đinđića, dr Koštunice i Tadića.

Toliko o zalaganju za podizanje nivoa informatičke pismenosti u Srbiji.
Mrak.

Januar zamrzava kućne budžete
19. decembar 2010. | 00:10 | Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji će život u narednoj godini za većinu građana biti vrlo težak. Očekuje nas, već sa prvim danima januara, udar na kućni budžet.


U 2011. minimalno će se povećati plate i penzije, a maksimalno puniti budžet. Više cene goriva, cigareta, pića, kompjutera, zimovanja, skuplja TV pretplata...

Za koji dan ćemo plaćati skuplje gorivo, jer raste akciza za naftne derivate za desetak odsto. Toliko će nas više koštati i pivo, vino, alkoholna pića, dok će kupovina cigareta pušačima doneti dodatni trošak od preko 20 odsto.

Zbog usklađivanja cene TV pretplate sa inflacijom, račun za Javni servis biće nam oko 550 dinara.

Ako je za utehu, računi za struju i gas će nam, bar do kraja aprila, ostati isti, a od Nove godine ćemo, za desetak odsto, plaćati niže račune za mobilne telefone zbog ukidanja poreza na impulse u mobilnoj telefoniji. Za dva odsto će biti jeftiniji i uvoz novih i polovnih automobila, jer se spušta carina za vozila, ali, bar prema najavama dilera, to neće bitnije uticati na cenu motornih vozila na domaćem tržištu.
Već od januara kompjuteri i prateća oprema, kao i smeštaj u hotelima, motelima, domovima i kampovima poskupeće za desetak odsto, jer je PDV na ovu robu povećan sa osam na osamnaest odsto.

Slično je i sa porezom za južno voće, ali se tek narednih dana očekuje odluka za koje će se plaćati niži, a za koje viši porez. Kako nezvanično čujemo, samo će limun biti izuzet od više stope, odnosno biće tretiran kao strateški važan proizvod.

Koliko namet državi će se plaćati za nekretnine za sada je, takođe, nepoznato. Republika je dala novi okvir, koji podrazumeva da će porez na imovinu biti viši za oko 60 odsto, ali, kako je ovaj porez prihod lokalnih samouprava, očekuje se da u naredna tri meseca opštine u Srbiji odluče koga će i sa koliko oporezovati.

Veće penzije i plate u javnom sektoru

Za plate onih koji rade za državu, a zarade im se isplaćuju iz budžeta, naredne godine biće isplaćeno oko 15 odsto više nego ove - preko 196 milijardi dinara. Primanja će biti povećana već od ovog meseca za dva odsto. U aprilu i oktobru slede nova uvećanja zarada, ali konkretni iznosi znaće se kada o tome odluči Vlada.

Isplata jubilarnih ili godišnjih nagrada neće biti, a produžava se i zamrznuto dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora u delu koji podrazumeva finansijske obaveze, tačnije neće biti obavezne isplate regresa ili toplog obroka.

Kada su penzije u pitanju jasno je da je izdvajanjem čak 230 milijardi dinara iz državne kase za narednu godinu obezbeđen kontinutitet u redovnoj isplati primanja najstarijih.

Ali, činjenica da budžet sada pokriva čak 46,3 odsto iznosa potrebnog za isplatu penzija, odnosno da se svega 53,5 odsto obezbeđuje iz uplaćenih doprinosa zaposlenih, ne ostavlja puno mesta optimizmu kada je u pitanju održivost postojećeg penzijskog sistema. Posebno ako se ima u vidu da ni u 2011. godine nije na vidiku ozbiljnije novo zapošljavanje.

Državna kasa će pokriti i deo isplata vojnih penzionera u iznosu od 23,5 miliona dinara, a preuzela je i obavezu vraćanja duga prema poljoprivrednih penzionerima.

Kada su u pitanju povišice penzija u narednoj godini, usvojeni dokumenti ne ukazuju da će se sve događati baš onako kako je obećano. Tako će januarski ček biti uvećan za samo dva odsto umesto ranije planiranih šest. Prema projekcijama Vlade, procene su da će uz aprilski ček penzioneri dobiti i povišicu od 2,95 odsto, a da će im, u oktobru, biti dato i povećanje od oko dva odsto.

Sve u svemu, prosečna penzija u Srbiji će za godinu dana porasti za svega 1.500 dinara, odnosno umesto današnjih 21.500 dinara biće 23.000 dinara!

Siromašnima više, bogate niko ne dira

Vlada je planirala oko 23 milijarde dinara za sprovođenje novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji bi, bar prema najavama, trebalo da obezbedi da pomoć države dobijaju baš oni kojima je najpotrebnija.


Budžet za 2011. godinu u dosta svojih delova posvećen je onima koji ne rade. Nacionalna služba za zapošljavanje imaće u narednoj godini na raspolaganju isti iznos sredstava kao i ove godine, oko 18 milijardi. Pored toga, obezbediće se i 3,9 milijardi za programe aktivnih mera zapošljavanja.

U kasi Ministarstva zdravlja 615 miliona dinara biće uplaćeno za zdravstvenu zaštitu onih koji je ne ostvaruju uplatama doprinosa. Takođe, iznos od 14,4 milijarde dinara odvojen je za privremene naknade za oko 80.000 nezaposlenih u centralnoj Srbiji i 20.600 njih na Kosovu.

Istovreeno, ako se pogledaju budžet za narednu godinu i svi prateći zakoni, jasno je da predstavnici vlasti apsolutno nisu doneli nijednu meru kojom bi se teret obaveza prelio „bar za kap“ više na one koji imaju mnogo. Nije, naime, dirnut postojeći sistem obračuna poreza na dobit.

Takođe, više niko i ne pominje ranije toliko popularnu „unakrsnu proveru imovine“. Čak je i toliko najavljivana izmena Zakona o porezu na imovinu, koju je Vlada Srbije konačno donela prošle nedelje, izbegla da se pozabavi nametima na vlasništva pravnih lica, iako se zna da svaki bogataš u Srbiji nekretnine vodi upravo na firme.

Manje subvencija za privredu

Ako se posmatraju samo brojke, poljoprivrednici u narednoj godini neće moći da računaju na veću pomoć države nego ove godine. Naime, za subvencije u poljoprivredi iz budžeta u narednoj godini biće izdvojen iznos identičan ovogodišnjem - 20 milijardi. A vrednost nameravanih subvencija, zbog inflacije od preko deset odsto, već je delimično obezvređena.

Jedino državno preduzeće koje će u narednoj godini biti na dobitku su „Železnice Srbije“, kod kojih su subvencije povećane za četiri milijarde dinara.
Sudeći po ekonomskim planovima, o kojima će ovih dana odlučivati poslanici Skupštine Srbije, država ne planira da kroz jačanje robnih rezervi obezbedi stabilnost cena osnovnih životnih namirnica. Čak će Direkcija za robne rezerve u narednoj godini imati na raspolaganju manje novca nego ove godine.

Slično je i sa subvencijama u privredi. Mada će na snazi i u ovoj godini ostati svi paketi subvencionisanih kredita koji su bili u opticaju ove godine, činjenica da su planirana ista sredstva kao i u 2010. jasno pokazuje da će obim ovih, povoljnih pozajmica morati u narednoj godini da bude skromniji.

Knjiga: "Godine koje su pojeli skakavci" - odnosi se na period socijalizma, ali skakavci su izgleda gladni i u demokratiji.

Film: "Konje ubijaju, zar ne?" - svaka sličnost sa građanima Srbije je slučajna.

Posao za 400.000 ljudi, BDP 8.000 €
20. decembar 2010. | 15:58 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija će 2020. godinu dočekati sa BDP-om od 8.000 evra po stanovniku, sa 400.000 zaposlenih više, ali i inflacijom od svega tri odsto godišnje.


To predviđa strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić.

U periodu od deset godina bi, kako se navodi u dokomentu objavljenom na sajtu predsednika republike, prosečna godišnja stopa rasta BDP-a trebalo da bude između pet i šest odsto kako bi 2020. godine dostigao 55 milijardi evra, odnosno 8.000 evra po stanovniku.

Dve trećine rasta BDP trebalo bi da budu rezultat rasta produktivnosti, a jedna trećina treba da bude posledica rasta zaposlenosti.

Broj zaposlenih u Srbiji bi u narednih deset godina trebalo da se poveća za 400.000, čime će broj zaposlenih starosti od 20 do 64 godine biti povećan sa sadašnjih 49 na 65 odsto.

Autori

Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, u izradi strategije "Srbija 2020" do sada su učestvovali Božidar Đelić, Borislav Stojkov, Goran Radosavljević, Gordana Matković, Ivan Ivić, Mirko Cvetković, Slobodan Vučetić i Tinde Kovač Cerović.
Učešće izvoza robe i usluga u BDP se u posmatranom periodu udvostručuje sa 33 na 65 odsto, učešće investicija u BDP se bliži nivou od 30 odsto, a učešće industrije i građevinarstva se sa sadašnjih 22 povećava na 25,5 odsto.

U narednoj deceniji bi ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 odsto, a godišnji rast cena se tokom tog perioda stabilizuje na tri odsto.

U istom periodu bi i broj građana starosti između 30 i 34 godine sa univerzitetskom diplomom trebalo da bude povećan sa 21 na 30 odsto.

Jedan od preduslova za ostvarivanje plana "Srbija 2020" jesu institucionalne reforme, koje bi trebalo da obuhvate reafirmaciju parlamenta i parlamentarizma, jačanje efikasnosti i odgovornosti izvršne vlasti, izgradnju modernog i efikasnog pravosudja, decentralizaciju i regionalizaciju, kodifikaciju pravnog sistema i afirmaciju regulatornih i kontrolnih organa i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Drugi preduslov za realizaciju strategije jeste izgradnja infrastrukture, koja će biti podeljena u tri faze, i na kraju rezultirati mrežom autoputeva ka svim susednim državama i dostupnošću infrastrukture kakva postoji u razvijenim državama EU.

"Naši građani moraju da misle, uče i rade za 21. vek. Da bismo promenili Srbiju, moramo da menjamo sami sebe. Naša dugoročna vizija je jasna, ali da bi dostigli zacrtane ciljeve u 2020. godini moramo započeti sa uspešnim sprovođenjem ove Strategije u 2011. godini i redovno meriti njen napredak", navodi se u strategiji.

Srbija će, kako se poručuje u dokumentu, ukoliko bude spremna da se uhvati u koštac sa izazovima finansijske krize, ali i globalizovanog sveta koji se brzo menja, pobediti u godinama koje dolaze.

Autor i predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić je u subotu, na izbornoj skupštini demokrata, najavio da će podršku za koncept razvoja Srbije do 2020. godine tražiti od svih socijalnih struktura i političkih partija.

Konačni tekst strategije bi, posle javne rasprave i pošto bude predstavljena EU i partnerima u regionu, trebalo da usvoji Vlada Srbije u prvom kvartalu 2011. godine, nakon čega će iz nje proisteći sektorske strategije.

Država treba da ispita zašto je na gubitku
Tri milijarde evra izvučene iz zemlje za dve godine
Vladimir Spasić | 26. 12. 2010. - 00:02h

Domaći uvoznici preplatili su robu kupljenu u inostranstvu za oko tri milijarde evra u protekle dve godine. Tako je Srbija, prema zvaničnim podacima, više novca dala za uvoznu robu, nego što su prijavile zemlje izvoznice koje su nam je prodale. Moguća objašnjenja razlike jesu pranje para, izbegavanje poreza, iznošenje novca i reizvoz, a s obzirom na veliki iznos, nadležni bi trebalo da se malo više zainteresuju.
Naduvavanje faktura je jedan od najlakših načina da se izvuče novac iz zemlje

Ekonomista Miroslav Zdravković je do razlike od tri milijarde došao upoređivanjem podataka zemalja koje su u Srbiju izvezle robu u prethodne dve godine i zvanične srpske podatke o uvozu.

Spoljna trgovina je, prema njegovim rečima, poput međunarodnih finansijskih tokova, specifična oblast usled postojanja ogledalo statistika - podataka zemalja partnera jer sve zemlje dostavljaju svoje podatke o robnoj razmeni Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Uloga države

- Tako je registrovana vrednost uvoza u Srbiji bila 15,5 milijardi evra u 2008. godini i 11,5 milijardi evra u prošloj godini, dok su zemlje izvoznice u Srbiju prijavile 13,8 i 10,2 milijarde evra. Razlika znači da je na osnovu prijavljenih uvoznih faktura u inostranstvo na ime plaćanja otišlo 1,7 i 1,3 milijarde evra više nego što su u inostranstvu prijavili da su izvezli robu u našu zemlju. Pristojne sume novca - kaže Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org.

Odstupanja se uvećavaju što se povećava rastojanje od Srbije jer se smanjuje verovatnoća da će carinske službe sarađivati u rasvetljavanju mogućnosti pranja novca kroz dvojne fakture. Ali to, prema rečima Zdravkovića, nije srpski problem jer se u svetskoj trgovini preko dvojnih faktura opere u proseku oko pet odsto vrednosti robne razmene. No, u Srbiji ti procenti su veći.

Nebojša Krstić kupio Fox televiziju?

Nakon što je Agencija za koncentraciju kapitala dala dozvolu, Minos Kirijaku postaje formalni vlasnik i kompaniju odmah registruje na Kipru (sic!). Tada, iznenada, jedno preduzeće iz Srbije odlazi na Kipar i hitro kupuje kiparsku firmu koje ima vlašnistvo nad FOX televizijom!

Pomenuto preduzeće registrovalo je sedište na istoj adresi na kojoj je advokatska kancelarija opunomoćena da podnese zahtev za koncentraciju. Dakle, klasična fantomska firma. Preduzeće koje je kupilo kiparsku firmu je Nova broadcasting doo, preduzeće koja pripada Nebojši Krstiću i ima naziv i istu adresu kao i Krstićeva agencija za reklamu koja se zove Nova advertising! Odgovorno lice u obe firme je isti direktor Sandra Kosanović, dugogodišnja drugarica Nebojše Krstića!

Još nije jasno da li je ideja Nova broadcasting doo da ovom kupovinom 51% akcija nad televizijom koja ima nacionalnu frekvenciju koristi u političke svrhe, ili je ovo samo međufaza u prodaji nemačkoj kompaniji RTL koji je bezuspešno pokušavala da u Srbiji kupi televiziju sa nacionalnom frekvencijom, pošto su na konkursu odbijeni.

ОДОБРАВА СЕ у скраћеном поступку концентрација учесника на тржишту која настаје: - стицањем заједничке контроле од стране друштва Nova Broadcasting d.o.o. са седиштем у Београду, ул. Царице Милице 3, регистрованог у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20291974, и друштва Warraner Limited са седиштем на Кипру, ул. Kostaki Pantelidi 1, Kolokasides Building трећи спрат, P.C. 1010 Никозија, регистрованог код Регистратора привредних друштава Републике Кипар, под бројем HE 214546, над друштвом FOX Televizija d.o.o., са седиштем у Београду, Аутопут 22, регистрованим у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20136588, при чему друштво Nova Broadcasting d.o.o. стиче 51% удела, а друштво Warraner Limited 49% удела у основном капиталу циљног друштва; - стицањем контроле од стране друштва Warraner Limited са седиштем на Кипру, ул. Kostaki Pantelidi 1, Kolokasides Building трећи спрат, P.C. 1010 Никозија, регистрованог код Регистратора привредних друштава Републике Кипар, под бројем HE 214546, над друштвом FOX Televizija Plus d.o.o. са седиштем у Београду, Аутопут 22, регистрованим у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20188332, куповином 100% удела у основном капиталу циљног друштва.

Ako je zbog ovog drugog (preprodaje), onda bi bilo dobro da neko skrene paznju predsedniku nam da se to uopste ne razlikuje od chika Mishkovog slucaja sa Maxijem

BEOGRAD - U Srbiji je u 2010. godini, prvi put od kada se vodi evidencija, broj zatvorenih radnji bio veći od broja novoosnovanih, saopštila je Agencija za privredne registre.

Prošle godine bilo je registrovano 35.299 novih radnji, što je za oko 10 odsto manje nego 2009, a iz registra je obrisano 37.168 preduzetnika, oko dva procenta više nego godinu pre, rečeno je agenciji Beta u APR.

Iz registra APR je 2010. istovremeno obrisan tri puta veći broj preduzeća od uobičajenog, odnosno njih 9.357, ali je u to uračunato i 5.974 firmi koje su izbrisane na osnovu sprovođenja postupka automatskog stečaja.

RTB godinu završio na pozitivnoj nuli
(BETA)


BOR, 7. januara 2011. (Beta) - Direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski izjavio je da je ta kompanija 2010. godinu završila na "pozitivnoj nuli".

"U RTB-u je prošle godine proizvedeno 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra", kazao je Spaskovski za sajt kompanije. On je dodao da su 2010. godinu završili na "pozitivnoj nuli", za razliku od 2009, kada je zabeležen gubitak od oko 50 miliona dolara.

Prema proizvodnim planovima RTB-a, koje je izneo Spaskovski, zahvaljujući novoj rudarskoj opremi kupljenoj prošle godine, u 2011. u ovoj kompaniji očekuju proizvodnju 30 hiljada tona bakra, 990 kilograma zlata i 5,2 tone srebra.

Spaskovski je ocenio da bi sa sadašnjom cenom bakra na svetskoj berzi metala, RTB u ovoj godini ostvario profit od 20 miliona dolara.



drugim rečima, mi smo nekome "poklonili" 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra...

ovde nešto ozbiljno ne valja

@Greta
Nismo poklonili, nego je to 4.750 zaposlenih koji primaju plate i poznato samoupravljanje koje belezi sjajne rezultate. U 2008. godini konsolidovani gubitak je bio 6.6 milijardi dinara. U 2009. godini jos 5.8 milijardi dinara. Pukom slucajnoscu, cene zlata, srebra i bakra su na istorijskom maksimumu. Inace, to nisu neke kolicine kojima bi se trebalo posebno hvaliti...

Pinto ::

@Greta
Nismo poklonili, nego je to 4.750 zaposlenih koji primaju plate i poznato samoupravljanje koje belezi sjajne rezultate. U 2008. godini konsolidovani gubitak je bio 6.6 milijardi dinara. U 2009. godini jos 5.8 milijardi dinara. Pukom slucajnoscu, cene zlata, srebra i bakra su na istorijskom maksimumu. Inace, to nisu neke kolicine kojima bi se trebalo posebno hvaliti...

@Dragi Pinto, hvala na objašnjenju.

Znala sam i ja da RTB sluši za kupovinu socijalnog mira, ali nisam znala koliko ima zaposlenih. Sa ovim brojem zaposlenih koje si naveo (4.750) i dalje mi se čini da tu nešto OPASNO nevalja.
Recimo da je njihova plata 20.000din. mesečno (mada verujem da im daju manje
plate) 20.000 x 4.750 = 95.000.000 din toliko treba izdvojiti za 1 mesec za plate.
95.000.000 x 12 = 1.140.000.000 din. to je iznos za godinu dana.
Čini mi se da bi bilo isplativije platiti tim ljudima da ništa ne rade, nego proizvoditi gubitke u vrednosti od 5 ili 6 milijarde dinara.
Da nisu ništa radili mi bi u svojim rezervama i dalje imali 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra...
Ne raspolažem najnovijim cenama bakra, zlata i srebra...ali kada bi pomnožili te cene
sa preradjenim količinam dobili bi tačnu sumu koja je bačena u vetar ili "poklonjena".
Mislim da se radi o mnogo skupom socijalnom miru.

Nisam siguran, ali mislim da se za plate trosi znatno vise (opasni uslovi na radu, beneficirani radni staz, doprinosi)...

1 kg zlata je cca 34.000 EUR
1 kg srebra je 710 EUR
1 tona bakra je cca. 7.500 EUR

Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa
10.Jan.2011, 20:27, Izvor: Beta Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa

BEOGRAD, 10. januara 2011. (Beta) - Austrijsko preduzeće Energi Štajermark preuzeće za 7,4 miliona evra 67 odsto beogradskog privatnog preduzeća Beogas koje snabdeva gasom srpsku prestonicu, saopštilo je u ponedeljak uveče austrijsko preduzeće.

Uz preuzimanje većinskog paketa Beogasa vezana je i koncesija za snabdevanje gasom područja sa oko 410.000 potrošača, navodi Energi Štajermark.

U saopštenju se navodi da firma Beogas ima tržišni udeo od 60 odsto u snabdevanju Beograda gasom, a da će ulaskom Energi Štajermark postojeća gasovodna mreža Beogasa od oko 200 kilometara u narednim godinama biti značajno proširena.

Poslednjih godina Beogas je godišnje prodavao 15 miliona kubnih metara gasa, a kupci su bili oko 9.000 domaćinstava i pedesetak industrijskih korisnika.

Donald Trump danas ulaže inicijalnih 300 mio USD:

to je prva njegova investicija (u izgradnji nepokretnosti) na prostorima Centralne i Jugoistočne Evrope. Kako sam Trump kaže, to je stoga što u zemlji:

- vladaju odlični biznis uslovi i koja je od strane MMF proglašena prvom na svetu po uslovima za poslovanje,
- što je prva na svetu u borbi protiv domaće korupcije,
- što je druga u Evropi po stepenu opšte bezbednosti (iza Islanda),
- što je to zemlja sa trenutno najvećim rastom priliva stranih investicija.

Pogodili ste, radi se o Gruziji !

Kakve to veze ima sa Srbijom - ama baš nikakve.

Znači: ako hoćeš da ti pomažemo, odmaži Rusiji.

Ljudi stalno govore o teškoćama i o sporosti poslovanja u Srbiji, što možda jeste tačno ukoliko očekujete nešto što nije realno. Ukoliko očekujete nemačku efikasnost u tom smislu, onda ćete se razočarati. Ali ako od Srbije očekujete ono što ona može da vam pruži u ovom trenutku, onda se nećete razočarati.

Kažem ljudima, uradite domaći zadatak, isplanirajte kako treba. Da, u Srbiji neke stvari funkcionišu malo drugačije. Možda će vam biti potrebno malo više vremena za stvari koje se negde drugde podrazumevaju. Ali isto tako na kvalitetan način možete da poslujete i obavite sve drugo.
Poslovna kultura u Srbiji je donekle drugačija nego bilo gde drugde. U Americi nije normalno da vi svako veče sedite do 11h sa kupcima, dobavljačima, to nije deo poslovne kulture, ako hoćete da uspete u Srbiji morate se prilagoditi tim lokalnim specifičnostima. Naravno, neću da kažem da se neefikasnost, sporost i korupcija lokalne specifičnosti. Tromosti u administraciji ima svuda. Nije tačno da je administracija glomazna samo u Srbiji. Administracija u Srbiji jednostavno nije imala prilike da se razvije.

Daću Vam jedan primer, mi imamo odličnu saradnju sa Carinom. Ta saradnja nam je jako bitna, jer značajan deo proizvodnje izvozimo. Kada smo stigli u Srbiju 2004. godine, rečeno nam je da Carina obradi u proseku 5 kamiona nedeljno, a nama je u sezoni potrebno 50 kamiona dnevno. To su dispariteti koji su postojali, ali ti ljudi su razumeli koje su naše potrebe. Oni su proučili naše potrebe, pogledali praksu drugih zemalja, i apsolutno se prilagodili onome što su naše potrebe. Fenomenalno rade svoj posao, naši kupci nisu u lošijoj poziciji zato što se snabdevaju iz Srbije.

David Banjai, Plant Manager u Ball Packaging Europe Beograd

Kinezi masovno odlaze iz Srbije

Kineski trgovci masovno odlaze iz Srbije. Poslednjih nedelja sve više zatvaraju radnje, rasprodaju robu i sele "biznis".

Kao razlog navode drastičan pad prometa i tvrde da od prodaje više ne mogu da plate ni troškove zakupa. Kažu da je kupovna moć u Srbiji toliko opala da su i njihovi jeftini proizvodi za nas skupi.

Nova tržišta pronašli su, kažu, u Poljskoj, zemljama Južne Amerike i pojedinim državama Afrike.

S druge strane, srpski trgovci koji imaju tezge i objekte u blizini kineskih, tvrde da oni, u stvari, odlaze zato što više ne mogu da rade na crno i izbegavaju plaćanje poreza.

Su Li Vej je došao u Srbiju pre osam godina. Radio je u Nišu, potom u Novom Pazaru, Inđiji... Sada ima radnju u novobeogradskom tržnom centru.

"Dovukao sam mnogo robe, ali posla nema. Polovina mojih prijatelja razmišlja o odlasku. Mnogi su već i otišli... Najbolje nam je išlo pre pet godina, a onda je posao polako počeo da staje. A od pre godinu dana ovde je pustoš. Vidi se da je kriza ozbiljna", kaže on.


http://www.smedia.rs/biznis/vest/30935/Kinezi-Srbija-Biznis-Porez-Rad-na-crno-masovno-odlaze-iz-Srbije.html

Roba im je zaista djubre.Sve je kod njih za jednokratnu upotrebu!Nije ni cudo sto se vise ne kupuje!
Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari!

Spasojević: Privreda polako umire

Vlasnik „ITM grupe“ Toplica Spasojević tvrdi da banke koje ne žele da daju kredite treba kazniti oduzimanjem licence.
Spasojevic-Privreda-polako-umire


"Banke koje drže štednju i depozite, a ne žele da ulaze u rizik, nisu nam potrebne. Ako neće da plasiraju novac u privredu, već ga drže na računima u inostranstvu i u obveznicama, treba ih kažnjavati. Možda im oduzeti i licence", kaže u razgovoru za "Novosti" kaže Toplica Spasojević, iščekujući efekte nedavnog dogovora predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, Narodne banke Srbije, bankara i privrednika.

Prokuplje ::

banke koje ne žele da daju kredite treba kazniti oduzimanjem licence.

Žele da daju ali ne svakome Ako mu se prosi neka prosi na ulici...

Boranija ::

Moguće da država kupi Železaru?

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović najavila je ranije da postoji mogućnost da država kupi udeo u Železari. Država se prilikom eventualne kupovine Ju es stila Srbija neće dodatno zaduživati, već će novac biti obezbeđen preraspodelom u budžetu, izjavila je ona danas.

Željezara je svojevremeno prodata po besmisleno niskoj ceni uz izgovor da država više ne može da je subvencioniše!
Danas USS očekuje pomoć od srpske države, od bankrota može da ih spase 500 miliona dolara koliki je ukupni gubitak u poslednje 3 godine!!

Postavlja se pitanje odakle pare državi Srbiji za ovo?

Jednostavno: uvek ima para!!
Finasijski moćnici (veliki hedž fondovi, špekulanti, Soroš i sl) uvek će nam dati kredit (vidi Grčku). Ta cela stvar je namerno tako zamišljena.
Rečiće:
daćemo vam kredit, a vi "samo" treba da pod hipoteku stavite EPS, može i šume, vodu, planine, puteve...
Jednostavno, američki kapital je doneo "humanu" odluku da ne opterećuje samo poreske obveznike iz USA, nego i poreske obveznike iz drugih zemalja, a sve pod parolom: PROFIT NAŠ - RIZIK VAŠ !!

Sami zakljućite o čemu se radi...

cccccc-strašno!!
svi bi pod državni kišobran!

Vlada Srbije danas je sklopila dogovor o kupovini smederevske železare za jedan dolar, što je izazvalo oprečne reakcije među ekonomistima, privrednicima i političarima.


http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/303956/Reakcije-na-Vladinu-odluku-o-otkupu-Zelezare

Dobitci su samo privatni,a gubitci se podržavljavaju.....a država naštampa(ako sme)ili se zaduži.Kako u svetu,tako i kod nas!!
Očekujem takav epilog i kod agbn.A kod kupovine US steel za one$,mislim da ima kriminalnih radnji,a kršenja kupoprodajnog ugovora gotovo sigurno!!

Pa ja odavno pricam da je nama najbolje bilo u komunizmu, nismo mi za demokratiju, kapitalizam i slobodno tržište.

Hmm...slažem se verovatno....samo,ta smena sistema....ako bi bila,neide uz demokratski dogovor i uz uvažavanje obe strane.......već brutalno...poput francuske buržoaske revolucije.Nadam se da su svetski moćnici svesni toga....ili misle da je drugo vreme,da do detalja vladaju situacijom i da se to može desiti samo nekom drugom!!

Big Mile ::

Pa ja odavno pricam da je nama najbolje bilo u komunizmu, nismo mi za demokratiju, kapitalizam i slobodno tržište.

Tačno tako, Srbi su uvek bili za lopovluk...pa ko se kako snadje!

Otkupili smo Telekom, Sartid, sad još samo od Rusa da odkupimo NIS !
Ako i to bude moglo za 1 $ !

AKTUELNA VLAST DUG VRATILA NA NIVO IZ 2000. GODINE
Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina

Suzana Lakić
Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.

Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.

Predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović - imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.

- Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. Šainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.

Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kaže Kovačević za „Blic“. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.

Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvećala stara devizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.

Ova vlada najviše trošila na plate i penzije
Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput Železnica, „Puteva Srbije“ i „Jata“. Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti način smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.
Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kažu da je javni dug strogo kontrolisan.

- Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.

Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija ne može da se pohvali.
Izvor

CVETKOVIC&NIKEZIC - EKSKLUZIVNI PRODAVCI SRBIJE

Razbijen kartel: Milionska globa za sedam fabrika lekova i šest veledrogerija

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/307174/Razbijen-kartel-Milionska-globa-za-sedam-fabrika-lekova-i-sest-veledrogerija

VestiEkonomija.16....Vlada platila Železaru 40 miliona i jedan dolar

Američki „Ju-Es stil“ nije od Srbije dobio samo jedan dolar za smederevsku železaru već celih 40 miliona dolara, pokazuje ugovor o kupoprodaji u koji je „Blic“ imao uvid. Naime, kompanija „Ju-Es stil Srbija“ imala je dugovanja prema sestrinskoj firmi „Ju-Es stil“ u slovačkim Košicama i taj dug Srbija je ugovorom nasledila i isplatila.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/309378/Vlada-platila-Zelezaru-40-miliona-i-jedan-dolar

Ko zna koliko će to sve na kraju da košta?

Nisam ni sumnjo da cvele štiti USA interese, svima je valjda jasno da se za Srpske ne cima.

USPEŠNIJI KAO BIZNISMEN NEGO KAO GUVERNER

Šoškić prodavao softvere bankama

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/206469/%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87+prodavao+softvere+bankama.html