Ulaganje u obveznice i trezorske zapise

BEOGRAD - Na domaćem finansijskom tržištu danas je u centru pažnje aukcija dvogodišnjih trezorskih zapisa, u vrednosti 50 miliona evra (sa godišnjim kuponom od 4,875 odsto).

Finansijski eksperti Hypo Alpe Adria banke procenjuju da postoji prostor za nastavak smanjenja prinosa na zapise i na današnjoj aukciji, imajući u vidu visoku likvidnost u sistemu i relativno ograničene investicione alternative.

Ipak, efekti ovih faktora na dalje sniženje prinosa na zapise će moguće biti značajno umanjeni, pošto je averzija prema riziku u svetu porasla nakon sinoćne odluke kiparskog parlamenta da odbaci predlog o uvođenju poreza na bankarske depozite radi dobijanja finansijske pomoći. Jučerašnja emisija dvogodišnjih trezorskih zapisa, u vrednosti 10 milijardi dinara (sa godišnjim kuponom od 10 procenata), prodata je u celosti, mada je ponuda investitora samo za 1,6 puta bila veća od obima emisije.

Prinosi na zapise na jučerašnjoj aukciji nastavili su trend smanjenja, dostižući nivo od 10,8 procenata, što je za 149 baznih poena manje u odnosu na prethodnu aukciju zapisa iste ročnosti, koja je održana početkom januara. U međuvremenu, dinar je nastavio da jača do nivoa od 111,3 dinara za jedan evro, čemu su moguće doprineli jučerašnji portfolio prilivi nerezidenata.

U tom smislu, današnji portfolio prilivi mogli bi da kratkoročno pruže dodatnu podršku dinaru, ocenjuje istraživački tim Hypo banke
KAKO SE TRGUJE ZAPISIMA:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Dušane,

ovo si dobro izložio kao da radiš za nečiji interes sa svrhom edukacije.
Nisam baš siguran i nisam se mnogo upućivao pa me interesuje kakav je poreski tretman na kapitalni dobitak za navedene slučajeve?

Trade Now ::

Dušane,

ovo si dobro izložio kao da radiš za nečiji interes sa svrhom edukacije.
Nisam baš siguran i nisam se mnogo upućivao pa me interesuje kakav je poreski tretman na kapitalni dobitak za navedene slučajeve?

Ako se dobro sećam dobit od državnih zapisa ne oporezuje. Nadam se da će me ispraviti neko ko je upućeniji.  

Ovo je bolje od stednje!

Ars Vivendi ::

Ovo je bolje od stednje!

A u slucaju bankrota drzave,Edit: Mod. D   

Euro obveznice se sigurno isplate ,ko sme da ih uzme na tri ili 10 god... ove na godinu se  uvek razgrabe, do njih je tesko doci.

Ne gube se pare kad država "bankrotira" ona samo odlaže plaćanje svojih dugova...
Isto je bilo s deviznom štednjom i tada je država "bakrotirala" samo to nisu tako zvali.
A sve vreme se na svetskim berzama trgovalo našim dugo,

Ako zamišljaš potpuni "bankrot" države, onda ni od Belexa ni od penzija, ni od plata ne bi ostalo ništa...
Srećom to samo Mali Tikica može tako da zamisli.

Znam ja dobro sta je bankrot drzave i uopste mi se dopada ideja da ulozeni novac dobijam nazad u ratama i na  xx godina, deja vu 
Kamata na euro obveznice 4,5% ?

Edit: Mod. D

Edit: Mod. D
 

Ko želi da štedi ovo je odlična prilika, bolja od svake banke.

P.S. Koja akcija na Belexu GARANTUJE rast od 4-5% godišnje u evrima?
Rizik ulaganja u akcije je veći.

Rizik je manj nego pri kupovini akcija.
Jer kad AGBN, PRBN itd... bankrotira ne dobiješ ništa, ni na rate, a bankrot države se ne dešava svake godine i kao što neko reče dobiješ svoj novac sa kamatom bar u ratama...

Ni ja ne vidim šta je loše uložiti u ovo ako se ima višak keša?
Sasvim lep prinos, koji ni jedna banka više ne daje, a i one ulažu u ovu "robi" jer je isplativo, inače je niko ne bi kupovao.
Kamata od 4,5% je očigledno državi OK jer bi na svetskom tržištu pretpostavljam morala više da plati.
Inače ne bi to ni radila.

Rizik, po mom mišljenju nije velik, čak je minimalan u o odnosu na Belex jer ako se samo setim na kojim sam sve akcijama izašla sa 0% (NULA %) - da ne pominjem Fidelinku   onda ovde može mirno da se spava....

A ko nema hrabrosti, on ionako nema šta da traži ni na berzi!

Ovode mi se jako dopadaju poslednja 2 posta, vrlo korisno:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Besmisleno je raspravljati da li rizik postoji ili ne. Kod ulaganja rizik uvek postoji i nije pitanje da li je ulaganje rizično već koliki je taj rizik.

prilikom procene rizika nije loše uzeti u obzir dve stvari

kreditni rejting i devizni kurs

kao i to kako su dosada prošli oni koji su do sada već ulagali u ove hartije.

Ako je dazavni zapis u evrima onda nema deviznog rizika...

Šabac - Prvi grad u Srbiji koji je izdao prve javne municipalne obveznice i to u iznosu od 400 miliona dinara je Šabac. Do sada su minicipalne obveznice izdali Novi Sad, Pančevo i Stara Pazova, ali za zatvoreni krug kupaca.

Praktično ove obveznice mogu da kupuju svi građani kao i pravna lica. Rok dospeća je sedam godina, sa grejs periodom od dve godine, a godišnja kamata je šest odsto. Pogodnost za građane je da neće plaćati porez na osnovu dobijene kamate.

Kupovina obveznica biće operativna u septembru mesecu, a zeleno svetlo za to dala je i Komisija za hartije od vrednosti. I Delegacija Evropske unije u Srbiji podržala je ovakav način zaduživanja lokalnih samouprava za izgradnju infrastrukture, jer su kamate na bankarske kredite znatno veće.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović potpisao je ugovor o izdavanju municipalnih obveznica sa predstavnicom banke Intesa Slađanom Jelić. Ova banka već posluje sa 90 opština i gradova u Srbiji. Ukoliko čitav paket od 400 miliona dinara ne bude otkupljen, to će učiniti banka Intesa, a vrednost jedne obveznice je 10.000 dinara. Najveći deo sredstava biće upotrebljen za rekonstrukciju i dogradnju zatvorenog bazena. Inače, gradski bazen zatvoren je 2005. godine, a njegova rekonstrukcija i dogradnja trebalo je da bude završena još 2011. godine.

citat ::

Vladulns ::

Zapisi i obveznice isplativiji nego štednja
Kupovinom hartija od vrednosti zaradi se više nego deviznom štednjom, a na kraći rok isplativija je i od dinarske.

Reč je o ulaganju u trezorske zapise ili u državne obveznice. Postoji ograničenje - građani ne mogu sami da ih kupuju, već to mogu da učine samo preko brokerskih kuća.

Tražnja za ovom vrstom vrednosnih hartija bude i do tri puta veća od ponude. Minimalni iznos je 200.000 dinara za ulaganje u dinarske hartije, dok je za one u evrima potrebno najmanje 1.000 evra.

Gornji limit za ulaganja ne postoji.
Kad se bira jedna od 42 brokerske kuće ili banke koje se time bave u ime građana i za njihov račun, treba povesti računa o provizijama koje uglavnom zavise od iznosa koji se investira i kreću se od 0,3 do jedan odsto. Na hiljadu evra najveća provizija bila bi 10 evra.

Dinarski trezorski zapisi mogu biti na tri, šest meseci i na 53 nedelje.
- Ovim dužničkim hartijama se trguje uz diskont. Kada dospe za isplatu, njihov vlasnik dobija iznos nominalne vrednosti - kaže za “Blic” Nenad Gujaničić, broker iz “Vajz brokera”.

To znači da će za kupovinu jednog zapisa vrednog 200.000 dinara građanin izdvojiti sumu umanjenju za zaradu koja zavisi od visine prinosa. U slučaju da je prinos 10 odsto, zapis od 200.000 platiće 180.000 dinara, a kada dospe, naplatiće svih 200.000 dinara. Bruto zarada je zapravo razlika između nominalne vrednosti i nabavne cene, odnosno 20.000 dinara za godinu dana.

Unapred se zna kada se održavaju aukcije. Već sutra biće održana prodaja dvogodišnjih državnih obveznica u evrima, gde je prinos 4,5 odsto. Očekuju se aukcija dvogodišnjih, trogodišnjih i desetogodišnjih državnih obveznica nominovanih u evrima. Za njih se dobijaju takozvani kuponi, kada se naplaćuje kamata, svake godine, a kad posle isteka dospeća hartije dospeju na naplatu, investitor naplaćuje i glavnicu koju je uložio. Zarada se kreće od 4,5 do pet odsto godišnje, a što je više od prosečne kamatne stope za štednju koja je ispod tri odsto.

- Državne obveznice u evrima treba kupovati novcem koji je slobodan do roka dospeća pošto su dugi periodi - kaže Branislav Jorgić iz “Jorgić brokera”.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Izgleda da vas Dušan krsti, ali da vi prdite...
Ili prevedeno u poslovicu: ne bacaj bisere pred svinje...

citat ::

Na aukciji dvogodišnjih državnih obveznica Srbije u evrima danas je prodato 53,08% obima emisije u vrednosti od oko 26,5 mil EUR, objavila je Uprava Ministarstva finasija za javni dug.

Kako se navodi na sajtu te uprave (javnidug.gov.rs), te državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4% godišnje, a na naplatu dospevaju 31. jula 2016. godine.

Potražnja za obveznicama iznosila je 44,12 mil EUR, odnosno 88,24% obima emisije od 50 mil EUR.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 7. avgust, kada će na prodaju biti ponuđene tromesečni državni zapisi u dinarima ukupne vrednosti tri milijarde dinara.

Znači, moglo je da se kupi, a kamata u evrima od 4% bez poreza nije mala....
  

Dusan ::

Karakteristika sekundarnog trgovanja na OTC tržištu je niska likvidnost i veliki spreadovi (razlika između bid i ask cene)

Dusane, gde moze da se vidi ponuda i potraznja za drzavnima zapisima i obveznicama na skundarnom trzistu?

Zapisima i obveznicama R. Srbije se trguje na OTC tržištu. Samo obveznicama stare devizne štednje se trguje na Beogradskoj Berzi.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Danas je premijer po 3. put izjavio da Srbija neće bankrotirati i da narod nemora o tome da brine.
I poslednji strah je ovim otklonjen.
I ja lično ne verujem da će Srbija da bankrotira....

Orisni@ Obveznicama trguješ preko brokera.

Evo detalja: [You must be registered and logged in to see this link.]

OTC tržiše, ili na engleskom over-the –counter, prvi put uvodi regulativu hartija od vrednosti. U suštini predstavlja oblik tzv. "neregulisanog tržišta", koje može postojati i bez organizatora tržišta. Trgovanje na ovom tržištu podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije, odnosno slobodno ugovaranje kupoprodaje određenog finansijskog instrumenta.

Predmet trgovanja na OTC tržištu mogu biti svi finansijski instrumenti, čije trgovanje na regulisanom tržištu nije obavezno, odnosno koji su isključeni sa regulisanog i MTP tržišta, kao i dužničke hartije od vrednosti, kojima se, kao izuzetak od pravila, može trgovati istovremeno na regulisanom, odnosno MTP i OTC tržištu.

Trezorske obveznice - u evrima

Opis
Srednjoročne i dugoročne hartije od vrednosti emitovane od strane Republike Srbije,
izražene u evrima. Nominalna vrednost 1.000 evra.

Primarno tržište
Emituju se putem aukcije koju sprovodi Uprava za javni dug, organizaciona jedinica
Ministarstva finansije Republike Srbije po metodi preovlađujuće cene. Aukcije se
sprovode u skladu sa prethodno najavljenom aukciji kalendaru, koristeći posebnu
trgovačku platformu na PDA. Samo licencirani učesnici mogu direktno da učestvuju na
aukcijama, dok svi ostali zainteresovani mogu dostaviti svoje ponude putem licenciranih
učesnika.
Minimalni iznos koji se može kupiti na aukciji iznosi 20.000,00 evra, dok je maksimalni
iznos postavljen na 30% emisije.

Dospeće
12, 18, 24, i 36 meseci i 15 godina.

Kuponska stopa
4.875% na godišnjem nivou za 24 i 36-mesečne, dok 15-godišnje imaju 5,85% godišnju
kuponsku stopu. Kuponi se isplaćuju jednom godišnje.
Ostale hartije su beskuponske.

Reotvaranja
Da.

Troškovi trgovanja
Centralni registar hartija od vrednosti 0.1% provizija sa maksimalnih RSD 5,000 i za
primarno i za sekundarno trgovanje. Banka i broker posebno.

Porez
NEMA!

Saldiranje
Primarna aukcija: između T+0 i T+3. Hartije sa rokom dospeća preko godinu dana - T+2.
Sekundarno trgovanje: između T+0 i T+3.

Restrikcije za strane investitore
Nema za hartije sa rokom dospeća preko godinu dana.

Kamata varira....

Koliko treba da plati fizicko lice da kupi drzavnu obveznicu, recimo jednu od 1.000EUR na 2 godine sa 4,875% godisnje? Ko uopste prodaje te obveznice posle primarne emisije, i koliko su troskovi kupovine?

Uzgred, imam ja neke obveznice Zajma za Preporod Srbije iz 1990-e ili tako nesto, mislim ako neko hoce da kupi kao muzejski eksponat. :)

Orisni ::

Uzgred, imam ja neke obveznice Zajma za Preporod Srbije iz 1990-e ili tako nesto, mislim ako neko hoce da kupi kao muzejski eksponat. :)

Koliko sam ja upoznata ako ne gresim Vojvodjanska banka je administrator Zajma

Orisni ::

Koliko treba da plati fizicko lice da kupi drzavnu obveznicu, recimo jednu od 1.000EUR na 2 godine sa 4,875% godisnje? Ko uopste prodaje te obveznice posle primarne emisije, i koliko su troskovi kupovine?

Javiš se ovim finim čikama i oni ti sve što te zanima objasne:

[You must be registered and logged in to see this link.]

ili

[You must be registered and logged in to see this link.]

ili nekoj banci, što je možda i bolje....

 

Smile ::

Javiš se ovim finim čikama i oni ti sve što te zanima objasne:

Zasto onda postoji forum? Ako nekoga nesto zanima o Belexu, javi se ovim finim cikama i tetama i oni mu sve sto ga zanima objasne:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Te čike i tete su plaćene da ti pruže odgovor, dobijaju platu za to.
Forum služi samo za razmenu mišljenja i da tu i tamo obznani neku interesantnu informaciju ili savet.

A odluku svako donosi sam za sebe. Neko čita, uči, sluša iskusne, plati savetnika, a neko "gleda u pasulj".
Sve metode su dozvoljene...

Na tvoje konkretno pitanje o troškovima imaš 3 posta iznad (kolega Smile):
Troškovi trgovanja
Centralni registar hartija od vrednosti 0.1% provizija sa maksimalnih RSD 5,000 i za
primarno i za sekundarno trgovanje. Banka i broker posebno.

Banke i brokeri imajuju tarifu i mogu da idu i ispod nje ako se dogovore s klijentom, zato i treba da ih zoveš, jer tarifa zavisi od mnogo čega - prilagodjena je klijentu...

Kobe Bryant ::

Forum služi samo za razmenu mišljenja i da tu i tamo obznani neku interesantnu informaciju ili savet.

Okej, ima li neko misljenje o tome ko prodaje obveznice? Da li postoji neka interesantna informacija o istorijskim prodajama? Da li je savet da se pri trgovini misli o tome ko je sa druge strane trejda? Recimo za akcije, ako se kupuje/prodaje, da li treba misliti zasto to neko sa druge strane prodaje/kupuje? Za obveznice, ako mogu da primarnu emisiju kupe samo brokeri/banke, zasto onda oni to prodaju i gde ce investirati pare koje dobiju od prodaje? Zasto ne bi drzali obveznice i na njima zaradjivali? Ili zaradjuju vise na proviziji od prodaje?

Orisni ::

Citat :

Ima li neko misljenje o tome ko prodaje obveznice? Da li postoji neka interesantna informacija o istorijskim prodajama?

- Obveznice stare devizne stednje prodaju njihovi vlasnici - uglavnom preko beogradske berze , a verujem i u direktom dogovoru 2 strane. Istorijske podatke o prometu preko belex-a imas na [You must be registered and logged in to see this link.] Kod ovih hartija trenutno imas samo sekundarno trgovanje.
- Kada su u pitanju drzavne hartije od vrednosti, denominovane u dinarima ili evrima,  koje emituje (primarno)  Uprava za javni dug, sve informacije mozes da pronadjes na sajtu  [You must be registered and logged in to see this link.] (kalednar aukcija,, metod , istorijski prikaz kretanja cena...). Ove hartije mozes da kupis iz primarne emisije preko brokera. Sekundarno trziste mislim da je prilicno nerazvijeno, ali cak i za to imas informacije na samom sajtu (http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=59&MenuItem=5).

Orisni ::

Citat :

Da li je savet da se pri trgovini misli o tome ko je sa druge strane trejda? Recimo za akcije, ako se kupuje/prodaje, da li treba misliti zasto to neko sa druge strane prodaje/kupuje? Za obveznice, ako mogu da primarnu emisiju kupe samo brokeri/banke, zasto onda oni to prodaju i gde ce investirati pare koje dobiju od prodaje? Zasto ne bi drzali obveznice i na njima zaradjivali? Ili zaradjuju vise na proviziji od prodaje?

- Pitas zasto neko kupuje ili prodaje hartije od vrednosti, u kom trenutku, po kojoj ceni... ?!  Pa valjda da bi ostvario neku dobit ...
- A sta sve utice na investicionu odluku ? Mislim da je to pitanje, strategije, taktike, stila, emocija, sticaja okolnosti, potreba...

Bravo Zoki   

Ali biće teško raspravljati s nekim ko se pita:

Da li je savet da se pri trgovini misli o tome ko je sa druge strane trejda? Recimo za akcije, ako se kupuje/prodaje, da li treba misliti zasto to neko sa druge strane prodaje/kupuje?

  

1. niko nije dao savet da se "pitaš" zašto neko prodaje ili kupuje - ljudi prodaju jer im trebaju pare ili misle da su zaradili na toj akciji ili obveznici, a kupci kupuju jer misle da je to dobra prilika za zaradu....

2. Brokeri kupuju za sebe obveznice/zapise (i BANKE) jer misle da će tako da zarade, a ti (privatna lica) im se pridružuješ u aukciji i preko njih kupuješ (jer ne možeš zakonski lično da učestvuješ u aukciji) - kupuju u tvoju korist i za tebe!

Hipotetički i filozofski gledano, svakako da može da se razmišlja zašto neko prodaje akcije/zapise/obveznice.
Možda očekuje krah berze ili je u novčanoj stisci...

Možda nije moralno kupiti akcije/tepih/auto/nakit od nekog ko je trenutno u novčanom problemu, ali tako je to po prirodi stvari: neko ima stomak za to a neko ne. Srećom na berzi je sve to anonimno.

Dobro je što na berzi mi ne znamo te ljude koji prodaju i nismo svesni iz kog razloga prodaju akcije/obveznice - možda bi mnogima bilo muka ili zlo da kupe iste od nekog ko ih prodaje da bi kupio hleb ili mleko za bebe....

Ali to je sasvim druga tema!
Srećom po nas kupce...

zORAn ::

Ove hartije mozes da kupis iz primarne emisije preko brokera.

Hvala veliko i iskreno na detaljnim linkovima, Zorane! Ovo nisam bio razumeo iz predjasnje price. Mislio sam da brokeri/banke kupuju za sebe, a ne da i fizicko lice moze da kupi, jedino ne direktno nego preko brokera. Izvesni MMcorp je bio napisao na jednoj drugoj temi da pojedinci ne mogu da kupe obveznice (kao sto mogu osiguravajuce kuce) i od toga je krenulo moje pitanje.

zORAn ::

Sekundarno trziste mislim da je prilicno nerazvijeno

Da, vidim iz tvog linka da se malo trguje. Steta sto u ove PDF fajlove ne stavljaju i koliki je kupon. Npr. [You must be registered and logged in to see this link.] je obveznica RSMFRSD42914 sa nominalnom cenom od 1000EUR prodata za 1.024,21EUR. Izgleda da su kamate prilicno pale ako je vrednost obveznica toliko skocila.

Hvala jos jednom! Zakljucak je izgleda da fizicka lica u Srbiji mogu relativno lako (i jeftino) da trguju drzavnim obveznicama i zapisima.

Orisni ::

Citat :

Hvala jos jednom! Zakljucak je izgleda da fizicka lica u Srbiji mogu relativno lako (i jeftino) da trguju drzavnim obveznicama i zapisima.

Jedna od stvari koje treba imati na umu je i da je minimum kupovine kod euro denominovanih hartija 20.000 Eur(20 komada, nominalna vrednost jednog je 1.000).

Citat :

Steta sto u ove PDF fajlove ne stavljaju i koliki je kupon. Npr. [You must be registered and logged in to see this link.] je obveznica RSMFRSD42914 sa nominalnom cenom od 1000EUR prodata za 1.024,21EUR. Izgleda da su kamate prilicno pale ako je vrednost obveznica toliko skocila.

Slazem se, prakticno ti preostaje da pretrazujes pomocu ISIN broja (zna li neko gde kako se pretrazuje), ili na osnovu dospeca da pretrazis arhivu vesti !
Za konkretnu hartiju je:

31.12.2013

Реотварањем емисије петогодишњих државних обвезница Републике Србије, емитоване 20. августа 2013. године, а поново отворене 31. децембра 2013. године, понуђен обим аукције износио је 23.300.000 евра. Укупан обим тражње износио је 20.144.000 евра, односно 86,45 одсто обима аукције. Реализовано је 19.154 комада државних обвезница укупне номиналне вредности 19.154.000 евра, што представља 82,21 одсто обима аукције. Државнe обвезнице су продате по стопи приноса од 5,15 одсто на годишњем нивоу, а на наплату доспевају 22. августа 2018. године. Датум доспећа купона (4,50% годишње) је 22. август. Исплата купона вршиће се годишње до датума доспећа.

Hajde sad ti meni pomozi da izracunam koliki je prinos na ovoj konkretnoj hartiji do vremana dospeca, a na osnovu cene iz sekundarnog trgovanja...

Koliko ja razumem možeš da kupiš i za manje od 20k evra, jer broker kupuje za tu sumu, ali ga niko ne pita, dali je to za 1 ili 10 klijenata koji su uložili po 2k evra...

Na aukciji tromesečnih državnih obveznica prodato je 95,5 odsto emisije u vrednosti od oko 2,9 milijardi, objavila je Uprava za javni dug Ministarstva finansija.

Kako se navodi na sajtu te uprave, te državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,9 odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 6. novembra 2014.

Ars Vivendi ::

stopi prinosa od 6,9 odsto godišnje

Pretpostavljam da je to u dinarima a ne u evrima. Razlika izmedju stopa prinosa u dinarima i evrima bi trebala da odgovara ocekivanom odnosu promene kursa.

zORAn ::

sad ti meni pomozi da izracunam koliki je prinos na ovoj konkretnoj hartiji

5%

Na aukciji 53-nedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, denominovanih u evrima, prodato je 99,04 odsto ukupnog obima emisije za 49,52 miliona evra, objavila je Uprava za javni dug.

Ponuđeni obim emisije iznosio je 50.000.000 evra, a ukupan obim tražnje je bio 51.520.000 evra, odnosno 103,04 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 3,19 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. avgusta 2015. godine, navedeno je na sajtu Uprave za javni dug.