Ulaganje u obveznice i trezorske zapise

Da li je moguće kupiti obveznice i koje obveznice su trenutno dostupne na Beogradskoj berzi?

- Naravno, moguće je kupiti obveznice Republike Srbije, a pored državnih moguće je kupiti i obveznice grada Šapca. Obveznice su zanimljivije od akcija, jer njih možete prodavati van berze, na berzi se mogu prodavati samo obveznice koje su uključene na berzu. Kod obveznica možete čekati dospeće istih i tako zaraditi ili ih prodati po pristojnoj ceni.

Prodajem 335 komada obveznica republike srbije koje dospevaju 20.03.2021 godine (5.5 godina)
Stopa prinosa po kojoj prodajem u ovom trenutku je 6.5% godisnje.

Mogu da obezbedim troskove brokera od 6.000 dinara (0.15%) ako neko placa skuplje od toga naravno. Cena nije fiksna i uvek ce biti bar za promil povoljnije nego da kupujete od drzave direktno.

Ponude i pitanja u inbox, ozbiljne i neozbiljne :)

Razgrabljeni zapisi, kamata pada

Uprava za javni dug Srbije prodala je celu emisiju šestomesečnih državnih zapisa ukupne vrednosti tri milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,09 odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 7. aprila 2016. godine.

Stopa prinosa po kojoj su prodati zapisi niža je za 0,48 procentnih poena nego na prethodnoj aukciji hartija od vrednost iste ročnosti, septembra ove godine.

Ukupan obim tražnje bio je 144,95 odsto emisije, odnosno 4,35 milijardi dinara.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 13. oktobar, kada će na prodaju biti ponuđene pedesettronedeljni zapisi ukupne vrednosti 10 milijarde dinara.

P.S. Kolega Sutra, jel su te obveznice koje nudiš u EUR ili Din?

Obveznice su u dinarima.
Odlicne vesti su da ce za nedelju dana poceti trgovanje na beleksu.
Nisam se jos raspitao da li ce se svim obveznicama moci trgovati, ali se nadam.

U svakom slucaju bas bih voleo da ih prodam, bar do proleca.

Državne obveznice `planule` na Beogradskoj berzi

Tokom prve nedelje trgovine državnim hartijama na Beogradskoj berzi, zvaničnom srpskom tržištu kapitala, ostvaren je promet od 3,2 miliona evra.

Državne obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim "tržišnim materijalom" su - zadovoljni.

Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta, kaže za Novosti glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.

Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, zavisi od cene po kojoj se hartija kupi.

Na takozvanom prajm listingu Berze uključene su 64 emisije državnih dugoročnih hartija od vrednosti, i to 40 dinarskih i 24 nominovane u evrima, sa rokom dospeća od jedne do 11 godina. Pojedinačna obveznica glasi na 10.000 dinara, a ona nominovana u evopskoj valuti - na 1.000 evra.

U poređenju sa kamatama na štednju, ulaganje u državne obveznice je isplativije rešenje. Međutim, prinos od 4,5 odsto na dinarske obveznice ostvaren u prvoj nedelji trgovanja moguće je ostvariti i na štednju u banci na duži rok, bez plaćanja provizija. Zarada na evru je, pak, bila bolja nego u banci.

Najveća prednost državnih hartija je činjenica da su oslobođene poreza na zaradu i da se na tržištu mogu prodati bilo kada pre roka dospeća, ukazuje berzanski analitičar Nenad Gujaničić

BEOGRAD, Uprava za javni dug Srbije prodala je danas 99,2 odsto ponuđenih pedesettronedjeljnih državnih zapisa denominovanih u evrima ukupne vrijednosti 49,6 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,19 odsto godišnje, a na naplatu dospijevaju 16. januara 2017. godine.

Naredna aukcija državnih hartija od vrijednosti zakazana je za 12. januar kada će na prodaju biti ponuđeni pedesettronedjeljni zapisi ukupne vrijednosti 10 milijardi dinara. Beta

Dug Srbije uvećan je od početka krize 2008. godine za oko 16 miljardi evra, gotovo polovinu od toga u protekle četiri godine i novac će državi i dalje biti potreban. U Vladi kažu da neće biti problem pronaći finansijere, jer su srpske obveznice atraktivne.

Investitori rado pozajmljuju novac Srbiji i razlog za to je prost: itekako se isplati.

Novac je danas u svetu mnogo jeftiniji nego pre nekoliko godina. Prinosi na sve obveznice, pa i na one Republike Srbije značajno su niži. Ipak, srpske obveznice jesu atraktivne za kupovinu pošto u odnosu na druge hartije, donose veću zaradu. Atraktivnost podižu i reformski koraci koje primećuju ulagači.

Mere štednje su za nekoliko koraka odmakle Srbiju od bankrota, bar na kratak i srednji rok, zbog čega ulagači bez bojazni kupuju obveznice.

„Možemo reći da su dužnički državni papiri svih zemalja prilično atraktivni u poslednjih nekoliko godina. Glavne svetske centralne banke su vodile politiku centralnog novca i to obilje kapitala je moralo da nađe svoje utočište. Tako smo i mi došli na red“, kaže broker Nenad Gujančić.

Obilje novca je i pojeftinilo zaduživanje, ali može li se tvrditi da se Srbija jeftino zadužuje? Za današnje uslove, ako se uporede s drugim evropskim zemljama, obveznice Srbije su, kao kažu stručnjaci, relativno skupe, odnosno državu mnogo košta to što se na taj način zadužuje.

Srbija je u kategoriji zemalja koja ima izražene rizike u vezi s budžetskom ravnotežom. Drugim rečima, mora još mnogo reformi da protekne da bi na dugi rok država postala finansijski stabilna.

„Naravno da je to posledica međunarodnih okolnosti. Da je posledica nekih naših dobrih okolnosti mi bismo imali rast kreditnog rejtinga zemlje. Mi suštinski nemamo rast kreditnog rejtinga. Od 2012. smo zapravo imali dva pada, sad imamo jednu korekciju sa prognoza daljeg pada na stabilnost, što je apsolutno nedovoljno da bismo mogli govoriti o tome da nas investiciona javnost u međunarodnim okvirima percipira kao sigurnijeg dužnika“, objašnjava Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS-a.

Obveznice su atraktivne i bankama, oko 70 odsto kupaca su upravo te institucije. To istovremeno i znači da je manje novca na raspolaganju za finansiranje privrede.

Ne volim ovake tekstove sa mnostvo atributa i price a bez konkretnih a jako bitnih infomacija.
Ne dstaje prinos i na koji rok. 
Tako sam se nacitao ranije, kako eto i fizicka lica ne berzi mogu da zarade lepo na obveznicama
pa kada sma video prinos i rok, reako sam hvala nije o mom ukusu.  Tipicno marketinski prica da te zainteresuje a da ne pruzi relevantne informacije.

Na obveznicama moze da se se fino zaradi cak i kad nije veliki prinos, naravno ne tako sto ces da cekas rok dospeca, vec aktivnim trgovanjem. Prakticno se kladis na smanjenje ili povecanje prinosa.
Pogledaj malo pazljivije neke prakticne kalkulacije, ima toga na Internetu...

Vise trgovanja zahtevaju provizije .
Ok videcu jos jednom ,
mada meni se na prvi cug ucinilo da nije privlacno
za male akcionare, vec da je vise za institucionalne
ivestitore sa vecim parama. I sigurno da stoji konstatacije
da je u odnosu na druge zemlje taj prinos visi - rizik zemlje.

Ali zar ti ne lici malo na marjketinsku stvar - cim nema najvaznijih informacija.

Batice ja sam uzeo obveznice u eur na 4,5% i nemam nameru da ih prodajem...
Sad je to manje ali je više nego kamata u banci.

U redu , samo reci koji je rok i kolika je kupovna provizija, posto neces prodavati ranije.

Nisam lično prozvana, al dok sam na forumu da ti dam odgovor:
provizija je od 0,5 do 1%, mada ima brokera koji traže i više.
Govorimo o eur obveznicama Srbije od 1-do 15k evra, za veće sume može i manje...
Uvek možeš da ih prodaš, skuplje ili jevtinije, zavisi od situacije na tržištu.

Lično zavidim forumašima koji su deo novca ubacili na vreme (sa 4,5%) u euro obveznice Srbije.

Ali ja sam na svoju ruku...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ne znam gde to zamisljate da mogu da se prodaju obveznice.
Ja nisam imao nikad ni jednu ponudu za ove moje sa pocetka strane.
A dosta sam brokera kontaktirao i svi mi se smeju kako je mala suma.
Realno nije bas toliko mala, slozicete se. Nisam ja banka, ni Bil Gejts.

To govorim o vanberzanskom trgovanju, a na berzi nije bila ni jedna
trgovina od pocetka znaci vec skoro godinu dana.

Ne znam koliko imaš u obveznicama.
Broker mora tvoj n alog da postavi po ceni koju ti odrediš, ali ne može da ti garantuje da će neko i da ih kupi.

Jedino ako staviš neku dosta manju cenu pa te neka banka pokupi kad bude kupovala od neke druge banke za recimo milion evra (u dinarim).

Očigledno nisi kupio dovoljno obveznica, moj broker kaže da bi eventualno mogao da proda obveznice u vrednosti iznad 1 - 5 miliona dinara.

Hrvati bez nade: Više nam ništa ne pomaže
Zagreb -- Zbog političke nestabilnosti međunarodni investitori traže veće kamate na hrvatske obveznice.

Usled toga, Vlada je u sredu odlučila da pričeka sa izdavanjem evroobveznice u vrednosti od milijardu evra dok se ne steknu bolji uslovi na tržištu.

Državni papiri nova šansa za zaradu građana

Država sprema posebne obveznice za građane. n Primamljiva dobit jer su banke oborile kamate na štednju. Kreditni rizik je nizak, jer je garant ispunjenja obaveza - država.

DRŽAVA, kako najavljuju u Narodnoj banci Srbije, namerava da uskoro emituje posebne obveznice koje bi bile dizajnirane isključivo za građane!

Ove hartije od vrednosti obogatile bi ponudu na domaćem finansijskom tržištu, a takođe bile bi od pomoći kao još jedan od izvora finansiranja države.

Tako bi naše stanovništvo, uz investitore iz celog sveta, praktično moglo da štedi uz znatno veće kamate nego što nude banke. I do sada su građani mogli da kupuju obveznice, ali je minimalni ulog bio 5.000 evra ili 50.000 dinara.

Sa stanovišta građana, kako navode u NBS, ovakve hartije od vrednosti predstavljale bi atraktivnu mogućnost za investiranje u uslovima kada banke, prilagođavajući se opštem padu kamatnih stopa na svetskom i domaćem tržištu, smanjuju kamate kako na kredite, tako i na štedne depozite. Građani bi dobili dodatni, povoljniji način za ulaganje, a s druge strane, ne bi bilo ugroženo kreditiranje privrede i stanovništva, jer banke raspolažu značajnim viškovima neangažovanih deviznih i dinarskih sredstava.

Državne obveznice kupcu donose prinos od 4,95 do 12,99 odsto godišnje na dinare, odnosno od 2,22 do 4,5 odsto na evro obveznice. Takođe, nose najniži kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država. Stručnjaci tvrde da je prodaja obveznica isplativa za državu, jer novac pozajmljuje od svojih građana, a ne od banaka, i njihovom prodajom obezbeđuje jeftinija sredstva za pokrivanje manjka u budžetu.

PREDNOST kupovine državnih hartija od vrednosti uz bolju kamatnu stopu je i ta da su kupci oslobođeni poreza na dobit koji iznosi 15 odsto, a ima ga kod bankarske štednje. Mogu ih prodati i pre roka dospeća na berzi, i to bez gubitaka, dok bi u banci, ukoliko bi raskinuli oročenje, ostali bez kamate.

NBS: POZITIVNI KORACI
Emitovanje posebnih hartija od vrednosti za građane bi bilo korisno i sa stanovišta strukture investitora u državne hartije od vrednosti - navode u NBS. - Time bi se poboljšala struktura finansiranja u smislu većeg učešća obaveza prema domaćim tržišnim učesnicima u strukturi ukupnih obaveza. Na ovaj način bi se smanjila i izloženost prema stranim investitorima, odnosno prema eventualnim nepredvidivim eksternim šokovima koji utiču na tokove kapitala, čime bi se doprinelo otpornosti domaćeg finansijskog sistema.

STRANCI, i građani i firme, kako navode u NBS, mogu da kupuju dugoročne državne hartije od vrednosti Republike Srbije, ali ne i kratkoročne - navode u NBS. Na aukcijama državnih hartija od vrednosti koje organizuje Uprava za javni dug preovlađuje interesovanje takozvanih institucionalnih investitora (finansijske organizacije, osiguravajuća društva, penzioni i drugi fondovi), dok je učešće građana znatno manje.

LOKALNE "PLANULE"

Lokalna samouprava je lane emitovala obveznice koje su "planule". Tako je Stara Pazova pod pokroviteljstvom Unikredita prodala vrednosne hartije u vrednosti 125 miliona dinara sa kamatom od šest odsto na godišnjem nivou.

Ovo su cuvene stare poznate price. Kad nesto dostigne vrhunac i ne moze vise da raste oni pricaju gradjanima da treba kupovati.  Jasno je da ce kamate na obveznice padati pa ako obican narod malo tu uleti moze da ublazi ta pad kamata.

Videćemo...
Za sada su kamate ovde veće od kamata na štednju.

Uprava za javni dug prodala je na aukciji dvogodišnje državne obveznice denominovane u evrima za 23 miliona evra, a ukupna ponuda je bila u vrednosti 50 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,09 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 1. avgusta 2018. godine.

Naredna emisija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 24. avgust, kada će na prodaju biti ponudjeni pedesettronedeljni zapisi denominovani u evrima ukupne vrednosti 50 miliona evra.

Državna obveznica RSO15121 denominovana u evrima, a koja dospeva 18. septembra 2017. godine zabeležila je promet od 1 milion EUR, uz prinos od 1,4%, dok je dinarska obveznica RSO1482 koja dospeva 10. jula 2017. godine registrovala promet od 124,7 miliona RSD uz prinos od 3,6%.

goxi ::

Ovo su cuvene stare poznate price. Kad nesto dostigne vrhunac i ne moze vise da raste oni pricaju gradjanima da treba kupovati.  Jasno je da ce kamate na obveznice padati pa ako obican narod malo tu uleti moze da ublazi ta pad kamata.

Cini mi se da si ti u pravu. Sva prica oko obveznica za male akcionare je po mom skromnom misljenju, je cist EPP.

Ma da niiste malo ljubomorni?
Ja sam pre 2 god. kupiio obveznice u EUR sa kamatom 4,5% i uopste se ne kajem, e sad, ako niste kupili tada, bas mi je zao.....
A pitam se koliko dobijate % na deviznu stednju u bankama?

Planule državne obveznice, dug 75 mil EUR
Uprava za javni dug prodala je na aukciji sve ponuđene petnaestogodišnje državne obveznice denominovane u evrima ukupne vrednosti 75 miliona evra.

Potražnja za obveznicama iznosila je 98,6 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,20 odsto u evriima na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. oktobra 2031. godine.

Kako je navelo Ministarstvo finansija, stopa prinosa po kojoj su prodate današnje obveznice niža je za 1,65 procentnih poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovanih u junu 2011. godine.

Naredna emisija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 25. oktobar, kada će na prodaju biti ponudjene sedmogodišnje obveznice ukupne vrednosti 25 milijardi dinara.

Danas na Belexu
Državne obveznice su ostvarile odličan promet od 8,4 miliona EUR. Obveznica RSO16130, denominovana u evrima, koja dospeva na naplatu 25. januara 2019. godine, zabeležila je promet od 5,2 miliona EUR uz prinos od 1,12%, dok je obeznica RSO15105, denominovana u dinarima, ostvarila realizaciju od 399,9 miliona RSD. Prinos ove hartije iznosio je 4,15%, a na naplatu dospeva 02. marta 2018. godine.

spremite se za nove naloge i statičku zonu od 12/12/16, kako berza najavljuje.

Emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem tržištu u domaćoj i inostranoj valuti država će se zadužiti do 583,5 milijardi dinara (u 2016. je bilo maksimalno 450 milijardi), a prodajom evroobveznica na stranom tržištu obezbediće se 124,5 milijardi dinara (122,5 milijardi u 2016.)

Slično kao juče, i danas se trgovalo dinarskom obveznicom, RSO15105, koja dospeva na naplatu 2. marta 2018. godine, uz prinos od 3,76 odsto i promet od 537,7 miliona dinara. Solidno se trgovalo i dinarskom obveznicom, RSO15112, koja dospeva na naplatu 27. aprila 2018. godine. Zabeležen je promet od 403,9 miliona dinara uz prinos od 3,78 procenata.

Banka JP Morgan uvrstila je dinarske obveznice na listu hartija od vrednosti kojima će trgovati, a i sama je u avgustu kupila dinarske hartije, saopšteno je iz NBS. Inflacija niska i stabilna.

"Od juče je JP Morgan uvrstila dinarsku hartiju na listu onih kojima će trgovati preporučujući je investitorima, a sami su prvi put 11. avgusta ove godine bili kupci naše dinarske hartije", rekla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u NBS.

Možda sam u svojim poznim sezdesetim jos uvek glup, mlad i zelen za ovu vrstu ulaganja ali ako uskoro dodjem do nekih para dal' bi mi bilo pametnije da razmisljam o ovoj opciji ulaganja ili da se držim ipak one priče sa DPF? Meni ovo kratkoročno ulaganje (na prvi pa i na drugi pogled) i ne izgleda tako lose  

Hvala za svaku sugestiju

Dobices sigurno vise nego od stednje u banci, ali to podrazumeva da dobro sagledas sve provizije za realizaciju tog posla.

Trade Now ::

Dobices sigurno vise nego od stednje u banci

Hvala na brzom odgovoru ali to sam ukapirao i sam - onomad.

Trade Now ::

ali to podrazumeva da dobro sagledas sve provizije za realizaciju tog posla.

E ovaj deo kad bi mogao da mi 'prevedes' na penzionerski jezik, ti ili neko drugi
unapred hvala
p.s. moze i link da se malo 'edukujem' na ovu temu ako vas mrzi da objasnjavate, pojasnjavate i uopsteno gubite vreme sa 'penzosom'

GorZora ::

Trade Now ::

Dobices sigurno vise nego od stednje u banci

Hvala na brzom odgovoru ali to sam ukapirao i sam - onomad.

Trade Now ::

ali to podrazumeva da dobro sagledas sve provizije za realizaciju tog posla.

E ovaj deo kad bi mogao da mi 'prevedes' na penzionerski jezik, ti ili neko drugi
unapred hvala
p.s. moze i link da se malo 'edukujem' na ovu temu ako vas mrzi da objasnjavate, pojasnjavate i uopsteno gubite vreme sa 'penzosom'

Najbolje pozoves neko brokersko drustvo. Sve ih propitas, koji linkovi, koje provizije sve postoje. Kad ti odgovore, onda pitas  da li postoji jos neka provizija, da li je to sve. Onda pozoves, drugo, trece,.. brokersko drustvo i uporedis i onda sve sagledas i tada zauzmes neki stav o tome.
Ali ako se ne raspitas direktno onda si potrosio moje vreme uzalud, a isto vazi i za tebe.

GorZora@

Najbolje da sam proveris u nekoj banci koja se bavi brokerskim poslovima kupovine hov,-koliko znam,sve vece banke u SRB se time bave,pa ces videti da provizije nisu bas male,tj za manje iznose su max,a sa vecim iznosima se bankarske provizije smanjuju

Pod provizijom se podrazumeva bar tri vrste naknada, koje ces platiti prilikom kupovine HOV,koliko znam tu je usluga same berze,zatim usluga agencije za HOV za proknjizavanje transakcije i na kraju bankarska usluga ,svaka od ovih provizija nosi sa sobom po 0,2 do 0,7%(ove procente moras sam da proveris)vrednosti od celokupne sume,pa ti vidi da li se isplati...

Posto sam i sam razmisljao da u jednom momentu kupujem te HOV samostalno,ja sam zakljucio da se ne isplati jer su tu bankarske provizije,tj.usluge max za manje iznose a isplati se kod vecih uloga tipa par mil.dinara i vise...vec znas da imam i drugu opciju ulaganja koja zapravo se svodi na isto to...
Osim toga kod samostalne kupovine HOV tako na sitno...ti licno popunjavas formular sa OCEKIVANOM kamatom,pa postoji i realna mogucnost da tvoja ponuda ili bude odbacena,ili ponudis svoj kapital ispod ocekivane kamate pa bude prihvacena..Hocu da kazem da moras dobro poznavati stanje na trzistu HOV u SRB i biti dobro informisan!

Ja samo mam hvale za ovu vrstu ulaganja ušao sam na vreme kada je prnos bio +4% a provozju nisam ni osetio.
Ne znam zašto toliko hejtujete na ovu vrstu ulaganja, ja se sam super zadovoljan.
Oni koji su oklevali kada su prnosi bili odlični, žao mi vas je.

Nikakve provizije n isu velike ovde, to je samo hejt, jer je prinos garantovan, dakle nema rizika!
I na štedne uloge imate porez, a ovde ga NEMA!!!

GorZora, pročitaj celu tem u i sve će ti biti jasno....