Sporne 24 privatizacije u Srbiji???

"Zašto Cvetković sada hoće da vrši reviziju privatizacije? Zašto to nije radio kada je bio direktor Agencije. Kada oni koji su sprovodili privatizaciju kažu da će revidirati to što su sami radili, to onda znači da su izbori veoma blizu, mnogo bliže nego što mislimo", smatra Pavlović, koji je funkciju prvog čoveka Agencije za privatizaciju obavljao do sredine 2004. godine.

Ekonomista Boško Mijatović smatra da je najnovija inicijativa Vlade „samo politički motivisani marketing koji ne treba shvatati suviše ozbiljno“.

Morao Boza nesto da izjavi, pa kad je pridruzivanje EU out tema, ajde malo da se oglasim oprobanim receptom ex ministra Marsicanina ciji je doprinos stvaranju trzisne privrede neprocenjiv.

Going Public Only Short-Term Solution

17.8.2009.


The transfer of companies to state-owned enterprises is justified only if we are talking about short-term solution, until the end of the downturn – the state should not be a long-term employer, stated the former Minister of Economy and Privatization Aleksandar Vlahovic. “I can only say that the idea to turn all companies which did not privatize well into state-owned enterprises is not a sustainable solution and it is a move contrary to building a market economy,” said Vlahovic to Tanjug news agency. Vlahovic, a DS’s MP in the Serbian Parliament, says that if this move only represents a postponement in privatization process until the crisis pass, than it has a point.

“We can hardly expect to have a lot of investors for buying companies during the downturn,” said he stressing that the permanent survival of the state as a majority owner is contrary to the defined goals of constructing a market economy. “The state should remain owner in certain segments where it is necessary in order to protect the operations of companies inn certain segments,” added Vlahovic. When asked whether the state is able to offer any financial support to those companies Vlahovic said that he believed the state to be incapable of offering such help at the moment.

Pa naravno, samo dok gungula prodje kroz par godina Djunisha i gore pomenuti preuzimaju sve sto je sada podrzavljeno, pod firmom drzava je los poslodavac, i eto PKB-a u Danube Grupi...

BEOGRAD, Učesnici privatizacije u Srbiji državi duguju 30 miliona evra po osnovu dospjelih rata za kupljena društvena preduzeća, izjavio je vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.

“Neki očito neće imati novca i zato očekujem da će još neki ugovori, nažalost, biti raskinuti. Mi to ne želimo, ali se bojim da će trend raskida ugovora biti prisutan i u 2010. godini”, rekao je Cvetković za novi broj nedeljnika „Ekonomist“.

On je naveo da se nekim kupcima toleriše kašnjenje u plaćanju jer su se okolnosti od prodaje preduzeća promjenile pošto je kriza smanjila raspoložive izvore finansiranja i usporila aktivnost kupljenih preduzeća.

S druge strane, dodao je, u slučaju nekih kupaca “to nema smisla” i zato se ugovori s njima raskidaju.

Cvetković je kazao da je do sada prodato 1.815 društvenih preduzeća ukupne prodajne cijene 2,3 milijarde evra, od čega je 1.336 firmi prodato na rate. Kupci bi, kako je naveo, u narednih nekoliko godina državi trebalo da uplate 28 milijardi dinara (300 miliona evra).

Agencija za privatizaciju je, kako je naveo, do sada raskinula 435 ugovora, a za neizvršenje ugovornih obaveza aktivirala je 53 bankarske garancije i na taj način naplatila dvije milijarde dinara.

On je ocjenio da sada zbog krize “prvi put postoji objektivan razlog da se neke privatizacije odlože za bolja vremena”, ali da bi tu mogućnost trebalo ostaviti samo za firme koje imaju perspektivu. Rok za privatizaciju do sada je više puta produžavan, a posljednji ističe 31. decembra ove godine.

“Ne bi imalo velikog smisla produžavati rok za privatizaciju preduzeća za koje na nekoliko tendera ili aukcija nije bilo zainteresovanih kupaca”, kazao je Cvetković i dodao da je za njih “stečaj jedino rješenje”.

Kako je naveo, “druga priča su preduzeća kao što su RTB Bor, Prva petoletka ili IMT, jer imaju ne samo veći društveni značaj već kasnije, kad prođe kriza, mogu biti kandidati za uspješnu privatizaciju”.

Takvim preduzećima bi država trebalo da pomogne u narednih godinu ili dvije, kazao je Cvetković.

“Da smo u bolja vremena, kada je postojala daleko veća traznja, imali bržu, bolju i efikasniju privatizaciju ne bismo imali ovako veliki broj preduzeća bez šanse za opstanak na tržištu”, rekao je Cvetković.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju ocjenio je i da je model privatizacije u Srbiji dobar, a da su problemi nastali zato što on nije dosljedno sprovođen i zato što se privatizacija nije odvijala dovoljno brzo, pa je sadašnja kriza povećala probleme.

Prema njegovim riječima, “lako je tražiti krivca” za te propuste u privatizaciji, i dodao da su “politički uplivi bili pogubni”.

DANAS RASKINUTO 18 KUPOPRODAJNIH UGOVORA

Na sednici Komisije za preduzimanje mera po izvršenoj kontroli ugovora o prodaji kapitala, koja je održana 22. januara 2010. godine, doneta je odluka o raskidu 18 kupoprodajnih ugovora.

Ugovori su raskinuti, za preduzeća: NIJP Kikinda, Kikinda; JNIP Pančevac, Pančevo; Kosovoprojekt Semp, Beograd; Veterinarska stanica, Velika Plana; Veterinarska stanica, Smederevska Palanka; Hotel Prag, Beograd; Budimka, Požega; Novi Kolektiv, Beograd, Veterinarska stanica, Gornji Milanovac; Radničko prihvatilište Beograd; Veterinarska stanica, Petrovac; Veterinarska stanica, Žagubica; Industrija metalnih konstrukcija – IMK, Beograd; Tisa, Novi Kneževac; ABS Minel elektrogradnja, Beograd; PTT Ugostiteljstvo, Beograd; Hotel Palas, Jagodina i Veterinarska stanica, Bačka Topola, Stara Moravica.

Ugovori su raskinuti zbog neplaćanja kupoprodajne cene, odnosno dospelih rata, zbog neodržavanja kontinuiteta poslovanja i nepoštovanja socijalnog i investicionog programa.

Najveći broj ugovora, raskinut je zbog neplaćanja rate kupoprodajne cene.

U skladu sa Zakonom o privatizaciji, nakon raskida kupoprodajnog ugovora, kapital preduzeća koji je bio predmet prodaje, prenosi se u dalju nadležnost Akcijskog Fonda.

Najinteresantniji je Hotel Prag, taman su sredili fasadu, a bilo je izgleda sredjivanja i unutra, celo leto je shut leteo balkanskom...i, pojela maca :shock:

da, hotel Prag je vrlo lepo sredjen iznutra, svratila sam pre neki dan na kafu... :D
ne znam kakve su sobe, ali ulazni foaje, recepcija i kafeterija izgledaju baš, baš lepo.
Ranije je to bilo u jako lošem stanju.

Lep tekst u Blicu o vlasnicima ovih 18 preduzeća.


Agencija za privatizaciju raskinula je 22. januara ugovore sa 18 kupaca među kojima su zvučna imena političke i biznis scene Srbije. Tu su Milomir Joksimović zvani Miša Omega i Dušan Stupar, bivši načelnik Centra državne bezbednosti za Beograd, vlasnik nekoliko vojvođanskih medija i kompanije "Univerzal holding" iz Beograda.

Na listi političara koji su loše gazdovali nalazi se Nenad Rončević, član novosadskog DSS, i njegov kolega iz Beograda Nenad Popović, takođe član DSS i predsednik "ABS holdinga". Agencija za privatizaciju ostala je kratka za nešto više od 5,5 mil EUR, kolika je vrednost neplaćenih rata.

Kako nezvanično saznaje "Blic", iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja stigla je inicijativa da Agencija za privatizaciju raskine ugovore sa svim kupcima koji ih ne poštuju. Tako je 23-godišnji sin Milomira Joksimovića ostao bez hotela "Srebrnac" na Kopaoniku i "Zelenkada" na Zlatiboru, koji su u sastavu "PTT ugostiteljstvo", uz restoran "Rujno" i "Serdarev konak" na Zlatiboru i vile "Poštanski dom" u Vrnjačkoj Banji.

"PTT ugostiteljstvo" je pretprošle godine kupila izvesna Dubravka Đorđević iz Novog Sada za 820 miliona dinara, a tri meseca kasnije ugovor ustupila Milanu Joksimoviću. Ugovor je 22. januara raskinut jer Joksimović nije uplatio poslednju kupoprodajnu ratu od 617.553 EUR. U međuvremenu je dobio šest naknadnih rokova da bi platio drugu ratu, dva naknadna roka da bi nastavio kontinuitet poslovanja i četiri za socijalni program.

Porodica Joksimović ostala je i bez hotela "Palas" u Jagodini jer gotovo nijedna stavka iz ugovora nije poštovana. Miša Omega, koji je ovu firmu kupio na svoje ime, što je u njegovoj poslovnoj biografiji retkost, dobio je tri naknadna roka za kontinuitet delatnosti u ovom slučaju i šest za socijalni program. Dva puta mu je odobren dodatni rok da plati ratu, ali bukvalno ništa od svega Joksimović nije uradio.

Nenad Popović, u biznisu poznat kao uspešan privrednik, dobio je četiri naknadna roka da uplati petu ratu za preduzeće "ABS Minel" koje je kupio 2005. godine, a poslednji rok je istekao početkom jula prošle godine. Sa Popovićem je raskinut ugovor zbog neplaćanja 503.823 EUR.

Slučaj "Pančevac" bio je sporan odmah posle privatizacije u februaru 2008. godine. Tada najprofitabilniji lokalni list u Srbiji kupila je Cvijeta Marković za 181 milion dinara, ali pre nego što je ušla u firmu novinari koji su na aukciji osnovali svoj konzorcijum i nisu uspeli da ga kupe pokrenuli su drugi list.

Nekoliko dana po privatizaciji kolegijum Opštinskog veća Pančeva saslušao je predstavnike "sukobljenih strana" i doneo preporuke. Tadašnjoj direktorki "Pančevca" preporučeno je da podnese krivične prijave protiv "Pančevca pres" zbog ometanja poseda i samovlašća, a sugerisano joj je da pozove finansijsku policiju. Ugovor je juče raskinut jer Markovićeva nije platila drugu ratu od 362.577 EUR.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.01.2010.godine)

Naknadni rokovi za ispunjenje ugovornih obaveza o prenosu vlasnickih prava?
Nasa Agencija za privatizaciju pokazuje majcinske osobine...

Nenadu Popoviću iz DSS uzeli firmu jer je šest dana zakasnio sa ratom!

Beograd 27. 01. 2010

Press


Agencija za privatizaciju raskinula je krajem prošle nedelje ugovor sa funkcionerom DSS-a Nenadom Popovićem o kupovini firme „ABS Minel" zato što je samo šest dana zakasnio sa plaćanjem pretposlednje rate.


U isto vreme, Nenad Popović se kao predsednik „ABS holdinga" sastao u ponedeljak s ruskim premijerom Vladimirom Putinom u gradu Čeboksariju, gde mu je predstavio proizvode svojih kompanija.

Generalni direktor „ABS Minela" Ljubomir Lukić kaže za Press da je njegova kompanija zakasnila sa poslednjom ratom za kupovinu „Minela" samo šest dana. On dodaje i da ova odluka Agencije za privatizaciju ima i političku konotaciju jer je Nenad Popović predsednik Ekonomskog saveta opozicionog DSS-a. „ABS Minel" je 2005. za 3,02 miliona evra kupila „Minel elektrogradnja".

- Umesto da tu ratu od 504.000 evra uplatimo 16. januara, mi smo je uplatili 22. januara. Toliko iznosi i poslednja, šesta rata, koju takođe nameravamo da izmirimo. Ispunili smo sve uslove koje se tiču investicija i socijalnog programa, održali smo delatnost kompanije i isplatili 85 odsto svih obaveza Agenciji. Međutim, u Agenciji tvrde da moraju da raskinu ugovor, jer tako nalaže zakon! A u ugovoru piše da ako zakasnimo sa uplatom rate, Agencija mora da nas o tome obavesti pismeno i ostavi nam rok od 8 dana. Ali mi nikada nismo dobili obaveštenje o nameri da se raskine ugovor - ističe Lukić.

On dodaje da je za raskid ugovora saznao iz medija i da će zbog toga pravdu potražiti pred nadležnim sudovima, ali i međunarodnim institucijama.

- Nijedna državna institucija ne sme da se ponaša ovako! Zato po svoj prilici ova priča ima političku pozadinu. Jer, ili je reč o politički motivisanim odlukama da se opstruira Nenad Popović kao vlasnik preduzeća, ili da se kompanija spreči u realizaciji projekata i otvori tržište nekim stranim kompanijama - smatra Lukić.

I tri sindikata u „ABS Minel elektrogradnji", u kojima su svih 84 radnika, traže od Agencije za privatizaciju da preispita odluku o raskidu ugovora.

- Novi vlasnik je ispunio sve obaveze iz socijalnog programa i radnicima redovno isplaćuje zarade. Sadašnja jasna strategija razvoja naše kompanije može preći u potpunu neizvesnost sa mnogo pitanja: ko će isplaćivati plate nama radnicima, kako ćemo prehraniti naše porodice i šta će biti sa „ABS Minel elektrogradnjom" - navodi sindikat.

S druge strane, Sanja Ćelić iz sektora za informisanje Agencije za privatizaciju nije želela da odgovora na optužbe da raskid ugovora sa Nenadom Popovićem o kupovinu „Minela" ima političku pozadinu. Ona je dodala da je Nenad Popović uplatio dugovanja „tek kad je privatizacija poništena i da naknadni pokušaj uplate neće imati efekat"! Agencija je najavila i da će danas objaviti svu dokumentaciju o privatizaciji „Minel elektrogradnje".

N. Sekulić

Nenad Popović je četiri puta obavešten da ističe rok za plaćanje pete rate, a rok za uplatu je istekao 5. jula 2009. - kažu u Agenciji. - Istog dana kada je raskinut ugovor odmah je uplaćena rata od pola miliona evra, a to znači da je kupac imao novac.
Poslednja uplata biće mu vraćena.
Osim Agencije za privatizaciju, kupcima koji kasne u otplati rata pismo sa obaveštenjem posalao je lično i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije.

Na 1 programu RTS-a upravo počela emisija "Upitnik"

Tema - Neuspeh privatizacije

Beograd -- Agencija za privatizaciju nastavlja obračun s nesavesnim kupcima, pa je u sredu tako raskinuto ukupno sedam kupoprodajnih ugovora.

Bez svojih firmi ostali su kupci “Suvobora” iz Gornjeg Milanovca, “Spekte” iz Beograda, Veterinarske stanice Irig, beogradskog “Brodarstva”, “Karaburme”, zaječarskog “Žitoprometa” i požarevačkih novina “Reč naroda”.

Prodaje su poništene uglavnom - u čak šest od ovih sedam firmi - zbog neplaćanja dospele rate. Međutim, nove gazde u nekim slučajevima nisu ispoštovale ni socijalni program, niti kontinuitet poslovanja.

Preduzeće “Suvobor” Miroljub Petrovski kupio je 17. juna 2008. godine za 7,2 miliona dinara. Međutim, nije na vreme izmirio drugu ratu, koja je dospela na naplatu 17. juna prošle godine. Pri tom, kontrola Agencije za privatizaciju je utvrdila da nije ispoštovao ni kontinuitet poslovanja, niti socijalni program.

Dejan Antonijević je “Spektu” kupio 19. jula 2007. godine za 29 miliona dinara. Nije na vreme izmirio treću ratu, ali ni socijalni program. Vlasnik Veterinarske stanice Irig, 25. juna 2008, postala je Dragana Đorđević. Koštala ju je 1,7 miliona dinara, a vlasnica se, u međuvremenu, nije držala kontinuiteta poslovanja i socijalnog programa.

“Brodarstvo” iz Beograda Gordan Bašić je kupio 30. novembra 2004. godine za 13,1 milion dinara. I on je, kao i ostali, potpisao ugovor da će sumu izmiriti u šest jednakih godišnjih rata. Međutim, poslednja, šesta, nije stigla. Kupac “Karaburme”, Goran Knežević, firmu je kupio 19. decembra 2007. godine za 51 milion dinara. Do sada nije uplatio treću ratu.

Na istom koraku, trećoj rati, “zapeo” je i kupac “Žitoprometa”, Đorđe Bobić. On je firmu kupio 31. jula 2007. za 550 miliona dinara. Zbog istog uzroka - treća neizmirena kupoprodajna rata, raskinut je i ugovor s konzorcijumom koji je 31. jula 2007. kupio požarevačke novine “Reč naroda” za 11,6 miliona dinara.

Bas sam sinoc komentarisao da ce, ako ovako nastavi, Agencija za privatizaciju do septembra ponistiti sve privatizacije i onda im ostaju cetiri meseca da privatizuju ceo portfolio.

B92 Biz Vesti Srbija
Dinkić: Rešiti neuspešne prodaje
22. februar 2010. | 19:26 | Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=02&dd=22&nav_id=413144

Krajnje je vreme da država uradi nešto i u vezi ovog gangstera ANTUN STANAJ (Rokšped)!!
Uhapšen je još pre nekoliko godina a nije još osudjen??
Osumnjičen za šverc cigareta i droge, dovode ga i u vezu sa Šarićem iz Pljevalja.

On je pokupovao prljavim parama dosta toga: IKL, AGRC, BNTS ...

Šarić i prijatelji

Počeli smo od preduzeća „Mladi borac” iz Sonte, koje je Šarić kupio od Mileta Jerkovića, sada smo otvorili slučaj THU „Palić”, a istraga se nastavlja i dalje - kaže naš izvor.


Ova firma, koji u svom sastavu ima hotele „Prezident” na Paliću i „Patrija” u Subotici, „Bečki restoran” i restoran u Čantaviru, privatizovana je u decembru 2005. godine. U finansijskim izveštajima u naredne tri godine kao najveći akcionar tog preduzeća navodi se Šarićeva firma „Municipium S”, koja je zvanično registrovana na adresi Antifašističke borbe 23đ/4 na Novom Beogradu, sa Markom Jovićem kao direktorom. Kao članovi društva „Municipium S” na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre navedeni su Nebojša Jestrović, inače generalni direktor „Future plus”, firme Stanka Subotića Caneta, i Šarićeva of-šor kompanija „Mateniko LLC”, osnovana u SAD.


- Nebojša Jestrović se kao osnivač i punomoćnik „Municipijuma S” navodi i u finansijskim izveštajima THU „Palić” iz 2006, 2007, i 2008 godine. On je upravljao „Palićem” kao predsednik upravnog odbora, a u upravi su bili i direktor Vučetić i advokat Krlović, koji je i predsednik upravnog odbora „Mitrosrema”. Obojica su akcionari THU „Palić” - kaže izvor „Blica”.


U julu prošle godine THU „Palić”, sa upisanim kapitalom većim od šest miliona evra, zvanično je otkupila budvanska firma „Maestralturs”, ali su Šarićevi saradnici zadržani u preduzeću.

BEOGRAD - Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu prihvatio je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal da se privremeno oduzme nešto više od 127 000 akcija od konzorcijuma dva preduzeća iz Crne Gore i Srbije zbog sumnje da se radi o imovini Darka Šarića koja je proistekla iz krivičnog dela.

U saopštenju Tužilaštvu za organizovani kriminal navodi se da su od konzorcijuma koji čine “Maestralturs“ iz Budve i “Palić“ iz Subotice oduzete 59 123 akcije firme “Vojvodina“ iz Novog Sada i 68 390 akcija kompanije Putnik A.D.

Navodi se da je taj konzorcijum kapital dva preduzeća kupio, uz garanciju "Metals banke", za nešto više od 339 miliona dinara.

Da li se neko, slucajno, setio da ispita kako je Metals banka izdala pomenutu garanciju?

Pinto ::

Da li se neko, slucajno, setio da ispita kako je Metals banka izdala pomenutu garanciju?

Pa ti mnogo tražiš od tužilaštva, da oni ispituju banku pa kako će onda da peru novac.
Banka ima validnu dozvolu za rad i kontrolu vrši NBS, a platni promet je sada u bankama i ja vam garantujem da kontrole nema kad se transakcija obavi u istoj banci.
Nekad je kontrolu vršio SDK, gde sam radio u AOP-u, ali Dinkić je to ukinuo i prepustio platni promet bankama jer moraju i one nešto da zarade na provizijama.

Niteks i Rudnik ponovo u vlasništvu države
Autor: M. N. Stevanović

Beograd - Dve velike tekstilne fabrike, Niteks iz Niša i Rudnik iz Gornjeg Milanovca više nisu u vlasništvu Đorđa Nicovića, potvrđeno je Danasu u Agenciji za privatizaciju.


- Do raskida kupoprodajnog ugovora došlo je nakon više dodatnih rokova vlasniku, u okviru kojih je trebalo da obezbedi kontinuitet proizvodnje i realizuje investicioni program. Za Niteks iz Niša, 1. marta ove godine Nicoviću je po peti put odobreno produženje roka od 30 dana za pokretanje proizvodnje, ali kako ni nakon toga pogoni nisu dostigli nivo koji je fabrika imala pre privatizacije ugovor je raskinut. Istovremeno, Nicović nije uspeo da realizuje ni investicioni program za treću godinu privatizacije - kažu u Agenciji za privatizaciju.

Kada je reč o Rudniku,osim zaustavljene proizvodnje, novi vlasnik nije mogao da dokaže da je izvršio investiciona ulaganja za deo programa iz druge i za celu trću godinu od dana privatizacije. Istovremeno, problem je i hipoteka koju je na imovinu Rudnika Nicović stavio bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. „I pored upozorenja, on nije skinuo opterećenje sa te imovine., što je bio još jedan od razloga za raskidanje ugovora“ navode u Agenciji za privatizaciju.

Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji "Žitomlina" iz Jagodine zbog toga što kupac Svetislav Makisimović iz nije ispunio obaveže iz ugovora."Žitomlin", sa mlinom i silosima, osnovan 1958, bio je osamdesetih godina, najveće preduzeće za otkup i preradu žitarica i za proizvodnju hleba i testenina u ovom delu Srbije.

To preduzeće prodato je na aukciji, 11. oktobra 2007. godine, Maksimoviću za 24.744.000 dinara. Radnici "Žitomlina" nisu primili platu poslednjih pet meseci, a preduzeće duguje i bivšim radnicima.

Đorđije Nicović ostao bez “1. maja“
11. jun 2010. | 16:13 | Izvor: Beta
Beograd -- Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji konfekcije "1. maj" iz Pirota, koju je 2007. godine kupio beogradski biznismen Đorđije Nicović.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=11&nav_id=438130

Čačak - Država će preuzeti čačansku čipsaru, a prvi korak ka tome je radni stečaj koji će biti uveden u fabriku, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Prema njegovim rečima, svi zaposleni će ostati na radnim mestima, a plate bi uskoro trebalo da postanu redovne. Poznata čačanska firma, koja je nakon privatizacije 2005. promenila ime u „Slap grupa“, ponovo će se zvati PIK „Čačak“. Time će, kako se nadaju u fabrici, biti završena agonija ovog nekada uspešnog preduzeća u kome su radnici nekoliko puta štrajkovali zbog neisplaćenih plata.

Pod velikim znakom pitanja će, međutim, ostati potraživanja 180 malih akcionara i bivših radnika kojima se po osnovu neisplaćenih dividendi duguje preko dva miliona evra. Oni imaju pravosnažna sudska rešenja o isplati dobiti, ali im do danas nije isplaćen ni dinar. Svakom od akcionara se duguje između 500.000 i 900.000 dinara.

PIK „Čačak“ je do privatizacije bilo jedno od najuspešnijih čačanskih preduzeća. Beogradska „Slap grupa“, čiji je vlasnik Slaviša Purić, koji je trenutno u pritvoru zbog optužbi da je oštetio državni budžet za više stotina miliona dinara, kupila ga je 2005. godine. Radnici čipsare su polovinom marta stupili u potpunu obustavu rada zbog neisplaćenih zarada i ostalih obaveza, a na posao su se, nakon dogovora sa poslovodstvom u Beogradu, vratili početkom juna.

Četiri preduzeća oduzeta su od Đorđa Božića (39), koji je optužen da je nagovorio rukovodioce PIK „Zemun“ da mu prodaju zemljište preduzeća za koje je znao da će biti preimenovano za gradsko građevinsko, za manju cenu.


Od njega je oduzeto 68 odsto akcija preduzeća AD „Žitopromet“ iz Zaječara, ukupno vrednog 4.385.228 evra,
83 odsto akcija preduzeća „Silos Jakovo“, ukupno vrednog 849.256 evra,
72,8 odsto akcija „Žitoprodukta“ iz Zrenjanina, vrednog ukupno 14.378.726 evra prema Agenciji za privredne registre,
kao i preduzeće „Luksol“.


http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/209155/Oduzeta-cetiri-preduzeca-i-660-hektara-zemljista

Vladislav Cvetković: Kontrolišemo još 700 ugovora o privatizaciji

BEOGRAD - Direktor Agencije za privatizaciju Srbije Vladislav Cvetković izjavio je da Agencija kontroliše ispunjavanje ugovorenih obaveza u još 700 preduzeća i izrazio uverenje da će u nekim preduzećima ugovori biti raskinuti.

"Ugovori će u nekim preduzećima biti raskinuti, ali se nadam da neće biti raskinuti u nekim velikim kompanijma", kazao je Cvetković agenciji Beta.

On je podsetio da je od početka privatizacije raskinuta četvrtina ugovora od oko 2.500 prodatih firmi. Cvetković je kazao da je najviše ugovora raskinuto tokom 2009. i ove godine.

Bugarski tajkun u Srbiji ojadio 8.000 radnika

Brzo se shvatilo da od obećanog upošljavanja svih kapaciteta i stranih tržišta nema ništa, pa su sindikalci nebro­jeno puta pisali Agenciji za privatizaciju s molbom da raskine kupoprodajni ugovor.

- Naši apeli nisu urodili plodom, a to što su sada raskinuli ugovor uz obrazloženje da nije održavan kontinuitet proizvodnje i da nije poštovan socijalni program, priče su za malu decu. Činjenica je da su Bugari imali podršku iz Beograda, ali je ove tek sada nešto nateralo da raskinu ugovor - ocenjuje Perović.



http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/214615/Bugarski-tajkun-u--Srbiji-ojadio-8000-radnika

Citat :

Privatizacija i javne nabavke glavna prepreka na putu za Evropsku unijuI sam spisak slučajeva, koji je pre nešto više od godinu dana bio dostavljen srpskim vlastima sa zahtevom da se preispita privatizacija ili zakonitost postupanja državnih organa, bio je pod velom tajne, iako su mnogi pretpostavljali, ili iz nekih izvora saznali koje se firme nalaze na njemu. Čelnici EU tvrdili su da je reč o internom dokumentu, prepisci između EU i srpskih institucija, dok su se domaći zvaničnici, samo prvog dana po dobijanju dokumenta oglasili u stilu „posvetićemo pažnju, biće preispitano“, da bi kasnije neki čak i negirali da spisak postoji.

Firme o kojima je reč:
Podsetimo, slučaj Mobtel sporan je od samog početka, od načina osnivanja firme 90-ih, zaključno sa tim kako je vlada nenadležno oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika, familije Karić, formirala Mobi 63, a zatim ga prodala norveškom Telenoru. Kod slučaja Jugoremedije, sporna je, takođe, bila prodaja akcija 2002. godine firmi sa of šor destinacije, kiparskom Demeno trejdu, odnosno jednom od njenih osnivača, Jako i Niniju Stefanoviću, koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Institucije su se oglušile o proteste radnika, koji su ukazivali da se u firmi gasi proizvodnja, i oni su tek nakon višegodišnje borbe, preko suda uspeli da ponište privatizaciju. Ono što je u ovom predmetu takođe sporno, jeste da je država punih pet godina tolerisala Niniju neuplaćen porez, ali kada su mali akcionari došli u fabriku, dočekao ih je zahtev da su celokupan poreski dug dužno odmah da isplate.

Ni kod privatizacije C marketa država nije imala čiste ruke, jer je osnovna korupcija sadržana u činjenici da je transakcija dogovorena u kabinetu premijera, kada je između biznismena Milana Beka, Slobodana Radulovića i Miroslava Miškovića potpisan memorandum, koji su nezavisne institucije označile kao „nedozvoljeni dogovor“. U toj priči najgore su prošli mali akcionari, koji i dan danas bezuspešno pokušavaju da ostvare svoja prava, a neslavno se završio i pokušaj antimonopolske komisije (u tadašnjem sazivu) da ne dozvoli koncentraciju u tom biznisu.

Kod smederevskog Sartida i mediji i Savet za borbu protiv korupcije, ali i brojni stručnjaci, ukazivali su da je stečaj kompanije bio „fingirani“, uveden kako bi se izigrali veliki poverioci. Praktično je kompanija prodata bez dugova, direktnom pogodbom sa Ju es stilom, ali iz dobijenog novca nisu mogla da se vrate dugovanja, između ostalog, i zbog toga što je cena bila daleko ispod procene vrednosti koju je sačinio Ekonomski institut. Stečaj Sartida još uvek nije zatvoren.

U slučaju ATP Vojvodine, privatizacija je bila uspešna jer je novi vlasnik u prvoj godini realizovao socijalni program i investicije, preko tog plana kupio je 30-ak novih autobusa i zaposlio još 200 radnika. Već naredne godine krenuo je u novu investiciju, izgradnju autobuske stanice na parceli ATP Vojvodine, uz saglasnost i ugovor sa gradskim vlastima. Biznis je, međutim, bio suviše primamljiv, i po svemu sudeći javili su se novi tajkuni zainteresovani za tu stanicu. Gradske vlasti nisu ispunile svoj deo ugovora, preduzeće je pod pritiskom kreditnih rata posle dve godine otišlo u stečaj, a istovremeno je i Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor. Ni posle promene vlasti u Novom Sadu, nije se rešilo pitanje aktiviranja nove autobuske stanice, zbog čega je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv aktuelnog gradonačelnika. Međutim, prijavu je odbacio novosadski javni tužilac, a gradonačelnik i članovi gradskog veća najavili su tužbu protiv Agencije.

Osim ovih slučajeva, o kojima je dosta pisano, u medijima su se kao „firme sa spiska“ pominjali i Luka Beograd, Veterinarski institut, Šinvoz, Tehnohemija, Srbolek, Keramika iz Kanjiže, Zastava elektro kao i prodaja poslovnog prostora ZOP-a Nacionalnoj štedionici. Lista koja je „procurila“ u javnost, uglavnom se poklapa sa predmetima na koje je godinama unazad ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, a iz tog izvora je, spekuliše se, i informisan kabinet Jelka Kacina, specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Njegov izveštaj dopunjen je i problemima koji se javljaju u javnim nabavkama, ali i načinom na koji se u Srbiji raspolaže javnim resursima. Zbog toga je tačka 17 Rezolucije upozorila i da odmah treba sačiniti evidenciju javne imovine kako ona ne bi služila privatnim interesima.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/privatizacija_i_javne_nabavke_glavna_
prepreka_na_putu_za_evropsku_uniju.4.html?news_id=235348

Biće vrlo zabavno!!

Vrlo je važno da država garantuje radnicima zaštitu ukoliko su spremni da svedoče i otkriju da je nini samo radio po nalogu mlađe. Sve je to planska igra i Srbolek i Jugoremedija sa ciljem da se zeznu akcionari i radnici. Problem je što se ljudi plaše da svedoče poput Miša.

http://www.kurir-info.rs/lopovluk-opljackali-nas-za-oko-10-milijardi-evra-clanak-480665


Hm da li je samo toliko, ili ih ima kudikamo vise???

Koju god od tih 24 da izabereš naletećeš na jedan institut i jednu konsiltantsku kuću i njihove saradnike i suvlasnike...

https://www.aikb.net/t855-danko-djunia-veliki-brat-privatizacije-u-srbiji

Odšteta od 14 miliona evra blokiraće kasu Novog Sada

Na portalu Privrednog apelacionog suda juče je objavljeno da se potvrđuje prvostepena presuda Privrednog suda u Novom Sadu, kojom je u ponovljenom postupku utvrđeno da grad mora da plati oko 14 miliona evra na ime odštete zbog toga što nije ispoštovao svoje obaveze iz ugovora sa ATP Vojvodinom. Prema rečima advokata Emira Jašarevića, koji zastupa umešača u ovom sporu, investitora Iliju Devića, grad ima pravo na vanredni pravni lek, ali to ne odlaže izvršenje.

Prema nalazu veštaka, ATP Vojvodina mesečno gubi 250.000 evra zbog toga što međunarodna autobuska stanica ne radi. Što se nas tiče, ona uopšte više i ne mora da proradi, ako grad ima novac da izmiruje i ove troškove. Uz to, ova presuda znatno će olakšati odlučivanje u mnogo većoj tužbi, "teškoj" više od 50 miliona evra, koju je Ilija Dević pokrenuo protiv grada za nadoknadu lične štete, jer između ta dva predmeta postoji uzročno-posledična veza - ističe Jašarević i zaključuje da je pravo zadovoljstvo iz ovog spora zapravo saznanje da pravna država funkcioniše.

POČELO JE........

Evropska komisija je pre više meseci dostavila Srbiji listu 24 sporne privatizacije, za koje zahtevaju da se izvrši provera. U istom dokumentu EK je zatražila od Srbija da skine oznaku "državna tajna" s dokumentacije ovih spornih slučajeva.

vest je od 28 oktobar 2012.

1. Sartid
Akteri: Aleksandar Vlahović, ministar privrede; Nemanja Kolesar; Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda;
Dušan Marčićević, sudija Trgovinskog suda;
Živomir Novaković, direktor “Sartida”
- „Sartid” je prodat iz stečaja neposrednom pogodbom za 23 miliona evra „Ju-Es stilu”, dok su dugovi koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara preneti na državu.
2. Jugoremedija
Akteri: Jovica Stefanović, vlasnik makedonske firme “Jaka 80”; Zlatko Marković, bivši direktor “Jugoremedije”; Olga Antić, direktorka “Nini”
- Privatizacija „Jugoremedije” koju je 2002. na aukciji kupio Stefanović, a koji se u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici, raskinuta je i preduzeće su preuzeli akcionari. Preduzeće je danas na ivici stečaja.
3. Mobtel
Akteri: Bogoljub Karić, vlasnik “Mobtela”
- Savet za borbu protiv korupcije sumnja da je „Mobtel” osnovan uz ozbiljno kršenje zakona, kao i da je Karić većinsko vlasništvo stekao pod sumnjivim okolnostima. Sporno je, prema Savetu, i kako je Vlada oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika, porodice Karić, pa formirala „Mobi 63”, a zatim ga prodala „Telenoru”, 1,5 milijardi evra.
4. C market
Akteri: Slobodan Radulović; Milan Beko; Miroslav Mišković; Danko Đunić
- Dogovor o prodaji akcija “C marketa” Miškoviću i Beku, umesto na berzi, postignut je u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, u prisustvu Danka Đunića. Oni su 75 odsto akcija kupili za 53 miliona dolara.
5. ATP Vojvodina
Akteri: Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina; Maja Gojković, eksgradonačelnica Novog Sada; Lidija Tadić, kabinet grada novog Sada; Aleksandar Jeftić, direktor JP “Urbanizam”
- Preduzeće je privatizovano 2004, a kupac Ilija Dević uložio je 30 miliona evra u izgradnju nove autobuske stanice. Gradske vlasti Novog Sada, međutim nisu ispoštovale dogovor da zatvore staru autobusku stanicu.
6. Luka Beograd
Akteri: Milan Beko; Predrag Bubalo, ministar privrede; Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju; Milko Štimac, Komisija za hartije od vrednosti
- Savet je 2010. podneo krivične prijave protiv 17 osoba. Spor između grada Beograda i Luke Beograd još traje, a mali akcionari tvrde da su pogrešno urađene procene vrednosti kapitala Luke.
7. Nacionalna štedionica
Akteri: Vuk Hamović; Vojin Lazarević; Mlađan Dinkić, guverner NBJ
- Savet tvrdi da je tadašnji guverner omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju su kontrolisali Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje.
8. Večernje novosti
Akteri: Milan Beko
- Problem je netransparentnost vlasništva u medijima, pa je tako Beko tek 2011. priznao da je vlasnik lista. Savet je podneo krivičnu prijavu protiv sedam osoba osumnjičenih za nezakonit upis akcionarskog društva NIP „Kompanija Novosti” a. d. u Registar Trgovinskog suda 2002. i za kršenje zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i 2006.
9. Veterinarski zavod
Akteri: Dragan Đurić, vlasnik “Zekstre”
- Sumnja se da konzorcijum „Bankoma” i „Zekstre” nije postojao u trenutku kada se prijavio na tender. Vrhovni sud je dva puta poništio rešenja doneta na osnovu odluke tenderske komisije. Agencija za privatizaciju je ipak 28. januara 2005. treći put procenila da je ponuda ispravna.
10. Zastava elektro Rača
Akteri: Ranko Dejanović, suprug ministarke Slavice Đukić Dejanović
- Preduzeće je u stečaju, a Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju pri kontroli izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. zaključen s Dejanovićem. Dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je „Zastavi elektro” odobrio Fond za razvoj.
11. Tehnohemija
Akteri: Veljko Žižić; Milan Beko
- Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor s kupcem „Tehnohemije”, zbog neizmirenih obaveza. Savet je ukazao Vladi da se veći deo nekretnina „Tehnohemije” nalazi na lokaciji obuhvaćenoj promenama urbanističkog plana kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci Beograd.
12. Srbolek
Akteri: Jovica Stefanović Nini
- Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su Stefanovićeva preduzeća preuzela kontrolu nad fabrikom lekova „Srbolek”, a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadržao faktičku kontrolu nad „Srbolekom”, koji je 2011. bankrotirao.
13. Šinvoz
Akteri: Nebojša Ivković
- Preduzeće je u stečaju od novembra 2007. Agencija za privatizaciju je tri godine omogućavala kupcu da kršenjem zakona i ugovora namerno vodi firmu u stečaj, iako joj je bilo poznato da Nebojša Ivković nije izvršio investicionu obavezu iz ugovora u kupoprodaji kapitala. Tek posle ulaska u stečaj, Agencija je 31. januara 2008. raskinula ugovor.
14. Keramika, Kanjiža
Akteri: Milan Lukić; Živorad Vojinović
- Sukob dvojice vlasnika oko kontrole nad firmom doveo je do toga da preduzeće skoro bankrotira, a šteta je procenjena na 15 miliona evra. Policija šest puta opstruirala sprovođenje sudske odluke i uvođenje većinskih vlasnika i legalnih organa „Keramike” u preduzeće.
15. Prosveta
Akteri: “Media II” d.o.o. (Dejan Pantović, Teodora Pantović)
- Savet je ukazao da su kupac i Agencija za privatizaciju kršili zakon i ugovor o privatizaciji nekadašnje najveće izdavačke kuće na Balkanu, jer kupac firma „Media II” ne samo da nije izvršila ugovorne obaveze, već je u međuvremenu prodao deo imovine „Prosvete” i novac zadržao za sebe.
16. Poslovi Azotare Pančevo
Akteri: Radosav Vujačić, predstavnik „Srbijagasa”; „Vikorija logistik“; „Ju point“ Zorana Drakulića; „Invej“ Predraga Rankovića Peconija
- Azotara pretrpela štetu od 17 miliona evra. Preduzeću „Viktorija logistik” pozajmljuje pšenicu za 12 dinara po kilogramu, da bi je prodala preduzeću „Ju point”, po ceni od devet dinara za kilogram.
17.Trudbenik gradnja
Akteri: Dragan Kopčalić, vlasnik “Montere”
- Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaji “Trudbenika” preduzeću „Montera” Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora DS. Kontrola Agencije potvrdila je navode Saveta, ali je Agencija odbila da raskine ugovor.
18. Konverzija Del Real
Akteri: Miroslav Mišković
- Miškovićeva kompanija “Del Real”, posle više od dve godine, odustala je od pokušaja da konverzijom stekne pravo vlasništva nad 16 hektara zemljišta u novobeogradskom bloku 53. Ova kompanija podneće Beogradu zahtev za prestanak i prava korišćenja ove parcele.
19. Nuba
Akteri: Oliver Dulić, eksministar; Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije”
- Optužnica protiv Dulića vraćena je na doradu. On se sumnjiči da je izdao dozvolu za izgradnju optičkog kabla duž koridora 10 preduzeću „Nuba invest”, što je posao vredan pet miliona evra, bez tendera. Neobično je da je posao dobilo nepoznato preduzeće.
20. Koncesija autoput
Akteri: Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije
- Ugovor o koncesiji je pod nejasnim okolnostima sklopila tehnička vlada, a raskinut je zbog dodatnog uslovljavanja koncesionara, koji je od države tražio da preuzme garancije da će godišnji promet biti bar 200 miliona evra, da se rok gradnje produži na četiri, a koncesija sa 25 na 30 godina. U toku je međunarodna arbitraža.
21. Izvoz šećera
Akteri:“MK komerc”; Miroljub Labus, ekspotpredsednik Vlade
- Savet smatra da još nije do kraja okončana istraga o tome ko je u Srbiji uvozio jeftiniji šećer od šećerne trske, prepakivao ga i kao skuplji, domaći šećer od šećerne repe, izvozio ga u EU, koja je početkom 2003. našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera.
22. Putnik
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited”
- „Putnik” je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. između ATD „Putnik” kao prodavca, Agencije za privatizaciju i „Univorld holdings limited” (UHL) kao kupca. Agencija za privatizaciju je ugovor kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred Međunarodnim arbitražnim sudom koji je rešen u korist ove firme.
23. Srbija turist
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited”
- UHL je 2003. s preduzećem „Srbija turist” a. d. iz Niša i Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala „Srbija turista”. Kao i u slučaju „Putnika”, Agencija je 2006. raskinula ugovor, iako je ugovor zaključen dve godine pre nego što su nove odredbe stupile na snagu.
24. Galenika
I ovaj slučaj imao je epilog pred Međunarodnim arbitražnim sudom. U postupku „Valeant farmasutikals internešnal” (SAD) protiv države sud je 2004. doneo odluku kojom je ICN je ovlašćen da povrati osnovni novčani ulog u „ICN Galeniku” do iznosa od 50 miliona američkih dolara i da ovo pravo ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije.