Pravosudje u Srbiji !?

Klijent KBC banke nedavno je dobio presudu protiv te finansijke kuće zbog podizanja fiksne marže na stameni kredit, piše "Blic".

Ovo je prvi put u Srbiji da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa nejnom poslovnom politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva".

Klijentu je u oktobru 2010 godine banka podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. U Ugovoru je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u "švajcarcima" definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana sud je međutim, doneo presudu kojom je poništio ovu odredbu ugovora. Banci je time poručeno da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže s vremenom bilo i mnogo više.

U Srbiji, inače ima oko 35.000 stambenih kredita u "švajcarcima" kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.

KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. Ukoliko to ne učini moraće klijentu da vrati novac. Koji će korak preduzeti u ovoj banci nisu hteli da kažu za "Blic".

Odlicna tema, evo malo detaljnije

Beograd -- U Srbiji je doneta prva presuda u kojoj je građanin na sudu uspeo da pobedi banku.




Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit.

Ovo je prvi slučaj da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa njenom poslovnim politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva.

Klijentu koji je želeo da ostane anoniman, KBC banka je u oktobru 2010. godine podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto.

Rata zbog kursa veća za 10.000 dinara

Od sredine 2008. godine devizni kurs je oslabio za oko 35 dinara, a za toliko je uvećan svaki evro u rati dužnika. Praktično, neko ko je u leto 2008. godine uzeo stambeni kredit sa ratom od 300 evra po kursu od 76 dinara plaćao je ratu od 22.800 dinara, a danas plaća 33.300 dinara ili 9.500 dinara više.

U ugovoru sa bankom pritom je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u švajcarcima definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana, sud je međutim, doneo presudu kojom je poniptio tu odredbu ugovora. Banci je praktično poručio da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže, s vremenom bilo mnogo više.

KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. u suprotnom će oštećenom klijentu morati da vrati novac koji mu je uzela kroz podignutu maržu. Iz ove banke, međutim, nismo dobili odgovor koje će korake preuzeti.

U Srbiji, inače, ima oko 35.000 stambenih kredita u švajcarcima kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.

Duplo ništavna odredba KBC banke
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, kaže da je ova odredba KBC banke ništavna po dva osnova.

"Prvi je neodredivost ugovorne obaveze, što praktično znači da banka nije smela jednostrano i samo na osnovu svoje volje, bez preciznih kriterijuma, da menja visinu početne marže. Prosto, banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto, a mogla je da podigne i na 5.000 posto. To je isto kao kad biste u prodavnici pazarili robu za 2.000 dinara, zatim otišli kući i sve to potrošili, a da vas posle mesec dana prodavac traži da doplatite 1.000 dinara jer je rukovodstvo prodavnice donelo odluku o poskupljenju", pojašnjava Gavrilović.

Drugi osnov je kršenje načela dobrih poslovnih običaja, ravnopravnosti stranaka, savesnosti i poštenja, što je nastalo kao posledica iskorišćavanja ekonomski slabije strane, odnosno klijenta banke.


Oba osnova proističu iz Zakona o obligacionim odnosima, na kome su pomenuta tužba i presuda bazirane. Banke jesu ugovarale mogućnost promene kamate u skladu sa poslovnom politikom i klijenti je jesu potpisivali, ali to ne znači da je takvo ugovaranje i bilo po zakonu.

Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović više puta je isticala da je Zakonom o obligacionim odnosima zabranjeno sklapati ugovore koji sadrže obavezu klijenta koja nije određena, odnosno da nije dozvoljeno da se banka poziva na svoju poslovnu politiku ili promenjene tržišne uslove kako bi podigla kamate.

U Srbiji više od 85.000 stambenih kredita

Na kraju prošle godine broj stambenih kredita u bankama u Srbiji dostigao je 85.676, pri čemu je 59.084 bilo indeksirano u evrima, a 22.709 u švajcarskim francima, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije. Prosečan iznos stambenog kredita u evrima bio je 33.000 evra, a u švajcarskim francima čak 47.000 evra.

Da mnoge banke nisu radile onako kako je trebalo, potvrđuje i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 5. decembra prošle godine. Tada su sve banke morale fiksni deo kamate da vrate na nivo koji je važio prilikom podizanja kredita. Termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju i ponovo treba biti oprezan. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite, koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).

U Srbiji, iako su oni retki, ima slučajeva da banke u svojim ugovorima nisu imale član koji im dozvoljava da menjaju kamate u skladu sa poslovnom politikom. U Sosijete ženeral banci kažu da su imali samo kredite sa fiksnom nepromenjivom kamatom i zajmove sa promenjivom stopom. Ovde se promena isključivo odnosila na kretanje euribora i libora, ne i na maržu.

DA LI JEDNA TAJNA MINISTARKE MALOVIĆ KOČI REŠENJE „AFERE INDEKS“?
Zašto Snežana Malović krije članove komisije pred kojima je polagala pravosudni ispit?

DUHOVI IZ BATIĆEVOG KABINETA Iako Snežana Malović nije želela da obelodani članove komisije pred kojom je polagala pravosudni ispit, niti da otkrije motive prikrivanja, to je uradio Predrag Stojanović, optužen u aferi „Indeks“, nekadašnji partijski drug, potpredsednik DHSS, treću godinu zaredom dekan na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Iako je doktorirao na Finansijama velikih gradova, na pravosudnom ispitu Stojanović je Malovićevu ispitivao Upravno pravo, čime ne dovodi, kako kaže za „Pečat“ pitanje svoje kvalifikovanosti. „Jesam kvalifikovan, ali to neka ostane između nas“, ubedljiv je dekan Pravnog fakulteta.

(U aferi „Indeks“ Stojanović je optužen, između ostalog, i za primanje mita u iznosu od 600 evra i to, opet, od prikrivenog islednika Tomislava Spasića. Nijedanput se nije pojavio na suđenju, jer mu uvažavaju uverenja o zdravstvenoj nesposobnosti da prisustvuje, dok je istovremeno radno sposoban da dekanuje).

Drugi ispitivač na Malovićkinom polaganju pravosudnog ispita je, kako kaže Marko Pavlović, njen kum, Srđan Đorđević (član SPO-a, pa DHSS-a), bivši sudija Ustavnog suda u vreme akcije „Sablja“.

(Srđan Đorđević je optužen, između ostalog, za primanje mita u iznosu od 1.400 evra i to od prikrivenog islednika Tomislava Spasića).

Najzad, treći član komisije, koja je verovatno pitala svoj predmet Međunarodno privatno pravo, bila je Milena Petrović. Ona je, tvrdi Pavlović, u aferi „Indeks“, između ostalog, optužena za primanje mita u iznosu od 1.000 evra od Radmile Jovanović-Canić, šefa zatvora u Zabeli, koja je već tri puta priznala kupovinu ispita.

Vratimo se opet našoj ministarki pravde. Odiseja ove žene počinje pre njenog ministrovanja i priprema je za njega. Malovićeva je, kako navodi naš izvor, bila izabrana za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom sudu krajem decembra 2003. godine u vreme kada se znalo da tadašnja vlada odlazi i kada je trebalo da joj se nađe mesto.
To mesto svojoj šefici kabineta obezbediće odlazeći ministar pravde Batić, zahvaljujući Zakonu o visokom savetu pravosuđa po kojem tužioce i predsednike sudova bira telo za pitanje sudske uprave. Odredbe zakona u tom pogledu je Ustavni sud proglasio neustavnim, ali je to telo izabralo buduću ministarku krajem decembra 2003. godine za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom tužilaštvu.
Kako ovde nije toplo primljena, Malovićeva se našla na tankom ledu i tek odjednom se u njenoj biografiji pojavljuje rešenje iz februara meseca 2004. godine, za manje od dva meseca, po kojem se ministarka raspoređuje sa mesta zamenika Drugog opštinskog tužioca, dakle ne više Četvrtog na kojem nije izabrana, na mesto sekretara u Tužilaštvu za ratne zločine. Kada ste izabrani za zamenika tužioca to je isto kao kada ste izabrani za sudiju, a kada vas stave na mesto sekretara to je kao da ste pali sa konja na magarca. Zanimljivo je kako je ona uspela za svega nekoliko meseci da prođe put od zamenika u Četvrtom tužilaštvu do zamenika u Drugom, i onda dođe na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine.
Danas, po mišljenju većine obrazovanih pravnika, ova osoba koja ima u najmanju ruku sumnjive profesionalne kvalifikacije i koja je bez ikakvog pravničkog iskustva odlučuje o tome kako će izgledati srpsko pravosuđe, ne vodeći nimalo računa o posledicama i ceni svojih pravosudnih eksperimenata.
http://www.pecat.co.rs/2012/01/slucaj-snezane-malovic-izmedju-mita-i-pravosudnog-ispita/

Da li je sada čudo što nam sudstvo izgleda kako izgleda?

Rođena je 10. septembra 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1999. godine.

Od 1999. do 2001. godine radila je kao advokatski pripravnik. Pravosudni ispit položila je 2002. godine. Pohađa postdiplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Od 2001. do 2002. godine radila je na poslovima zamenika sekretara Ministarstva pravde i lokalne samouprave, a od 2002. do 2003. godine bila je na funkciji šefa kabineta ministra pravde i lokalne samouprave.

Citat :

Ni pet godina posle hapšenja profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su prvo osumnjičeni, a u avgustu 2007. godine i optuženi za prodavanje ispita studentima, niko od njih još nije osuđen.

Dok su naivni verovali da će biti u zatvoru, oni su i dalje slobodni ljudi, ugledni i moćni građani, a dobar deo ih je čak i napredovao u karijeri.

Primera radi, Dragana Petrović, nekadašnja profesorka krivičnog prava, optužena da je upisivala prelazne ocene studentima i zauzvrat primila na hiljade evra, zlatan nakit pa čak i luksuzni automobil, radi na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
Nju tužilaštvo tereti i da je posredovala u podmićivanju drugih profesora, ali ni to niti snimak koji je načinio policajac koji je glumio studenta na kome se vidi kako uzima novac zasad nema efekta. Ništa nije dokazano, ona nije kriva, dok se ne dokaže da jeste.
Da optužnica za primanje mita u Srbiji ne mora i da upropasti nečiju karijeru, može da se zaključi i na ostalim primerima sa kragujevačkog Pravnog fakulteta. Sadašnji dekan je dr Predrag Stojanović, profesor javnih finansija i finansijskog prava.
U aferi „indeks“ se tereti da je policijskom isledniku Tomislavu Spasiću navodno prodao ispit za 600 evra.
Spasiću, koji je pre par dana i svedočio u smederevskom sudu, novac je navodno uzeo, nekih 700 evra, i Božin Vlašković. U to retko ko može da poveruje, jer je dotični gospodin danas prodekan za finansije istog fakulteta.
Srđana Đorđevića optužnica tereti da je istom tom inspektoru Spasiću prodao dva ispita za 1.400 evra, a on je sada docent, i predaje uvod u pravo studentima ove visokoškolske ustanove.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/314491/Svi-optuzeni-profesori-iz-afere-Indeks-u-medjuvremenu-unapredjeni

Pa kako? Neće valjda ministarka da ih goni kada su joj poklonili ocena na pravosudnom ispitu?

Citat :

Pretpostavlja se da posle svakih izbora u strukture vlasti na raznim nivoima ulazi nekoliko hiljada partijskih kadrova. Partijska struktura preko svojih ljudi u sistemu kontrole novčanih tokova uspostavlja sistem male i velike korupcije. Tako se otvaraju afere razvojnih banaka, kreditnih linija, nameštenih tendera, sumnjivih privatizacija, carinske, građevinske, putne, pa i sudske mafije.

Ne postoji sudski sistem koji može kontrolisati ovako uspostavljen politički model neodgovornosti. Zbog toga su priče o odgovornosti sudskog sistema za kriminal u društvu perfidno bacanje prašine u oči i zamagljivanje suštine problema. Za izlaz iz krize odgovornosti potrebno je demontirati politički model organizacije vlasti i izgraditi sistem efektivne kontrole i odgovornosti u sferi politike. Naravno, to ne oslobađa pravosudni sistem od odgovornosti za nesposobnost i neefikasnost.

Jasno kao dan!

Boranija ::

Jasno kao dan!

Dok god je "opšte" raspoloženje da estradni poslenici zarade za veče (bez da plate porez) koliko sudija za godinu, biće i ovo "prvosuđe" poslednja rupa na svirali.
Dokle god je tako, neko se u tome debelo vajdi - kada se knezovi nadobrano navajde i ostave raju bez igde ičega, tada će se - vrlo efikasno, uspostaviti jak i precizan pravni sistem, e da bi se zaštitile stečene pozicije i imaovine.

Welcome to the Jurassic Capitalism !

Aleksandr Buzgalin: A strata of bureaucrats and oligarchs rule a caricature of Western capitalism, amassing fabulous wealth:
http://therealnews.com/t2/index.php?option=com_content&task=view&id=31&Itemid=74&jumival=8086

.

A dekan pravnog u KG je u to doba bio otac čuvene Trivunke iz DS, koji je takodje na optuženičkoj klupi...
ZAto me sada ni ne čudi što ta žena svim silama želi da DS ostane na vlasti - i što govori da ako DS izgubi izbore cela Srbija će se raspasti a Toma će nas još i u rat da uvuće!!

Savet za borbu protiv korupcije traži od vlade Srbije da razreši predsednicu Vrhovnog kasacionog suda Natu Mesarović, kao i da se preispita uloga ministarke Snežane Malović (lepotinje) u spornoj reformi pravosudja...

U izveštaju se navodi da je tzv. reforma omogućila dominaciju izvršne vlasti nad sudskom.

Konstatuje se grubo kršenje ustavnih načela, kao i da je izvšna vlast (ministarka) korumpirala članove prvog saziva Visokog saveta sudstva koji su izuzeti iz izbora i dato im je pravo bez konkursa, a po isteku mandata, napreduju u sudove višeg stepena.

Za uzvrat su obavili reizbor sudija bez ikakvih merila i procedure, a prema meri izvršne vlasti.

Vlasnik ATP Vojvodina dobio spor protiv grada
Novosadski Privredni sud doneo je odluku da je Grad Novi Sad dužan da sa oko 1,3 milijardi dinara obešteti Autotransportno preduzeće "Vojvodina" (ATP) u sporu oko izgradnje nove međumesne autobuske stanice.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/322963/Vlasnik-ATP-Vojvodina-dobio-spor-protiv-grada

Citat :

KRAGUJEVAC - Skandal!
Predrag Stojanović, dosadašnji dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu i jedan od optuženih u aferi „indeks“, ponovo je izabran na tu funkciju.

On je jedan od 87 optuženih u aferi „indeks“, koja je otkrivena pre pet godina i još je bez sudskog epiloga. Optuženima se sudi u Višem sudu u Smederevu od 2009, a optužnica protiv 87 osoba, među kojima su i studenti i posrednici izvan nastavnog osoblja, podignuta je za 122 krivična dela.

Citat :

Strah kod sudija

Evropski eksperti su se tokom posete Srbiji sastali sa velikim brojem sudija i tužilaca posle čega su konstatovali da u njihovim redovima, i to gotovo kod svih, vlada strah, „jer se osećaju ugroženima”.

Postupak reforme pravosuđa mora da se revidira i iznova sprovede po drugačijim modalitetima, odnosno da se prevashodno reši pitanje sudija i tužilaca koji su razrešeni bez poštovanja osnovnih principa, stav je eksperata Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL). U izveštaju napisanom posle analitičke posete Srbiji, tokom koje su se predstavnici udruženja sastali sa brojnim predstavnicima pravosudnih institucija i domaćih i međunarodnih organizacija, navodi se i da pravosudni sistem, koji je uspostavljen kao rezultat reformi sprovedenih od 2009. godine, „sa brutalnim razrešenjem znatnog broja sudija i tužilaca” nikako ne odgovara zahtevima nezavisnog, nepristrasnog pravosuđa koje je u službi građana.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Pravosudje-da-se-potpuno-revidira.lt.html

Citat :

Ministar pravde Nikola Selaković i predstavnici Udruženja javnih tužilaca su na
današnjem sastanku postigli "visok stepen saglasnosti" o negativnim posledicama reforme pravosuđa iz 2009. godine i konstatovali "izuzetno tešku situaciju" u tužilaštvima i sudovima, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
Na sastanku je razgovarano o formiranju radne grupe za promenu sudske mreže i vraćanju neizabranih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u javna tužilaštva, navodi se u saopštenju

Citat :

Vlada Srbije postavila je nove državne sekretare i pomoćnike ministara u Ministarstvu pravde i državne uprave, saopštilo je danas to ministarstvo.
Za državnog sekretara za poslove pravosuđa postavljen je Danilo Nikolić, dugogodišnji sudija Opštinskog i Okružnog suda u Nišu, gde je 2005. godine izabran za predsednika suda.

.Nikolić je doktorirao na temi "Opojne droge i krivično-pravno regulisanje zloupotrebe njihovog korišćenja" i tokom karijere ga je kao stručnjaka angažovao i OEBS, a držao je i brojna predavanja iz materijalnog i procesno-krivičnog prava i objavio veliki broj naučnih radova i knjiga iz oblasti krivičnog prava, navelo je ministarstvo.
Za državnog sekretara za poslove državne uprave postavljena je Gordana Stamenić, koja je obavljala brojne funkcije u javnim preduzećima, Republičkoj upravi javnih prihoda, Javnom pravobranilaštvu, da bi se od 1998. godine bavila advokaturom.
Za pomoćnika ministra pravde i državne uprave - Sektor za pravosuđe postavljen je Vojkan Simić iza koga stoji dugogodišnja karijera sudije i predsednika Prvog opštinskog suda. Simić je od 2008. godine do danas obavljao dužnost pomoćnika ministra pravde u Sektoru za normativne poslove i međunarodnu saradnju. Autor je brojnih projekata u oblasti pravosudnog sistema i inicijator je uspostavljanja službi za odnose sa javnošću u sudovima.
Za pomoćnika ministra pravde i državne uprave - Sektor za normativne poslove i međunarodnu saradnju, postavljen je Milisav Čogurić, koji je obavljao tokom čitave karijere različite poslove u Ministarstvu pravde. Sarađivao je s Medkunarodnim krivičnim sudom u Hagu, stalnim Međunarodnim krivičnim sudom, Evropskim sudom za ljudska prava i telima UN.
Za pomoćnika ministra pravde i državne uprave - Sektor za evropske integracije i međunarodne projekte, postavljen je Čedomir Backović, koji je nakon advokatske karijere u Beogradu primljen u Advokatsku komoru Kalifornije i "sertifikovan kao advokat i savetnik suda od strane Vrhovnog suda Kalifornije, Distriktnog suda SAD i Apelacionog suda SAD". "Svoje najveće uspehe u SAD postigao je kada su njegove presude sertifikovane kao pravni precedent i citirane kao izvor prava u preko 750 predmeta", navelo je Ministarstvo pravde Srbije.
Za pomoćnika ministra pravde i državne uprave - Sektor za materijalno finansijske poslove, postavljena je Slavica Jelača, stručnjak za finansije sa višegodišnjim iskustvom u privredi i državnoj upravi.
Vlada je juče donela i rešenja o nastavljanju rada na položaju pomoćnika ministra pravde i državne uprave Slavoljuba Carića - Sektor za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava

Citat :

Vrh srpske policije zapretio je da će prestati da sarađuje s tužilaštvom za organizovani kriminal dok Miljko Radisavljević ne bude smenjen sa te funkcije

Izgleda da je ovo sudstvo gore nego što iko može da zamisli...

Sneki ::

Citat :

Vrh srpske policije zapretio je da će prestati da sarađuje s tužilaštvom za organizovani kriminal dok Miljko Radisavljević ne bude smenjen sa te funkcije

Izgleda da je ovo sudstvo gore nego što iko može da zamisli...

Hoce li posle Dulica ostati na funkciji?

Sneki ::

Citat :

Vrh srpske policije zapretio je da će prestati da sarađuje s tužilaštvom za organizovani kriminal dok Miljko Radisavljević ne bude smenjen sa te funkcije

Izgleda da je ovo sudstvo gore nego što iko može da zamisli...

E sad pa sudstvo ne valja...

Pa ne hapse se ministri tako što policija u kuriru danima unapred najavljuje da će biti uhapšen taj i taj nego tako što se obezbede dokazi u saradnji sa tužilaštvom, a sud odučuje o tome da li će nekom odrediti pritvor ili ne.

Policija privodi a sud određuje pritvor. kakva država, takvo sudstvo a takva nam i policija.

nema tu neke velike razlike.

Svaka ti je na mestu, u ovoj drzavi se zaista nezna ko pije a ko placa, pardon zna se ko placa, blesav narod.

Svakako da DS ima jošuvek uticaj i u tužilaštvu i u sudstvu i da očekuje od njih usluge, ALI...

Ni Dačić nije baš sretan što je Vičić izrastao u Eliot Nesa Srbije (???),
tako da i on ima interesa da ga malo "zakoči" jer će mu pokupiti svu slavu, a to on baš ne voli...
Nije u pitanju samo zaštita nekih članova SPS-a - lako će ih se Dačić rešti, više ga boli ili nervira što mu Eliot Nes krade popularnost!

S druge strane, Vičić preti vanrednim izborima (ako padne vlada treba još 3 meseca do novih izbora) jer ZNA da na tim izborima, ako izadje sa platformom borbe protiv korupcije, a protiv te borbe su svi ostali, njegov SNS dobija, ali HLADNO 30-40% glasova....
Šro opet Dačiću ne odgovara...

Komplikovana situacija.

Svakako da neke ljude iz pravosudja i tužilaštva treba oterati u "penziju" - možda prvo Natu????

Sedim danas u nekom drustvu i to u inostranstvu,evo vam prica...podvlacim da sam bio prisutan,NE IZNOSIM SVOJE VIDJENJE.
KURIR,pod kontrolom DJILASA,DULIC se deklarisao kao Tadicev,posle menja stranu,ali kasno,moralo se nesto uraditi....ali ovde je kraj,nista dalje nece biti...podrzao je DJILASA...
videcemo kakav mi je izvor,vrlo skoro.

Jedino ako zapali u inostranstvo.
A Kurir ga gazi i sutra u novom broju!

Pazi,vreme ce pokazati.

Ovo se ne uklapa sasvim u postove na ovoj temi, medjutim kad je pravosudje u pitanju mogu da izjavim samo ovo:

Majka mog druga je godinama savesno radila svoj posao kao sudija u lokalnom sudu u unutrasnjosti Srbije. Kada je pristupljeno reformi pravosudja u Srbiji ona je bila jedan od sudija koji su izgubili posao. Nakon tri godine mrcvarenja sa sistemom zbog nepravedno izgubljeno posla, njene zalbe su usvojene na najvisem nivou i vraceno joj je mesto sudije.

Inace, isti drug, koji efektivno studira na pravom fakultetu u Beogradu, prilikom polaganja jednog ispita (ne mogu da se setim o kom predmetu se radi) kod profesora koji je svojevremeno bio ministar prosvete, ako ja dobro pamtim i povezujem, bio je svedok da je jedan kolega polozio ispit nakon sto ga je profesor pitao za lozinku. Detalje doista ne pamtim.

Tako da, obzirom da oni koji zavrsavaju ispite po tom sistemu postaju istaknuti pravnici - sta vas buni u losem sistemu?!? Onima koji se trude da doista ovladaju gradivom treba 100 godina da zavrse fakultet, uglavnom .. i da nije tako, uglavnom ne postaju istaknuti jer nemaju nikoga ko bi ih istakao jer ko ce koga, ako nece svoj svoga.

Citat :

Upropastili su reformu pravosuđa

♦ Iz EU je stiglo mnogo kritika na račun reforme pravosuđa.
- Reforma pravosuđa je bila neuspešna.
♦ Zbog čega?
- Zato što neki političari iz DS i vladajuće koalicije nisu mogli da odole iskušenju da izvrše politički uticaj na desetak, petnaest ili ne znam koliko procenata sudskih imenovanja. Moj stav je bio potpuno suprotan tome. Smatrao sam da je to najvažnija reforma prethodne vlade. Nosilo me ushićenje na početku mandata prethodne vlade da možemo izvršiti reformu pravosuđa. To je takođe deo moje odgovornosti.
♦ Samo vaše?
- Ne, pre svega onih koji su bili zaduženi za taj posao.

Deo iz intervjua Tadica.

E moj Tadicu, sad ispada da si i ti bio o svemu neobavešte i nemocan da nešto preduzmeš. Zato i jesi kriv i odgovoran što si trebao da znaš šta ti rade lopovi u stranci i vladi !!!!!!

Citat :

Cvijan: Nata Mesarović - glavni nosilac korupcije

Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije Vladimir Cvijan očekuje da će krajem februara biti smenjena predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović koja je, po njegovim rečima, "glavni krivac" za katastrofalno stanje u pravosudju i "glavni nosilac korupcije".

"Očekivao sam da će Nata Mesarović imati dovoljno morala da sama podnese ostavku i da time spreči da dalje otvaramo razne druge afere u vezi s njom i njenom porodicom, medjutim njeno ponašanje je takvo kakvo je i oni će svakako odgovarati i za neke druge stvari, a ne samo za katastrofu koju je napravila u reformi pravosudja", rekao je Cvijan.


On je naglasio da "iz prve ruke zna, dok je još radio za državne organe" da je Mesarović najviše doprinela krahu reforme pravosuđa i "katastrofalnoj mreži sudova".


"Ona je lično izbacivala pojedine sudije iz reizbora. Njena odgovornost je i izvan ustavne odgovornosti i biće sigurno pokrenuto pitanje nekih sudskih odluka koje su ona, njen sin i njeni prijatelji donosili. Odbor za pravosuđe ima dokumentaciju koja sve to dokazuje, tako da će to svakako biti nastavak jedne nažalost jedne ružne priče srpskog pravosudja koju svi želimo da zaboravimo", poručio je Cvijan i dodao da se šteta nastala lošom reformom pravosudja meri desetinama miliona evra.

U toku je istraga protiv ex-ministarke pravde i njenog sekretara Homena. Radi se o novcu koji je dobijen kroz donacije za reformu sudstva, a koji je na neki čudan način završio na računima ministarke i ekipe.
S obzirom da Homen ima vredno iskustvo oko donacija dok je još bio član organizacije "Otpor" - sve donacije za tu organizaciju su išle preko austrijskog računa njegovog oca, ne čudi da je bio od velike koristi ex-ministarki da na prava mesta rasporedi pristigle pare...

Posle samo 5 godina: Dekana iz afere „indeks“ policija napokon privodi u sud!

Stojanović se u „indeksu“ tereti da je policijskom isledniku Tomislavu Spasiću navodno prodao ispit za 600 evra. On je u nekoliko navrata podnosio sudu lekarske nalaze prema kojima nije bio u mogućnosti da svedoči. Poslednji put, u dokumentaciji je bilo navedeno da je bio na operaciji u inostranstvu jer ima diskus herniju i aritmiju.

Tužilac koji je napisao jedinstvenu optužnicu, a koji je potom tražio razdvajanje postupka u reformi sudstva je smenjen i premešten u Negotin. Takođe, nije suđeno u kontinuitetu, odnosno svakog radnog dana, pa je tako tokom 2010. održano svega 27 sudećih dana. Sudija Bojković, ipak, tvrdi da do zastarelosti osnovnog krivičnog dela primanja mita neće doći.
 

- Svi profesori su optuženi za produžena krivična dela primanja mita za koje apsolutna zastarelost nastaje 30 godina od izvršenja dela, kao i za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja koje zastareva nakon decenije i gde je moguće da zastari samo neka od radnji, a ne i celo delo. Sada smo ušli u završnu fazu, izvođenje pisanih dokaza...

Ovih dana u Vrnjačkoj Banji se održava savetovanje sudija. Jedna od tema o kojoj će se raspravljati je I "Pravo na otkup i pravo na prodaju akcija". Mislim da je ta tema na dnevnom redu trećeg dana savetovanja. Oni koji žele biti u trendu mogu pročitati bilten , koji će verovatno izaći nakon savetovanja.

BEOGRAD - Toliko o nezavisnom pravosuđu!
Ustavni sud je ekspresno brzo odreagovao u slučaju tajkuna i vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića, utvrdivši da mu je „povređeno ustavno pravo na ograničeno trajanje pritvora“. Naime, sudije Ustavnog suda donele su rešenje o Miškoviću, koji je 23. jula pušten iz pritvora, iako pred sobom imaju oko 13.700 nerešenih žalbi koje se vuku godinama. Ovakvo delovanje suda, mimo ustaljene prakse i tempa (ne)rada, prema rečima sagovornika Kurira, unosi osnovanu sumnju da je slučaj Mišković obrađen preko reda.

Preko reda

Advokat Toma Fila smatra da ovaj primer govori o slabosti pravosuđa.
- Ovo je urađeno preko reda. U prethodnom režimu sudije su postavljane po principu „ko koga hoće“, a ne ko koliko vredi, zbog čega je stvoren sistem poslušnika i zavisnika. Nije bitno da li se radi o Miškoviću, Peri, Žiki, sud mora da bude nezavisan i nepristrasan. Kako običan čovek, koji nema para za advokata koji će mu napisati ustavnu žalbu, može da bude zaštićen? - pita Fila i zaključuje:

- Ovo je upozorenje sudijama da moraju da rade u skladu sa zakonom, nezavisno i nepristrasno. Odluka Ustavnog suda zahteva analizu toga ko donosi te odluke.
Pravnica i poslanica Olgica Batić nije iznenađena brzinom Ustavnog suda u „slučaju Mišković“.

- Kada sam kao advokat porodice ubijenih gardista podnosila žalbu Ustavnom sudu, nisu bili toliko brzi, trebalo im je skoro godinu i po da donesu odluku o povredi prava na život! Činjenica je da pritvorski predmeti imaju prioritet i to nije sporno, ali ovde očigledno važe dvostruki aršini - dodaje ona.

Knežević kao primer

Slučaj bivšeg ministra Gorana Kneževića ilustruje rad Ustavnog suda, koji je na njegovu žalbu o neosnovanom pritvoru odgovorio tek posle dve godine. Knežević, koji je uhapšen 1. oktobra 2008. pod optužbom za zloupotrebe u dodeli građevinskog zemljišta, a pred Specijalnim sudom oslobođen optužbi 1. novembra 2012, držan je u pritvoru 13 meseci.

- Dobio sam odgovor Ustavnog suda posle više od dve godine. Žalbu su odbacili na najbrutalniji način, navodeći da čak nije prekršena pretpostavka nevinosti, iako su je svojim izjavama Boris Tadić i Oliver Dulić najgrublje prekršili - kaže Knežević.
Prema podacima iz avgusta, sudije Ustavnog suda Srbije imaju pune ruke posla jer na razmatranje čeka čak 13.688 ustavnih žalbi - 5.693 koje su sudu dostavljene od početka godine do jula ove godine i 7.995 od ranije.

Nagomilane žalbe

Za toliko nagomilanih žalbi u Ustavnom sudu su se branili pozivanjem na Zakon o Ustavnom sudu i Poslovnik o radu Ustavnog suda i objašnjavali da rok za odlučivanje po ustavnim žalbama nije propisan. Postavlja se pitanje zašto im je „uletela“ žalba Miškovića dok ostale skupljaju prašinu godinama.

Ustavni sud je 3. oktobra usvojio ustavnu žalbu advokatske kancelarije „Tomanović“, koja brani Miškovića, jer je utvrdio da je rešenjima Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu od 7. marta i 25. marta 2013. Miškoviću povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčenog članom 31 Ustava Srbije.

Inače, prva odluka o povredi prava na ograničeno trajanje pritvora doneta je u julu, kad je sud usvojio ustavnu žalbu vlasnika kompanije „CES Mekon“ Zvonimira Nikezića, nakon čega je on ubrzo pušten iz pritvora uz jemstvo od milion evra.

Advokat Radoslav Baćović je počeo da zastupa Darka Šarića 24. februara, pošto je narko- bosu branilac Zdenko Tomanović, otakazao punomoćje. Viši sud u Beogradu saopštio je da je punomoćje za novog branioca potpisala Šarićeva majka. Baćović, inače, zastupa Marka Miškovića (33), sina srpskog biznismena Miroslava Miškovića (67), Zorana Drobnjaka, direktora „Puteva Srbije“, a zastupao je i Svetlanu Vukajalović, bivšu direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u aferi „Vakcine“.

Radoslav Baćović (53) bio je 11 godina sudija krivičar Petog opštinskog suda, čiji je predsednik postao sredinom 2001. Od 25. marta 2003. izabran je za v.d. predsednika Okružnog suda u Beogradu. Rođen je u Kuršumliji, a Pravni fakultet završio je u Beogradu. Nakon ove funkcije otišao je u advokaturu. Bio je predsednik Republičke izborne komisije, a bavi se i slikarstvom. Izjavljivao je i da nije član nijedne stranke.

СУМЊИВИ ДУХОВИ ИЗ БАТИЋЕВОГ КАБИНЕТА
Иако Снежана Маловић није желела да обелодани чланове комисије пред којом је полагала правосудни испит, нити да открије мотиве прикривања, то је урадио Предраг Стојановић, оптужен у афери „Индекс“, некадашњи партијски друг, потпредседник ДХСС-а, трећу годину заредом декан на Правном факултету у Крагујевцу. Иако је докторирао  на Финансијама великих градова, на правосудном испиту Стојановић је Маловићеву испитивао Управно право, чиме не доводи, како каже за „Печат“ питање своје квалификованости. „Јесам квалификован, али то нека остане између нас“, убедљив је декан Правног факултета.

(У афери „Индекс“ Стојановић је оптужен, између осталог, и за примање мита у износу од 600 евра и то, опет, од прикривеног иследника Томислава Спасића. Ниједанпут се није појавио на суђењу, јер му уважавају уверења о здравственој неспособности да присуствује, док је истовремено радно способан да деканује).
„Причу су покренули Коштуница и Драган Јочић и њихове подгузне муве. У афери ‘Индекс’ оптужено је 88 особа и сама оптужница је за смејање. Ово је кинески процес и најбољи одговор како је рађен преткривични поступак дала би Јочићева полиција“ (кафански и неприлични епитети с којима је декан Правног факултета у Крагујевцу описао свој однос према два висока функционера ДСС-а позната су редакцији и забележена су на аудио траци).
Други испитивач на Маловићкином полагању правосудног испита је, како каже Марко Павловић, њен кум, Срђан Ђорђевић (члан СПО-а, па ДХСС-а), бивши судија Уставног суда у време акције „Сабља“.
„Квалификација коју је имао за Комисију за полагање правосудног испита била је доцентура на Политичким системима на Правном факултету у Косовској Митровици, и докторат ‘Теорија и пракса суверености јужнословенских народа 19. и 20. века’ (одбрањен у Бањалуци). Дакле, Срђан Ђорђевић није био квалификован да испитује Уставно право, а Снежана Маловић је код њега на правосудном испиту положила баш Уставно право.“
(Срђан Ђорђевић је оптужен, између осталог, за примање мита у износу од 1.400 евра и то од прикривеног иследника Томислава Спасића).
Најзад, трећи члан комисије, која је вероватно питала свој предмет Међународно приватно право, била је Милена Петровић. Она је, тврди Павловић, у афери „Индекс“, између осталог, оптужена за примање мита у износу од 1.000 евра од Радмиле Јовановић-Цанић, шефа затвора у Забели, која је већ три пута признала куповину испита.
„Подаци о примљеном миту су из оптужнице коју сам добио од Вишег суда у Смедереву званичним путем као податак од јавног значаја. Очигледно Виши суд у Смедереву , зна чињеницу која би требало да буде ноторна, али није, да је судски поступак јаван, пе је и оптужница јавна. Дакле, код министарке постоји, благо речено, сукоб интереса. Она штити своје професоре пред којима је полагала правосудни испит, а једног још и као кума. Тако, штитећи ‘индексовце’, она узгред штити и свој сумњиви правосудни испит.“

citat ::

KO JE SVE SKLOPIO NAGODBU

AVGUST 2010 - Muzičar Goran Bregović nagodio se s tužilaštvom da uplati 2,5 miliona dinara gradskom Sekretarijatu za zdravstvo zbog bespravne gradnje na Voždovcu

MART 2012 - Spisateljica Biljana Srbljanović uplatila je 200.000 dinara u humanitarne svrhe pošto je obustavljen krivični postupak protiv nje zbog posedovanja kokaina

NOVEMBAR 2012 - Nebojša Pavlović, bivši dečko nekadašnje voditeljke „Granda“ Ljubinke Bube Dobrosavljev, uplatio je 150.000 dinara jer ju je udario

FEBRUAR 2013 - Muhamed Jusufspahić, muftija Islamske zajednice Srbije, uplatio je 50.000 dinara u dobrotvorne svrhe zbog izazivanja saobraćajne nesreće u kojoj je povređena K. A.

OKTOBAR 2013 - Golman Crvene zvezde Boban Bajković sklopio je nagodbu da neće krivično odgovarati za udes koji je izazvao, a u kojem je teško povređen Milorad Đ., već je uplatio 100.000 dinara u humanitarne svrhe

DECEMBAR 2013 - Marijana Mateus, modna kreatorka, uplatila je 200.000 dinara tročlanoj porodici na čiji je automobil naletela 24. septembra u centru Beograda

Pravda?

Gde je 8,5 miliona evra od sudskih nagodbi?

Ne postoji evidencija o tokovima 8,5 miliona evra koliko je tužilaštvo prihodovalo na osnovu nagodbe s počiniocima krivičnih dela u zamenu za odustajanje tužilaštva od gonjenja, pišu Novosti.

Počinioci krivičnih dela koji su pristali da priznaju krivicu i uplate novac u humanitarne svrhe, za tri i po godine donirali su čak 8,5 miliona evra. Problem je, međutim, što niko nije kontrolisao te uplate, pa ne postoji evidencija za šta je tačno novac potrošen.

Načelo oportuniteta uvedeno je u Zakonik o krivičnom postupku 2001. To je diskreciono pravo javnog tužioca da predoči licu da za određena dela, za koja je zaprećena mala kazna zatvora, može da prizna izvršenje i uplati novac u humanitarne svrhe, ispravi štetne posledice svog dela, ili pristane na rad u javnom interesu, u zamenu za odustajanje od gonjenja.

Time se rasterećuju sudovi, smanjuju troškovi postupka, a reč je o krivičnim delima kod kojih nije izražena društvena opasnost, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.

Od pre četiri godine Republičko javno tužilaštvo vodi evidenciju svih prihoda po područjima apelacionih sudova. Ali Zakonik je sve do nedavnih izmena ostavljao prevelika diskreciona prava tužiocima i samim tim otvarao prostor za nepravilnosti.

Tužilac je bio taj koji daje broj žiro-računa na koji će okrivljeni uplatiti novac, a humanitarnu organizaciju su praktično mogli da otvore i njegovi prijatelji, rođaci, komšije...

Nije bilo gotovo nikakve kontrole, a humanitarne organizacije su samo ponekad u zahvalnicama izveštavale tužilaštvo na šta je novac potrošen, kaže Ilić.

Tako je, recimo, direktor jednog kliničkog centra poslao zahvalnicu za dobijene pare i obavestio tužioca da su zaposleni zahvaljujući njima otišli na seminar u Brazil. Evidencija pokazuje da je novac išao u različite namene, uplaćivan je raznim sindikatima, opštinama i različitim fondovima.

Novac pod kontrolom i za prioritete

Ubuduće će se, po Ilićevim rečima, novac uplaćen po nalogu tužioca slivati na podračun za te namene u Trezoru. Na svakih pola godine petočlana komisija raspisivaće konkurs za organizacije, javne ustanove i fizička lica koja žele da se bave humanitarnim radom.

Oni su dužni da naprave mini projekat. Svi koji dobiju pare polagaće komisiji račune gde su ih potrošili. Komisija će novac raspoređivati prema prioritetima.

Ako je tog trenutka prioritet mamograf u nekoj bolnici ili renoviranje bloka za porodilje, novac će ići tamo. Od tog novca će i bolesna deca ići na lečenje u inostranstvo, a mogu da budu opremljeni i sportski tereni u školama.

Najčešća dela za koja počinioci nagode su saobraćajke, ali ima i porodičnih svađa s privođenjem, poreskih utaja, krađa struje... Tužilaštvo će izdati obavezno uputstvo za koja dela se može izreći oportunitet, pa ni to ubuduće neće biti prepušteno diskrecionom pravu tužioca, kaže Ilić.

BEOGRAD - Bivša ministarka pravde Snežana Malović bila je na platnom spisku Demokratske stranke do trenutka kada je "odmrzla" svoj status i počela da radi u Tužilaštvu za ratne zločine.

Mario Spasić iz "Transparentnosti" kaže da tužilac Vladimir Vukčević "nije smeo da zloupotrebi poverenje države" i da zaposli nekoga iz političke stranke.

"Svako zaposlenje u sudstvu koje ide direktno iz političke stranke je nedopustivo i nezakonito. Pitanje je zašto bivša ministarka odmah nije zaposlena u tužilaštvu, nego je prvo zaposlena u DS-u, pa je onda prešla u tužilaštvo.

To je kršenje zakona i Vukčević bi trebalo da podnese ostavku zbog toga jer je ovo školski primer političkog upliva na rad pravosuđa. A postavlja se pitanje zašto nije reagovala Agencija za borbu protiv korupcije, koja je na to imala zakonsku obavezu. Tužilaštvo ovako podseća na politički feud, u kome se krše zakonske, a najpre moralne norme", rekao je Spasić.

Inače, Malovićeva je u tužilaštvu počela da radi tokom predizborne kampanje za platu od oko 135.000 dinara.

U tužilaštvu su potvrdili da je ona radila od 12. februara, do maja 2014. godine, ali da je samo aktivirala svoj status koji je zamrzla 2007. godine, kada je izabrana za državnog sekretara Ministarstva pravde.

Međutim, oni nisu naveli da je Malovićeva u međuvremenu bila i na platnom spisku DS, da bi iz njega otišla u trenutku kada je podržala Borisa Tadića, koji je otišao iz stranke i formirao NDS.

Advokati su deo pravosudja ' to mnogi ne vide ili zaboravljaju!
A advokati su ista, ili JOŠ GORA banda od sudija i tužioca.

Evo primera sa Neoplanta:

citat ::

Ali su mnogi već potpisali ugovor sa advokatom uz proviziju od 20%. Pri tom advokat zadržava pravo da mimo tih 20% naplati i svoje troškove u postupku (mimo sudskih taksi). Jednostavno pozivaju ljude sa spiska akcionara u Njegoševu 22 (gimnaziju) i tamo se odmah potpisuju papiri.

citat ::

Radi se o Novom Sadu (Njegoševa). Advokati koji su učestvovali u završenom vanparničnom postupku protiv Neoplante su Milić Nenad iz BGD i Bjelobaba Aleksandar iz NS.

Ovo je krivično delo, a radi se o advokatima - delu pravosudja!