Privreda Srbije - stanje, trendovi

@Kobe,
Tacno, nisam skapirao da je to pitanje, bilo je 10 upitnika. :)

Najbolja pomoc je neodmaganje. Pekaru ne treba moja pomoc da pravi kiflu, niti pomoc agencije za pracenje razvoja metoda za pravljenje kifli.

Sad visak para moze da se usmeri na otplatu duga i na smanjenje poreza, ne treba smisljati programe za optimalno razmestanje susama po kiflama.

Za pocetak bi bilo dobro da budzet opet bude budzet, odnosno da nema deficita u njemu, jer to onda nije budzet nego nepovezan skup prihoda i rashoda. Budzet je kad trosis samo ono sto si prikupio, a ne koliko uspes da pozajmis.

Po meni penzije treba zamrznuti, ali samo one preko odredjene sume.

Slazem se da je nepravedno zamrzavati onima koji imaju 20.000.

Imamo apsurdnu situaciju da najvece penzije imaju oni koji dinara nisu uplatili u PIO (bili ceo zivot na budzetu), a sad kad je taj fond bankrotirao, njima se najvise namachinje iz istog tog budzeta.

Po meni je napravednije da naprave neku skalu, da se najnize penzije ne zamrznu, srednje da rastu polovicnim tempom a najvise da se zamrznu sasvim.

@Fokus.

Cene robe siroke potrosnje su visoke jer je tesko poslovati i u sektoru trgovine. Tesko je novim igracima da dodju na trziste i obore cene.

Posledica su visoke marze i zato je ovde skuplje nego u Nemackoj iako oni imaju bolje plate. Jer kad narod nema para, nece moci kupovati kvalitetan proizvod sa manjom marzom, nego ce sa velikim marzama kupovati jadniji proizvod.

ingglick ::

@Kobe,
Tacno, nisam skapirao da je to pitanje, bilo je 10 upitnika. :)

Najbolja pomoc je neodmaganje. Pekaru ne treba moja pomoc da pravi kiflu, niti pomoc agencije za pracenje razvoja metoda za pravljenje kifli.

Sad visak para moze da se usmeri na otplatu duga i na smanjenje poreza, ne treba smisljati programe za optimalno razmestanje susama po kiflama.

Za pocetak bi bilo dobro da budzet opet bude budzet, odnosno da nema deficita u njemu, jer to onda nije budzet nego nepovezan skup prihoda i rashoda. Budzet je kad trosis samo ono sto si prikupio, a ne koliko uspes da pozajmis.

Znači, žanjemo žito, pravimo kifle, a ostali to kupuju?
OK. Ali trebaće nam traktori i kombajni za to žito i mlinovi za brašno...
Toga nema u Srbiji da se kupi. Dakle treba nešto da izvezemo da bi došli do deviza i da bi kupili te traktore, kombajne, mlinove, čokoladice, mercedese, KOMPJUTERE, TV aparate, pradajz, meso, NAFTU itd...
Odakle?
Šta to da izvezemo?

Koga briga sta cemo da izvozimo, ono u cemu budemo dobri.

Ja sam svakako nedovoljno inteligentan da to pogadjam, srecom nema potreba da bilo ko pogadja.

Drzava Srbija ima po jedno 5 rudarskih i hemijskih fakulteta, istovremeno ima fakulteta za racunarske nauke koliko zero cola kalorija. Nula.

Usprkos nezavidnom broju od nula (niti jedan, manje od jedan), najvise izvozimo softver (ako izuzmemo poljoprivredu).

Sto znaci da smo dobri u grani koju je drzava najvise zapostavila i za koju je mislila da je nebitna. Ista ta drzava je trpala lopatom pare u razne megalomanske Vince ili istorijske i balkanoloske institute, bez nekih narocitih izvoznih rezultata.

Srecom pojedini drzavni fakulteti su skapirali da ljude traze racunarstvo pa uveli neke predmete, privatni fakulteti takodje, samouki ljudi isto mogu da rade i imamo sretnu pricu u toj grani bez odluke drzave. Nije potreban Notradamus za uspeh.

Ne radim u sektoru proizvodnje ali mislim da su cene domacih proizvodasu visoke zbog neracionalnog ponasanja, mislim da ima mesta snizenju cena na osnovu povecanja produktivnosti, usteda u proizvodnji, otpustanju viska radnika. Samo ucesce cene rada u ceni gotovog proizvoda mora biti osetno manje od istog takvog proizvoda iz uvoza. I kada bi doslo do toga da domaci proizvod bude jeftiniji od slicnog takvog uvoznog onda bi bila neizbezna korekcija cene uvoznog. Cene su nas veliki problem, previsoke su i osnovni uslov za bolji zivotni standard. I ubedjen sam da mogu ici na nize, ali sada ima traznje prouzrokovane "velikim" platama koje dobija drzavni sektor i niko ne pomislja da spusti cene.

Fokus ::

Ne radim u sektoru proizvodnje ali mislim da su cene domacih proizvodasu visoke zbog neracionalnog ponasanja, mislim da ima mesta snizenju cena na osnovu povecanja produktivnosti, usteda u proizvodnji, otpustanju viska radnika. Samo ucesce cene rada u ceni gotovog proizvoda mora biti osetno manje od istog takvog proizvoda iz uvoza. I kada bi doslo do toga da domaci proizvod bude jeftiniji od slicnog takvog uvoznog onda bi bila neizbezna korekcija cene uvoznog. Cene su nas veliki problem, previsoke su i osnovni uslov za bolji zivotni standard. I ubedjen sam da mogu ici na nize, ali sada ima traznje prouzrokovane "velikim" platama koje dobija drzavni sektor i niko ne pomislja da spusti cene.

To je samo deo problema, a veći deo su trgovačke marže i porezi i akcize, kao i kamate banaka. Kod nas je trgovina monopolistička, marže se odredjuju prema alavim potrebama trgovačkih lanaca, pa negde idu i do 100%.

Verovatno ne bi bile takve da je potraznja mnogo manja, ali dele se plate u drzavnom sektoru mnogo vece nego sto realno privreda stvara i to stvara kakvu takvu traznju i nikome ne pada na pamet da spusta cene dok moze ovako...

OPAKO I NAOPAKO

Država je, suštinski, protiv izvoza: kako reče i Mlađina Milica Bisić ovih dana, "kod izvoza nema naplate PDV". Naravno, kod uvoza ga ima, "na prihodnoj strani".

Država je takođe, protiv proizvodnje: opterećenja privrede su dvostruko viša nego pre 30 godina, plate u javnom sektoru su danas dvostruko više nego u proizvodnom.

Kada normalan svet govori o Državi, misli na Srbiju (narod, teritoriju itd.), a državni činovnici, ustvari, razmišljaju samo o državnom aparatu, tj. sebi: zato tolke alabuke oko bilansa budžeta, dok se o drugim bilansima, ni sporadično, ne vodi računa. Pa kažu: "omanula prihodna strana budžeta", a ne kažu da je proizvodnja pala, da je potrošnja stanovništva ispod minimuma i dr.

Pa kažu: "smanjićemo troškove gašenjem preduzeća u restrukturiranju" i "te teške odluke" (po druge, ne njih) izbaciće na ulicu još 60.000 hranitelja porodica.

Spremni su da se odreknu i teritorije i naroda, svega - na tuđi trošak, zarad svojih ličnih, kratkoročnih interesa.

Državni aparat je najveći gubitaš, a Država je pred potpunom dezintegracijom.

Rešenje: svima u javnom sektoru, bez razlike, i do daljeg, isplaćivati minimalac. Zabrana svih oblika nenajnužnije javne potrošnje. Skinuti što veći teret sa grbače proizvođača: smanjiti svako zahvatanje ponaosob - na pola.

Može li tako biti: ne. Nisu spremni ni plate od 12.000, 9.000 i 5.000 eur da skrešu - to je opako, bahato, skaredno.

I mora biti naopako.

Slazem se potpuno, plate moraju da im se smanje, kome ne odgovara neka predje u privatni sektor ili trazi bolje placen posao.

Baš tako, netreba nikog otpustiti, samo im plate srezati u okviru mogucnosti, sami ce tražiti bolji posao i konacno nešto i radom zaraditi!!!!

A da li postoji neko u Srbiji ko je sposoban, (spreman, hrabar, odlucan, razuman) da krene sa reformom?

Nemačka kao primer:
Suštinu uspeha Volfgang Štrek, sociolog sa Instituta „Maks Palnk“ u Kelnu vidi u razvoju industrije i malih i srednjih preduzeća.

- Kada se Amerika okrenula bumu informacionih tehnologija ‘80-ih i ‘90-ih, Nemačka je nastavila da razvija industrijsku proizvodnju - kaže Štrek.

Privreda je bila strogo regulisana, poslodavci su poštovali obaveze prema zaposlenima, radnici su imali pravo da sede u izvršnim odborima i utiču na poslovne odluke. Kompanije su ulagale u inovacije, pre svega na globalnom tržištu, stavljajući naglasak na kvalitet, a ne na cenu proizvoda.

Uporedo s tim, u stotinama malih gradova izuzetan uspeh imala je mitelštand privreda, to jest mala i srednja preduzeća, sa maksimalnih 500 zaposlenih specijalizovanih za proizvode izuzetnog kvaliteta. Najbolji primer je “Tital” iz Betsviga, koji pravi precizne delove za avione i trkačke automobile.

- Naš uspeh zavisi od inovacija koje dolaze iz proizvodnje. Zato ulažemo u radnike koji misle dok rade, dobro ih plaćamo za kvalitet jer samo tako ostajemo konkuretni - objašnjava direktor Filip Šak.

Spisak razloga zbog kojih Nemci mogu da budu zadovoljni prilično je dugačak dok ostatak evrozone grca u krizi, ocenjuje britanski “Gardijan”. Plate se povećavaju dok u drugim zemljama kontinenta i u Americi stagniraju; privreda beleži rast, iako je zbog krize on sporiji; nezaposlenost je dvostruko manja nego u susednoj Francuskoj.

Fokus ::

A da li postoji neko u Srbiji ko je sposoban, (spreman, hrabar, odlucan, razuman) da krene sa reformom?

Izgleda da su potražnja i ponuda u ravnoteži.

Dokle: pa ima još oko 150 do 180 milijardi eur imovine koja se knjiži na državni aparat.

A dosad je, navodno, opljačkano preko 50 milijardi za 8 godina:
http://getosrbija.wordpress.com/2013/02/01/srbija-dom-za-pljackanje-i-mucenje/

Ovi nasi planiraju da pokrenu "privrednu aktivnost" umesto da smanje potrosnju u realne okvire. Znaci moramo da cekamo neku novu vladu da nam eventualno bude bolje. Samo ako ima ko da saceka...

RAZGOVOR NEDELJE: TIHOMIR RAJLIĆ, generalni direktor Simensa u Beogradu.

- Srbija više nema jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu

- Iako se trudimo da što više sirovina nabavimo u Srbiji, zbog lošnjg kvaliteta moramo i bakar da uvozimo

- Rekao bih da nam je infrastruktura slabija tačka u konkurenciji sa nekim susednim zemljama. Putevi, recimo. Železnica, IT infrastruktura...

- Nama bi zbog prirode posla i proizvoda koje izvozimo veoma dobro došla izgradnja nekoliko kilometra železničkog koloseka do luke u Bogojevu ili Apatinu. Kod nadležnih ne nailazimo, za sada, na razumevanje.

- Srbija je izgubila u prošle dve decenije i dobre inženjere i radnike

- Šaljemo ljude u Nemačku da se obuče za veoma specijalizovane poslove. To se u Srbiji ne može naučiti.

- Inženjer koji nije radio u struci u poslednjih dvadeset godina danas je neupotrebljiv. Ni za električara. Tehnologija i znanje otišli su predaleko.

Ceo tekst: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-vise-nema-jeftinu-i-kvalifikovanu-radnu-snagu.lt.html

APR:NIS najbolji, Srbijagas najgori


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=12&nav_id=722218

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, izneo je niz podataka Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u prethodnoj godini, koji pokazuju da „nijedan ekonomski performans nije pozitivan, da se situacija dramatično razvija i da za godinu dana neće ni biti penzija“.

 Govoreći o sivoj ekonomiji, Knežević je ocenio da „kad god mi (poslodavci) ne platimo porez, krivac je država“, jer plaćanje poreza nije moralna obaveza firmi, već prinuda države, pa je sledstveno tome država i kriva kad ne uspe da privredu prinudi na to plaćanje.

Podaci APR-a, kako je istakao Knežević, pokazuju da je prošle godine u Srbiji bilo 107.000 preduzeća, a da je samo njih 93.000 podnelo finansijske izveštaje, da je sa dobiti poslovalo njih 53.000, što je pad od šest procenata, a da je 31.500 imala neto gubitak.

Ministarstvo finansija i privrede Srbije saopštilo je da će od ovog meseca redovno objavljivati spisak najvećih izvoznika zbog toga što njihovo poslovanje daje najveći doprinos privrednom rastu zemlje.

Srbija 2013. godine prvi put bazira svoj privredni rast na rastu izvoza, koji je u prva četiri meseca ove godine porastao za 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine - navodi se iz ministarstva.

Najveći doprinos rastu izvoza daje izvoz automobila i auto-komponenti, a na vrhu liste 15 najvećih srpskih izvoznika nalazi se kompanija Fijat automobili Srbija iz Kragujevca.

Među prvih petnaest kompanija koje su najviše izvozile su i Naftna industrija Srbije, Tigar iz Pirota, Hip Petrohemija iz Pančeva, Hemofarm iz Vršca, RTB Invest iz Bora, Tetra Pak Prodakšn iz Beograda, Sirmium Stil iz Sremske Mitrovice i Gorenje iz Valjeva.

Ars Vivendi ::

Među prvih petnaest kompanija koje su najviše izvozile su i Naftna industrija Srbije, Tigar iz Pirota,

na koji tigar mislie? Tigar Tyres - Pirot ili Tigar Opanci - Pirot ? 

@Fmember
Tigar Tyres

U Srbiji i na Zapadnom Balkanu u celini je došlo do izvesnog oporavka i privrednog rasta, iako se to još nije odrazilo na i dalje zamašnu stopu nezaposlenosti, niti na životni boljitak i veću potrošnju u zemljama tog regiona, ističe se u ekonomskoj analizi Evropske komisije (EK) za prvih šest meseci ove godine.

U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, naglašava se da je do oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri države tog regiona zapale u recesiju.

"Razlike u rastu BDP nisu, medjutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1 odsto u Srbiji, pa do 4,3 odsto u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini je dostigla stopu od 44,5 odsto u aprilu ove godine, a samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gde je još uvek 29,9 odsto i Srbiji, gde je 24,1 posto", navodi se u analizi EK.

Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvesnog povoljnog učinka na realne prihode stanovništva.

U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste, "dok u Srbiji stagnira, ali je još uvek veoma visoka".

Saša Radulović, kandidat za ministra privrede:

Kod nas je berza poligon za zloupotrebe. Poligon na kome, ako ste spretni, možete prevariti poverioce, male akcionare i državu. I to sve pod plaštom nazovi tržišta, nazovi ponude i nazovi potražnje, i nazovi tržišne vrednosti. I to nema nikakve veze sa Beogradskom berzom a.d. niti sa Komisijom za hartije od vrednosti. Ovo stanje je posledica potpuno promašene zakonske regulative koja ne zna gde udara i čemu služi. Osim ako odgovor nije u pitanju: kome služi.
http://blog.b92.net/text/18986/Zasto-nasa-berza-nije-stvarno-berza/

Koje ekonomske mere nam trebaju?
http://blog.b92.net/text/22527/Koje-ekonomske-mere-nam-trebaju/

Za razliku od mnogih ministara, (sve što) misli je i napisao, ima sijaset ideja.

Možda bude dobro ?

Nema nikakve sanse da se to sprovede.

Covek prakticno hoce potpunu desocijalizaciju drzave zanemarujuci cinjenicu da nemamo niti jednu nesocijalisticku stranku u parlamentu. Da 95% naroda smatra da je jedino sto Srbiji treba vise socijalizma, samo ovog puta na pravi nacin. Da treba povecati poreze svakom ko ima 50 kvadrata vecu kucu nego sto je sopstvena i da je veci zlocin napraviti profit nego silovati maloletne decake na veronauci. :)

Drag65 ::

Saša Radulović, kandidat za ministra privrede:
...
Možda bude dobro ?

Zanimljivo je da  Saša Radulović od 2007 godine u srbiji radi kao preduzetnik posao stečajnog upravnika:

Citat :

Предузетник 60709963 STEČAJNI UPRAVNIK SAŠA RADULOVIĆ PR BEOGRAD (ČUKARICA) 

više o tome može se naći ovde http://blog.b92.net/text/17733/Sta-je-posao-stecajnog-upravnika/

Možda je to zaista pravi čovek za novog ministra privrede Srbije.

Novi ministar privrede Radulovic je godinama objavljivao autorske tekstove na svom blogu,
gde smo mogli da vidimo osnovne ciljeve za koje se zalaze. Smanjenje nameta na rad, giljotina propisa. poskupljenje drzanja parcela za gradnju...  Da bude jeftino raditi a skupo posedovati. Pisao je i o nasoj berzi. zalazuci se za sprecavanje mahinacija i zastitu investitora.

   AKO uspe u ovome, iako su mnoge stvari u domenu min. finansija, MISLIM da za dobre firme i nasu berzu idu bolji dani.

   Naglasavam reci AKO i MISLIM da se ovo ne bi shvatilo kao pumpanje.

Već šest meseci vlada se bavi sobom, a njena zauzetost sopstvenom rekonstrukcijom kao da je bila blagotvorna za privredu, a naročito poljoprivredu, primećuju ekonomisti nešto u šali, ali i u zbilji.

Da istina nije daleko od ove ocene potvrđuje i državna statistika, kazuje ekonomista Miroslav Zdravković. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu ove godine bila je čak za 12,5 odsto veća nego u istom mesecu prošle, a u periodu januar – jul učinak industrije bio je povoljniji 5,4 procenta. Vrednost izvezene robe od početka 2013. godine do kraja jula povećana je za naše (ne)prilike neverovatnih 24 odsto, adeficit u trgovanju sa svetom manji je za 26 procenata nego u istom periodu 2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Iznenadjujuci-ekonomski-oporavak.lt.html

Samo da Dinkić nekako ne vaskrsne i ne počne nešto da opravlja.

Čuknav tri pati.

SRBIJA | PONEDELJAK 30.09.2013. | 13:28
Ipak nam raste BDP
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Bruto društveni proizvod (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2013. godine realno je povećan za 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine


 

[color][font]
Prema desezoniranim podacima, manji je za 0,3 procenta nego u prvom kvartalu.
Značajan realni rast bruto dodate vrednosti, u drugom kvartalu u odnosu na 2012, zabeležen je u sektorima informisanja i komunikacija (9,6 odsto), snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (3,2), rudarstva (2,8), snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (2,4) i sektoru preradjivačke industrije (1,0).
Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru gradjevinarstva, 42,5 odsto i sektoru trgovine - 4,7 procenata. 

Svi agregati upotrebe BDP-a, osim izvoza robe i usluga, pokazuju realan pad u drugom kvartalu 2013. u poredjenju s istim periodom prethodne godine. 

Tako su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava opali za 1,2 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) smanjeni su za 2,5 procenta, za finalnu potrošnju države 6,6 odsrto, bruto investicije u osnovne fondove za 18,5 odsto i uvoz robe i usluga za 0,5 odsto. 

Izvoz robe i usluga realno je porastao za 9,1 procenat, navodi se u saopštenju.[/font][/color]

Investicije u Srbiji pale za 18,3% u odnosu na prošlu godinu!
Crno nam se piše.
Ko da podigne nivo investicija?
NIS je rekostruisao rafinerije, FIAT je napravio onoliko automobila koliko je tržište moglo da primi.
Ko će u 2014. da digne nivo investicija za 30%, e da bi porast bio bar 12%?

Nadajmo se da ce Mubadala :) i Mercedes :), ili budimo realni, pitanje je sad...

Beta, 3.10.2013: Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je danas da u fokusu Vlade više neće biti strane investicije, koje su važne i značajne, nego domaća privreda, uključujući strane investitore koji već posluju u Srbiji. On je rekao da u Vladi postoji saglasnost oko ekonomskih mera koje će biti predstavljene 7. oktobra, a koje uključuju štednju države i stavaranje povoljnijih uslova za poslovanje.
---------
Državna preduzeća bojkotuju ministra privrede: Nijedno preduzeće od 153 u restrukturiranju, 615 neprivatizovanih i 35 republičkih javnih preduzeća, nije dostavilo sve podatke za „ličnu kartu”.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzavna-preduzeca-bojkotuju-ministra-privrede.sr.html
---------
Vučić objavio da u javnom sektoru zaposleno 550.000 a oko 460.000 u privatnom. Al zato prosek plata u javnom za 30% veći.
------------------------------
Ako bi bilo normalno da javni sektor ima 30% manje plate, i da broj zaposlenih nikako ne bude veći od 25% zaposlenih u privatnom sektoru onda proizlazi da se veći obim investcija (i domaćih i stranih), ustvari, može očekivati tek nakon rešavanja ovih velikih strukturnih problema.

U međuvremenu godišnji rast devizne štednje je oko +5,6% a dinarske +32% - i to potvrđuje da investicije - kao i sve drugo, suštinski, ubija i koči javno-državna kamarila, by design.

Ilustracija:
Zavod za zapošljavanje godišnje zaposli oko 2.000 ljudi. u Zavodu radi oko 2.200 činovnika.

IZIT: Srpska privreda u ambisu

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da ekonomske reforme koje najavljuje Vlada Srbije liče na "grčki scenario", a da je Srbija, ne na ivici ambisa, već u njemu. S druge strane, inflacija je "ukroćena", kažu u IZIT.

Domaća privreda ne počiva na produktivnosti i rentabilnosti, nego na kreditima i subvencijama što, tvrdi Đogović, "kreira sve gušće živo blato u koje tone".

Đogović je istakao da treba računati na reformske zahvate Vlade Srbije, "hirurškog karaktera", ali je pitanje da li će biti sprovedeni.

Neophodno je doneti mere ekonomske politike iza koje bi stojao Međunarodni monetarni fond koji bi to podržavao i bio garant sprovođenja tih mera, čime bi se u očima investitora i međunarodne javnosti obezbedili veći kredibilitet, rekao je on.

Đogović očekuje da će biti očekivanog otpora raznih centara merama Vlade Srbije koje će biti objavljene u ponedeljak, za čije je sprovođenje, dodao je, neophodan društveni konsenzus.

Porema njegovim rečima, prvenstveno treba rešiti problem "preglomaznog" javnog sektora, kao i preduzeća u restruktuiranju.

Dosadašnja politika bazirana na zaduživanju i na širenju javnog sektora, dovela je do neravnoteža koje se ogledaju u deficitu koji je premašio pet odsto, u odnosu između zaposlenih i penzionera, u učešću spoljneg duga u BDP od 83,1 odsto, što je u zoni visoke zaduženosti.

Prema oceni IZIT, inflacija u Srbiji se "primirila" i biće manja nego 2012. godine, a do kraja ove godine će se kretati od 5,5 do 6 odsto.

Đogović kaže da je u avgustu ove godine inflacija porasla za 0,4 odsto zbog rasta cene električne energije, a na manju inflaciju ove godine uticao je bolji poljoprivredni rod nego prošle godine, te je zato manji i pritisak na cene.

On, ipak, upozorava da nisu otklonjeni svi faktori koji obezbeđuju širenje "inflacionog virusa" - prekomerna potrošnja, veliki deficit i potrebe za sve većim zaduživanjem, uz ocenu da će najavljene ekonomske reforme Vlade, imati pozitivan efekat, jer otklanjaju te faktore.

Procene privrednog rasta za 2014. je 0,5% !!!
 

Privredni 'titani' na redovnoj infuziji

Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijarde evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala.

Uz rekonstrukciju, nove ministre, strane stručnjake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi proces priča o reformama. Kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebrojavanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' države  preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima ali... Nijedna, ama baš nijedna od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilično izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstvenim firmama.

„Nisu dostavili podatke koje bi trebalo da imaju u malom prstu. Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. Preduzeća su spremna da, kada gube, od države uzimaju novac, ali ne i da joj dostave podatke kako se taj novac troši, kakvi se ugovori i s kim ih sklapaju, kome su sponzori, koliki su bonusi i kome ih dele“, rekao je Radulović.

Nijedno od 803 preduzeća od kojih su traženi podaci nije dostavilo potpune informacija, deo nije dostavio ništa, dok, kako se izražavaju u Ministarstvu privrede, 'sa delom preduzeća ne postoji zadovoljavajuća saradnja'.

Konačno, zaključak mladog ministra finansija Lazara Krstića nakon uvida u javne finansije, odnosno poslovanje državih i javnih preduzeča, prilično je slikovit:

„Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni koliko trošimo, a godinama trošimo više nego što zarađujemo i javni dug, odnosno deficit je posledica toga. Nisam siguran da bismo u svojoj kući isto radili. Trenutno trećina budžeta odlazi na penzije, četvrtina na plate u javnom sektoru, a deset odsto se troši na subvencije. To vam je kao motor koji radi da bi stajao u mestu, a sve manje novca se ima za rezervne delove. To je neodrživo“, zaključio je nedavno Krstić.

Ako ovom Nišliji ništa ne može da se zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista nije kumovao niti jednom zapošljavaju u javnom sektoru, ponašanje 'starih' predstavnika Vlade je u najmanju ruku cinično. Na čelu dva najveća javna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su kadrovi  Srpske napredne stranke. Telekomom koji se ne vodi kao javno preduzeće, ali je firma u državnom vlasništvu, takođe šefuje kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte Srbije je Milan Krkobabić (PUPS), Socijalistička partija Srbije godinama je upravljala Galenikom, Srbijagasom, Putevima Srbije, Dunav osiguranjem...

U Srbiji lošiji uslovi poslovanja

Vašington -- Srbija je u izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja u 189 zemalja sveta zauzela 93. mesto, što je pad za šest mesta u odnosu na prošlu godinu.Od 10 pokazatelja kojima se meri lakoća poslovanja, Srbija je najgore rangirana po brzini izdavanja građevinskih dozvola, gde se zadržala na 182. poziciji kao i prošle godine, navedeno je u najnovijem izveštaju SB.

Što se tiče pokazatelja "pokretanja posla", odnosno brzine registracije preduzeća, Srbija je pala na 45. sa prošlogodišnjeg 38. mesta.Pozitivan pomak Srbija ima u međunarodnoj trgovini, gde je zauzela 98. mesto, napredujući sa prošlogodišnjeg 102. mesta, dok je što se tiče nesolventnosti, Srbija napredovala za jednu poziciju, na 103. mesto.

Ostali pokazatelji po kojima su zemlje rangirane su upis nepokretnosti, gde je Srbija pala na 44. sa prošlogodišnje 41. pozicije, zatim dobijanje kredita, gde je pala za dva mesta na 42. mesto, dok je po zaštiti investitora na 80. mestu, kao i prošle godine. Po plaćanju poreza Srbija je zabeležila pad na 161. mesto sa prošlogodišnjeg 157, zbog povećanja poreza na dobit.

Među zemljama u okruženju od Srbije je lošije pozicionirana samo Bosna i Hercegovina, koja je na 131. mesto.

Najbolje rangirana je Makedonija koja je na 25. mestu i nalazi se medju zemljama koje su u ovogodišnjem izveštaju najviše napredovale, zatim je Slovenija na 33. mestu, Crna Gora na 44. mestu. Hrvatska je zauzela 89. poziciju, dok je Albanija na 90. mestu.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=10&dd=29&nav_id=770928

Vlada bi ovime prvenstveno trebalo da se bavi, a ne "pravljenjem biznisa", ali to je već mnogo puta ponovljena priča: rade ono što ne znaju, a ne bave se onime što im je posao.