Privreda Srbije - stanje, trendovi

Индекси индустријске производње у Републици Србији, март 2012.

Индустријска производња у Републици Србији у марту2012. године мања је за 3,2% у односу на март2011. године, а у односу на просек 2011. године мања је за 0,6%. Индустријска производња у периоду јануар – март 2012. године, у односу на исти период 2011. године, мања је за 5,9%.
Посматрано по секторима, у марту 2012. године, у односу на исти месец 2011. године забележена су следећа кретања:
· сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – пад од 13,4%,
· сектор Прерађивачка индустрија – пад од 0,8%, и
· сектор Рударство – раст од 3,2%.
Подаци о индустријској производњи – по наменским групама, у марту 2012. године, у односу на март претходне године, показују да je дошло до пада у производњи:
· енергије за 10,6%,
· интермедијарних производа, осим енергије, за 6,7%, и
· трајних производа за широку потрошњу, за 5,7%,

док је раст производње забележен у производњи:
· капиталних производа, за 12,2%, и
· нетрајних производа за широку потрошњу, за 4,4%.

Обим индустријске производње у марту 2012. године, у односу на март 2011. године, бележи:
пад код 13 области (учешће у структури индустријске производње – 44%),
раст код 16 области (учешће у структури индустријске производње – 56%).
Највећи утицај на пад индустријске производње у марту 2012. године, у односу на март 2011. године, имале су: Производња основних метала, Производња електричне енергије, Производња деривата нафте, Производња хемикалија и хемијских производа, и Производња моторних возила и приколица.
Десезонирани индекс индустријске производње за март 2012. у односу на фебруар 2012. године показује да је за индустрију – укупно остварен раст индустријске производње од 12,2%, и да је за Прерађивачку индустрију остварен раст од 19,1%.
Десезонирани индекс индустријске производње за март 2012. године, у односу на просек 2011. године, за индустрију – укупно показује да је остварен пад од 2,8%, а за Прерађивачку индустрију раст од 1,0%.
Производња малих предузећа (број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у марту 2012. године, у односу на просек 2011. године, код укупне индустријске производње мања је за 0,2%, а код Прерађивачке индустрије мања je за 1,0%.
Подаци о индустријској производњи у 2012. години биће објављивани последњег радног дана у месецу и односиће се на претходни месец.

1) Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Partijski tempirano i stranački disciplinovano, agencija Beta i režimski mediji objavili su vest o jadnom stanju srpske privrede samo tri dana posle održanih opštih izbora. Ono što je bilo poznato već početkom januara 2012, a u potpunoj suprotnosti sa režimskim lažima i ispraznostima koje su prezentirane u izbornoj kampanji, javnost je posredstvom Instituta za tržišna istraživanja saznala tek juče, u sredu – Srbija je u dubokoj recesiji!

Polazeći od neprejebivog načela da posle penetracije nema rezignacije, monopolisti nad zakasnelim, sračunatim, doziranim i delimičnim vestima o našoj potpunoj propasti, ovlašćeni su da objave dekaptiranom glasačkom telu, apsolutnu suprotnost od onoga što smo slušali tokom besprizorno lažne predizborne kampanje.

“Srbija se nalazi u recesiji jer su ispunjena dva osnovna uslova koja je definišu, a to su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i rastuća nezaposlenost”, obznanio je ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

“U odnosu na prethodni kvartal, treće tromesečje 2011. je zabeležilo pad BDP za 0,7 odsto, a u poslednjem kvartalu te godine BDP je opao za dodatnih 0,3 odsto. Procene govore da će BDP pasti i u prvom kvartalu ove godine jer je sasvim izvesno da je već sada niži nego u poslednjem kvartalu 2011. godine.”

Prema podacima IZIT, u protekle četiri godine, pod mudrim vođstvom predsednika-premijera, Srbija je beležila rast nezaposlenosti. Mic po mic, ili mac po mac, stopa nezaposlenosti je dostigla “španski” nivo sa kojim se u kampanji neoprezno poigravao i Tadić – “reformskih” 24 odsto, sa trendom da se ovakva zakonomernost nastavi i do kraja ove od zle majke i još goreg oca godine.

“To je, zaista, alarm koji treba da upozori celu naciju, jer da se to dešava u nekim razvijenim tržišnim zemljama bio bi znak za jednu veliku uzbunu. U takvim državama u slučaju da stopa nezaposlenosti dođe i do devet odsto, dolazi do masovnih socijalnih nezadovoljstava”, rekao je Đogović, ostavljajući zgranutoj javnosti da razmišlja o tome kako je moguće da o ovako krucijalnoj temi ni jedna stranka, niti jedan “lider” nisu prozborili ni reči, a trtljali su danima?

Ars Vivendi ::

Polazeći od neprejebivog načela da posle penetracije...

stigo sam do ovde i dalje ne mogu da citam ovakve clanke, ma koliko "novinar" bio u pravu, ovakva nepristojnost i nepoštovanje čitalaca meni samo potvrdjuje da je novinarska profesija degradirana na najniži nivo, kao i skoro sve u Srbiji danas.

glupi, bezobrazni, korumpirani, neobavešteni, potplaćeni itd. novinari kritikuju iste takve političare...

e pa baš imamo vlast kakvu zaslužujemo.

Citat :

U poslednjih jedanaest godina, Srbija je iscrpla sve recepte iz neoliberalnog arsenala. Privatizovan je najveći deo privrede – to nije pomoglo.

Strancima je prodato gotovo sve što su želeli da kupe, po cenama po kojima su to želeli – ni to nije pomoglo. Strancima se sada plaća i za svako otvoreno radno mesto – ni to ne pomaže.

Srbija je liberalizovala uvoz do besmisla, snizila i gotovo ukinula poreske stope na dobit – ni to nije pomoglo.

Finansijski prostor je prepušten stranim bankama, kao čudu znanja i vrline – ni to nije pomoglo.

Država, privreda i građani su se enormno zadužili, ogroman novac je ušao u Srbiju – ni to nije pomoglo.

Članovi partija, njihovi rođaci i prijatelji našli su uhlebljenje u državnim i paradržavnim institucijama, ili u državnim preduzećima. Došlo je do masovnog otvaranja nepotrebnih administrativnih radnih mesta – stopa zaposlenosti i dalje pada.

Kolaps železnice, slede prinudni
Izvor: Tanjug
Beograd -- Sindikat radnika železničke infrastrukture upozorio je da bi između četiri i pet hiljada radnika Železnica Srbije moglo da ode na prinudni odmor.

"Subvencije države za železnicu u iznosu oko 15 milijardi dinara ne garantuju isplatu ličnih dohodaka do kraja godine", kaže predsednik tog sindikata Perica Đorđević.

Đorđević je naglasio da Železnice Srbije ne mogu da iskoriste veliki broj odborenih kredita, za koje je vlada Srbije dala garancije, "zbog nesposobnosti poslovodstva na realizaciji tenderske procedure, ali i nedostatka projekata".

On je naveo da je najbolji primer nemogućnost realizacije ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenog srpskoj železnici, jer Vlada Srbije nije predvidela neophodna sredstva za izradu projektne dokumentacije i pokrivanje drugih indirektnih i zavisnih troškova, koji su preduslov za aktiviranje već izdatih garancija.

Samo u Srbiji: Umesto plate dobili paštete i deterdžent

Radnici novosadskog "Neobusa" su, umesto osam neisplaćenih zarada, dobili jednokratnu pomoć u vidu dve kese sa paštetom i deterdžentom.
Paketi su stigli na inicijativu pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, budući da i pored brojnih obećanja o isplati zarada, novac za izgladnele radnike nije obezbeđen.

Da situacija bude apsurdnija, reč je o zaposlenima u preduzeću koje su bivši predsednik Srbije Boris Tadić i vojvođanski premijer Bojan Pajtić ne tako davno ocenili kao najbolju privatizaciju u Srbiji.

Smile ::

Samo u Srbiji: Umesto plate dobili paštete i deterdžent

Nekad ...
1. plata 4 DEM
2. smanjenje na 2 litra šampona za kosu ("Kopriva")
3. svođenje na 0

i sad:
1. plata 200 EUR
2. smanjenje na paštete i deterdžent
3. svođenje na 0

Ponavljači !

Скулић тврди да је Србија доживела слом привреде и да је земља доведена на руб пропасти и то поткрепљује крајње узнемиријућим подацима.

Од 2001. до краја 2011. године увезено је робе за 113 милијарди евра, а извезено 53 милијарде, па је направљен робни дефицит од 60 милијарди евра, а истовремено смо се по том основу задужили за 60 милијарди евра. Посебно битна околност за пропаст привреде је да је Србија остала без сопствених банака, јер 24 иностране банке учествују у укупном капиталу српског банкарског сектора са више од 86,6 одсто. Република Србија и АП Војводина, јавна предузећа и фондови у власништву банака учествују са 7,48 одсто, домаћа правна лица, укључујући и она са сто одсто иностраног капитала, имају 4,9 одсто учешћа у капиталу домаћих банака, а физичка лица остатак од 0,98 одсто.

За банке Хрвати кажу: оне привреди и грађанима дају кишобран кад је сунце, а узимају кад је киша. Са 3,4 милијарде евра унетог капитала иностранство је купило домаће тржиште са 7,3 милиона становника и добило потрошаче за увоз њихових производа, у просеку за 54 евра по становнику, а домаћа, највећим делом уништена и угашена привреда заједно са предузећима са већинским иностраним капиталом у банкама има само 4,9 одсто капитала. Познато је да ко држи новац, тај држи и привреду, каже Скулић.

Да би се страним банкама отворило тржиште, кључан корак је била ликвидација четири водеће српске банке – Београдске банке, Беобанке, Инвестбанке и Југобанке, али то је имало и други циљ. Наиме Скулић истиче да је циљ овог потеза да се из финансијске струке искључе дугогодишњи банкарски стручњаци, а да се преко Агенције за осигурање депозита укључе млади експерти, са којима се преко Агенције за приватизацију отварају два процеса: продаја свега оног што странце интересује и ликвидирање домаћих произвођача, међу којима су 91 пољопривредно индустријски комбинат са хиљадама хектара земљишта, фармама, фабрикама сточне хране, кланицама, млекарама, уљарама, пиварама, фабрикама хране и пића, па и сопственом малопродајном мрежом.

При томе су четири банке чији су били дужници 2.000 великих, средњих и малих производних предузећа, одстрањене од вођења поступка “лечења” тих фирми, репрограмирања дугова, јавне продаје и учешћа са својим кадровима у стечају и процени вредности имовине и наплати својих потраживања, напомиње аутор ове публикације.

Скулић доказује и да је рецесија од 2009. године далеко већа него што је то приказано статистичким подацима о паду БДП-а. Према званичним подацима пад БДП-а у 2009. години износио је 3,1 одсто, где је највећи допринос дао пад прерађивачке индустрије од 15,3 одсто.

Укупни приходи свих привредних субјеката су у Србији 2009. године износили 66,6 милијарди евра, рачунато по просечном средњем курсу евра у тој години. То је било ниже за 19,2 одсто у односу на укупне приходе остварене претходне године. Тиме се добија реална слика о степену којим је погођена привреда Србије, о резултатима наше транзиције и наших привредних и опште друштвених реформи, а делимично узрокованим и светском економском кризом. Приказани пад привредне динамике од 19,2 одсто одсликава аутентичне узроке пада животног стандарда и запослености. Да би се што пре изашло из кризе било је неоходно да се пође од реалних економских параметара. Замагљивањем стварног стања ублажава се оштрица деловања и одгађа предузимање потребних акција, објашњава овај економиста.

Приказ пословања у 2010. и 2011. години још више је погоршао структуру и задуженост укупне привреде. Аутор напомиње да су финансијски резултати привреде у 2010. и 2011. години потпуно нереални због одржавања курса динара. Према његовим речима тек ће у овој години бити показани прави резултати изражени у еврима.

Када евро крајем године пређе границу изнад 130 динара и на тај начин опадне вредност динара за око 23 одсто, тада ће обавезе по кредитима уговорене са каматом увећаном за девизну клаузулу, довести до лома у билансима привреде, а губици из 2010. и 2011. године ће испливати на површину. Привредници ће, с јесени ове године, кориговати своје калкулације и инфлација ће нагло порасти у четвртом кварталу ове и првом полугођу идуће године. Плате и пензије могу остати у динарима на нивоу из 2011. године, али изражене у еврима опашће за више од 20 одсто, што ће узроковати смањење потрошње, пад увоза и укупан пад животног стандарда. Како и буџет скоро 45 одсто зависи од висине увоза, доћи ће до пада прилива и дефицит у буџету ће се повећати на изнад 15 до 20 одсто планираног његовог обима. Зато је нужно да се утврди по чијим налозима је вођена монетарна политика и курс динара држан на високом нивоу, да би се прикрио неуспех претходне Владе и Демократске странке, као владајуће партије, упозорава Скулић.

Као једну од главних полуга деценијског урушавања индустрије које се завршило деиндустријализацијом са учешћем индустријске производње са мање од 20 одсто у БДП-у и отпуштањем преко 600.000 радника, Скулић препознаје политику девизног курса, односно форсирање јаког динара, које је подстицало увоз, а уништавало извоз.

Просечан курс евра према динару током 2005. године износио је 82,9 динара за евро, у 2006. 84,19 динара за евро, у 2007. 79,98 динара за евро и у 2008. години 81,47 динара за евро. У те четири године курс је фактички био фиксиран, односно у 2008. у односу на 2005. годину динар је чак ојачао за 1,74 одсто. Међутим инфлација у истом периоду износила је 47,6 одсто. На овај начин за извознике је расла цена инпута, плате, порези и доприноси док су своју робу продавали стално за исту вредност евра. Зато је цветао увоз, а извоз није могао да расте, јер је у те четири године увезено робе за 49,3 милијарде евра, а извезено само 25,4 милијарде евра, па је већи увоз од извоза за 23,9 милијарди евра, а степен покривености увоза извозом износио је у те четири године само 48,5 одсто.

Сваком разумном човеку је јасно да се оваквом политиком курса динара, посебно у периодима кретања инфлације изнад три одсто годишње, уништава извозно оријентисана привреда, а подстиче увоз, напомиње Скулић.

Ова политика није прекинута одласком Радована Јелашића са места гувернера јер је динар, на пример, и током 2011. године јачао иако је инфлација била скоро 10 одсто.

Током целе претходне деценије вођена је иста политика која је резултовала изузетно прецењеним динаром у односу на евро, а последично огромним трговинским дефицитима који су се финансирали задуживањем. Тако је од 2001. до 2011. године вредност евра повећана са 60,67 на 104,64 динара, односно 42 одсто. Истовремено је инфлација износила 377,3 одсто, односно цене су за 11 година повећане 3,77 пута. Резултат је укупни увоз у овом периоду од 113 милијарди евра уз дефицит од близу 60 милијарди евра.

Мањак у буџету у овој години износиће преко две милијарде евра, а држава мора да се задужи 4,4 милијарде евра како би вратила доспеле главнице и камате и финансирала тај мањак. О коликим сумама се ради најбоље илуструје податак да је вредност целокупне производње 1,65 милиона тона пшенице и 3,5 милиона тона кукуруза годишње у Србији мање од једне милијарде евра.

Опасније од дефицита је структура буџетских прихода где највећи део чине приходи од ПДВ-а са 360 милијарди динара. Међутим, у оквиру ПДВ-а са чак 69 одсто учествује приход од ПДВ-а од увоза. На тај начин сваки покушај да се избалансира платни биланс и да се смањи увоз довео би буџет у још веће проблеме. Насупрот томе, Скулић набраја 117 посебних републичких организација и фондова, агенција, управа, завода. Уз то постоји 716 јавних предузећа у Србији, где се посебно издваја четири, Путеви Србије, ЕПС, Србијагас и Железнице који дугују четири милијарде евра.

Колики хаос влада у бирократији, Скулић показује примером да се у Централном регистру хартија од вредности воде предузећа која су одавно избрисана из регистра привредних друштава. На пример, ПИК Кикинда се још може наћи у Централном регистру хартија од вредности иако је обрисан још у августу 2007. године. Централни регистар који је затворено акционарско друштво у власништву државе и који је у прошлој години остварило 108,5 милиона динара прихода, предузећа која су у стечају или реструктурирању воде као нормална акционарска друштва, пише Скулић.

„И на крају, за овакво стање у Србији, неко мора бити одговоран. Мој покојни професор др Коста Васиљевић који је докторирао 1941. на Сорбони, био шеф рачуноводства Народне банке под заклетвом и најбољи познавалац биланса у бившој Југославији, говорио је студентима и нама сарадницима: ´Лекар уништи један или неколико живота, а економиста цео народ!´.

економсита Миодраг Скулић, директор Института за економско правне експертизе

EFT, NIS, „Telekom Srbija“, „Delta“, „Deleze Srbija“, „Srbijagas“, „Ju-Es stil Srbija“, „Viktorija grupa“, „Merkator – S“, „Tarket“ i „Dunav osiguranje“ srpske su kompanije koje su se našle na rang-listi „Top 500 kompanija u centralnoj Evropi“, koju svake godine pravi revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt“.
Rang-lista koja je objavljena sredinom prošle nedelje odnosi se na 2011. godinu, a kao i na onoj iz 2010. na njoj se našlo 11 kompanija iz Srbije.

„Dilojtova“ rang-lista formira se na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje.

Sudeći po listi „Top 500 kompanija u centralnoj Evropi“, srpski energetičari najbolji su u regionu. Najbolje plasirana među srpskim kompanijama po prihodima koje je u 2011. godini ostvarila od prodaje je EFT, u vlasništvu Vuka Hamovića. Ta kompanija, koja je zauzela 67. mesto, bavi se trgovinom električnom energijom. EFT je prošle godine ostvarila prihod od 2,2 milijarde evra. Naftna industrija Srbije (NIS) plasirala se na 89. mesto, dok je 10 mesta iza nje „Elektroprivreda Srbije“ (EPS).

„Telekom Srbija“ zauzeo je 175. mesto, a „Delta“ se našla na 188. „Deleze Srbija“ je na 201. mestu, „Srbijagas“ na 283, a bivši „Ju-Es stil Srbija“ na 306. mestu. Kompanija „Viktorija grupa“ je na 462. mestu, „Merkator – S“ na 472. mestu, a „Tarket“ na 484. poziciji.

I među najboljim kompanijama koje se bave osiguranjem našla se jedna iz Srbije. „Dunav osiguranje“ zauzelo je 49. mesto na top-listi osiguravajućih društava prema bruto obračunatoj premiji.

BEOGRAD - Možda nas on spase.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman danas će u Beogradu održati predavanje o prevazilaženju ekonomske krize, kojem će prisustvovati visoki državni funkcioneri Srbije, ekonomski stručnjaci i ugledni privrednici, koji će diskutovati o modelima prevazilaženja krize u Srbiji.

Krugman smatra da bi male zemlje sa ograničenom privrednom snagom, kakva je Srbija, mogle da ublaže posledice krize po građane sprovođenjem odgovorne ekonomske politike.

On upozorava da i dalje preti rizik od zaoštravanje krize u Evropi. Prema njegovom mišljenju, trebalo je nastaviti sa stimulacijama na znatno duži period, a umesto toga, one su se, kaže, pretvorile u štednju, što se 2010. pokazalo kao katastrofa i nije rešilo probleme. Krugman dolazi na poziv Nacionalnog saveta za privredni preporod, Srpskog privrednog kluba „Privrednik“ i kompanija „Delta holding“, „Interkomerc“, PSP Farman, „Beohemija“ i „MK grupa“.

Ko su najveći gubitaši u Srbiji
Izvor: Politika
Beograd -- Među prvih sto kompanija čiji gubici prevazilaze vrednost kapitala nalaze se još neka zvučna imena srpske privrede BAT, „Lukoil”, „Grand kazino” i „Idea”.

Ako finansijski izveštaji predstavljaju krvnu sliku srpske privrede, onda imamo veliki razlog da se zabrinemo. Pretražujući bazu Agencije za privredne registre, Zdravkoviću je sada jasnije zašto privredu muči besparica. Jer, dobar deo preduzeća zabeležio je gubitak koji je iznad visine kapitala.

Po tom kriterijumu, rekorder su „Zastava automobili”. Sa samo osamnaestoro formalno zaposlenih njihov gubitak prevazilazi vrednost kapitala za čak 44,2 milijarde dinara. U stopu ih prati jedna privatna kompanija. Reč je o „Vip mobajlu” (37,7 milijardi). Tu su i „Ju-Es stil”, HIP „Petrohemija” i „Velefarm”. Među prvih sto kompanija čiji gubici prevazilaze vrednost kapitala su još neka zvučna imena srpske privrede. Tu su BAT, „Lukoil”, „Grand kazino” i „Idea”.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=07&nav_id=649409

Citat :

Zemlje zapadnog Balkana se ove godine suočavaju sa novom recesijom , pri čemu se najveće slabljenje, od 2,5 odsto, očekuje u Srbiji, dok će oporavak u 2013. biti "veoma spor", upozorila Svetska banka.
Nivoi duga su takođe u pojedinim zemljama previsoki, ukazala je koordinator Svetske banke za zapadni Balkan Džejn Armitidž.

"Rekla bih da je dug u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji na veoma opasnom nivou, naročito u Albaniji od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada se ubrzano povećava u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je ona u intervjuu za agenciju Rojters.

Prognoza Svetske banke za Srbiju, najveću ekonomiju u tom regionu, je najpesimističnija jer ta zemlja ima teškoće u stimulisanju rasta u vreme kada nastoji da skreše svoj narastajući budžetski deficit.

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=82392

Sa poslednjim danom juna 2014. godine preduzeća u restrukturiranju više neće biti izuzeta od prinudne naplate.
U restrukturiranju je trenutno 175 preduzeća u Srbiji. U njima radi oko 55.000 radnika. Tržišni uslovi će mnogima od njih doneti gubitak posla. "Nije uputno licitirati brojevima dok se ne sačine sve detaljne analize" - kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

"Izgleda da većih otpuštanja neće biti u 2013. godini, pošto su u budžetu opredeljena vrlo ograničena sredstva za rešavanje pitanja zaposlenih. Ako dođe do dogovora sa Svetskom bankom, 2014. godine bi mogli da se očekuju krediti za programsku podršku budžetu, koji bi mogli da se koriste za isplatu novčane naknade zaposlenima koji će ostati bez posla. Zaključak je da do većih otpuštanja može doći u 2014. godini."

Agencija je pripremila akcioni plan i on predviđa da se već tokom 2013. godine prodaju određene firme ili njihovi delovi. Reč je o onima za koje postoji interesovanje investitora.

"U saradnji sa Svetskom bankom, angažovan je savetnik, koji će analizirati poslovanje 70 najvećih preduzeća u restrukturiranju i dati predlog na koji način se pojedinačno preduzeće može privatizovati" - objašnjava Cvetković.

BEOGRAD, Preduzeća u restrukturiranju biće ponuđena tržištu kroz neki od postupaka privatizacije i neće nestati polovinom 2014. godine.

„Ova preduzeća neće nestati polovinom 2014. godine, već će im se skinuti zaštita od povjerilaca“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Ljubiša Milosavljević.
Izmjenama Zakona o privatizaciji, koje je usvojila Vlada Srbije, rok za restrukturiranje preduzeća ograničen je, inače, do 30. juna 2014. godine.
Milosavljević je precizirao da će, u narednih godinu i po dana, preduzeća u restrukturiranju biti ponuđena na tržištu, u nekom od oblika privatizacije, koji će se realizovati kroz pripremljen program reorganizacije, prodaju imovine ili stečaj.
On je objasnio da će preduzeća koja ne nađu kupca „realizovati svoju privatizaciju kroz neki drugi postupak, prije svega prodaju imovine u stečaju“.
Milosavljević je podsjetio da je u ovom trenutku 171 preduzeće u restrukturiranju.
Ta preduzeća zapošljavaju više od 50.000 radnika i imala su, prema riječima državnog sekretara, direktne i indirektne subvencije, a neredovno plaćaju poreze, doprinose, gas, struju.
Preduzeća u restrukturiranju generišu ukupan gubitak od približno 700 miliona evra, kazao je Milosavljević

Svetski ekonomski forum' je Srbiju smestio iza Egipta i Kambodže kada je reč o ekonomskoj konkurentnosti.
Mogućnost da se u Srbiji postane preduzetnik nije mnogo bolja nego u Namibiji, navodi Svetska banka.

Ars Vivendi ::

Svetski ekonomski forum' je Srbiju smestio iza Egipta i Kambodže kada je reč o ekonomskoj konkurentnosti.
Mogućnost da se u Srbiji postane preduzetnik nije mnogo bolja nego u Namibiji, navodi Svetska banka.

Sve parafrazirano po Deutsche Welle, preneseno iz Die Zeit, a na osnovu iskaza čuvenih "mlada beogradska ekonomistkinja Ana Trbović" i prof.dr. Mihail Arandarenko (spec. soc. marksističke ekonomije, G-17 i dr.).

Jer: "„Di cajt“ se pita kako od Srbije, centralne zemlje u jugoslovenskim
ratovima, konačno napraviti prilično normalnu evropsku naciju."

Nemci baš volu da opravljaju po Europi, to im od baba ostalo (Drang nach Osten). Eto već treći put im nešto ne ide od ruke. Nadmena bahatost je, valjda, nasledna psihijatrijska bolest.

Citirani državni nemački mediji ustvari zameraju:
"„To je i jedno od razloga što je na poslednjim izborima za predsednika izabran nepopustljivi nacionalista..."

Uočiti: nepopustljivi.

http://www.dw.de/srbija-zemlja-koja-traži-izlaz-iz-krize/a-16510073

Sve, sve ali ....
Ovo da smo medju poslednjima na svim tim spiskovima je tačno.

SVETSKI EKONOMSKI FORUM: Srbija po konkurentnosti najgora od zemalja ex-Yu, 95. u svetu!
Na osnovu indeksa globalne konkurentnosti za 2012. godinu od zemalja u regionu jedino je Grčka lošije pozicionirana od Srbije.

Indeks globalne konkurentnosti (IGK) za Srbiju iznosi 3,87 i od zemalja u regionu jedino je Grčka lošije pozicionirana.

Bolje plasirane od Srbije su Albanija koja je na 89. mestu, kao i Bosna i Hercegovina koja se nalazi na 88. mestu.

Hrvatska je u ovogodišnjem izveštaju rangirana na 81. poziciju, Makedonija na 80, dok je Crna Gora zauzela 72, a Slovenija 56. mesto.

Posmatrajući pojedinačne indikatore, Srbija se u pogledu makroekonomskog okruženja nalazi na 115. mestu, inovacija i sofisticarnosti finansijskog tržišta na 124, na osnovu institucija na 130, a po efikasnosti tržišta dobara na 136. mestu.

Nešto bolji plasman Srbija beleži u pogledu tehnološke opremljenosti gde zauzima 58 mesto, dok je u zdravstvu i osnovnom obrazovanju 66, a po visokom obrazovanje i obuci plasirana je na 85. mesto. Posmatrajući infrastrukturu Srbija zauzima 77, a po efikasnosti tržišta rada 100. poziciju.

Kao i prethodne godine, Švajcarska je svetski predvodnik u konkurentosti među 144 zemlje sa indeksom 5,72, dok je najlošije pozicioniran Burundi sa indeksom 2,78.

Indeks globalne konkurentnosti kreće se od 1 do 7 (1 najlošija, 7 najbolja ocena).

BEOGRAD, 28. februara 2013. (Beta) - Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2013. porasla je 2,4 odsto u poredjenju sa istim mesecom lane, objavio je u četvrtak Republički zavod za statistiku.

Rast industrijske proizvodnje su podstakli proizvodnja motornih vozila i prikolica, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, duvanskih proizvoda, nameštaja i eksploatacija uglja.

Najveći rast proizvodnje, 11,4 odsto, bio je u rudarsvu, sledi preradjivačka industrija sa 3,2 odsto, dok je u snabdevanju strujom, gasom i parom zabeležen pad od 1,8 odsto.

Posmatrano po namenskim grupama, u januaru ove godine povećana je proizvodnja kapitalnih proizvoda za 61,8 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 23,7 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 12,2 odsto.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić izjavio je da je stanje u Srbiji teže nego što se do sada moglo čuti, jer su svi računi iz prethodnih decenija došli na naplatu i najavio odgovorne, a ne popularne mere za ublažavanje krize.

Srpska privreda nije na nogama, ona kleca - rekao je Vučić i dodao da "kada bolujete od teške bolesti ne smete da se predate, već morate da se borite".

Imamo 400 frmi koje, ne računajući NIS, Filip Moris i BAT, a koje učestvuju sa 45 odsto budžeta, a sa te tri i skoro 60 odsto popune budžeta, a od tih 400 ne postoji tri koje nisu prezadužene, a 80 odsto budžeta nam puni svega 1.000 firmi - precizirao je Vučić i naveo da kada se vidi da su te firme uzimale kredite u 20, pa i 25 banaka onda je jasno koliko je bolesna srpska ekonomija.

On je rekao da na to treba dodati činjenicu da ima 41,5 hiljada zaposlenih u lokalnoj administraciji, da državna administracija ima 28.400 zaposlenih i to bez javnih službi i ustanova, policije i vojske, gde ima još 48.000,..

- Ko to i koja to privreda da izdrži? Srpska privreda nije na nogama, ona kleca - upozorio je Vučić.

On je je rekao da po pitanju mera želi da se konsultuje sa svim domaćim i stranim stručnjacima, predstavnicima institucija, i podvukao da je mnogo važnije da se donesu dobre i odgovorne mere nego da se žuri.

A idu i izbori...

...a i dinar je 114+ danas..., a rks je smanjena na 11%...ali nema supporta za dinar :-/

Mada, realno, svi pokazatelji tonu (osim malo povecanog izvoza i industrijske proizvodnje, ali u odnosu na 2012 koja je katastrofalna), kada uporedim stanje pre tri meseca i sad, ne vidim da je puno losije (bilo je i onda katastrofalno, samo to tada nije potencirano). Dinar je precenjen mesecima, deficit ogroman , armija nezaposlenih itd. (bla, bla, bla). Ali situacija na berzi je bila drugacija.Mislim da je ovde strah odradio veci deo posla (pogotovo na NIS-u).Takodje mislim da je vecina prodala hartije (koji su to i nameravali) dok jos imaju neku dobit u odnosu na nivo od 450-470 racunajuci i provizije.Uzimajuci i trenutni rast kursa u obzir, dalja prodaja vodi u cist gubitak
Sve u svemu trziste je i ponuda, a ne samo traznja.
Naravno, ovo je pretpostavka i licno misljenje. Mozda pogresno

Uz sve gorepobrojano 28. juna neće biti ni datuma od EU, tek 2014.


Dakle: izbori pre vremena!

@real
Smanjenje referentne stope je negativno za dinar, smanjenje stope znaci da zele da povecaju likvidnost i smanje vrednost dinara. Nije veliko pomeranje, ali je poruka jasna, NBS ne zeli jak dinar.

Ne da ne žele, nego ne mogu ni da hoće da ga održe.
Osim toga, najlakše se rastom evra spram dinara umanjuju plate.
Kao plate zamrznute, a digneš evro za 10% i sve poskupi, efekat je isti kao da si smanjio plate...
To je jedna od mera.

Ne zelim da ulazim u to, samo sam hteo da kazem da smanjenjem stopa slabe dinar i da od toga dinar nece ojacati kao sto je kolega implicirao.

Inace se slazem sa tobom, pod pretpostavkom da je NBS samo produzena ruka Vlade, sto ne bi smela da bude (a jeste).

A kako misliš da NBS brani dinar kada Vlada razara sa deficitom na sve strane?
Nema tog guvernera koji tu može da odbrani kurs.
Šta po tebi treba da radi? Da potroši sve pare na odbranu?
I šta posle?
Inače: devalvacija je najelegantniji vid štednje
Grci da su zadržali drahmu, sad bi pevali....

@Maca
To je vrlo jednostavno. Podizanjem referentnih stopa mogu da brane dinar ali time teraju vladu da bira izmedju:
a) bankrota
b) rezanja troskova
c) smena guvernera NBS

Znaci, mogu lako da brane dinar pod pretpostavkom da su nezavisni od Vlade (a znamo da nisu).

Dodatna napomena, smanjenje deficita nije dovoljno da se vrati dug, treba praviti suficit.

b) rezanje troškova - kombinovano sa devalvacijom.
Ni jedna mera sama ne donosi rešenje, samo kombinacija, pa prilagodjavanje, fine tuning.
Podizanje rf. kamate vodi direktno u bankrot sa zatvranjem i ovo malo firmi koje rade... Probao je to Jelašić.

Smena guvernera: besmisleno!

P.S.2
U kojoj to državi je NB potpuno nezavisna?
Nemoj biti naivan...

Ne secam se da je Srbija bankrotirala dok je Jelasic bio guverner. Podizanje stopa ne dovodi direktno do bankrota, vec prekomerno trosenje.

Slazem se da je sve povezano i kombinacija svih mera donosi resenje. Nazalost oni resavaju pogresan problem, samim tim resenje ce biti lose koliko god da su strucni.

Njihov problem nije kako doci do odrzivosti finansiranja drzave, vec vise kako iz kreditora izvuci jos koju milijardu dok su ti kreditori jos uvek spremni da pozajmljuju pare. Nesto kao sto je Grcka radila pre 10 godina.

Kad imas previse duga, pravis suficit da ga vratis, a ne da smanjujes deficit na prihvatljivu meru. To drugo radis da bi kreditori bili uvereni da ce dobiti pare nazad pre nego se dug nagomila do bankrota.

Ne znam odakle crpish te moje tvrdnje, jer iz mojih poruka ocigledno ne. :)

Ne kazem da bilo gde postoji sasvim nezavisna centralna banka, vec da sama ideja centralne banke zahteva da ona bude nezavisna zbog moci koju ima.

Svaka centralna banka ima makar neki minimalni nivo nezavisnosti ili prividne nezavisnosti.

Vidim da se dobro razumemo (nije ironično).

A od čega da praviš suficit?
Od usluga? Šta to Srbija proizvodi?
Od poljoprivrede? U zemlji gde tajkuni nikad nisu imali nameru da se bave proizvodnjom ti očekuješ da se pravi suficit?
Sa javnim preduzečima? Sa Srbijagasom?

Mislim da će se ići na "iskrenost" prema "narodu" - izdržite još samo malo, pa će biti bolje. Čak mislim da je gro naroda spreman na to, ali SNS (ili neka druga stranka, da ne veličam njih, mada je Vučko sad najpopularniji i narod može da mu poveruje) dakle SNS to može da izvede samo bez Dačića i SPS lopovima koji ništa nisu bolji od DS i bez Dinkića koji je nadriekonomista - cipele u koje je ušao su jednostavno prevelike za njega...

Pazi: gomila firmi je u "restruktuiranju" tj. ne rade skoro ništa a država im daje plate!
Pa kako da "ubiješ" deficit?