Privreda Srbije - stanje, trendovi

Potvrđeno za B92.net: Delta konačno kupila Sava centar
Beograd -- Centar Sava prodat je danas kompaniji Delta holding za 17,5 miliona evra.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=09&nav_id=1761342

Vesić se nije oglašavao.

Evo nekih predvidjanja za postcovid period.
HEDONIZAM I RASKALAŠNOST "Znate kad čovek PREGLADNI, pa pojede više nego što mu treba? Tako ćemo živeti posle korone - preterivaćemo u svemu"
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/hedonizam-i-raskalasnost-znate-kad-covek-pregladni-pa-pojede-vise-nego-sto-mu-treba/js8xsew

Citat\" ::

Evo nekih predvidjanja za postcovid period.
HEDONIZAM I RASKALAŠNOST "Znate kad čovek PREGLADNI, pa pojede više nego što mu treba? Tako ćemo živeti posle korone - preterivaćemo u svemu"

Ne mora da znaci, zavisi od toga koliko ce da potraje covid period. Ukoliko bi potrajao moglo bi doci i do promena navika na bolje.

[size=40]NOVE MOGUĆNOSTI NA TRŽIŠTU KAPITALA Šangajska i Beogradska berza potpisale dokument o saradnji[/size]
Šangajska i Beogradska berza potpisale su Memorandum o razumevanju kojim se uspostavlja saradnja berzi u oblastima istraživanja, razvoja proizvoda, razmene iskustava i primera dobre prakse, informacija i kadrova, saopštila je danas Beogradska berza.


Svečana ceremonija potpisivanja Memoranduma održana je virtuelno u utorak, a potpisnici su predsednik Šangajske berze Cai Jianćun i direktor Beogradske berze Siniša Krneta.



Srbija je prva zemlja u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja je uspostavila široko strateško partnerstvo sa Kinom i koja aktivno podržava inicijativu „Pojas i put“.
"Srbija i Kina imaju dugu tradiciju prijateljstva, a zahvaljujući podršci Vlada obe zemlje, kinesko-srpska saradnja je uspostavljena i razvija se na više frontova. Nove mogućnosti za saradnju su posebno izražene u oblasti tržišta kapitala. Ovaj Memorandum ne samo da otvara nova poglavlja za buduću saradnju, već predstavlja i dobar primer kako zajedničkim snagama naša dva tržišta mogu da se suprotstave globalnoj pandemiji korona virusa", navodi se u informaciji Beogradske berze.

Šta mi kao akcionari na BB imamo od te saradnje? 
Poenta bi bila, da nam se npr.maksimalno olakša i pojednostavi ulaganje na Šangajskoj berzi, uz najniže troškove, ovako sve to služi samo za reklamiranje menadžmenta BB koji je za nas male akcionare uradio veoma malo ili nimalo?
Neka u menadžmentu BB, Krneta posebno, vide gde je naš indeks Belex 15 sada i pre 15 godina, pa neka to uporede sa Šangajskom berzom, pa još visina prometa itd.

Ministar finansija Srbije:

„Zahvaljujući ozbiljnom pristupanju novonastaloj situaciji zbog pandemije prošle godine, ali i ove, stanje u državnoj kasi je odlično, pošto je u prvih osam meseci ostvaren bolji rezultat nego što smo očekivali i to za 163 milijarde dinara, odnosno milijardu i po evra. Naime, prve procene su bile da ćemo imati minus od 234 milijarde, a zapravo je deficit 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra.

Iz plusa u minus - među sto preduzeća koja su tokom 2020. godine upisala najveći neto gubitak, čak 19 je godinu pre završilo u plusu, pokazuje analiza Agencije za privredne registre.
Umesto profita tokom pandemijske godine najveći gubitak upisala je Er Srbija - čak 9,1 milijardu dinara.

Od pomenutih 19 firmi, ukupno pet se, kako pokazuju analize APR, lane sa liste sto najvećih po profitu preselilo na listu sto najvećih po - gubitku. To su, uz Er Srbiju - NIS, Robne kuće Beograd, beogradska Lasta i Energetika iz Kragujevca.

Iako nisu bile među sto najprofitabilnijih u 2019, ali su poslovale s neto dobitkom, u vrhu kompanija po visini gubitka sada su i kragujevački Fijat, zatim SMATSA, ali i beogradski Putnik.

Na listi „Sto naj…“ privrednih društava u Srbiji sa najvećim neto gubitkom u 2020. godini, 19 društava je poslovalo sa neto profitom u godini pre. Pet kompanija od njih se, samo godinu ranije, nalazilo na listi sto najprofitabilnijih u Srbiji.

„Tu su, uz prvoplasirano društvo Er Srbija i NIS Novi Sad (šesti na listi), i društva koja su prevashodno usled negativnog rezultata iz poslovnih aktivnosti (u 2019. ostvaren poslovni dobitak) prešla u sferu gubitka“, ukazuje APR.

Po vrednosti neto gubitka nacionalni avioprevoznik je ubedljivo prvi na listi svih kompanija u Srbiji koja su u pandemiji ostvarila negativni neto rezultat.

Međutim, Naftna industrija Srbije čak – kada se posmatra put od plusa do minusa – beleži značajniji pad nego Er Srbija.

NIS je, naime, od profita u visini 17,7 milijardi dinara pao na 5,9 milijardi gubitka za samo 366 dana.

Tako se kompanija koja je tokom 2019. godine ubedljivo bila na tronu najprofitabilnijih u Srbiji, ostavivši za sobom drugoplasirane „Robne kuće Beograd doo“ koje se bave nekretninama, upisala gotovo pet i po milijardi dinara profita više.

Samo godinu kasnije NIS se preselio na šesto mesto liste najvećih neto-gubitaša.

Među kompanijama koje su iz plusa otišle u minus je i SMATSA Beograd – Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, koja je sada na devetom mestu nove liste upisavši čak 4,4 milijarde dinara gubitka, dok je u 2019. godini poslovala sa profitom od 103 miliona dinara (nije bila u prvih sto najprofitabilnijih ali je svakako bila u plusu=.

Fijat Krajsler – FCA Srbija iz Kragujevca sada je na 15. mestu kompanija sa najvećim gubitkom od 2,37 milijardi dinara. U 2019. Fijat je poslovao sa profitom od 159 miliona dinara, ali zbog visine profita nije bio na listi prvih sto najprofitabilnijih.
Privredno društvo Putnik ad Beograd ad sada se nalazi na 12. mestu preduzeća po veličini neto gubitka – 2,9 milijardi dinara. Ova firma je takođe u 2019. poslovala sa profitom, ali zbog njegove vrednosti od osam miliona dinara, po prošlom izveštaju nije ušla u „prvih sto“ po visini dobiti.

Za razliku od ovog akcionarskog društva, Robne kuće Beograd držale su visoko drugo mesto među najprofitabilnijim firmama u 2019. godini sa 12,3 milijarde dinara neto dobiti. Sada su na 20. mestu liste najvećih neto gubitaša sa minusom od 1,98 milijardi dinara.

Sa liste najprofitabilnijih preduzeća u 2019. na listu firmi sa najvećim minusom tokom 2020. preselile su se još dve firme – Saobraćajno preduzeće Lasta  i Energetika iz Kragujevca.

Energetika je 2019. bila peta na listi najprofitabilnijih sa dobiti od 6,8 milijardi dinara, a sada je na 61. mestu najvećih gubitaša sa minusom od 662 miliona dinara.

Lasta je pak, od profita od 842 miliona dinara u 2019. i 91. mesta na listi onih sa najvećom dobiti, upisala gubitak od 467 miliona dinara u 2020. godini i dospela na 88. mesto liste sto najvećih preduzeća po neto gubitku.

DA BUDEMO POŠTENI, OVO je vest, ne radi se o naftovodu.....

Naftna industrija Srbije (NIS) stiče isključivu kontrolu nad preduzećem „Jadran-Naftagas“ za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa iz Banjaluke, proizilazi iz informacije Konkurencijskog veća BiH objavljene u Službenom listu BiH.

Krajem prošle godine NIS, koji je vlasnik 66 odsto udela u privrednom subjektu Jadran-Naftagas, antimonopolskom telu BiH podneo je, kako prenosi indikator.ba, zahtev za prijavu koncentrancije kojom želi da postane potpuni vlasnik ovog banjalučkog preduzeća koje se bavi istraživanjem nafte i gasa.

„Jadran-Naftagas“ je osnovan kao zajedničko ulaganje (joint venture) društava NIS i Otvoreno akcionarsko društvo „Neftegazovaja Inovacionaja Korporacija“ Moskva, Ruska Federacija (NeftegazInKor). NIS ima 66 odsto udela u „Jadran-Naftagas“, dok NeftegazInKor ima preostalih 34 odsto.

Konkurencijsko veće je u rešenju, koje datira sa kraja februara 2020. godine, odbacilo prijavu koncentracije utvrdivši da u osvom slučaju neće doći do sticanja kontrole ili dominantnog uticaja preduzeća NIS nad „Jadran-Naftagasom“, s obzirom da je NIS odranije vlasnik 66 odsto udela u osnovnom kapitalu ove banjalučke kompanije.Naftna industrija Srbije (NIS) stiče isključivu kontrolu nad preduzećem „Jadran-Naftagas“ za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa iz Banjaluke, proizilazi iz informacije Konkurencijskog veća BiH objavljene u Službenom listu BiH.

Krajem prošle godine NIS, koji je vlasnik 66 odsto udela u privrednom subjektu Jadran-Naftagas, antimonopolskom telu BiH podneo je, kako prenosi indikator.ba, zahtev za prijavu koncentrancije kojom želi da postane potpuni vlasnik ovog banjalučkog preduzeća koje se bavi istraživanjem nafte i gasa.

„Jadran-Naftagas“ je osnovan kao zajedničko ulaganje (joint venture) društava NIS i Otvoreno akcionarsko društvo „Neftegazovaja Inovacionaja Korporacija“ Moskva, Ruska Federacija (NeftegazInKor). NIS ima 66 odsto udela u „Jadran-Naftagas“, dok NeftegazInKor ima preostalih 34 odsto.

Konkurencijsko veće je u rešenju, koje datira sa kraja februara 2020. godine, odbacilo prijavu koncentracije utvrdivši da u osvom slučaju neće doći do sticanja kontrole ili dominantnog uticaja preduzeća NIS nad „Jadran-Naftagasom“, s obzirom da je NIS odranije vlasnik 66 odsto udela u osnovnom kapitalu ove banjalučke kompanije.

Ma samo sam hteo da kazem zasto su pored corone usli u toliki minus.

Koliki je uticaj te firme iz RS na godisnji rezultat Nisa?

Usli su u tu investiciju, pocetkom godine, kad nisu sanjali da ce da se sve zatvara. I nabavljali su naftu po visim cenama a onda su destilate morali da prodaju po nizoj ceni da bi bili konkurentniji. Mada se sve firme koje se bave preradom i proizvodnjom nafte pretrpele minus. To je makar jasno svima. Nadajmo se samo da ce se to ispeglati sa ovom i sledecom godinom.

Pitah kakve veze ima kupovina 33% od Zaruznjefta sa gubitkom 2020god i dalje ne vidim nikakvu bitnu vezu.

Kupio je udeo od 33% u Jadran Naftagasu krajem marta 2020 godine, znaci u prvom kvartalu, kad se i moglo nesto raditi te je tako smanjio profit i tog prvog kvartala.
Onda su dali 270 tona avio goriva drzavi u drugom kvartalu i takodje obezbedili pesplatno gorivo za ambulante, vojsku i policiju u aprilu i maju.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je projekciju iz maja da će privreda Srbije porasti ove godine 3,3 odsto, ali je smanjila prognozu rasta u sledećoj godini sa četiri, na 3,2 odsto.

EDIT: Lepo bi bilo da malo kliknete na reklamice s desne strane ekrana!
Važno je za opstanak Foruma.
Mod. D.

U temi Privreda Srbije sam postavio clanak o realnom stanju u ekonomiji Srbije (realan zivot), ali ljude zulja istina.

Ali, evo malo pozitivnih vesti...

Vlasotince -- Teško vreme predstoji za naš narod i to bi bilo sumanuto da se ne predviđa, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas u Vlasotincu.

Ostatak odgovora sam postavio na ovoj temi (https://www.aikb.net/t1911p70-al-kapone-zabavlja-ekipu), da se ovde ne bi "dopisivali".

Ovo treba poslusati do kraja, profa je veoma realno prikazao situaciju u svetu i u Srbiji, pa donekle i sta nas ceka... Saka mu cast!!

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine bila je manja za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek u 2021. godine veća za 1,9 odsto, objavo je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u septembru ove u odnosu na septembar 2021, rast je zabeležen jedino u rudarstvu – 1,3 odsto, u sektoru prerađivačke industrija pad je bio 0,6 odsto, dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom sve ostalo na prošlogodišnjem nivou.

U sektoru rudarstva gotovo sve delatnosti imale su pad ovog septembra u odnosu na septembar prošle godine, izuzev eksploatacije rude metala u kojoj je rast u tom periodu 18,8 odsto.

Najveće oscilacije su u prerađivačkoj industriji, koja beleži blagi pad ukupno gledano.

Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda takođe je u ovom periodu zabeležila rast i to od 68,4 odsto, nešto manji rast bio je kod popravke i montaže opreme, ali i ostalih prerađivačkih delatnosti, kao i u proizvodnji papira i hemikalija.

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio finalnu procenu za ekonomska kretanja Republike Srbije u 2022. godini. Kako navode u dokumentu, ukupna ekonomska aktivnost zabeležila je rast od 2,3 odsto, investicije se kreću na istom nivou, ali je zato poljoprivredna proizvodnja ostvarila ove godine pad fizičkog obima od oko 8 odsto.

U istom periodu industrijska proizvodnja zabeležila je rast od 1,5 odsto, a prerađivačka industrija rast od 1,7 odsto. Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2022. godini beleži realni pad od 11,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Promet u trgovini na malo ostvario je realni rast od 6,4 odsto, dok je promet u trgovini na veliko nominalno veći za 19 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena, u evrima, u odnosu na 2021. pokazuje rast izvoza od 23,5 odsto i rast uvoza od 33 odsto.

U okviru sektora usluge smeštaja i ishrane u 2022. godini procenjen je realni rast ugostiteljstva od 40,6 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 37,5 odsto. U odnosu na 2021. godinu registrovane je ukupno povećanje fizičkog obima saobraćaja od oko 23,1 odsto, i pad telekomunikacija za 1,5 odsto.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2022. godine, stopa zaposlenosti iznosi 50,8 odsto, dok je stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, pišu iz RZS.

Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2022. godini, u odnosu na prethodnu godinu, nominalno su veće za 14,1 odsto, a realno za 2,0 odsto. Procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 15,1 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da ljudi mogu da troše pare, a da će biti dovoljno struje i gasa, stoga narod ne treba da brine.

- Bio sam skeptik do danas, a sad da nam ukinete sve, imaćemo svega dovoljno. Obezbedili smo se na vreme - rekao je on, ali najavio veliku bitku za energetiku sledeće godine i dodao da je hrane u svetu sve manje.

Tvrdi i da nam je javni dug na niskom nivou.

- Mi smo na 55 odsto u odnosu na BDP. Rastu plate, penzije... Inflacija je zaustavljena - ima isti nivo kao u novembru. Očekujemo stagnaciju još jedan mesec, a onda pad. Neće biti zime za Srbiju i biće sve u redu - kazao je Vučić.

Privrednici u Srbiji ostvarili su u prvom kvartalu ove godine stabilne poslovne performanse ali sporiju dinamiku rasta u poređenju sa istim periodom 2022. godine, dok kao najveći izazovi za kompanije i dalje ostaju snabdevanje energentima i poremećaji na tržištu sirovina i repromaterijala, kao i nedovoljno adekvatnih kadrova.

To su rezultati najnovije ankete Privredne komore Srbije (PKS) "Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Srbiji“ koja je rađena na uzorku od skoro 1.800 kompanija.

Najveći optimizam u turizmu
Ovo istraživanje PKS pokazuje da više od polovine ispitanika (53 odsto) očekuje poboljšanje performansi u drugom kvartalu ove godine, 36 odsto isti nivo prometa, dok 11 procenata ispitanih prognozira smanjenje prometa.

Skoro četvrtina ispitanika (23 odsto) je ostvarila rast prometa u odnosu na prethodni kvartal, dok je više od trećine anketiranih održalo isti promet (35 odsto). Smanjenje prometa u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine zabeležilo je 41 odsto anketiranih.

Bilo bi sjajno da se par tih ribica ubaci u ovu nasu baricu.

Velika privredna društva u Srbiji su 2022. godine ostvarila ukupan dobitak u iznosu od 455,8 milijardi dinara, što je 66,1 odsto više nego godinu pre, objavila je Agencija za privredne registre (APR).

Rast profitabilnosti praćen je povećanjem broja zaposlenih, kojih je bilo 27.770 više nego 2021. godine i taj segment društava jedini je zabeležio povećanje broja zaposlenih, objavila je APR na svom sajtu.

Kako je naglašeno, najintenzivniji porast pozitivnog neto rezultata imala su mikro privredna društva, koja čine 85,5 odsto ukupnog broja privrednih društava u Srbiji.

Mikro društva su u 2022. ostvarila dobitak od 42,8 milijardi dinara, koji je bio 2,8 puta veći nego godinu pre, ali poslovanje tih društava praćeno je smanjenjem broja zaposlenih za 11.769 radnika.

Dobro da su se setili.
https://www.ekapija.com/news/4413135/ozivljavanje-srpskog-trzista-kapitala-recepti-iz-madjarske-belgije-i-hrvatske-mogu-da

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji za prvih pet meseci 2024. godine je 4,3 odsto u odnosu na rast u istom periodu prošle godine, ali je međugodišnja inflacija u maju bila 4,5 odsto u Srbiji, a 2,7 odsto u EU, navedeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), objavljeno je danas.

EDIT, hajde malo pogledajte sta se nudi s dene strane ekrana, bice od pomoci nasem Forumu.
Mod. D.

U Srbiji je lane poslovalo 110.808 privrednih društava koja su zapošljavala 1,3 miliona radnika, a ostvarila su prihode od 18.671.237 miliona dinara i rashode od 17.496.117 miliona, što je za 2,9 odsto, odnosno 2,3 odsto više nego prethodne godine, objavila je danas Agencija za privredne registre (APR).

U izveštaju se navodi da su privredna društva ukupno gledano zabeležila rast profitabilnosti i jačanje finansijskih kapaciteta, pri čemu je i njihov finansijski položaj blago popravljen.

Ističe se da je poslovna 2023. godina bila deveta godina zaredom u kojoj je privreda bila profitabilna, a ostvaren je pozitivan neto rezultat od 972.446 miliona dinara, što je za 12,3 odsto više nego godinu dana ranije.

Pozitivan neto rezultat ostvaren je na nivou svih sektora, najprofitabilniji sektor je trgovina na veliko i malo koji je generisao petinu dobitka cele privrede a visok dobitak zabeležili su i sektori prerađivačke industrije i rudarstva.

Lane su pozitivan neto rezultat zabeležila i javna preduzeća, sa iskazanim dobitkom od 7.308 miliona dinara, navodi se u izveštaju.

Privredna društva su povećala finansijske kapacitete, blago su popravila finansijski položaj, što se odrazilo na izvesne pozitivne pomake u delu zaduženosti i likvidnosti.

Finansijski kapaciteti privrede najvećim delom su bili skoncentrisani u sektoru prerađivačke industrije a najizraženiji rast finansijskih kapaciteta evidentiran je u sektoru informisanja i komunikacija.

Gledano prema veličini privrednih društava, oko polovine poslovne imovine i kapitala su posedovala velika društva, mikro privredna društva su i dalje poslovala uz narušen finansijski položaj, te su kumulirala gubitak veći od vrednosti kapitala i finansirala su se uglavnom iz pozajmljenih izvora.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u maju bila 1,1 odsto manja negu u istom mesecu 2023. godine, a u odnosu na prosek prošle godine bila je manja za 1,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Industrijska proizvodnja u periodu januar – maj ove godine je u odnosu na isti period 2023. godine bila veća za dva odsto, navedeno je u saopštenju.

Tekući desezonirani indeks za maj ove godine, u odnosu na mesec pre, za industriju je ukupno pokazao rast od 2,7 odsto, a za prerađivačku industriju rast za 2,1 odsto.

U maju ove godine u odnosu na maj 2023. zabeležen je rast u rudarstvu od 28,9 odsto, prerađivačka industrija je imala pad dva odsto, a snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 9,1 odsto, saopštio je RZS.

EDIT: Znate već - treba oregledati reklamice s desne strane ekran,
za dobrobit i život ovog Foruma!
Mod. D.