Agrobanka - AGBN (6. DEO)

Kako je to već bilo, ako imaš 2000 akcija imaš pravo na učešće na skupštine, ako ne onda si out. Pravo na učešće (2000 ili više akcija) imalo je, po poslednjem uvidu u knjigu akcionara, 46 od ukupno 4.714 akcionara. Šoškiću razmisli malo o tome!

Sve ove Soskiceve price imaju samo jedan cilj. Pricati prazne price o formalnim stvarima kako bi se sakrila sustina. A, sustina je opsta pljacka izvedena pod frazama o pokricima ili neadekvatnim pokricima za "kredite" kojima se cerupala banka za potrebe DS-a i njenih nezajazljivih kadrova.
Lepo su i ovde ubacili kosku pa se neki "strucnjaci" ubise objasnjavajuci da se kradja ustvari ne zove kradja nego prica o "kapitalizaciji", "dokapitalizaciji", "transformaciji", "skupstini", "solventnosti" i sta se sve ne koristi.

Pod teretom Agrobanke cijela Srbija

Objavljeno: Jul 18. 2012.

BEOGRAD, Narodna banka Srbije i Republika Srbija su direktno odgovorne za stečaj Agrobanke, jer su svojim postupcima stvorili uslove za oduzimanje dozvole za rad banci i njen konačan kraj, što je više puta potvrđeno nizom prezentovanih činjenica.

Važno je napomenuti da slučaj Agrobanke nije počeo sa vanrednom kontrolom poslovanja banke, već mnogo ranije, na šta su akcionari ukazivali još prije skoro četiri godine.

Naime, grupa akcionara Agrobanke iz EU, koja je predstavljala 25 odsto udjela u banci, nakon niza uočenih propusta u poslovanju i odlukama upravnog odbora banke, 2009. godine uputila je niz zahtjeva Vladi RS za usvajanjem promjena u upravljačkoj strukturi banke i u skladu sa time postizanje veće kontrole nad njenim poslovanjem. Takođe su slali i periodične izvještaje sa konkretnim upozorenjima na probleme i pozivom na njihovo rješavanje. U svojim nastojanjima naišli su na potpunu nespremnost za saradnju i kao jedini rezultat toga grupa akcionara je dobila samo jednog člana (od devet) u Upravnom odboru banke. Republika Srbija je tako neposredno i posredno držala kontrolu nad bankom.

To je naravno već tada predstavljao signal da scenarij koji je tek trebao uslijediti neće biti ni legitiman ni legalan. Tako je u aprilu mjesecu 2011. godine, nezavisna revizorska kuća KPMG sačinila revidirani izvještaj za 2010. poslovnu godinu, sa kojim je potvrdila da je kapital banke u visini 176 miliona evra. NBS je po prijemu izvještaja zatražila od Ministarstva finansija RS da izvrši neposrednu kontrolu, kojom je potvrđena kritična potkapitalizovanost banke na nivou od 0,75 odsto odnosno da kapital banke iznosi 6 miliona evra. Na osnovu ovoga izvještaja, u oktobru mjesecu 2011. godine, NBS Agrobanci dostavlja rješenje o privremenoj mjeri i 29. 12. 2011. godine uvodi prinudnu upravu.

Odmah po uvođenju prinudne uprave, u skladu sa Zakonom o bankama, akcionari iz EU predali su inicijativu za pripremu rehabilitacijskog plana i poziva Republiku Srbiju i ostale akcionare da se pridruže u pripremi plana. Plan aktivnosti je izrađen i potpisan od strane većeg dijela akcionara, od kojih je najveći pojedinačni akcionar Republika Srbija sa 20 odsto akcija. Ključne tačke Plana su bile usmjerene na postizanje adekvatnosti kapitala i njegovom povećanju kroz zamjenu slabe aktive (NPL) za obveznice koje emituje Republika Srbija, kroz work out postojećih plasmana banke i dokapitalizaciju banke. Planom je predviđeno i imenovanje organa upravljanja banke, kao i ponovno ocjenjivanje aktive banke, što pokazuje da su aktivnosti imale jasan cilj, a to je namjeru malih akcionara da banka kroz pojačane interne aktivnosti i uz pomoć države se oporavi do kraja ove godine. Međutim Republika Srbija i NBS imale su drugačije namjere i u potpunosti odustaju od realizacije Plana aktivnosti i u daljim postupcima potpuno isključuju ostale akcionare.

Ne donošenjem odluka i neizvršenjem Plana aktivnosti, na šta akcionari nisu imali nikakvog uticaja, nije obezbjeđena nezavisna potvrda podataka, koja je polazna tačka svih daljih aktivnosti. U daljem toku aktivnosti, jedino je Republika Srbija, kao većinski akcionar bake, i NBS imale uticaja. A NBS je ovom prilikom i prekršila svoju zakonsku obavezu da obavijesti ostale akcionare o neprovođenju Plana i da zahtjeva dodatne mjere u cilju poboljšanja finansijskog stanja banke.

Nakon uvođenja prinudne uprave, finansijski izvještaj koji je napravila uprava za NBS, pokazuje gubitak za poslovnu 2011. godinu u visini od 290 miliona evra i kapital banke od 110 milona evra. Nakon primljenog izvještaja, grupa akcionara je predala vrlo osnovan zahtjev za održavanje dvije vanredne skupštine sa zahtjevom za vanrednu reviziju, kako bi detaljnije sagledali cjelokupnu situaciju i što prije preduzeli aktivnosti u skladu sa zakonom na sanaciji gubitaka, ali, podsjećamo, nijedna nije održana zbog nedostatka kvoruma, jer se RS kao većinski akcionar nije pojavila.

Nakon toga, Agrobanci a.d. je 25.05.2012. NBS oduzima dozvolu za rad i već naredni dan formira Novu Agrobanku a.d., koju dokapitalizuje država izdavanjem obaveznica u visini od 90 miliona evra. Na Novu Agrobanku prenijeta su sva sredstva banke, koja imaju bilo kakvu realnu vrijednost. Činjenica da je odmah nakon proglašenja stečaja Agrobanke Vlada RS sve poslovne i finansijske potencijale prenijela na Novu Agrobanku, dovoljno govori o sistematskom planu uništenja banke. Svi događaji od 2009. godine su bili uvod za njeno uništenje i revolucionarnu eksproprijaciju imovine stranih akcionara, u vrijednosti većoj od 70 miliona evra, na način koji nije u skladu ni sa jednim međunarodnim i evropskim pravom.

Sve navedene činjenice jasno pokazuju da je veći dio akcionara postupao savjesno, štiteći interese banke, države i svih akcionara, ali da u Republici Srbiji, kao većinskom i odlučujućem akcionaru, i NBS nisu našli partnera za svoja nastojanja da održe pozitivno poslovanje banke, kao i njen dalji rad i razvoj, zbog čega će u konačnici cijela Srbija snositi teret stečaja Agrobanke, navodi se u saopštenju Dialog Company-a.

http://www.capital.ba/pod-teretom-agrobanke-cijela-srbija/

"Sve navedene činjenice jasno pokazuju da je veći dio akcionara postupao savjesno, štiteći interese banke, države i svih akcionara, ali da u Republici Srbiji, kao većinskom i odlučujućem akcionaru, i NBS nisu našli partnera za svoja nastojanja da održe pozitivno poslovanje banke, kao i njen dalji rad i razvoj, zbog čega će u konačnici cijela Srbija snositi teret stečaja Agrobanke, navodi se u saopštenju Dialog Company-a."


Sta ovo treba da znaci? Samo prazna prica za mirenje da gradjani treba da nadoknade ono sto su lopovi opljackali i nastavili da mesetare. Da li ce se neko usuditi jednom da imenuje one koji su uzeli pare.
Npr. pominje se neki hotel koji je zalozen za kredit koji se te nekretnine ne moze ni delicem nadoknaditi.
Mene interesuje ko je vlasnik toga i gde su pare koje je uzeo. Prosto da prostije ne moze biti. Ali, praznim pricama u nedogled se sve ovo maskira. Svako resenje a bez pronalazenja i oduzimanja para i kaznjavanja aktera gubi svaki smisao.

Konačno su uspeli da pokrenu sajt

http://www.nova-agrobanka.rs/

organi upravljanja

http://www.nova-agrobanka.rs/Organi-Upravljanja/

Iza napada na moj angažman stoji politika

zvonko nikezić

Apelujem da istražni organi utvrde ličnu odgovornost za poslovni kolaps Agrobanke i o tome obaveste javnost kako bi se predupredili i neki budući slučajevi zloupotrebe sredstava koja su data nekoj instituciji na upravljanje, bez obzira na to da li su ona u privatnom ili javnom vlasništvu, jer je to jedini način da se očuva poverenje u finansijski sistem zemlje
U poslednjih nekoliko nedelja u člancima pojedinih medija označen sam kao jedna od najodgovornijih osoba za aktuelno stanje u Agrobanci, u kojoj sam u jednom vremenskom periodu bio član Upravnog odbora.

Smatram da je neophodno detaljno ispitati i u javnosti prokomentarisati odgovornost svih članova uprave Agrobanke pa i moju, ali izneti javni stavovi i pominjanje mog imena i u kontekstu "prikrivanja haosa" ("Blic", "Nin") uverili su me da je potrebno i da javnosti pružim mogućnost da svoje ocene donosi sa činjeničnog aspekta, a ne isključivo iz okvira i sa pozicija novinarskog senzacionalizma i političkih insinuacija.

Prilikom razmatranja bilo čije odgovornosti prvo moramo utvrditi koje su zakonske nadležnosti u donošenju poslovnih odluka različitih nivoa uprave u složenoj strukturi kakvu ima Agrobanka, jedna od sistemskih banaka u srpskom bankarskom sistemu.

Naime, jasno je da su upravo poslovne odluke vezane za dodelu kredita, i to u jednom dužem vremenskom periodu, dovele do poslovnog kraha ove banke. Onda je logično da se utvrdi koji organ i po kojoj proceduri donosi odluke o davanju kredita u jednoj poslovnoj banci: da li je to Skupština, Upravni odbor, Izvršni odbor ili Kreditni odbor banke, a zatim i koja je uloga u praćenju i izveštavanju o rezultatima: odeljenja za rizike, interne revizije, spoljne revizije, i konačno supervizije NBS.

Ovo su jednostavna pitanja na koja čak i potpuni bankarski laici mogu naći odgovor uvidom u samo nekoliko članova Zakona o bankama. Zakon jasno definiše da Upravni odbor, koji se sastaje jednom u tri meseca, nema nadležnosti u operativnom upravljanju bankom, već da je ta nadležnost isključivo na Izvršnom odboru banke koji između ostalog ima i zakonsku obavezu da "bez odlaganja informiše UO i NBS o pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja", što je u slučaju Agrobanke očigledno izostalo.

Stoga je jasno da je čak i u formalnom smislu potpuno neodrživa teza izneta u medijima da su dva člana UO, koja su zastupala interes države kao akcionara (od ukupno 9), odgovorna za tzv. prikrivanje haosa u Agrobanci.

Upravo zbog ove činjenice smatram da javnost mora biti u potpunosti obaveštena o svim detaljima u vezi sa Agrobankom zato što je jasno da iza napada na moj angažman stoji politika, a politizacija ovakvog sistemskog problema može lako dovesti do amnestije onih koji imaju i formalnu i suštinsku odgovornost za operativno upravljanje bankom.

Stoga još jednom apelujem da istražni organi utvrde ličnu odgovornost za poslovni kolaps Agrobanke i o tome obaveste javnost kako bi se predupredili i neki budući slučajevi zloupotrebe sredstava koja su data nekoj instituciji na upravljanje, bez obzira da li su ona u privatnom ili javnom vlasništvu, jer je to jedini način da se očuva poverenje u finansijski sistem zemlje.

Po pitanju mog članstva u Upravnom odboru Agrobanke, želim javnost da obavestim da sam u tom organu banke kao predstavnik države bio prisutan godinu dana (od oktobra 2010. do oktobra 2011. godine), da sam na praktično svakoj sednici UO odbora izražavao neslaganje sa poslovnom politikom banke (što se jasno vidi iz zapisnika sa UO), da sam (i pored pozitivnog mišljenja spoljnog revizora) odbio da glasam za Izveštaj o poslovanju za 2010. godinu jer sam, između ostalog, doveo u pitanje i regularnost postupka preuzimanja imovine u vrednosti od oko 25 miliona evra na ime ispunjenja duga od strane dva velika dužnika banke, i da sam konačno podneo ostavku.

Inače, mnogi zaboravljaju da je država manjinski akcionar Agrobanke i da stoga nema presudan uticaj na donošenje odluka ni u UO, a naročito u Izvršnom odboru banke, i stoga je jedini način da predstavnik manjinskog akcionara jasno pokaže neslaganje sa operativnim poslovanjem banke upravo ostavka na članstvo u UO, što sam ja i učinio u oktobru 2011. i time se i suštinski odredio prema upravljanju bankom.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1063410

Pa i ovo je dokaz da je odgovoran i Upravni odbor i da su sve videli, mogli i morali da vide, pored toga što su i neke konkretne kreditne aranžmane odobravali.
Čovek je za samo godinu dana to shvatio i podneo ostavku, a ostali nastavili da čerupaju banku.

. . .u aprilu mjesecu 2011. godine, nezavisna revizorska kuća KPMG sačinila revidirani izvještaj za 2010. poslovnu godinu, sa kojim je potvrdila da je kapital banke u visini 176 miliona evra. NBS je po prijemu izvještaja zatražila od Ministarstva finansija RS da izvrši neposrednu kontrolu, ....... Na osnovu ovoga izvještaja, u oktobru mjesecu 2011. godine, NBS Agrobanci dostavlja rješenje o privremenoj mjeri i 29. 12. 2011. godine uvodi prinudnu upravu.

Mislim da je neposrednu kontrolu na pokazatelje poslovanja Agrobanke, ostvarene do 30.juna 2011.godine, sprovela NBS tokom leta, da bi sredinom oktobra 2011. godine rešenjem o prinudnoj meri NBS uvela korektivne mere, koje je Agrobanka trebala da primenjuje u budućem poslovanju.
Da li je neko upućen u sadržaj prinudnih - korektivnih mera NBS, kao i rok u smislu perioda primene tih mera u okviru kojeg bi uprava banke, mislim prvenstveno na izvršni i upravni odbor, imao mogućnost za popravak rezultata. Rale

Guverner sada češlja banke

Posle zahteva za smenu čelnika NBS, guverner je izložio svoj plan dodatne, intenzivnije kontrole u svim bankama kod kojih može biti problema. Strah od nestabilnosti sistema

SMENA na čelu Narodne banke, kako "Novosti" saznaju, i dalje nije isključena. Poziciju guvernera Dejanu Šoškiću ozbiljno su uzdrmale, pre svega - "Agrobanka", Razvojna banka Vojvodine, kao i Privredna banka Beograd. Guverneru se na teret stavlja i to što, navodno, nije dovoljno sarađivao sa Vladom, a što je, poprilično, uticalo na povećanje minusa u državnoj kasi.

- Narodna banka Srbije koja je supervizor u radu komercijalnih banaka dopustila je da "Agrobanka" završi u stečaju. Razvojna banka Vojvodine u "dubiozi" je sa više od 150 miliona evra, ali je država, ipak, dokapitalizovala sa 50 miliona evra. Slično je i sa Privrednom bankom Beograd - tvrdi izvor "Novosti" iz koalicije koja planira formiranje nove vlade.

- Iako je to nadležnost viceguvernera Mire Erić Jović, jasno je da to ne oslobađa odgovornosti ni Šoškića. I dok su se bankari koji su na čelu ostalih srpskih banaka često žalili na izrazito oštre kontrole revizora NBS, očigledno je da u slučaju ovih triju banaka taj princip nije važio.

U četvrtak je, inače, održana sednica Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Guverner im je, kako saznajemo, izložio svoj plan dodatne, intenzivnije kontrole u svim bankama u kojima je prisutan visok nivo kreditnih rizika i kod kojih je struktura vlasništva takva da se mogu očekivati problemi u kontroli rada upravnih i izvršnih odbora od strane vlasnika.

- Savet smatra da i svi ostali učesnici u kontroli i održavanju stabilnosti finansijskog sistema, a naročito revizorske kuće, moraju odgovornije obavljati svoje poslove - komentarišu zaključke sa navedene sednice u NBS.

- Konstatovano je da je bankarski sektor stabilan, mada rizici rastu kao posledica pogoršanja stanja u privredi i javnim finansijama Srbije, kao i problema u bankarskim sistemima u zemljama u okruženju. Tendencija rasta problematičnih kredita ukazuje na to da je neophodno pažljivo pratiti stanje u bankarskom sektoru.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html%3A389222-Guverner-sada-ceslja-banke

Bojim se da je u slučaju Agrobanke NBS ipak primenila oštre mere. Kako sam saznala, u oktobru 2011. zabranjena je svaka kreditna aktivnost, kao i reprogramiranje onih plasmana gde se moglo očekivati poboljšanje. Da li je to u naredna dva meseca pogoršalo već lošu situaciju, najbolje govore podaci iz završnog računa.
Uvođenjem prinudne uprave ništa nije popravljeno, već se nastavilo na daljoj realizaciji planiranog scenarija uništenja banke.
Da li je tako veliki zadatak poveren g-dinu Miladinoviću, zato što ima iskustva u "finansijskom oporavku Privredne banke Beograd"?????

Osuđeni na deset godina za pljačku Agrobanke!

Viši sud u Kruševcu objavio je presudu sa ponovljenog suđenja trojici optuženih za oružanu pljačku Agrobanke u najstrožem centru Kruševca, koja se dogodila 25. aprila 2002. godine. Okrivljeni Ivan Mitić (35) iz Požarevca, Dejan Ilić (34), takođe iz Požarevca, i Predrag Pantić iz Banjaluke, koji se nalazi u bekstvu, na dva prethodna suđenja su oslobađani krivice zbog toga što, po oceni suda, „nije bilo dovoljno jasnih i pouzdanih dokaza“ da su počinili razbojništvo u saizvršilaštvu, ali su sada osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri godine i šest meseci.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Osudjeni-na-deset-godina-za-pljacku-Agrobanke.lt.html

Na koliko godina treba osuditi prave pljačkaše Agrobanke??

Citat :

Ljubljanska banka vratila pare samo Slovencima
Da bi izvrdala plaćanje, osnovana je Nova Ljubljanska banka, na koju je prebačena sva imovina, dok su dugovi ostali Ljubljanskoj banci

Slovenac1, nekako mi se javlja da ni u slučaju AGBN vi iz Slovenije (tj. EU) ne bi trebalo da se žalite??
Ili grešim?

Još ste spremni i da UCENJUJETE? Šta je to s vama iz Slovenije? Jel tu raste gandja, šta li??? Na samom početku ste se žalili da vas Srbija pljačka, a šta sad da čovek kaže?
A onda ste se osetili ugroženima u SFRJ, a meni se čini da ste debelo naplatili svoju samosvojnost i za to vreme bahato ponašanje, kao najbogatija republika...
Bumo videli kak se to skončalo!

Citat :

ZAGREB - Pitanje Ljubljanske banke i njena obaveza da štedišama iz Hrvatske i drugih bivših jugoslovenskih republika nadoknadi novac, koje je jedno od otvorenih pitanja u odnosima Hrvatske i Slovenije, biće predmet sutrašnjih razgovora šefova diplomatije dve zemlje Vesne Pusića i Karla Erjavca na sastanku u Briselu. Slovenački ministar spoljnih poslova Erjavec izjavio je za mariborski list Večer da bez rešenja pitanja Ljubljanske banke neće biti ratifiikacije hrvatskog pristupnog ugovora Evropskoj uniji.

Erjavec je podsetio da slovenački parlament o ratifikaciji odlučuje dvotrećinskom većinom, pa ne veruje da će je poslanici podržati ako se ne reši pitanje Ljubljanske banke. Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Pusić smatra da ratifikaciju pristupnog ugovora treba jasno razdvojiti od pitanja Ljubljanske banke. Slovenija traži da Hrvatska pristane da se pitanje duga Ljubljanske banke rešava u okviru pregovora o sukcesiji bivše SFRJ, što je potpuno suprotno stavu hrvatske vlade, koji je već nekoliko puta iznela i sama ministarka.

Sve ovo malo deluje bahato i drsko!!!

Momir ::

Citat :

Ljubljanska banka vratila pare samo Slovencima
Da bi izvrdala plaćanje, osnovana je Nova Ljubljanska banka, na koju je prebačena sva imovina, dok su dugovi ostali Ljubljanskoj banci

Slovenac1, nekako mi se javlja da ni u slučaju AGBN vi iz Slovenije (tj. EU) ne bi trebalo da se žalite??
Ili grešim?

Još ste spremni i da UCENJUJETE? Šta je to s vama iz Slovenije? Jel tu raste gandja, šta li??? Na samom početku ste se žalili da vas Srbija pljačka, a šta sad da čovek kaže?
A onda ste se osetili ugroženima u SFRJ, a meni se čini da ste debelo naplatili svoju samosvojnost i za to vreme bahato ponašanje, kao najbogatija republika...
Bumo videli kak se to skončalo!

Citat :

ZAGREB - Pitanje Ljubljanske banke i njena obaveza da štedišama iz Hrvatske i drugih bivših jugoslovenskih republika nadoknadi novac, koje je jedno od otvorenih pitanja u odnosima Hrvatske i Slovenije, biće predmet sutrašnjih razgovora šefova diplomatije dve zemlje Vesne Pusića i Karla Erjavca na sastanku u Briselu. Slovenački ministar spoljnih poslova Erjavec izjavio je za mariborski list Večer da bez rešenja pitanja Ljubljanske banke neće biti ratifiikacije hrvatskog pristupnog ugovora Evropskoj uniji.

Erjavec je podsetio da slovenački parlament o ratifikaciji odlučuje dvotrećinskom većinom, pa ne veruje da će je poslanici podržati ako se ne reši pitanje Ljubljanske banke. Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Pusić smatra da ratifikaciju pristupnog ugovora treba jasno razdvojiti od pitanja Ljubljanske banke. Slovenija traži da Hrvatska pristane da se pitanje duga Ljubljanske banke rešava u okviru pregovora o sukcesiji bivše SFRJ, što je potpuno suprotno stavu hrvatske vlade, koji je već nekoliko puta iznela i sama ministarka.

Sve ovo malo deluje bahato i drsko!!!

Ako nemate pojma o čemu govorite onda ne treba da pišete o toj temi. Ljubljanska banka ima dva lica, jedno su štediše, a drugo su dati krediti firmama u Hrvatskoj. Ni jedno ni drugo nije vračeno. A inače Ljubljanska banka nema nikakve veze sa Agrobankom, koja je čista pljačka.

NBS 'namestila' krah Agrobanke

Bilans uspeha Agrobanke u prvom kvartalu 2012. godine pokazuje da je banka poslovala pozitivno i da je ostvarila dobit u iznosu od 215,492 miliona dinara, navodi se u saopštenju inostranih akcionara Agrobanke.

Kako se navodi, nakon uvođenja prinudne uprave, njeni članovi su nakon uvida i kontrole dotadašnjeg poslovanja, evidentirali da je banka ostvarila dobit u navedenom iznosu o čemu su izvestili Narodnu banku Srbije, a što predstavlja važan pokazatelj daljih namera NBS.

Nakon ustanovljene dobiti, banka je imala sve šanse za potpunu rehabilitaciju i nastavak poslovanja na zdravim osnovama, ali odluke nadležne institucije su bile u suprotnosti sa tim i već krajem maja NBS je oduzela dozvolu za rad Agrobanci.

Bilans uspeha Agrobanke, koji dokazuje ostvarenu dobit u vreme koje NBS proglašava finansijski katastrofalnim, još je jedan dokaz u nizu da je banci koja je imala potencijala za uspešno poslovanje, rast i razvoj, na potpuno veštački način oduzeta dozvola za rad i da je na kraju gurnuta u stečaj, navodi se u saopštenju akcionara.

Za petinu oštećenih akcionara iz EU, kojima je NBS na revolucionaran način eksproprirala imovinu u vrednosti većoj od 70 miliona evra, ovo je podatak koji nedvosmisleno pokazuje da su postupci u slučaju Agrobanke isključivo političke prirode, a nikako ekonomske.

Zbog čitavog niza nezakonitosti i nelogičnosti u poslovanju Agrobanke pre njenog stečaja, nepoštovanja pravnih normi, dobre poslovne prakse, nepoštovanja Sporazuma o zaštiti stranih ulaganja, kao i nizom drugih postupaka kojima su stvoreni uslovi za oduzimanja dozvole za rad banci i njen stečaj, dovele su strane investitore u poziciju da se bore za povrat uložene imovine.

Akcionari iz EU navode da su i dalje sigurni u to da svi dokazi koje poseduju i koje su do sada prezentovali, pokazuju da se radi o čitavom nizu isprovociranih i nameštenih postupaka od strane NBS kako bi se Agrobanci oduzela dozvola za rad, banka odvela u stečaj i sva zdrava sredstva banke prenela u Novu Agrobanku, čiji je država stoodstotni vlasnik.

Oni dodaju i da su 'sigurni da neće odustati od svoje imovine i da veruju da će pravo privatnog vlasništva biti ispoštovano od strane novoformirane Vlade Republike Srbije, čiji članovi ističu čvrsto opredeljenje za integraciju zemlje u Evropsku uniju, što zahteva dosledno poštovanje i sprovođenje evropskih zakona i u Srbiji'.

http://www.naslovi.net/2012-07-23/kamatica/akcionari-nbs-namestila-krah-agrobanke/3684952

sa B92

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=23&nav_id=628866

jel vredi sad orociti stednju u N.Agrobanci?

Bojim se da je u slučaju Agrobanke NBS ipak primenila oštre mere. Kako sam saznala, u oktobru 2011. zabranjena je svaka kreditna aktivnost, kao i reprogramiranje onih plasmana gde se moglo očekivati poboljšanje. Da li je to u naredna dva meseca pogoršalo već lošu situaciju, najbolje govore podaci iz završnog računa.
Uvođenjem prinudne uprave ništa nije popravljeno, već se nastavilo na daljoj realizaciji planiranog scenarija uništenja banke.
Da li je tako veliki zadatak poveren g-dinu Miladinoviću, zato što ima iskustva u "finansijskom oporavku Privredne banke Beograd"?????


Hvala na odgovoru baš sam bio zainteresovan kakve je ekspertske mere propisala vrhovna finansijska institucija NBS, koje bi vodile oporavku poslovanja ove banke? Ovaku preoštru meru ne bi propisao ni laik jer ta mera ne omogućile opstanak ni klijenta a ni banke kojoj je ovom merom zabranila osnovnu delatnost. Ovo je neverovatno, zar NBS nije mogla da pretpostavi efekat tih mera?
Da li naši eksperti iz NBS prate šta radi EU čije standarde prepisuje, a kako primenjuje? Evropska unija svoje banke, klase A, dokapitalizuje !!!!!!! a mi izgleda efektivno ’’oporavaljamo’’ tako što izabrani kadrovi ’’šetaju’’ iz banke u banku po istom zadatku.
Izgleda da NBS prioritet daje instrumentu obezbeđenja a ne cilju ulaganja, kao što je oporavak proizvodnje, stvaraju nove upotrebne vrednosti, otvaranju novih radnih mesta …

Očigledno da namera nije bila očuvanje banke i stabilnost finansijskog sistema. Banka u stečaju je preuzela sve "problematične plasmane" a tzv Nova "zdrave plasmane" i depozite pravnih i fizičkih lica. Međutim i opstanak ove "Nove" banke je diskutabilan, iz razloga što osim UO i IO ni jedan drugi izvršni direktor - egzekutori, bezrezervni poslušnici prethodnog menadžmenta nisu pomereni ni milimetar. Čak dojučerašnji SAVETNIK PREDSEDNIKA ANTONIĆA- Ž.Davidović je sada direktor najvažnijeg Sektora upravljanja rizicima!!!!!!!Sasvim slučajno je pomenuta KUMA člana UO. Pa upravo takvi odgovaraju i novom rukovodstvu, što bi narod rekao "sve je isto, samo NJEGA nema" ili "ista meta, isto odstojanje".

Kod ove banke izgleda ima dosta povezanih interesa prezentovanih kroz prividnu formu ’’nepovezanih okolnosti’’, što upućuje na potrebu detaljnijeg sagledavanja i objavu svih realvatnih personalnih interesa i insajderskih veza, kao i finansijskih pokazatelja koji su doveli do razdvajanje banke na administratini deo ( 25 dana ’’ispitivanja’’ a znalo se da pouzdano ide u stečaj) i zdravi deo.
Citiram: ’’Bilans uspeha Agrobanke u prvom kvartalu 2012. godine pokazuje da je banka poslovala pozitivno i da je ostvarila dobit u iznosu od 215,492 miliona dinara, navodi se u saopštenju inostranih akcionara Agrobanke’’.
Narodna banka Srbije raspolaže finansijskim pokazateljima i ostvarenoj dobiti Agrobanke na dan 30.april 2012. godine, koja je takođe bila ohrabrujuća za uspešan oporavak i nastavak rada Agrobanke ( pouzdane informacije ukazuje da je ta dobit bila značajna i prema tome znatno viša od dobiti za prva tri meseca, kada je iskazana u visini od 215,5 mil. dinara ).
Prinudna uprava bi sa informacijom o visini dobiti Agrobanke za period januar-april 2012. godine trebala da upozna javnost a najviše male akcionare koji imaju pravo na celovitu informaciju o ključnim indicijama koja su nedugo posle toga inicrali (25.maja) podelu ove banke.
Izgleda da su te ’’ključne indicije’’ za sada poznate samo NBS i sada već bivšim prinudnim upravnicima a sada članovima Izvršnog i Upravnog odbora, svi odreda uglavnom članovi Agencije za sanaciju banaka i osiguranje depozita.
Ove podatke je neophodno što pre saznati !!!!!1 Da li neko zna ove podatke ??????

Pretpostavljam da zna bivši guvernator i viceguvernerka. A o:
•Milorad Džambić, predsednik
•Julije Miladinović, član
i da ne pričamo...

Akcionar Agrobanke iz Slovenije: Štetočine i neradnici iz Narodne banke Srbije oteli 70 miliona evra

http://www.pravda.rs/2012/07/26/akcionar-agrobanke-iz-slovenije-stetocine-i-neradnici-iz-narodne-banke-srbije-oteli-70-miliona-evra/

Pažljivo čitam sve ove vesti oko AGBN koje se poslednjih meseci objavljuju, gde se u svim vestima napominje da su u svemu ovome oštećeni samo "STRANI AKCIONARI IZ EU", kao i da su očekivanja da će od nove Vlade RS, a pod pritiskom EU dobiti kompenzaciju od 70 m. EUR .

Koliko znam u ovoj grupaciji tužioca stranih akcionara iz EU je i M&V Investments, MK Komerc i još neka domaća pravna lica. Otkud sada da se oni tretiraju kao stranci iz EU

Sa druge strane, šta će biti ako nova Vlada RS i novi guverner NBS (verovatno Jorgovanka Tabaković) podlegnu pritisku i naprave vansudski kompromis sa pomenutom grupacijom oko poravnanja i isplate nadoknade!??? Ostali mali akcionari iz Srbije će očigledno biti kolateralna šteta te odluke i neće dobiti apsolutno ništa

Imajući sve navedeno u vidu, mora postojati odgovarajući pritisak i od strane ostalih malih akcionara iz Srbije na novu Vladu Srbije, i gde se ne sme dozvoliti nikakvo parcijalno poravnanje države samo sa pomenutom interesnom grupacijom ("STRANIM AKCIONARIMA IZ EU"), a da tu ne budu uključeni svi akcionari AGBN. Zbog toga bi u narednom periodu trebalo objediniti (kroz odgovarajuću formu) i sve ostale akcionare i što pre imenovati zajedničkog predstavnika koji će biti aktivno uključen i predstavljati nas u eventualnom procesu pregovaranja/poravnanja sa novom Vladom RS.

@Magi2,
apsolutno podržavam u svemu inicijativu.

http://www.blic.rs/m/Vesti/Politika/335298/Vucic-Uskoro-rasvetljavanje-nekoliko-velikih-afera

Vreme je da neko konacno lupi sakom o sto!

subota, 28. jul 2012, 19:00 -> 19:43

Afera "Agrobanka"

Iz Vlade stižu najave da bi afera u vezi sa jednom bankom mogla da bude rasvetljena već do kraja avgusta. Spekuliše se da je reč o "Agrobanci". Zbog nenaplativih potraživanja, krajem prošle godine u "Agrobanci" je uveden stečaj. Osim poreskih obveznika, oštećeni su i mali akcionari, koji prete tužbom.

Zbog nenaplativih potraživanja, krajem prošle godine u "Agrobanci" je uveden stečaj, a iz budžeta su izdvojena značajna sredstva za osnivanje "Nove Agrobanke". Osim poreskih obveznika, oštećeni su i mali akcionari, koji prete tužbom.

Iz Vlade stižu i najave da bi afera u vezi sa jednom bankom mogla da bude rasvetljena već do kraja avgusta. Iako prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen sa bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala Aleksandar Vučić u sinoćnoj emisiji RTS-a "Reč na reč" nije precizirao o kojoj banci se radi, u javnosti se spekuliše da je reč o "Agrobanci".

Akcionari "Agrobanke" doživeli su sudbinu štediša nekadašnjih piramidalnih banaka. Štedišama "Dafiment" i "Jugoskandik" banke država je, doduše, posle mnogo godina, dala obveznice, pa proizlazi da su se mali akcionari "Agrobanke" više kockali od njih.

"Nije uopšte sporno da je kompanija poslovala loše, nego to što je to loše poslovanje bilo skriveno iza finansijskih izveštaja koji su pokazivali kvalitetno poslovanje i samim tim mnogi investitori su se u skladu sa tim i ponašali", kaže Nenad Gujaničić, berzanski posrednik.

Mali i srednji poverioci "Agrobanke" u stečaju ne gube nadu, jer se najavljuje preispitivanje krivične odgovornosti poslovodstva.

"Veliko je pitanje prvo da li će biti gonjeni, za šta će biti gonjeni, pa tek onda možemo da damo preciznije odgovore da postavimo pitanje da li bi oni mogli da se obeštete iz privatne imovine takvih lica", kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

Međutim, pravila su takva, kaže Đorđević, da osobe koje su oglašene krivično-odgovornim za nanošenje štete, mogu da odgovaraju svojom ličnom imovinom.

Za razliku od malih akcionara, veliki deponenti, "Hipo grupa" i strani investicioni fondovi, ne mogu da računaju na isplatu štete. Oni su najavili međunarodnu tužbu.

"Ne smemo da rizikujemo 70 miliona evra koliko se priča da će strani investitori pokrenuti tužbe pred evropskim institucijama, već država mora da utvrditi gde je krivica nastala, da preduzme konkretne mere da zaštiti svoje građane, a i sektor bez koga nema razvitka, a to su strane investicije", kaže Vladimir Krulj, ekonomski konsultant.

Štetu zbog propasti "Agrobanke" već plaćaju poreski obveznici. Kako bi sprečila domino efekat u bankarskom sistemu, država je uložila 220 miliona evra u "Novu Agrobanku".

Na ovom linku RTS-a postoji i video.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1147530/Afera+%22Agrobanka%22.html

Citat :

Iz Vlade stižu i najave da bi afera u vezi sa jednom bankom mogla da bude rasvetljena već do kraja avgusta. Iako prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen sa bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala Aleksandar Vučić u sinoćnoj emisiji RTS-a "Reč na reč" nije precizirao o kojoj banci se radi, u javnosti se spekuliše da je reč o "Agrobanci".

Evo emisije na youtubu. Vučić o ovome priča posle 16-og min.

https://www.youtube.com/watch?v=O_yM6d764ww

Koliko bi obestecenje bilo za male akcionare ako bi do njega doslo

Zalad ::

Koliko bi obestecenje bilo za male akcionare ako bi do njega doslo

Rano je za procene jer ima mnogo nepoznanica:
1. Ko ce biti tuzen u lancu: direktor-upravni odbor-revizori-NBS-drzava?
2. Koliku ce odstetu zahtevati osteceni?
3. Da li ce odlucivati sud ili ce ici na nagodbu?
4. Da li ce odstetu traziti samo oni akcionari koji su to bili na dan oduzimanja licence i formiranja Nove Agrobanke ili jos neki? Na primer, onaj ko je kupio akcije u 2011. a prodao ih u aprilu 2012. i time ostvario gubitak, isto moze da se oseti ostecenim jer je bio obmanut radnjama gore pomenutih.

Hvala, Dkolak

Akcionari Agrobanke iz EU očekuju vraćanje imovine

30. jul 2012. | 15:26 | Izvor: Beta

BEOGRAD - Akcionari "Agrobanke" iz EU, kojima je u stečajnom postupku te banke oduzeta imovina u vrednosti većoj od 70 miliona evra, saopštili su danas da od nove Vlade Srbije očekuju da im ta imovina bude vraćena u što kraćem roku.

"Akcionari su povećali kapital Agrobanke kroz tri dokapitalizacije u ukupnoj vrednosti oko 130 miliona evra. Na dokapitalizaciju akcionari su odlučili poznavajući Sporazum o zaštiti stranih ulaganja, koji predstavlja pravni okvir za sva investiranja na tržište Srbije", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da oduzimanjem imovine akcionarima Agrobanke iz EU država Srbija šalje lošu poruku stranim ulagačima i međunarodnim institucijama o zloupotrebi vlasti i slaboj zaštiti privatne svojine, što će se, kako je istaknuto, odraziti na integracije Srbije u EU, kao i na ukupno ekonomsko stanje u zemlji.

"Nova Vlada Srbije ima istorijsku priliku da u narednom periodu svojim delovanjem demantuje nepouzdanost i rizičnost ulaganja u Srbiju", navodi se u saopštenju akcionara Agrobanke iz EU koje zastupa Aleš Škoberne, izvršni direktor Qwest investmenta.

Narodna banka Srbije je u maju 2012. oduzela dozvolu za rad Agrobanci, u koju je u decembru 2011. bila uvedena prinudna uprava. Agencija za osiguranje depozita uvela je stečaj u tu banku, a njene obaveze i depozite je preuzela Nova Agrobanka.

Potpredsednik nove vlade Srbije Aleksandar Vučić, zadužen za bezbednost i borbu protiv kriminala i korupcije, najavio je da će u avgustu biti rasvetljena afera vezana za jednu veliku banku i pljačku imovine, ali nije precizirao koja je to banka.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/akcionari-agrobanke-iz-eu-ocekuju-vracanje-imovine_333774.html

Nešto tako se sprema za AGBN :

http://www.dnevnik.si/poslovni_dnevnik/1042544375

Hypo tuži bivšu upravu.

Goast ::

Nešto tako se sprema za AGBN :

http://www.dnevnik.si/poslovni_dnevnik/1042544375

Hypo tuži bivšu upravu.

Neće to ići baš tako, tužiti bivšu upravu - možeš da se obrišeš.
Kriva je država, AOD i NBS, zato što su izvršili eksproprijaciju banke onda kada je po usvojenom programu počela da stiče profit, a u celom periodu je bila likvidna. Takodje zato što nisu dali da se utvrdi koliki je iznos gubitaka.
Tužiti Antonića, pa to je smešno, možeš samo "prsle gaće" da mu uzmeš - neka ga javni tužilac tuži, to je njihovo, u to im se ne mešam.

SLUČAJ AGROBANKE STVORIO NESIGURNOST ZA STRANA ULAGANJA U SRBIJU

http://www.bjelovar.info/index.php/gospodarstvo/slucaj_agrobanke_stvorio_nesigurnost_
za_strana_ulaganja_u_srbiju/

Afera "Agrobanka" (subota, 28. jul 2012, 19:00 -> 19:43)
Iz Vlade stižu najave da bi afera u vezi sa jednom bankom mogla da bude rasvetljena već do kraja avgusta. Spekuliše se da je reč o "Agrobanci". Zbog nenaplativih potraživanja, krajem prošle godine u "Agrobanci" je uveden stečaj. Osim poreskih obveznika, oštećeni su i mali akcionari, koji prete tužbom. ……………………………………………………………..
Štetu zbog propasti "Agrobanke" već plaćaju poreski obveznici. Kako bi sprečila domino efekat u bankarskom sistemu, država je uložila 220 miliona evra u "Novu Agrobanku".

Mnogi objavljeni tekstovi povodom dešavanja oko ’’Agrobanke’’ bili su povod za naredni tekst
Izvod iz APR-a: ‘’Уписани новчани капитал: 578.770.000,00 RSD . Уписани неновчани капитал:9.839.220.000,00 RSD Дугорочне државне хартије од вредности ( обвезнице) које је емитовала Република Србија ради очувања финансијске стабилности и финансијског система Србије одлуком владе 05 бр.424-3736/2012 од 24.05.2012.’’
Država nije obezbedila, pa tako ni uložila 220 miliona eura u Novu Agrobanku.Proizilazi da je država Novoj Agrobanci obezbedila 90 miliona eura (u gotovini 5 miliona i emitovanje obveznica, u visini 85 miliona eura, za koje je N-ABG preuzela obavezu da ih vratiti u tačno određenom roku ). Toliko, za sada, o opterećenju poreskih obveznila …..
Bilo bi dobro podsetiti se i informacije koja je objavljena na ovom forumu, a odnosi se na 2007. godinu, kada je država takođe ’’pomogla’’ AGB tako što je inostrani dug klijenata iz sistema Beogradske banke ( u stečaju 12 godina, tačnije od 2000. g …. a koliko će još da traje ???) naplatila od akcionara ABG, koja je bila samo administrator sa ovog područja. Proizilazi da je ovim ’’poslom’’ država, ostvarila učešće u kapitalu, a AGB preuzela, uglavnom, nenaplativa potraživanja. Formirane su ispravke (troškovi) na teret prihoda AGB. Konačan rezultat: učešće države u kapitalu (20%) = gubitak akcionari AGB.. Inovativan metod akcionarstva ?????
I tako je AGB poreskim obveznicima smanjila troškove, što je isto mogla da učini i Beogradska banka !!!, a zašto nije ... ???
Ovde bih istakao još jedan interesantan detalj: država zajam prema spoljnim poveriocima isplaćuje na rate, a prema propisima NBS, AGB za svaki obračunski period u celosti rezerviše sredstva na teret tekućeg prihoda. …….Zašto i za banku ne važi pravilo, kao što je ovaj slučaj, da u slučaju nenaplativog potraživanja po osnovu dugoročnog kredita, rezervišu samo deo koji se odnosi na obračunski - kalendarski period ???
Pogađate li ko je zastupao 2007. godine interese države ???? Taj značajan zadatak je imao: gospodin Milorad Džambić, bivši prinudni upravnik iz decembra 2011, predsednik IO od maja 2012. i gospođa Ljubinka Lovčević , bivši administrator banke (u prelaznom periodu do otvaranja stečaja - 25 dana). Da li je ovo opet stvarno… slučajnost ili planirana namera !!! ???.
Mnogo informacija upućuju da je država najveći dužnik, …., država duguje građevinarima, farmaceutima, osiromašenoj industriji, monopolizovanoj trgovini,
Setimo se primera staklare iz Paraćina, . . . forum je objavio da je posredstvom N-AGB realizovana značajna transakcija, ponovna kupoprodaja staklare (čitaj: preuzeta ’’zdrava’’ potraživanja za koju je AGB formirala ispravke na teret prihoda) a naplatila Nova AGB, u visini od 2 do 3 milijarde RSD…. Ili 20 do 30 miliona eura,
Podsećam da još uvek nije objavljen rezultat AGB na dan 30 april, a ni 25 maj 2012.godine, dok rezultat na dan 31.12.2011. godine i pored toga što nije protvrđen i nije proveren od strane nezavisne revizije, uz naglašeno ignorisanje izričitog zahteva malih akcionara, neumorno senzacionalistički ponavljaju mnogi medijski akteri, željni afirmacije za razumevanje njihove delikatne situacije’’za slučaj’’ i naravno razumevanje za žrtvu koju neopravdano podnose poreski obveznici.
Izuzetno povoljan finansijski rezultat ostvaren do 30 aprila i pomenuta transakcija, mogla je značajno uticati na finansijski opravak AGB, da nije bilo ’’spontane i udružene’’ aktivnosti prinudne uprave, državne administracije i na kraju odluke ’’nezavisne’’ NBS ... koja je na kraju dovela do podele ove značajne sistemske banke (otkrismo to na kraju … ) pod nerazjašnjenim okolnostima.
Zašto se NBS ne oglasi, kao vrhovni promoter unapređenja transparentnosti bankarskog sistema ??? Da li joj je savest mirna ???
Zna li se koliko je država dužna klijentima AGB i koliko su ova nenaplaćena potraživanja uticala na visinu ispravke ili rezervisanja na teret tekućeg prihoda AGB ???
Poznato je da naša privreda odavno, a posebno od početka krize (2008.g), oskudeva za obrtnim sredstvima za tekuće poslovanje. Pa kako ta sredstva obezbeđuju ??? najčešće kreditima od poslovnih banaka …
Pored navedenog valja se podsetiti da je NBS krajem 2011. godine promenila procenat rezervisanja (obračunski trošak) za nedospela potraživanja ..., kao jedan od mnogih parametara koji utiče na klasifikaciju potraživanja (urednost i docnja u izmirivanju obaveza – troškovi ispravke vrednosti potraživanja, finansijsko stanje, kreditna sposobnost, kvalitet sredstava obezbeđenja, kreditni dosije dužnika …..) i na kraju kao kumulativni trošak koji koriguje finansijski rezultat Pozitivne efekte pomenute mere, većina banka je osetila već pri izradi završnog računa za 2011. godinu, samo je kod AGB taj efekat izostao.
Dobri poznavaoci bankarskog poslovanja ukazuju da postoje i propisi koji nalažu konverziju kreditnih pozicija (kombinovani efekati valutne neusklađenosti, kategorisanje domaćih i ino jemaca - garanata, instrumenata obezbeđenja i slično) koje mere i utvrđuju rizičnost svih kreditnih i potencijalno kreditnih pozicija. Kažu da neki oblici konvezije mogu u konačnom ishodu značajno da povećaju ukupan kreditni rizik u odnosu na njegovu incijalnu vrednost. Mnogi autori su analizirali efekat ovog propisa i predlagali NBS da za klijente koji koriste kredite a imaju istovremeno po tom osnovu nenaplaćena potraživanja od države (ili njenih društava), omogući bankama da pri njihovom vrednovanju koriste kreditnu konverziju ’’nula’’ što bi za banke značilo i neutralisanje negativnog efekata kojim meri adekvatnost kapitala.
Ostaje otvoreno pitanje zašto NBS, nije uvažila i ovaj predlog kao što je prihvatila predlog kod smanjenje procenta rezervisanja.
Zašto je pozitivan efekat izostao kod AGB !!!! ??? Naše skromno mišljenje, bez namere da minimiziramo posledice ’’slučaja’’, ni da amnestiramo odgovorne bi ovu pojavu mogao delimično objasniti kombinovanjem saznanja (najčešće sa foruma), koje bih ukratko rezimirao 1. mera NBS – zabrana kreditiranja, izuzev naplate, je uticala da dužnici izbegavaju da o roku izmiruju dospele obaveze, odnosno koriste tkz. prinudni kredit uz neznatno povećanje sopstvenih troškova finansiranja (kamata na kamatu), ali značajno povećanje za AGB troškova ispravke vrednosti i rezervisanja (u sećanju mi je i izjava znamenitog aktera, iz bankarskih krugova, oko Nove godine, izjavio da je jedna banka masovnom blokadom svojih klijenata izazvala zastoj privredne aktivnosti ??? - tada tu izjavu nisam baš razumeo !!! nekako odmah posle toga usledilo je uvođenje prinudne uprave, …. izgleda bilo je mogućnosti da se nešto naplati, a tek da je dozvoljen reprogram ….. i da nije usledila pomenuta intervencija ), 2. nepovoljan privredni ambijent (svi upozoravaju odavno na opštu nelikvidnost, počev od države …., dužnička kriza, enorman pad privredne aktivnosti i slično), 3. nepouzdan program AGB za obračun troškova rezervisanja ( izjava zvaničnog revizora, kao jedan od razloga zašto finansijski rezultat nije pouzdan) nije testiran a korišćen je za utvrđivanje visine ove važne obračunske kategorije troška, 5. autičan menadžerski kadar ( po mnogima stereotipan, jednoličan stil aktivnosti, bez angažovanja sopstvenih sivih čelija, već prečesto viđen, u funkciji doslednog ispunjenja naloga ’’novih gazda jer oni sve najbolje znaju, a i odgovorni su ….’’, 6. netrasparentne aktivnosti prinudne i nove uprave (sa aspekta malih akcionara, inače prisutni od 2007. godine uz dodatak mlađanog gospodina Miladinovića, ), …..
U prilog pomenute netrasparetnosti uprave je svakao i novi sajt Nove AGB, otvoren sa zakašnjenjem od skoro dva meseca, da li slučajno bez rubrike ’’novosti – vesti’’ …
NBS, kao nezavisna institucija malo je, bolje reči gotovo nije ništa uradila na unapređenju drugih propisa, a ne samo onih iz EU koje neumorno resavski prevodi ??? a kako tek kreativno i osmišleno primenjuje ???
Tajna finansijskih rezultata, pozitivnih ili negativnih, je u velikoj meri u obračunskim kategorijama (ispravka, rezervisanja, konverzija, ponderi rizika), manipulacija kamatnim stopama (najnovija kriza na vidiku …. evropska centralna banka). Setimo se kako je 2008.godine otpočela svetska finansijska kriza, čiji se drugi talas pretvorio u dužničku krizu javnog duga ….
Zašto NBS nije primetila, a ni analizirala da u našoj zemlji, u uslovima hroničnog nedostaka obrtnih i investicionih sredstava, institut zakonske zatezne kamate ne sadrži efikasan mehanizam pravovemene naplate glavnog duga ???
Prema propisima redovna kamata ukoliko je viša od zakonske zatezne kamate teće i nakon proteka roka za naplatu glavnog duga. Ova kamata u realnosti nema karakter kaznene nego kamate prinudnog kredita. Na tržištu gde su slobodna sredstva izrazito oskudna sistem zakonske zatezne kamate pogoduje korisnicma kredita. Pravično regulisanje instituta zakonske zatezne kamate može značajno unaprediti institut finansijske discipline.
I na kraju proizilazi da odgovornost treba proširiti ne samo na rukovodstvo iz perioda do uvođenja prinudne uprava (kraj decembara), već i na rukovodstvo koje je utvrdilo očigledno nesrazmeran gubitak u odnosu na ukupne kredite, uz takođe obavezno i neizostavno utvrđivanje odgovornosti nadležnih državnih organa i NBS. Ovde nema opravdanja za nehat i nerazumevanje posledica odluka državnih organa i NBS, zasnovanih na samo njima znanim razlozima.
Nije slaba kontrola banaka, najveća optužba za guvernatora NBS. Njegova odgovornost je i u nedostatku uređenja i adekvatne disperzije ovlašćenja i odgovornosti svih kvalifikovanih lica u sistemu. U ovom sistemu su stručne i kompeten tne osobe van uticaja, ……, ali pod stalnim mobingom ’’više ili manje’’ ovlašćenih lica .
Ima dosta indicija da ova razmišljana i pretpostavke nisu bez osnova, kao i dau ovoj igri nema nevinih.
Mali akcionar koji je zainteresovan za opstanak i revitalizaciju AGB a ne samo za akcije AGB….

Citat iz jednog od prethodnih linkova (SLUČAJ AGROBANKE STVORIO NESIGURNOST ZA STRANA ULAGANJA U SRBIJU): "Dioničarima Agrobanke a.d. Srbija, koji dolaze iz zemalja Europske unije, na revolucionaran način je eksproprirana imovina u vrijednosti većoj od 70 milijuna eura...", ako je njima onda je i nama domaćim akcionarima, pored toga Hrvatska nije u EU (što ovde naravno nije najbitnije).
Pored toga i ovaj tekst slično opisuje aktuelnu situaciju.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=30&nav_id=630771

U svim tekstovima se uglavnom pominje Sporazum o zaštiti stranih ulaganja. Da li stvarno postoji takav dokument i na šta se odnosi? Da li su oni koji nisu pokriveni tim sporazumom (domaći akcionari, ima ih preko 50 %) van zakona i prema njima se može slobodno sprovoditi eksproprijacija?

PS:
@Rale svaka čast, dobar ti je tekst.

Šoškić: Tajkuni mi rade o glavi

Prezaduženi uvoznici žele poklon od države



On dodaje i da je problem je što su "neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i kod domaćih i kod inostranih banaka i više niko neće da ih finansira".




Ko je čuvao "Agrobanku" do sada?

Šoškić je istakao i da će doživeti kao lični poraz ako niko od odgovornih za slučaj "Agrobanke" ne bude kažnjen za finansijske malverzacije i dugoročno narušavanje poverenja u finansijski sistem.


- Biće to poraz i za naš pravni i za naš finansijski sistem - rekao je Šoškić, navodeći da je posle vanredne neposredne kontrole poslovanja "Agrobanke", NBS zapisnik o tome dostavila još 5. oktobra 2011. Upravi kriminalističke policije.


- Od tada aktivno sarađujemo sa nadležnim državnim organima i dajemo sve potrebne informacije za njihove istražne postupke - rekao je Šoškič i dodao:
"To je banka koja je još 2002. mogla da bude zatvorena zajedno sa drugim starim bankama! Možda je dobro pitanje zašto je tada ostala u životu."

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/335929/Soskic-Tajkuni-mi-rade-o-glavi

Kako lepo svi sada peru ruke