Agrobanka - AGBN (6. DEO)

Fmember ::

A kada ce biti sledeca procena kreditnog rejtinga srbije?

Bojim se da sve sto se desava mozde da obori i kreditni rejting a to ipak moze da ima uticaja na strane investitore.

Može biti bilo kada, S&P, Moody's i Fitch obično ne najavljuju, već udare kad im je drago.

Dexiv ::

Fmember ::

A kada ce biti sledeca procena kreditnog rejtinga srbije?

Bojim se da sve sto se desava mozde da obori i kreditni rejting a to ipak moze da ima uticaja na strane investitore.

Može biti bilo kada, S&P, Moody's i Fitch obično ne najavljuju, već udare kad im je drago.

pff, mogu da zamislim sta bi se desilo ukoliko bi se pojavila mogucnost formiranja vlade koja nije po US ukusu .

Fmember ::

Dexiv ::

Fmember ::

A kada ce biti sledeca procena kreditnog rejtinga srbije?

Bojim se da sve sto se desava mozde da obori i kreditni rejting a to ipak moze da ima uticaja na strane investitore.

Može biti bilo kada, S&P, Moody's i Fitch obično ne najavljuju, već udare kad im je drago.

pff, mogu da zamislim sta bi se desilo ukoliko bi se pojavila mogucnost formiranja vlade koja nije po US ukusu .

Bolje nemoj da zamišljaš. Zemlja je već u recesiji, sa upozorenjem Fiskalnog saveta da je na pragu dužničke krize, rejting agencije mogu da se oglase u svakom trenutku.

Ti rejtinzi su sprdnja, kao sto su Grcku drzali visoko daleko nakon sto je bilo jasno da ce bankrotirati, sad drze Srbiju previsoko. S&P daje srbiji rejting BB.
(‘BB’—Less vulnerable in the near-term but faces major ongoing uncertainties to adverse business, financial and economic conditions.).

@Dexiv,
Ne udare kad im je drago, vec kad vise nemaju kud, tj. kad svima postane jasno da su im rejtinzi prenaduvani, pa pokusaju da spasavaju kredibilnost svojih ocena rejtinga.

EDIT: Na primer, rejting agencija Egan Jones drzi Italiju na BB rejtingu (koji S&P daje Srbiji).

ingglick ::

...sad drze Srbiju previsoko. S&P daje srbiji rejting BB.

Sve je to relativno: srpski dug uopste nije veliki (dug drzave), u odnosu na neto licno bogatstvo Srba i vrednost ogromnih neiskoriscenih resursa, narocito u energetici i poljoprivredi.

To sto je privatni dug ogroman, to je problem tih kreditora i kvazi privrednika u Srbiji koji i treba da ostanu bez svega sto su stekli korupcijom, prevarom i pukom srecom.

E sad, samo da se jako potrudimo i izbegnemo scenario Argentine, i bice sve OK.

Matthew Greenburgh ::

ingglick ::

...sad drze Srbiju previsoko. S&P daje srbiji rejting BB.

Sve je to relativno: srpski dug uopste nije veliki (dug drzave), u odnosu na neto licno bogatstvo Srba i vrednost ogromnih neiskoriscenih resursa, narocito u energetici i poljoprivredi.

Nije veliki jer ga ne racunaju kako treba. Verovatno im je excel prekomplikovan pa racunaju u notepadu.

Samo jedan primer, u tipicnoj drzavi, dug drzave prema penzionerima je eksplicitan (barem je delom eksplicitan), tako sto penzioni fondovi drze milijarde evra drzavnih obveznica. Onda to ulazi u dug drzave.

U Srbiji je taj dug potpuno implicitan, penzioni fond ne drzi obveznice drzave, ali drzava krpi rupe penzionom fondu. Samo taj deo duga je visestruko veci od 15 milijardi navodnog duga Srbije.

Koliko ja vidim sami sebe hladimo,malo sam se nadao u strance u njihov diplomatski kor u nekog jaceg igraca koji ovde jos uvek ima akcije,prosto mi je nemoguce da su svi takvi na vreme izasli.

Pekinis ::

,malo sam se nadao u strance u njihov diplomatski kor

Neosnovana je sumnja da su postigli parcijalnde dogovore ?

Najbolje je da napravimo dogovor da uletimo u novu agrobanku i staro osoblje pobacamo po platou u Sremskoj a zgradu damo na prodaju.

Samo od nekretnina bi dobili više nego što je AGBN vredela zadnjih dana na berzi.

Agrobanka verovatno u stečaju, akcionari daleko od para

Iako stečajni postupak nad starom Agrobankom još nije otvoren, sasvim je jasno da će akcionari teško moći da se namire u većoj meri, piše današnja ”Politika”.

Jednostavno, stečajna masa je mala, pa su u najmanju ruku čudni umirujući tonovi koji stižu od nadležnih po kojima će akcionari moći da dođu do svojih para. Jedno je sigurno, propast ove banke koštaće ne samo vlasnike akcija ove banke, već i poreske obveznike.

Sada je jedino izvesno da će ionako prenapregnuti srpski budžet biti opterećen s dodatnih 85 miliona evra koliko je država emitovala svojih dužničkih papira. Sve s namerom da održi banku i stabilnost sopstvenog finansijskog sistema. Jedino je utešno to što te obaveze ne dospevaju ove, već 2015. godine. U javnosti je ostalo nepoznato da li svih 85 miliona evra idu na dokapitalizaciju banke ili i na isplatu deponenata.

Stručnjaci upozoravaju da u stečajnoj masi nema para za isplatu štediša. To se vidi i po tome što je država brzopotezno uletela s dokapitalizacijom. Po zakonu, deponenti moraju da budu isplaćeni zato što je država garant do vrednosti do 50.000 evra po partiji.

Drugim rečima, vlasnici preferencijalnih akcija i onih običnih sa pravom glasa ostaće kratkih rukava. Stručnjaci ne spore da je ulaganje na berzi rizičan posao, međutim, kažu da su kupci akcija bili dovedeni u zabludu ne samo pozitivnim izveštajima same banke, već isto takvim saopštavanjem revizorske kuće, kao i Narodne banke Srbije u čijoj je nadležnosti supervizija nad radom banaka.

Posle oduzimanja dozvole za rad staroj Agrobanci javnost ne prestaje da pita kako su čak tri nivoa kontrole zakazala u ovom slučaju. Prvi je interna kontrola same banke, koja je morala da ukaže na to da kapital nije dovoljan za pokriće kreditnog rizika. Drugi nivo je revizorska kuća u čijim je izveštajima jasno navedeno da su finansijski izveštaji Agrobanke urađeni prema međunarodnim računovodstvenim standardima i da realno odražavaju finansijsko stanje i performanse banke. Treći je Narodna banka iz koje je već saopšteno da je ispoštovala sve procedure, ali, avaj, s negativnim rezultatom.

Narodna banka Srbije je, pak, saopštila da ”akcionari mogu da zatraže preispitivanje odgovornosti članova nekadašnjeg izvršnog i upravnog odbora Agrobanke i da zahtevaju odštetu od njih, budući da su oni imali ključnu ulogu u upravljanju bankom i nadzoru nad svim aspektima njenog poslovanja”.

”Posebno se mogu preispitivati bonusi i naknade ovih članova u periodu u kojem su generisani gubici koji nisu javno i kroz objektivne izveštaje saopštavani akcionarima, javnosti i regulatornim telima”, navode u NBS.

U Centralnoj banci kažu da akcionari moraju biti svesni da su preuzeli rizike ovlašćujući organe banke da zastupaju njihove interese u upravljanju poslovanjem banke. Dalje navode da ”akcionarskim kapitalom se garantuje za gubitke akcionarskog društva, zbog čega se ne mogu izjednačavati zaštita interesa akcionara sa zaštitom interesa štediša, deponenata i drugih poverilaca banke”.

http://www.sinteza.net/vesti/agrobanka_verovatno_u_stecaju_akcionari_daleko_od_para.html

Uhapšen bivši vlasnik preduzeća Metal sistemi Kragujevac

Bivši vlasnik preduzeća Metal sistemi Kragujevac Dragoljub R. (42) uhapšen je zbog sumnje da nije vratio kredit od 85 miliona dinara OTP banci, saopštila je danas policija.

Prema navodima policije, sumnja se da je Dragoljub R. na osnovu falsifikovane dokumentacije, odnosno lager liste o fiktivnim zalihama robe u preduzeću Metal sistemi, 2008. godine podigao kredit u OTP banci od 85 miliona dinara i nije ga vratio.





Banka nije mogla da ga naplati putem zaloga jer su zalihe robe, kao i zaloga bile fiktivne, čime je oštetio banku, a za preduzeće pribavio protivpravnu imovinsku korist.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/327064/Uhapsen-bivsi-vlasnik-preduzeca-Metal-sistemi-Kragujevac

Ovako isto će da hapse sve kojima je AGROBANKA davala kredite a nisu ih vratili i eto nama akcionarima obeštećenje...

Intervju: Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke Srbije
Agrobanka je usamljen slučaj

Nadležni organi banaka, a naročito akcionari treba da budu oprezniji prilikom obavljanja svojih zakonskih nadležnosti, kaže viceguvernerka

Neobjektivno finansijsko izveštavanjenije opšta karakteristika poslovanja naših banaka i smatramo da izolovani slučajevi, kao što je primer Agrobanke, neće imati negativnih posledica na potencijalne investitore. Svaka banka je entitet za sebe, a svaki investitor pre nego što donese odluku o eventualnoj kupovini neke banke, izvršiće, kao i uvek, uvid u finansijske izveštaje i ocenu njenog finansijskog položaja, kaže Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke Srbije, u čijoj je nadležnosti kontrola poslovanja banaka, odgovarajući na naše pitanje kakve će posledice slučaj Agrobanka imati na potencijalne kupce domaćih državnih banaka, odnosno da li će uopšte verovati bilansima ostalih naših banaka.

– Očekujemo, međutim, da nadležni organi banaka budu oprezniji u obavljanju svojih zakonskih nadležnosti. Naročito akcionari banke, kada na skupštini, između ostalog, usvajaju godišnji račun banke, imenuju i razrešavaju predsednika i članove upravnog odbora. Takođe i članovi upravnog odbora, posebno prilikom izbora predsednika i članova izvršnog odbora banke, kao i u nadziranju njihovog rada. Upravni odbor je, po zakonu, odgovoran za poslovanje banke u skladu sa propisima, ali i za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja upućenih akcionarima banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije. I članovi izvršnog odbora moraju biti oprezniji, jer su, između ostalog, dužni da obezbeđuju zakonitost rada banke.

Zašto u slučaju Agrobanke NBS nije imala više neposrednih kontrola u periodu 2008–2010, kada i sami navodite da su u toj banci još 2007. morale da budu uvedene privremene mere, što je ukazivalo na potencijalne probleme?

U Agrobanci su uvedene privremene mere 2007, a po okončanju postupka neposredne kontrole doneto je i rešenje sa korektivnim merama i rokovima za postupanje. Postupak je obustavljen nakon postupanja po izrečenim merama, uključujući i dokapitalizaciju. NBS je u periodu2008–2010. sprovela više kontrola, o čijim je rezultatima obaveštavala rukovodstvo banke. Inače, sa rezultatima svih kontrola moraju biti upoznati i članovi upravnog odbora, odnosno, preko njih, vlasnici banke, koji bi trebalo da su i najviše zainteresovani za njeno poslovanje i opstanak.

Pre Agrobanke, prilično nezapaženo u javnosti, prošla je prinudna uprava i podržavljenje novosadske Metals banke (2008/2009). Da li je moguće da iz ovog slučaja NBS nije izvukla nikakve pouke, odnosno da se tako brzo desio slučaj Agrobanke?

Sličnost dva pomenuta primera jeste u tome što je u oba uvedena prinudna uprava i što je u oba slučaja obezbeđena puna zaštita depozita. To je najvažnije i za građane i za privredu. Ishod je, međutim, kao što je poznato različit: u Metals banci prinudna uprava je uspešno okončana, što nije slučaj sa Agrobankom.

Da li poslednja dešavanja sa Agrobankom, Razvojnom bankom Vojvodine, Privrednom bankom govore da državi uopšte nije mesto u vlasništvu banaka?
Sa izuzetkom Razvojne banke Vojvodine, pre najnovije finansijske podrške, država jeste bila najveći pojedinačni, ali ne i većinski akcionar, što znači da nije jedina upravljala ovim bankama, niti je njen upravljački uticaj bio dominantan, pa iz pomenutih „dešavanja” ne sledi takav zaključak.

Da li banke u kojima država ima vlasništvo imaju adekvatne procedure za upravljanje rizicima i da li ih primenjuju u praksi?

Adekvatnost procedura ne zavisi od toga ko je vlasnik banke, već su sve banke obavezne da imaju procedure usklađene sa važećim zakonskim i podzakonskim aktima i da ih u potpunosti primenjuju.

Da li su u tim bankama realno procenjene vrednosti instrumenata obezbeđenja?

To pitanje se može postaviti generalno, a ne samo za pomenute banke, s obzirom davrednost instrumenata obezbeđenja utvrđuje ovlašćeni procenjivač (sudski veštak ili poreski organ), a NBS ceni druge elemente koji su neophodni da bi se to sredstvo obezbeđenja prihvatilo kao odgovarajuće. Na primer, da je hipoteka punovažna, da se namirenje iz hipoteke obezbeđuje u razumnom roku, da banka redovno prati vrednost nepokretnosti.

Da li članovi upravnih i izvršnih odbora u bankama sa državnim vlasništvom imaju adekvatno bankarsko iskustvo?

Saglasno važećim propisima, članovi izvršnog i upravnog odbora svake banke moraju imati adekvatno iskustvo. Najmanje tri člana upravnog odbora moraju biti finansijeri, odnosno moraju imati najmanje tri godine iskustva na poslovima rukovođenja u licu u finansijskom sektoru, ili šest godina iskustva u oblasti finansija i bankarstva i da su istaknuti stručnjaci ili naučni radnici u tim oblastima. Ostala dva ili više članova upravnog odbora (ukoliko on broji više od pet članova) moraju imati najmanje šest godina iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu. Članove upravnog odbora banke bira skupština koju čine akcionari banke, a članove izvršnog – upravni odbor.

Jovana Rabrenović
objavljeno: 07.06.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Agrobanka-je-usamljen-slucaj.lt.html

Interesantno kako se akteri ove velike svinjarije sami javljaju, jos samo cekam Stanu da objavi autorski tekst u Novom magazinu kako je KPMG sve cisto radio, ali smo krivi mi jer nismo pazljivo citali njihove izvestaje inace bi uocili rupu od 290 mil.evra

Interesantno! Mi država, koja je uradila sve, da uđe (đabe) u AGBN, kao DALEKO NAJVEĆI pojedinačni akcionar i NBS(nas samih) nismo primetili nikakvih nepravilnosti do samog kraja.

press on line

Beograd06. 06. 2012

Tanjug


Tadić:Danijeli odustao od Srbije

Lider Demokratske stranke i kandidat za mandatara Boris Tadić izjavio je danas da su italijanske kompanije za proizvodnju čelika i za preciznu mehaniku "Danijeli" i "Baldijeri" nakon izbora odložile svoje investicije u Srbiji do daljnjeg

Nem veze direktno sa AGBN, ali evo reakcije investitora. Ko zna šta si investitori misle o bankama?

Al je M.Brkic u Novom magazinu nagazio po "umazanom" Sukovicu (naslov: "Slucaj sluzbenika Saveta za borbu protiv korupcije), a da nijednog momenta ne pominje ostatak UO ekipe, revizora, NBS ili AOD...iz ovoga se jasno vidi da nam je novinarstvo nezavisno i taj casopis potpuno istrazivacki orjentisan

Zanimljiva pričica koja nema veze sa Agrobankom.

Banka štediši uzela novac sa računa
Izvor: Blic

Beograd -- Emiliji S, trgovcu iz Beograda NLB banka je sa štedne knjižice skinula 600.000 dinara da bi izmirila zaostale rate svojih dužnika, piše beogradski Blic.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=06&dd=07&nav_id=616613

Izgleda, da bi moglo doći čak do diplomatskog incidenta, Slovenije, Austrijske i Švedske.

http://www.dnevnik.si/poslovni_dnevnik/1042532828

Interesantna izjava Vere Mihatovič (AC-sin)

Poz.

@GogaAna Hapsenje svih onih koji su uzeli kredite a nisu vratili bila bi normalna stvar.Ipak ,mislim da bi za nas bilo mnogo bolje da vrate pare.Od njihovog lezanja u zatvoru a bez vracanja kredita mi nemamo mnogo koristi.Pozdrav:)

Zagorr ::

@GogaAna Hapsenje svih onih koji su uzeli kredite a nisu vratili bila bi normalna stvar.Ipak ,mislim da bi za nas bilo mnogo bolje da vrate pare.Od njihovog lezanja u zatvoru a bez vracanja kredita mi nemamo mnogo koristi.Pozdrav:)

Oni su najmanje krivi.
Ja jednostavno ne mogu da verujem da je 120 mil EUR koliko je dobio Lale Sekulić od Agrobanke, Aik banke i još par banaka završilo kod njega u džepu. Sve je to pojela država.

Kriv je menadžment, revizori, NBS i Republika Srbija.

Neka nam ponude akcije Aerodroma, Galenike ili slicno i tako izvrse konverziju !

Lilihip ::

Al je M.Brkic u Novom magazinu nagazio po "umazanom" Sukovicu (naslov: "Slucaj sluzbenika Saveta za borbu protiv korupcije), a da nijednog momenta ne pominje ostatak UO ekipe, revizora, NBS ili AOD...iz ovoga se jasno vidi da nam je novinarstvo nezavisno i taj casopis potpuno istrazivacki orjentisan

Ma meni je taj "savet za borbu protiv korupcije" oduvek bio sumljiv, mada da ne grešim dušu, ne bih da generalizujem i da trpam u isti koš sve članove, ali oni meni deluju kao deo iste ekipe na vlasti.

Ovamo na savetu, kao neki moralni svetionici, otkrivaju razne afere, skupljaju gomilu dokumentacije, ali sve nekako jalovo.

A sa druge strane država ih postaflja u razne UO. a zna se doboro da su UO zlatne koke vladajuće elite. Tamo se mesto dobija ili po zadatku ili po zasluzi.

voleo bih da grešim ali više nemam poverenje ni u jednu jedinu instituciju ove države, pa ni u savet za borbu protiv korupcije.

Dotle je došlo da kad odem kod lekara i dobijem neki lek više ne znam da li mi je prepisan zato što mi stvarno treba ili zato što lekar dobija neke bonuse ako prepisuje baš taj lek.

Zašto je NBS odgovorna za loše poslovanje Agrobanke

Narodna banka Srbije odgovorna je zbog lošeg poslovanja Agrobanke zato što drugog kontrolora nema.

U našem finansijskom sistemu centralna monetarna institucija imenovana je za kontrolora i nad njom nema većeg sudije, jer kontrola rada banaka nije, kao u nekim drugim zemljama, poverena nekim drugim državnim telima.

Ta odgovornost izričito je navedena u Zakonu o NBS gde se kaže da "utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema. Takođe, izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke”.

Da je stabilnost finansijskog sistema u slučaju Agrobanke ugrožena potvrdila je i sama država Srbija koja je navela da je morala da emituje čak 85 miliona evra dugoročnih državnih hartija od vrednosti kako bi spasila Agrobanku, odnosno kako bi to postao kapital nove Agrobanke.

Gubitak od 290 miliona evra, koji je Agrobanka napravila, nije nastao preko noći. Zar taj detalj ne govori dovoljno da je bilo osnova za češću i detaljniju kontrolu NBS?

Agrobanka je slabosti u svom poslovanju očigledno imala i pre nego što je talas ekonomske krize zahvatio Srbiju. NBS i u saopštenju navodi da su privremene mere u Agrobanci bile uvedene i 2007. godine. Zar se nije moglo očekivati da NBS, upravo zbog očuvanja finansijske stabilnosti u vreme velike krize, češće neposredno kontroliše upravo rad Agrobanke koja se i ranije pokazala kao slaba karika u finansijskom sistemu. Ta kontrola je naročito trebalo da bude usmerena na kvalitet procene kreditnih rizika i instrumenata obezbeđenja, kao i na to da li je banka na adekvatan način obračunavala i izdvajala rezerve za procenjene gubitke, što je NBS na kraju i sama navela kao razlog koji je izazvao gašenje banke.

Nema sumnje da u slučaju sunovrata Agrobanke odgovornost snose rukovodstvo i revizorska kuća za svoje izveštaje. Ali, zar Narodna banka misli da niko nema pravo da postavi pitanje njene odgovornosti? Ima. Još kako, jer je banka nad bankama, a u slučaju Agrobanke, pokazala, najblaže rečeno, nedovoljnu budnost. O preventivi je sada izlišno govoriti, jer je banka ugašena, a šta će biti s novom – to ćemo tek s pažnjom pratiti.

http://www.gdeinvestirati.com/banke/vesti/8300-zasto-je-nbs-odgovorna-za-lose-poslovanje-agrobanke

Beogradska berza: Nastavak silaznog trenda, Belex 15 pao dodatnih 2,3%

BEOGRAD - I protekle sedmice nastavljen je pesimistički trend na Beogradskoj berzi koji je doneo nove najniže vrednosti domaćih akcija još od proleća 2009. godine.

...Premda se ulagači ne tiskaju previše ni oko akcija iz realnog sektora, bankarske akcije su i dalje više nego slabo tražena roba čemu je u velikoj meri doprinela aktuelna afera oko Agrobanke (AGBN)...

http://www.seebiz.eu/beogradska-berza-nastavak-silaznog-trenda-belex-15-pao-dodatnih-23/ar-37113/

Dušan Nikezić: Srbiji ne preti bankrot

Ekonomska situacija u Srbiji je ozbiljna, ali postoji makroekonomska stabilnosti i nema bojazni da bi moglo da dođe do bankrota ili krize javnog duga, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić.

Nikezić je za RTS kazao da ekonomska situacija u zemlji jeste ozbiljna, ali da je uslovljena krizom u Evropskoj uniji zbog čega je revidiran rast za ovu godinu sa 1,5 na 0,5 odsto.


"Nema govora o tome da nam preti bankrot ili kriza javnog duga. Srbija je i dalje među niže zaduženim zemljama u Evropi i imamo makroekonomsku stabilnost", rekao je on dodajući da je rejting zemlje u protekle dve godine povećan, a zatim i potvrđen.

Nedavno je objavljeno da se na skali od 20 zemalja sveta koje su najugroženije bankrotom Hrvatska nalazi na desetom mestu.

Ekonomisti: Javne finansije neće presušiti

Povodom tvrdnji lidera Ujedinjenih regiona Srbije Mladjana Dinkića da je trezor prazan i da nema novca ni za pokretanje proizvodnje fijatovih automobila u Kragujevcu, u Ministarstvu finansija su naveli da je "Fijat" suviše značajna investicija da bi se država igrala sa sudbinom te firme.

To potvrđuje i prošlonedeljna uplata iz budžeta "Fijatu" od 10 miliona evra na ime tekućih obaveza. Bez problema je isplaćena i ovogodišnja rata od 200 miliona evra deviznim štedišama.

Ekonomisti se slažu da javne finansije neće presušiti, ali upozoravaju da nova vlada mora što pre da nastavi pregovore s MMF. U toj instituciji nam je na raspolaganju milijarda evra za jačanje deviznih rezervi.

U Ministarstvu finansija smatraju da su mere Centralne banke za stabilizaciju kursa dinara i cena dobre kako bi javne finansije bile održive i u danima dok se čeka formiranje nove Vlade.

E kada on kaze, onda mora da je tako!

Džombić: Nastavak investicija nakon dokapitalizacije Agrobanke
BANJALUKA - Predsjednik Vlade Republike Srpske Aleksandar Džombić izjavio je da je za nastavak investicionog projekta "Agrobanke" u Republici Srpskoj potrebno nekoliko mjeseci da se provede postupak njene dokapitalizacije, koju će raditi Vlada Srbije.

Džombić je rekao danas novinarima u Banjaluci da je u "Agrobanci" u toku restrukturisanje rukovodstva, nakon čega je potrebno obezbijediti saglasnost Narodne banke Srbije za investiranje u inostranstvu.

On je podsjetio da je od predsjednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića prije nekoliko mjeseci dobio čvrsto uvjeravanje da "Agrobanka" neće odustati od svog investicionog projekta u Srpskoj, ali da je prethodno potrebno provesti dokapitalizaciju, koju će raditi Vlada Srbije kao najveći pojedinačni vlasnik od 20 odsto.

http://www.nezavisne.com/posao/privreda/Dzombic-Nastavak-investicija-nakon-dokapitalizacije-Agrobanke-144743.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+NezavisneNovine+%28Nezavisne+novine%29

A ko će da uzme ove pare (80 mil. EUR) nova Agrobanka ili ona stara? Možda je razlog otvaranja Agrobanke u BiH bio ovo, lopurde su namirisale lovu pa je NBS stopirala projekat prošle godine.

Samo četiri firme traže 350 miliona!

Javna pravobraniteljica Pravobranilaštva Brčko Distrikta BiH Ilinka Gavrić izjavila je da godišnje pravobranioci Distrikta dobiju oko 3.500 predmeta u kojima je Brčko Distrikt BiH tužena strana, a jedna trećina tih predmeta su parnične tužbe u kojima se, u obliku nadoknade tužiocima, traži oko 400 miliona KM.

- Samo za nadoknadu štete četiri firme tužbenim zahtjevima traže 350 miliona konvertibilnih maraka. Od Brčko Distrikta "Agrobanka" traži 160 miliona, "Ital-Projekt" 105 miliona, DD "Novi Bimeks" 54 miliona, te Pavlović Internacional banka Bijeljina 50 miliona maraka. Preostalih 50 miliona otpada na druge tužbe pravnih i fizičkih osoba - precizirala je Gavrićeva.

Po njenim riječima, ovi predmeti se nalaze u toku glavne rasprave jer su pripremna ročišta već završena.

http://www.startbih.info/Novost.aspx?novostid=3695

Zopr ::

A ko će da uzme ove pare (80 mil. EUR) nova Agrobanka ili ona stara? Možda je razlog otvaranja Agrobanke u BiH bio ovo, lopurde su namirisale lovu pa je NBS stopirala projekat prošle godine.

Samo četiri firme traže 350 miliona!

Javna pravobraniteljica Pravobranilaštva Brčko Distrikta BiH Ilinka Gavrić izjavila je da godišnje pravobranioci Distrikta dobiju oko 3.500 predmeta u kojima je Brčko Distrikt BiH tužena strana, a jedna trećina tih predmeta su parnične tužbe u kojima se, u obliku nadoknade tužiocima, traži oko 400 miliona KM.

- Samo za nadoknadu štete četiri firme tužbenim zahtjevima traže 350 miliona konvertibilnih maraka. Od Brčko Distrikta "Agrobanka" traži 160 miliona, "Ital-Projekt" 105 miliona, DD "Novi Bimeks" 54 miliona, te Pavlović Internacional banka Bijeljina 50 miliona maraka. Preostalih 50 miliona otpada na druge tužbe pravnih i fizičkih osoba - precizirala je Gavrićeva.

Po njenim riječima, ovi predmeti se nalaze u toku glavne rasprave jer su pripremna ročišta već završena.

http://www.startbih.info/Novost.aspx?novostid=3695

A da li postoji neshto vise informacija o ovom slucaju. O kom duznicko-poverilackom odnosu je rec?

Koje obligacije Brcko "distrikt" nije ispunio? Uzeo kredit ili neshto totalno drugo?

Ovi podaci zvuce totalno nelogicno bez vise detalja

Citat :

nedelja, 23 maj 2010 10:29

Piše li se crno Distriktu ?

BRČKO, 21. MAJA /rtv HIT/ - Pravobranilac Brčko distrikta Ilinka Gavrić izjavila je da su pred distriktom tri veoma teška spora čija ukupna vrijednost kroz odštetne zahtjeve iznosi više od 250 milona maraka.
Prema njenim riječima, ishodi tih sporova su još uvijek neizvjesni, a najdalje je „odmakao“ postupak po tužbi „Pavlović internacional banke“, koja je postavila odštetni zahtjev prema distriktu u iznosu od 50 miliona maraka.
„Najveći odštetni zahtjev, od 148 miliona postavila je „Agrobanka“, zbog neizmirenih kreditnih dugovanja predratnog preduzeća „Bimeks“, na čijim nekretninama je bila stavljena hipoteka. Prilikom privatizacije Bimeksa hipoteka je skinuta, a preduzeće je prodato bez dugovanja“, objasnila je Gavrićeva gostujući u emisiji „Razgovor s povodom“ Hit televizje.
Pored toga novi vlasnik Bimeksa Dragan Čičić tužio je Brčko distrikt jer mu je onemogućeno da na parceli koja je ušla u privatizacionu masu, mora obustaviti dalju izgradnju hala za pogone u kome će se proizvoditi plastični proizvodi i konditorski proizvodi.
Za nastalu štetu Čičić traži odštetu od 54 miliona maraka, pošto je u pojedinim halama već ubacio mašine, ali ne može da dobije upotrebnu dozvolu.
On je naveo da je razlog tome, što je naknadnim regulacionim planom kroz to područje predviđena izgradnja putne infrastrukture i plinovoda.
Gavrićeva je izrazila očekivanje da sporovi ipak neće rezultirati ni blizu tolikom štetom po distrikt, i da su ipak svi ti zahtjevi nerealni, ali da to treba dokazati.

@ Savatije
Google, ucukas i ..

Ima jedan zanimljiv članak u listu Novi Magazin

12/06/2012 18:32 | Beograd

Traži se ispitivanje odluke o Agrobanci

Beograd - Beogradski advokat Nenad Stanković uputio je 8. juna zahtev(molbu) Narodnoj banci Srbije za preispitivanje odluke o oduzimaju dozvole za rad Poljoprivrednoj banci „Agrobanka“ ad Beograd od 25. maja ove godine. Po punomoćju deset akcionara koji poseduju 21,0762 odsto Agrobanke, zahtev je upućen guverneru NBS Dejanu Šoškiću, svim viceguvernerima i članovima Saveta NBS.
U zaglavlju samog zahteva piše da je upućen i predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, gradonačelniku grada Beograda, predstavniku Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, delegaciji Evropske unije u Srbiji i ambasadama Austrije, Slovenije i Švedske.

Zahtev za preispitivanje odluke o oduzimanju dozvole za rad Agrobanci podnet je u ime: East capital -Raiffeisenbank kastodi, Ferbild doo Beograd, Erstebank AD Novi Sad-kastodi račun, Qwest investment public company, Miramar doo, Proinvestment AD, AC-SIN doo, Finea holding doo Maribor, MK group doo Beograd, Finworld AD, BDD M V investments AD, Supra group doo, Infinitiv doo, Peagus investents limitid.

U opširnom obrazloženju se, između ostalog, navodi da se zahtev podnosi „imajući u vidu da se odluka može smatrati nezakonitom i zakonski i logički neobjašnjivom, te da kao takva nanosi nenadoknadivu štetu akcionarima Agrobanke (njih 4.715 od kojih je jedan deo akcionara sa svojstvom stranog ulagača), a zatim i samoj Republici Srbiji, kao zemlji koja tvrdi da su joj investicije prioritet i koja teži priključenju Evropskoj uniji“.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/trazi_se_ispitivanje_odluke_o_agrobanci.4.html?news_id=242043

Ko su i kako rade plaćene "ekonomske ubice" u Srbiji - Slučaj "Agrobanka"
http://www.99posto.org/news/srpski/article/156
2012-06-10

Trenutno je aktuelan slučaj Agrobanke koja je od "dokapitalizacije" u vrednosti od 100 miliona eura stigla do duga od 290 miliona eura.

Iz raznih tekstova možemo doći do raznih informacija. Od odobravanje kredita bez pokrića (po pratijskoj naredbi) do preuzimanja kredita od Beogradske banke su navedeni kao krivci.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sta-je-cekala-Narodna-banka.sr.html

Preko "naknada" petorici članova odbora koštale su Agrobanku 2010. godine 95,6 miliona dinara bruto ili u proseku mesečno 1,5 miliona dinara po jednom članu.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/clanovima_uprave_trajna_zabrana_obavljanja_posla.4.html?news_id=241471

I zloupotrebe položaja direktora Agrobanke Dušana Antonića u očiglednim i nikada istraženim korupcionaškim aferama
http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=147&clanak=17

Do nikada naplaćenih potraživanja.
http://www.seebiz.eu/srbija-4-velike-banke-u-stecaju-potrazuju-oko-23-milijarde-evra/ar-23270/

Ali ono što su izgleda svi zaboravili je, da je sve to počelo mnogo pre "državnog finansijkog udara" 2002. godine iza koga su stajali domaći "eksperti"; Dinkić, Labus, Đelić, Vlahović, Jelašić...

Sve je počelo i pre 2000. godine i čuvenog upada Mladjana Dinkića u trezor Narodne banke!

http://www.svrljig.net/forum/index.php?topic=997.0

Dioničari Agrobanke ne mogu prihvatiti eksproprijaciju

BEOGRAD, Dioničari Agrobanke, koji su od strane srpske regulatorne institucije gurnuti u stečaj bez vjerodostojne revizijske ocjene, u samo nekoliko dana krajem prošlog mjeseca, počeli su sa nizom aktivnosti sa kojima žele zaštititi svoje ulaganje u ovu bankarsku instituciju.

Zbog dioničara Agrobanke iz zemalja članica Evropske unije, slučaj je počeo interesovati veći broj zemalja, evropskih institucija, a prije svega strane investitore koji su imali namjeru ulagati u različite privredne sektore u Republici Srbiji.

Skoro petina uloga Agrobanke, u nominalnoj visini većoj od 70 miliona evra, sa kojim su investitori upravljali u duhu opšteprihvaćenih trendova u finansijskoj industriji, sa prisilnim stečajem, u koji je Agrobanku gurnula Narodna banka Srbije, privremeno je umanjena.
Kako je ovo primjer revolucionarne eksproprijacije, koja u civilizovanoj i pravno regulisanoj evropskoj sredini nije zabilježena, nosioci tih vlasničkih prava počeli sa serijom aktivnosti, sa kojima će međunarodnoj poslovnoj i političkoj javnosti pokazati i dokazati da se radi o nezakonitom i prisilnom razvlašćenju.

Naime, ovih dana se pokazalo, da plan za uništenje Agrobanke, koja je poslovala u uobičajenim finansijskim parametrima u Srbiji, postoji već koju godinu. Sa njim su nacionalni regulatori finansijske industrije prvo izveli pristranu reviziju poslovanja, uveli prisilnu upravu i na kraju u samo nekoliko dana prisilno je doveli do stečaja.
Sljedeći dan, sve poslovne i finansijske potencijale prenijeli su na Novu Agrobanku. Sa time je najveći pojedinačni dioničar Agrobanke – Republika Srbija, doslovno istisnula pojedinačne investitore. Ignorisala je dvije uzastopne skupštine te bankarske kuće, na kojoj su se svi vlasnici mogli odlučiti za određenu sanaciju i druge mjere, koje bi poslovanje Agrobanke očuvali u području sigurnog poslovanja u finansijskoj industriji. Sa ne učestvovanjem RS, kao najvećeg pojedinačnog dioničara u dvjema vanrednim skupštinama Agrobanke, država je dala direktan, ali vrlo krhak povod, za brzo uvođenje prisilnog stečaja. Time je eliminisala sve ostale dioničare od daljnjeg odlučivanja u strukturi Nove Agrobanke d.d., jer u stečajnoj masi njihova imovina je obezvrijeđena.

Ovakav način eksproprijacije je sporan u smislu zaštite privatnog vlasništva. Kako je Evropska unija posebno osjetljiva na zaštitu vlasničkih interesa, primjer Agrobanke je već uznemirio mnoge diplomatske krugove. Sada ga već preuzimaju pravne institucije. Naime, slučaj dobija brojne političke konotacije, prije svega kod investitora, koji su vidjeli Srbiju kao svoju investicijsku mogućnost. U osjetljivom razdoblju širenje evropske ideje, moguće je predvidjeti, da će primjer Agrobanke imati veliki uticaj na pretpristupne procese RS u tako željeni evropski savez. A posebno i zato, jer današnje objave visokih funkcionera Republike Srbije i Republike Srpske pokazale, da je već godinu dana star, sistematično pripremljen plan eksproprijacije dioničara Agrobanke. Privatnom kapitalu, koji ne poznaje granice i čiji se vlasnik zna, sa ovime je napravljena direktna šteta, a još veća je šteta koji su inicijatori prisilnog razvlaštenja nanijeli Srbiji, navodi se u saopštenju dioničara Agrobanke.

http://www.capital.ba/dionicari-agrobanke-ne-mogu-prihvatiti-eksproprijaciju/

http://akter.co.rs/26-ekonomija/6853-deoni-ari-eu-je-uznemirena-zbog-agrobanke.html

Srba Ilic poreklom iz Niske Banje drzavljanin Amerike kupio pre desetak godina Srbijuturist za milion evra uz obavezu da ulozi jos par miliona.U sastavu firme je uslo Hotel Nais,Hotel Nis,Hotel Park,Hotel Ambasador i Motel Mediana.Covek proda svom rodjenom bratu Motel Mediana i bukvalno sa parama Srbijaturist krene u adaptaciju Hotela Nis,nasa vlast ga provali i raskine ugovor o privatizaciji.Srba tuzi nasu drzavu na medjunarodnom sudu a u medjuvremenu Americka ambasada zabrani svako ulaganje u Srbiju svojim gradjanima.Epilog Srba dobije na sudu nasu drzavu i vrati mu se Srbijaturist Amerikanci skinu embargo na ulaganje u Srbiji.Sada Srba vodi firmu vrednu 20mil evra preko skajpa jer jadan ne sme da udje u Srbiju zbog poternice a Amerikanci imaju dozvolu da ulazu u nasu zemlju.Sve se ovo desilo zbog milion evra i trajalo nekoliko godina uz velike posledice zbog neulaganja Americkog kapitala.