DA LI SRBIJA TREBA DA KUPI LUKU BAR??

Bez dogovora o kupovini Luke „Bar”
Srpski biznismeni smatraju da pre bilo kakve odluke treba napraviti analizu opravdanosti ulaganja, s obzirom na tehnološko stanje luke i železničke infrastrukture...

Jedan od privrednika koji je prisustvovao sastanku kaže da je najviše diskutovano o stanju infrastrukture. Da bi se uopšte upustili u kupovinu Luke „Bar”, privrednici smatraju da treba najpre sagledati koliko je potrebno uložiti novca u rekonstrukciju železnice. Zna se da je pruga Beograd–Bar u lošem stanju ne samo u crnogorskom delu, nego mnogo više na trasi kroz Srbiju, gde brzina na mnogim deonicama ne može da pređe prosečnih 30 kilometara na sat. Uz to su i ograničene mogućnosti kontejnerskog transporta, budući da su, kako se čulo na tom sastanku, tuneli niski i zahtevaju detaljne prepravke.

Nužno je takođe precizirati za koliko vremena će biti sagrađen autoput od Beograda ka Crnoj Gori i koliko para treba uložiti u zamenu opreme i tehnologije u Luci „Bar” i povećanje njene dubine.

Što se same Luke tiče, poznato je da ona ima kapacitet za prihvatanje osam miliona tona robe godišnje, ali kako se u razvoj infrastrukture godinama nije ulagalo, sadašnje mogućnosti ne prelaze 2,5 miliona tona. Osim toga dodatni novac je potreban za produbljivanje plitkog lučkog gaza, zbog čega sada u Bar ne mogu da pristanu veliki prekookeanski teretni brodovi.

Zato za sada izgleda da bi Srbija zapravo kupila lokaciju na kojoj treba izgraditi ozbiljnu luku, a ne sadašnje preduzeće.

Uzimajući u obzir sve te okolnosti, studija opravdanosti bi trebalo da pokaže imaju li srpski privrednici razloga za investiranje u crnogorsko teretno pristanište. Mada, moglo se čuti na ovom skupu, partneri i banke iz Italije ozbiljno su zainteresovani za strateško partnerstvo jer im je Luka u Baru najbolja veza sa Rumunijom i Rusijom, kao bitnim spoljnotrgovinskim partnerom.

Tender za prodaju 54,05 odsto akcija barske kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ i dodelu koncesije na 30 godina, sa obavezom ulaganja, kao i tenderi za prodaju dva preduzeća u njenom vlasništvu, koje je nedavno raspisala crnogorska vlada, biće otvoreni do 1. februara naredne godine.

Steta sto ne mogu da pristaju prekookeanski brodovi, ali kakve veze Srbija ima sa prekookeanskim brodovima?

Samo ako je Crnogorci modernizuju. Samo nam jos treba macka u dzaku.

Bilo bi bolje kad bi Srbija kupila celu Crnu Goru.
Luka Bar, po sebi, nije neki prime asset.
Mislim da MSK iz Kikinde ima neki terminal u okviru Luke Bar vec 30 godina i ne znaju sta ce s njim...
U poredjenju sa Barom, Rijeka, Ploce, Solun i Konstanca deluju kao isplativije investicije (bar postoji ozbiljna zeleznicka i drumska veza) :)

"Kada staviš prst u more u komunikaciji si sa celim svetom"

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html :

Geography::Serbia:
Coastline: 0 km (landlocked)

Ovo je, pre svega prvorazredno državno stateško, političko a samim tim i ekonomsko pitanje. Težina gore citirane formulacije CIA isključivo se bazira na novom fakticitetu.

Suicidna šićardžiski kratkovida, detinje nedgovorna politika državnih organa Srbije prema Crnoj Gori se po svemu sudeći i danas nastavlja, o čemu svedoči da se i ovo, konkretno pitanje o luci Bar, "prenosi u nadležnost" na raspravu "srpskim biznismenima".

Ovo je jedna od retkih šansi da se, konačno, nešto preokrene u suprotnom pravcu. Naravno, to sada - naizgled - mora da košta nešto više nego što bi bilo da nije bilo čega je bilo, jelte.

Nepostojanje auto-puta prema najbližem moru, loša železnička veza prema toj istoj destinaciji, koja btw, prelazi preko teritorije treće novostvorene države, samo potvrdjuju da se napred kvalifikovana, katastrofalna politika državnih organa Srbije prema Crnoj Gori vodi u jednom dužem periodu - mnogo i pre pojave slobizma. Potpuni izostanak projektnog pristupa, već svodjenje ovog pitanja na dnevnu šićardžisko-ekonomsku odluku je, naravno, posledica nedostatka skoro bilo kakvih ljudi od vizije u Srbiji.

Tragična je činjenica da jedan matori izandjali polit-inženjer nekako skoro sam nosi inicijativu oko koridora 10, ili da jedan drugi istrošeni ing-političar dokazuje da su Čačak i Western Srbija njeni važni delovi kojima notorno u 21. veku pripada infrastrukturni auto-put priključak, kao i da je konstruisana atmosfera da su oba ova pitanja maltene privatne stvari spomenutih osoba.

Pored toga, danas je jedinstven je trenutak u ekonomskoj istoriji da postoje izvori skoro komercijalnih kreditnih sredstava po nultoj kreditnoj stopi na globalnom tržištu, odnosno da se beleže i kreditne linije sa negativnom kamatom (izvozni krediti i dr.), odnosno da se za virtuelni novac mogu pribaviti realna ekonomska dobra.

Pokušajte da zamislite da se jedan delić trgovine i prometa samo jedne primorske kineske provincije obavlja preko transferzale Bar-Čačak i dalje prema CEE, ili da se barem nekoliko brazilskih super brodova sa sirovinama obrne tim putem umesto preko luka Holandije (vema siromašne zemlje bogatih ljudi) pa će vam se od cifara zavrteti. Da ne govorimo o novim ekonomijama Egipta (gde se napr. u jednom mestu sa 250.000 stanovnika trenutno završno izgradjuje, odjednom, 50.000 stanova), Libije, nadolazećih razvoja zemalja Magreba i dr. - pa Mediteran je bio i biće "matično izvorište savremenog sveta".

Naravno ovo sve ne vide oni koji na zidovima svojih kičastih kabineta imaju u najboljem slučaju geo-kartu Srbije, a češće svoga malog mista ili fotografiju u kojoj je ovekovečen pogled čak do trećeg brda milog rodnog kraja.

Već kada staviš ispred sebe kartu sveta i baciš pogled na nju barem jednom nedeljno, shvatićeš da je ipak potrebno - aman više - da konačno pomeriš taj prst, zamočiš ga u slanu vodu i osetiš, sinko, osetiš da nisi izopšten već si se i sam zabio u svoju tugaljivu depresiju samoizolacije.

Kažeš:
Suicidna šićardžiski kratkovida, detinje nedgovorna politika državnih organa Srbije prema Crnoj Gori!

O čemu ti to govoriš? Zar stvarno misliš da sa neradnicima, secikesama i prevrtljivim Crnogorcima može da se napravi neki posao? Ako znaš, navedi!!

Daleko im lepa kuća, sad imaju svoju državu i kako ti kažeš "prst u moru" sa lukom Bar. Nek sami izvoze preko te luke - samo ne znam ŠTA to oni mogu da izvoze, osim kriminaca i narko bosova?

Da zakupimo luku BAr, na 30 god. da je renoviramo, IZDUBIMO ??? prepravimo tunele ... a da nam KAO I MNOGO puta do sada, kasnije, zabiju nož u ledja??

Nikako ne treba NIŠTA ulagati u Crnu Goru!! Tamo NISMO dobrodošli!!

Ako ćemo već da ulažemo u koridor 10, koji ide ka Makedoniji, prema kojoj postoji i lakše obnovljiva železnička trasa, onda je Solun pravo rešenje za nas.

Osim toga, Grčka je jedna od RETKIH zemalja gde se Srbi smatraju PRIJATELJIMA!!!

* može da se napravi neki posao? Ako znaš, navedi!!
Hotel Splendid, Mirax Rt Zavala (koga će Polonski ipak završiti, uprkos možda već legendarnim sitno-šićardžiskim lokalnim igricama), desetine drugih hotela i hiljade manjih real estate investicija, desetine rent-a-car firmi, izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda za keš evre bez kontigent ograničenja, stotine srpskih turističkih agencija, desetine srpskih prevozničkih kompanija - veoma je mnogo toga.
*neradnicima, secikesama i prevrtljivim
šabačka čivija, valjevska prevara, crnogorske secikese - sve su to generalizvane diskvalifikacije teritorijalno rasutih delova srpskog naroda, koje - kao i uvek duhovito, sami njegovi pripadnici smisle.
*Nek sami izvoze preko te luke
pa i jeste poenta u tome da oni ne znaju, može li se nešto smisliti odavde, ako već imamo 2,99 strateška sporazuma oslonjene na konačno dobro definisana četiri stuba spoljne politike.
*zabiju nož u ledja
je definicija mladog, strasnog i nedovoljno iskusnog, a ipak osvežavajuće sposobnog harvardskog učenika, koji bi recimo mogao da poseti neki put i Crnu Goru - ta to je samo 30 min leta.
*Tamo NISMO dobrodošli
kapital, dobri projekti i sposobni ljudi su uvek i svuda dobrodošli, možemo naučiti od recimo Petra Velikog ali i sadašnje (od Petra kopirane) ruske politike baš u području Kaljiningrada (Koenigsberg) u odnosu na Nemce, koji su im, između ostalog, pobili desetine miliona ljudi, izbacili ih iz baza u EU itd.
*u koridor 10
dobro je da se slažemo barem oko ovoga, ali promišljeno je ulagati u komunikacije ne samo u jednom pravcu "nikad sva jaja u jednu korpu", postoje četiri strane sveta.
*Grčka je jedna od RETKIH zemalja gde se Srbi smatraju PRIJATELJIMA
to je i tačno a ipak malo tužno, beležili smo, svojevremeno - koliko se sećam - 118 prijateljskih zemalja, prijateljstva su potrebna: kao što se čovek izgrađuje samo na jedan način - kroz komunikaciju sa drugima, tako se i države i društva razvijaju na istim principima saobraćanja sa drugim državama i društvima.

Strateška poenta, megutoa, odnosa sa Crnom Gorom, je mnogo šira: svodi se na procenu drugih o Srbiji i o tome da li je sposobna da kao višestruko veći, kapacitetniji partner uspostavi ne samo visoko tolerantne već i visoko kooperativne odnose sa najbližom državom i sopstvenim narodom koji živi u njoj - ako to ne može ili neće onda se koriste termini iz medicinski struke, kao recimo na ovom mestu:
http://www.stratfor.com/analysis/20090824_serbia_adopting_historic_foreign_policy

RUSKA kompanija Mirax u novom vodiču o Crnoj Gori Crnogorce naziva, između ostalog, drumskim razbojnicima, pljačkašima, lažovima, lijenčinama i neodgovornim brdskim Slavenima. Autor teksta u vodiču, Vladimir Moisejev, za Crnogorce je napisao i da se na njihovu riječ ne može osloniti, veliki su zaljubljenici u sebe i ne vraćaju novac, prenosi Seebiz.

On kaže i da Crnogorci imaju izraženo samoljublje te da su jako lijeni, što je potkrijepio primjerima. Također, autor navodi da je u Crnogoraca "jedna zanimljiva osobina neodgovornost. Kao što znate, postoji empirijski zakon prema kojem 15 posto snage rješava 85 posto problema. U Crnoj Gori nitko ne pokušava iskoristiti više od tih 15 posto, a većina ni do toga nivoa nikada ne dopre", ocijenio je Moisejev.

Što dalje od Crnogoraca

Kao sljedeću osobinu Crnogoraca, on navodi laž. Navodi da Crnogorci sami čak imaju klasifikaciju ljudi "ovaj drži riječ, a ovaj ne". Prema njegovim riječima, onih koji drže riječ je manje od deset posto.

Autor kaže da su „gorostasni Sloveni, oduvijek živjeli u odličnim prirodnim uslovima i mnogo bolje su znali da ratuju nego da obrađuju zemlju“. Jedan od osnovnih životnih prihoda bio im je „pljačka karavana koji su išli iz Srbije ka primorju(nije važno čijih srpskih ili turskih)”, navodeći i da je u Crnoj Gori postojao zakon po kome je Crnogorcu bilo zabranjeno da izlazi iz kuće bez oružja. Moisejev kaže da su mu drugovi iz Crne Gore pričali da “kada se u crnogorskoj familiji nabavljala so, duvan ili novac, muškarac najprije potraži ortaka iz susjedstva i ide u zasjedu na najbliži trgovački put.

Ako se kroz nedelju dana ne pojavi kući žena odlazi njemu sa parčetom sušenog mesa, sira, kriškom hljeba i vina. I tako sve dok ne naiđe pogodan plijen bogat do zuba“.

- Takav način života predaka prisutan je i danas – Crnogorci – dobri trgovci i posrednici. I sada, često muškarac izjutra odlazi iz kuće, sjedi u kafanu, pije kafu i priča o omiljenim temama. Naravno, da je poznanik ili rođak svaki treći. I tako on pije kafu i čeka „pogodan slučaj” (Rusa, Engleza ili Njemca) koji će pokazati interesovanje za neku nepokretnost. Zatim, on sprovodi trgovačku transakciju i sljedećih pola godine „ne mora se previše naprezati u kafani” – navodi se u tekstu.

Moisejev kaže kako Crnogorci mnogo vole sebe i veoma su lijeni što potkrepljuje primjerima. U prvom primjeru (o tome kako vole sebe), jedan njegov prijatelj otputovao je za Moskvu i ostavio kola prijatelju Crnogorcu koji ih je slupao „u dim“, a kad se vratio iz Rusije Crnogorac mu odgovara „što si ti meni kola davao? Da sam ja poginuo ti bi mi ćerki penziju plaćao!). U drugom primjeru (o ljenjosti) „njegova ruska poznanica prodavala je u Crnoj Gori jagode u čašicama na pijaci u blizini kuće za jedan euro, a kad su se mještani požalili da je to skupo, predložila im je da pođu u baštu i uberu besplatno.

Odgovor je bio – što za jedan euro da se toliko saginjem“.

- Još jedna zanimljiva osobina je neodgovornost. Kao što znate, ima empirijski zakon po kome 15 odsto snage rješava 85 odsto problema. U Crnoj Gori niko ne pokušava izaći iz rama prvih 15 odsto, a većina ni do toga ne dopre. A, na pitanje „a može li…“ odgovaraju „a zašto ne“. Na taj način u slučaju neuspjeha odgovornost nije njihova. I još jedna zanimljiva osobina je laž. Oni sami čak imaju klasifikaciju ljudi „ovaj drži riječ, a ovaj ne“. Onih koji drže riječ očito je manje od deset procenata stanovništva, a možda i ne više od jednog – pojašnjava Moisejev.

Autor savjetuje da se sa Crnogorcima završiva posao odmah i da se bježi, te da da im se ne ostavlja nikakav avans (jer ne vole da vraćaju novac).

- Ako ostavite za sjutra nešto, može se desiti da će na putu ka vama sresti babu po strini ili još nekog rođaka (zemlja je mala pa je kompaktnost rođaka i poznanika velika) i neće moći proći pored njih, a da im se ne javi. I takvih usputnih susreta može se desiti oko pet, a vi gubite dragocjeno vrijeme u čekanju. Ponekad do noći. Pri tom im je obično neshvatljivo da to nije lijepo i da bi se trebalo javiti i izvinuti, dok je njihov odgovor „pa, nijesam mogao proći pored“ – kaže autor koji tekst završava „detaljem“ da njegovoj poznanici iz Moskve koja se bavi nekretninama uvijek u prtljagu kada putuje u Crnu Goru najviše mjesta zauzimaju knjige kako bi „prekraćivala vrijeme u čekanju kolega“.

Friz ::

RUSKA kompanija Mirax u novom vodiču o Crnoj Gori

Bas sam namerno naveo Mirax projekt, upravo i zbog teksta koji se na nekoliko mesta u našoj štampi citira. Mirax projekt (u najkraćem - pravi se i "Burdž el Montenegro" videti ovu impresivnu priču na:

https://www.youtube.com/watch?v=Ts9bSUVW3Ic&feature=player_embedded#

je po meni, velika prekretnica, kao što je bio Burj Al Arab u Dubaiu. Kako o tome misle u Mirax-u može se videti na:

http://srb.astramontenegro.com/

Pošto ovu investiciju pratim od početka, jasni su mi i motivi regionalne konkurencije i njihovih tekstopisaca, a ni na jednom sajtu i forumima Sergeja Jurjeviča Polonskog i Mirax grupe nema ovog navodnog "vodiča". Bilo bi mi interesantno da se uverim u suprotno.

Nakon pojave ovog teksta puštena je u rad druga Mirax investicija u CG, hiper-mega-giga diskoteka o čemu videti:

http://lounge.miracleworld.me/en/content/gallery

kao i neke snimke na:

http://video.google.com/videosearch?q=Miracle%20Lounge%20budva&hl=en&source=vgc&um=1&ie=UTF-8&sa=N&tab=wv#

Naravno da to nije sve:
http://park.miracleworld.me/en/content/gallery

A kako, koliko i dokle ("nismo došli da uradimo samo jedan projekat"):

http://srb.astramontenegro.com/press/detail/18.html

well ...

Lepi tekstovi nema sta, ali... Okanite se da Srbija kupi. Zar sada nema precih poslova. Odakle nam pare, drugo je gde pretice, a mi imamo rupu u budzetu. Kao mi smo veliki posrednici i biznismeni. To je sve cisti avanturizam. Sta to znaci. Srbija kupi i rekonstruise luku, napravi puteve i zeleznicu. A onda dodje Misko ili bilo ko drugi i trguje, e bas je to super - stvorili mu drzava"ambijent". Ko ce da sedi tamo i da uzima taksu, porez ili bilo sta tako. kako bi se ulozeno i kada vratilo. I sve su to poslovi koji su na duuuuugom stapu. Razumem da neko ko ima pare kao investitor i kupi to je njegova stvar i to su stvari biznisa. Ali drzava nije tu da pravi biznis.

PODGORICA, Potpredsjednik crnogorske vlade Vujica Lazović saopštio je danas da je Kina zainteresovana za privatizaciju Luke Bar koju smatra značajom za distribuciju kineske robe prema evropskom tržištu.

Lazović je poslije sastanka Ekonomsko-trgovinskog komiteta Crne Gore i Kine pozvao kineske investitore da učestvuju ne samo na tenderu za prodaju lučkih kapaciteta, već i u izgradnji saobraćajne infrastrukture.

On je kazao da je na sastanku sa predstavnicima kineske vlade ocijenjeno da je privrednu saradnju moguće unaprediti u oblasti energetike, saobraćaja i turizma i ukazao da bi bilo značajno da se na raspisane tendere iz tih oblasti prijave kineske kompanije.

Direktor Uprave za evropske poslove kineske vlade Sun Jongfu je ukazao da je pod uticajem globalne krize trgovačka razmena između dvije zemlje pala i u prvih devet meseci iznosila 42 miliona dolara, ali i ocijenio da je izvoz Crne Gore u Kinu u “velikom porastu”, i da je kinesko tržište “otvoreno prema crnogorskim kompanijama”.

Crnogorska vlada kupila je nedavno dva trgovačka broda kineske prozivodnje vrijedna 55,7 miliona dolara u namjeri da obnovi pomorsku flotu.

Kupovina dva broda finansira se iz kredita kineske vlade.

Ako sam dosadan kažite, pa će da prestanem, ali pošto mi nabacujete lopte da probam još malo :) :

* Okanite se da Srbija kupi.
Srbija kao država ima subjektivitet koji obezbeđuje dve veoma povoljne okolnosti: 1. pristup izrazito jeftinim kreditima i 2. mogućnost obezbeđivanja ugovora dodatnom međunarodno-pravnom zaštitom, pored uobičajenih komercijalnih. Dakle treba da projektom konstruiše kako ovaj projekat odraiti (ma može/treba, naravno, i da angažuje nekog ko to zna da uradi).

* Zar sada nema precih poslova.
Nema prečih poslova za državu u ovom trenutku od iniciranja i izgradnje saobraćajnih infrastrukturnih (pred)uslova za bilo kakav, a naročito ekonomski razvoj društva. Ovo je valjda jedno od retkih pitanja gde se Srbi slažu (al samo u načelu).

* imamo rupu u budzetu.
Rupu u budžetu imamo jer se državom već duži period nestručno i neodgovorno upravlja - na štetu i ubijanjem privrede, a u poslednje vreme metodom Šagrinove kože: država sebično obezbeđuje sebi prihode od uvoza - na štetu investicija i domaće proizvodnje, rasipnički uvećava administraciju i neprivredni sektor, arči kredite u potrošnju, što se protivi zdravom razumu i najobičnijeg seoskog domaćina, idr.

*Kao mi smo veliki posrednici i biznismeni.
E ovde si, baš "u sridu": na jednoj strani, po brojnim statistikama, Srbi spadaju među najsamouverenije građane sveta (mačosi). Jedna od velikih zabluda je da "imamo veliki broj veoma sposobnih, obrazovanih ljudi" - što ćete čuti sa svih strana. Ovo jednostavno nije tačno: Srbija raspolaže obrazovanim i funkcionalno stručnim ljudima u procentu koji je svrstava u donju trećinu svetskih, i donju četvrtinu evropskih rang listi.

Spremni smo da uvezemo kapital, tehnologije - ali nikako da konačno uvezemo i ljude i sebi priznamo da mnogo toga jednostavno ne znamo da uradimo. Nemamo vremena više da čekamo.

*Srbija kupi i rekonstruise luku, napravi puteve i zeleznicu.
Priča se da je Kralj Aleksandar, svojevremeno, kupio placeve prema smederevskom putu, pa posle malo urgiro da se tu izgradi tramvaj linija, pa prodo placevi za deset puta veće pare. Danas na tom Bulevaru Nj.K.V. Kralja Aleksandra mesečni zakup lokala se kreće oko 100 evra/m2. Neki današnji maheri su kupovali po 50 evra ar, a sada uz buduće saobraćajnice prodaju po 20.000 evra ar - dakle izgradnjom puta tržišna vrednost srpskog tla se višestruko uvećava - kada su na kraju tog puta luka i more, svojevrsni autoput do svih važnih destinacija sveta, to dobija multiplikator 2.

Srbija je geografski na raskrsnici puteva, ali se oni u njoj nekako (pre)kidaju: koridor 10 (autoput) se sužava iza Niša, pravac prema HU je polautoput (naša reč, ne postoji ni u jednom jezku sveta), pravac prema BG je takođe sužen, pravac prema jugu i CG je blago rečeno traljav, pruge trpe samo niske brzine itd. Ovi "detalji" su morali da budu razrešeni do 80-tih godina, kasnimo, ergo cca 30 godina. I ovde se mora ubrzati do bola, na svaki način, uključiv i nepovoljne koncesije - timing je u mnogim stvarima često presudan.

*A onda dodje Misko ili bilo ko drugi i trguje, e bas je to super - stvorili mu drzava"ambijent".
U ovom konkretnom slučaju 30 godina je eonski period: luka Bar je, recimo, važna luka zajedničke nam evropske države, sin Marko uživa sve privilegije počasnog predsednika korporatizovane akcionarske strukture, ja mirišem ljubičice a ti si veliki, bogati biznismen, dabogda.

*Ali drzava nije tu da pravi biznis.
Naravno, tu se slažemo 99%: ne da pravi biznis ali da pravi:
1. obrazovni sistem, škole i obezbedi masovnu proizvodnju funkcionalno stručnih ljudi.
2. puteve, struju, kanalizaciju, komunikacije.
3. smanji poreze a naročito oslobodi i u 2010 investitore od poreza na kapitalnu dobit od akcija - nešto se pitam: a jel to neko uopšte tražio, a ?

*To je sve cisti avanturizam.
Bez duuuugih poteza i odlučnosti nema stvarnog razvoja - aksiom.

Friz ::

PODGORICA, Potpredsjednik crnogorske vlade Vujica Lazović saopštio je danas da je Kina zainteresovana za privatizaciju Luke Bar koju smatra značajom za distribuciju kineske robe prema evropskom tržištu. .

Moja prethodna pisanija:
Pokušajte da zamislite da se jedan delić trgovine i prometa samo jedne primorske kineske provincije obavlja preko transferzale Bar-Čačak i dalje prema CEE.

JBT, izgleda da ovi Kinezi i Belex Club čitaju, a di je provizija na ideju, :)

Dakle preglasali smo vas, nas 1.300.000.000.011 smo za.

Dargi Drag,
izuzetno cenim & poštujem tvoju iskazanu ljubav spram Crne Gore, kao i veru u izuzetne ekonomske potencijale tamošnje privrede, kao i divljenje tom, nadasve junačkom i poštenom stanovništvu, ali moram da te razočaram: naime, luka Bar ne može da prima kineske prekookeanske brodove, a pomenutom prugom, (Bar-Čačak) ne mogu da se transportuju kontejneri... jednostavno: ne mogu da se proture kroz (nebrojeni broj tunela), a o izuzetnom turističkom potencijalu u toj "ekološkoj" državi, koja i zimi ima problema sa vodom i elektrikom, mislim da nije vredno ni diskutovati...
:study:

P.S. Ako si i sam Crnogorac, nadam se da ovo nećeš shvatiti lično!

P.P.S. Volim i ja more, ali mi se nekako čini da su Sejšalska ostrva, Bora Bora i sl. mnogo zanimljiviji.... 8), pa čak i Hrvatski otoci !!

Sneki ::

Dargi Drag,

:study:

Draga Sneki,

* P.S. Ako si i sam Crnogorac, nadam se da ovo nećeš shvatiti lično!
Nisam, već Srbin i sbijanac 100%. Srbe i crnogorce, a naročito Srpkinje u celini pa i crnogorke kao njihov posebni deo volim jer mi je tako zapalo po DNK - i ne pada mi teško. Priznajem, objektivnosti radi, da volim i Mađarice.

* veru u izuzetne ekonomske potencijale tamošnje privrede
CG je kako svi dobro znamo jedna veoma siromašna zemlja, ali ima dobar geo-ekonomski potencijal (teška reč, a ovde znači: može al ne zna kako ili se boji novina i promena - u potonjem slično jednoj veoma bogatoj Srbiji siromašnih ljudi koja takođe ima veliki geo-ekonomski potencijal, pored ostalih, pa opet ne zna kako i pasivno posmatra šta se naokolo dešava: negde to nazivaju balkanizmima, šta god to značilo.

* luka Bar ne može da prima kineske prekookeanske brodove, a pomenutom prugom, (Bar-Čačak) ne mogu da se transportuju kontejneri.
Pa tu je poenta: eto javnih radova za naše firme i naše ljude, eto posla za naše građevince koji i sada nešto kao radkaju na putevima CG. Siguran sam da se slažeš da bi bilo lepo da po Srbiji imamo sve brze pruge i auto-puteve: ovako sada je - loše (bolji izraz: veliki potencijal, ili izazov whtv).

Samo jakim investicionim potezima Srbija može ubrzano ići napred. Fali i projekata i para i ljudi - konstatujmo to. Uradimo nešto po tome.

Ovo bi, recimo, mogao da bude jedan regionalni projekat, potpuno u skladu sa načelima možda čak i donorskog finansiranja iz EU - ako čuju da China is coming - tek je to argument više. Takav projekat bi mogli u kratkom roku da nacrtaju recimo Austrijanci (imaju najbolje iskustvo sa teškim terrenima), nadgledaju Nemci i odrade srbijanci i crnogorci (ovi poslednji mislim na obojicu koji će se javiti na teške radove).

* turističkom potencijalu u toj "ekološkoj" državi, koja i zimi ima problema sa vodom i elektrikom, mislim da nije vredno ni diskutovati
Da imaju vodu, struju, puteve i mnogo stručnih ljudi, ne bi bili potencijal, već izgrađeno društvo. Ekološka jeste, jer skoro da nema industrije, ostale štroke može da se reši očas.

*P.P.S. Volim i ja more, ali mi se nekako čini da su Sejšalska ostrva, Bora Bora i sl. mnogo zanimljiviji.... Cool, pa čak i Hrvatski otoci !!
Rang lista ti je sasvim OK, uključiv i otoke ali i poluotoke (Pelješac z.B.), ali vikend autom do Lovćena i Budve nije loša stvar, ako imaš put, koga nema - važno je da imaš slobodu izbora: neimanje puta direktno doživljavam kao uskraćivanje slobode. Ništa manje.

Sa osobitom naklonošću,
dr

BORA BORA, toliko o turizmu...

A sad o tvojim tezama:

1. Što bi Srbija i Srbi (Srbijanci ne postoje osim u hrvatskom i Bošnjačkom vokabularu, jer inače kako bi se zbvali Hrvati iz Hrvatske i Hrvati iz Bosne??), elem...

Što bi Srbija bila dužna da pomaže Crnu Goru, tu je izgleda kvrc, koji tebe muci!!
Ako već javni radovi, onda u sopstvenoj zemlji a ne u CG...

Neka se ta naša "braća" sama snalaze, uopšte ne shvatam tvoju (očiglednu) dobrohotnost spram tog junačkog i ponosnog naroda, čemu to? Pa nisu valjda spali na našu pomoć???

Imaju svoju državu i nek se SAMI snalaze, šta će njima "zaostala" Srbija, pa nisu valjda spali na pomoć takve propale države (osim ako LDP ne umeša svoje prstice :P )...
Imamo mi dovoljno svojih briga, ne trebaju nam tudje!!

Ako je tako lijepa ta ponosita CG i puna "potencijala" ti se lepo tamo preseli i uživaj....

:flower:

Sneki ::

A sad o tvojim tezama:
:flower:

*1. Što bi Srbija i Srbi (Srbijanci ne postoje osim u hrvatskom i Bošnjačkom vokabularu, jer inače kako bi se zbvali Hrvati iz Hrvatske i Hrvati iz Bosne??), elem...
Sve što pominješ su delovi i narečja srpskohrvatskog (ili srpskog) jezika. Prihvatio sam od pre neku deceniju korišćenje reči srbijanac i crnogorac kao teritorijalnih odrednica, kada mi je postalo jasno da je Srbima van Srbije to veoma važno. Dakle svi Srbi ma gde bili su Srbi, a Hrvati se u Bosni zovu hercegovci :)

*Ako već javni radovi, onda u sopstvenoj zemlji a ne u CG...
Pa, pročitaj malo što sam možda nedovoljno jasno otkucao - radi se o barem 80% radova ukupnog projekta u Srbiji. Luka Bar nama, u Srbiji treba jer je najbliža. Čak možda više nego crnogorcima, oni sada nešto rade u vezi Tivatske luke (naravno povezujući se sa jadranskom magistralom i aerodromom Tivat).

* ne shvatam tvoju (očiglednu) dobrohotnost spram tog junačkoh i ponosnog naroda,
Dobrohotnost prema svim Srbima iskazujem bez prethodnih provera, uključiv i crnogorce.

* ti se lepo tamo preseli i uživaj....
Dopada mi se i Bora Bora i još puuuno mesta na zemaljskom šaru, živeo sam dugo u West i u Central Europe, mogao bih bez tehničkih problema da se preselim bilo gde - ali filing osećaja mi je ovde nekako najintenzivniji - bre stalno smo u nekom adrenalin stanju, frka neopevana, zadišeš se i oznojiš od života punim plućima, razumeš me već.

-- Hvala na cvetju i lepoj slikici

Jako mi se dopada tvoj "internacionalizam" :P Hrvati = Srbi = Crnogorci, s tim što to ne ide!!
Hrvati, a boga mi ni Crnogorci ne žele da budu Srbi.. i to valja poštovati!!

Mani se ćorava posla!! I shvati: većina Crnogoraca ne smatra sebe Srbima!!
Činjenica.

A sve ostalo... hmmmm vidim da se ne razumemo!

BEOGRAD - Pripreme za eventualno formiranje konzorcijuma srpskih preduzeća za učešće na tenderu za privatizaciju Luke Bar još su u toku, a kako Danas saznaje, najkasnije do kraja ove godine biće poznato da li postoji ekonomski interes za ulazak u taj posao.

Na sastanku koji je pre desetak dana održan sa ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem, predstavnici nekoliko najvećih srpskih kompanija, među kojima su bili Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, Zoran Drakulić, predsednik East pointa kao i predstavnik Viktorija grupe, predsednik MK grupe Miodrag Kostić prihvatio je da izradi studiju izvodljivosti, ali u toj kompaniji za sada ne žele da otkrivaju pojedinosti projekta.

- MK grupa samo je jedan od ravnopravnih učesnika potencijalnog konzorcijuma domaćih firmi, koje bi mogle uzeti učešće na tenderu za Luku Bar (MNSE:LUBA). Predsednik MK grupe Miodrag Kostić preuzeo je obavezu izrade studije izvodljivosti, koja bi, između ostalog, bila i platforma za formiranje potencijalnog konzorcijuma - saopšteno je Danasu u MK grupi.

Са Италијанима на тендер за куповину Луке „Бар”
Договорено да Италија у Европској унији промовише будући коридор 11, који повезује Темишвар преко Вршца, Београда, Чачка, Бољара, Подгорице и Бара са луком Бари

Председник Србије Борис Тадић је прошле недеље на самиту у Риму изразио спремност српске владе да са италијанским партнерима гради аутопутеве ка Црној Гори и Румунији, обједињене у нови европски коридор 11, али и да и модернизује пругу Београд–Бар. То су послови од стратешког значаја за обе земље, будући да Италија преко Србије има најкраћу везу са Истоком.

Министри инфраструктуре две земље Роберто Матијоли и Милутин Мркоњић, потписали су том приликом Меморандум о разумевању о сарадњи у области путне и железничке инфраструктуре.

Шта садржи тај документ?

– Договорено је да италијанска страна у Европској унији промовише нови коридор 11, који би требало да повеже Темишвар, преко Вршца, Београда, Чачка, Бољара, Подгорице и Бара са италијанском луком Бари. То би био интермодални коридор, јер иде преко копна и делом преко мора. Важно нам је да га Европска унија прогласи европским коридором, како бисмо могли да конкуришемо за кредите код међународних финансијских институција – објаснио је за „Политику“ Милутин Мркоњић.

Италијанска страна је показала заинтересованост и за партнерство са српским компанијама зарад заједничког наступа на тендеру за куповину црногорске Луке „Бар“. Домаћим привредницима, које предводи Миодраг Костић, власник „МК комерца“, остављено је две недеље да се усагласе, каже министар за инфраструктуру, а потом би требало да уследе разговори са италијанским партнерима. .....


http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sa-Italijanima-na-tender-za-kupovinu-Luke-Bar.sr.html

Da li Srbija treba da kupi Luku Beograd?
Sto se Luke Bar tice, cuo sam da se premesta u Ulcinj, a da se prodaje gradjevinsko zemljiste u Baru.

Da bi se povećao kapacitet barske luke preko koje se sada ostvaruje ne više od 30 posto srpskog izvoza, neophodno je izgraditi auto-put Beograd–Bar i obnoviti železnicu kako roba iz Crne Gore ne bi stizala za 15 sati već tri puta brže.

Sve u svemu, reč je o sumi od barem 250 miliona evra. Stručnjaci, sem toga, procenjuju da bi isto toliko novca trebalo investirati u samu luku kako bi mogla da prihvati brodove koji sada prolaze kroz Suecki kanal.

MEDOJEVIC:

Predstavljajući kroz propagandu državu Srbiju kao pretnju nezavisnosti i suverenosti Crne Gore i Bošnjacima i muslimanima i Albancima u Crnoj Gori, Đukanović je strahu od Srbije osigurao političku podršku manjina, bez obzira što se konstanto ponavljaju ocene manjina da je njihov status u Crnoj Gori nezadovoljavajući. Zbog svog dnevnopolitičkog interesa i golog očuvanja vlasti, režim u Podgorici stalno obnavlja provokacije prema Srbiji, računajući na reakciju zvaničnog Beograda. Time se stvara atmosfera sukoba, pa se i odnosi nalaze na neprihvatljivo niskom nivou. Vlast stalno javno ističe kako želi najbolje moguće odnose sa Srbijom, ali u praksi na bilateralnom nivou povlači poteze kao da se radi o neprijateljskoj državi i potencijalnom agresoru. Stalna napetost i problemi u odnosima su osnova političkog koncepta aktuelnog režima u Podgorici. Cenu ovakve politike plaćaju privreda i građani, koji imaju ozbiljnih problema u ostvarivanju svojih prava i rešavanju životnih pitanja, kao što su zaposlenje, lečenje, studiranje, investicije, poslovanje i slično...

Teško da će od ovoga posla nešto biti - Mišković se povukao (kažu zbog toga što Italijani nemaju ozbiljne namere), Drakulić (sam ima godišnji promet od oko 2 miliona tona u Konstanci) već sada je to (samo od njega) veći promet u Konstanci nego što je ukupni godišnji promet luke Bar, US-Steel, - odustao Tigar, Impol... svi su odustali!

Ostao je još jedino MK Kostić, Victorija i Rudnap, Kostić je uspeo da od države dobije obećanje da će cena trensporta srpskim železnicama do Bara pasti sa 25 EUR po toni na manje od 15 EUR (koliko sada košta do Konstance :D ) dogovoreno je 14,5 EUR !!

Ukupni promet Luke Bar (godišnji!!) ovih godina je oko 2 - 2,25 miliona tona.
Produbljivanje luke Bar bi (procena) koštalo oko 150 mil EUR, tako da je neshvatljiva ideja naše vlade da se petlja u nešto tako...

P.S. Drakulić u luci Konstanca (RU) ima svoje silose i svoje terminale...
Za Victoriju me ne čudi :D duguju državi uslugu (opet na teret malih akcionara na Soji i VZAS!!)!


:)

Većina srpskih ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar (MNSE:LUBA) rezultat više političkih nego ekonomskih interesa. Preko dokova barske luke se sada izvozi svega oko 7 do 8 odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže.

Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija za Deutsche Welle kaže da nije sporan strategijski interes Srbije da ima izlazak na more, ali da nije dobro ocenjena situacija u Luci Bar i vrednost investicije.

„Luka Bar ima određene limite jer je dubina luke vrlo mala i ograničavajuća, tako da 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uđu u ovu luku. To je vrlo ozbiljan problem, jer Luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom“, kaže Bušatlija.

Prema njegovim rečima, jedan od limita je mogućnost povezivanja sa Beogradom – pruga Beograd-Bar je u vrlo lošem stanju, vozovi saobraćaju u proseku oko 30 kilometara na sat.

Analitičar Miroslav Prokopijević za DW objašnjava da srpske firme nemaju nikakav interes da učestvuju na tenderu za Luku Bar.

„Ako nema ekonomskog, onda sigurno postoji politički interes. Nekada su to totalno blesavi interesi, kao što pretpostavljam da je u ovom slučaju“, kazao je Prokopijević.

Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su za taj projekat neophodne velike investicije, ocenjuju stručnjaci.



Bušatlija kaže da je zajedničko angažovanje Vlade Srbija sa privatnim preduzećima legitimno, ali isključivo na tržišnim principima. On dodaje da su apsolutno neprihvatljivi zahtevi pojedinih preduzeća za subvencijama, odnosno, nižim cenama transporta u odnosu na druge firme, koje ne žele da uđu u taj posao.

Stručnjaci ukazuju i da privođenje Luke Bar nameni i rekonstrukcija pruge ne može iznositi samo 350 miliona evra, kao što tvrdi srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.

Sama rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, u skladu sa evropskim standardima koji bi obezbedili brzinu kretanja vozova od 90 kilometara na sat, koštala bi najmanje dve milijarde evra.

Luka Bar posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentskim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto. Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona raznih vrsta tereta, što iznosi sedam puta manje nego u Luci Kopar (LJSE:LKPG) ili preko dva puta manje nego u lukama Rijeka (ZSE:LKRI-R-A) i Ploče (ZSE:LKPC-R-A).

Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više zaposlenih nego što je potrebno. Analitičari ocenjuju da to predstavlja veliko opterećenje za proces privatizacije, te da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao „vruć krompir“ biti predati u ruke.

Pojedini analitičari tvrde i da je vlada zakasnila sa privatizacijom luke i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu.


KATASTROFA !!

Srbija na tenderu za Luku Bar
28. januar 2010. | 10:19 | Izvor: Tanjug

Milutin Mrkonjić (FoNet, arhiva)
Podgorica -- Ministar infrastrukture Mulitin Mrkonjić kaže da je Srbija formirala konzorcijum firmi koji će sa Vladom učestvovati na tenderu za kupovinu Luke Bar.

Mrkonjić je podgoričkim "Vijestima" rekao da je prikupljena sva dokumentacija i da će konzorcijum predvoditi firma poznatog srpskog biznismena Miodraga Kostića, kao i da će učestvovati smederevski "Sartid" i Viktorija grupa.

Mrkonjić je najavio da će firme koje će učestvovati u privatizaciji Luke Bar dobiti olakšice u Srbiji, ali nije precizirao kakve naglasivši da to sigurno neće biti novac iz državnog budzeta.

Mrkonjić je ponovio da je interes Srbije izlazak na more i da je politički interes Srbije i Crne Gore da budu zajedno. Ministar je naveo da se do Bara železnicom sada prevozi oko milion tona robe i da se bez ikakvih dodatnih ulaganja može prevoziti 2,5 miliona tona robe.

On smatra da bi u Luku Bar i železnicu trebalo uložiti oko 300 miliona eura,odnosno 50 u luku i 250 miliona u železnicu."



Mislim da u ovoj informaciji leži objašnjenje zašto se revizija privatizacija svela na samo 18 firmi! Rekla bih da se radi o uceni... oni koji pristanu da učestvuju u Tenderu za luku Bar njih ćemo ostaviti na miru...nema veze što radnicima nisu isplaćivali plate nekoliko godina u nazad, nema veze što radnici odsecaju prste i sede po prugama na -20 stepeni, poslaćemo policiju...a da bi narodu malo zamazali oči napravićemo reviziju za ovih 18 preduzeća....

BANDA!!!!

Privrednici neće Luku Bar
Ceo proces je složen jer se radi o usaglašavanju dve države, dve velike državne kompanije, više privatnih i jedne internacionalne kompanije. –
Luka Bar zavisi od pruge koja je nepouzdana i opasna...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Privrednici-nece-Luku-Bar.lt.html

Ovo je odlicna vest!

Svi hoće da gurnu državu u biznis, jer misle da je krava muzara (kao i što jeste, država to smo mi svi), ali im nije uspelo u prvom pokušaju - možda u sledećem. Prvo da se obavežemo da napravimo prugu...

Predsednik Kine rekao je Vujanoviću da će njegova zemlja investirati u razvoj saobraćajne infrastrukture i energetskog sektora u Crnoj Gori.
 
Prethodnih dana predsednik Crne Gore je obavešten da će kineska kompanija za izgradnju puteva i mostova (CRBC) poceti izgradnju autoputa od Bara do granice sa Srbijom čim EXIM banka odobri kredit.
 
Procedura odobravanja kredita je u završnoj fazi, saopšteno je Vujanoviću.
 
Kina će krajem avgusta i u septembru Crnoj Gori predati dva broda, za potrebe kompanije "Barska plovidba".

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/488462/Kineski-predsednik-u-poseti-Crnoj-Gori

Srbija traži partnera da kupi Luku Bar
Srbija traži partnera za kupovinu Luke Bar, rekao je večeras premijer Aleksandar Vučić i dodao da je i zato toliko bitno raditi na svim putnim i železničkim pravcima, a posebno prema Crnoj Gori.

"Mislim da možemo da kupimo i Luku Bar i tome sam razgovarao i sa premijerom Kine Li Kećjangom, jer mi ne želimo nikakvu vrstu neprijateljskog preuzimanja. želimo da to radimo po tržišnim uslovima, želimo da budemo vlasnici Luke Bar i mislim da političkih problema neće biti, a ako nađemo partnera neće biti ni finansijskih", rekao je premijer gostujući na Prvoj televiziji.