DANKO DJUNIĆ - VELIKI BRAT PRIVATIZACIJE U SRBIJI !!

BRUS - Učesnici Kopaonik biznis foruma izrazili su večeras očekivanje da će "srpski Davos" definisati novi koncept ekonomske politike, sa posebnim osvrtom na proces reindustrijalizacije i ulogu države u njemu.

Prvi put bez Danka Djunića, ali tu su Pitić, Vlahović svi njegovi sinovi.
Prvi put bez oca na jutrenju...

NASLOVNA STRANA BLICA:
Velika slika Danka Djunića i Velikim slovima:

Afera Sartid: ŠEST MILION EVRA završilo na računu Dilojt Tuša!!

NEBOJŠA ŠAPONJIĆ, direktor NELT
NEBOJŠA ŠARANOVIĆ, direktor KAPPA STAR LIMITED

Najzainteresovaniji za kupovinu fabrike novinske hartije je Nebojša Šaranović, vlasnik kiparske firme „Kapa star“, preko koje kontroliše mnoge svoje poslove u Srbiji i inostranstvu, uključujući „Jafu“ iz Crvenke. Šaranoviću bi „Matroz“ odgovarao kao dodatak njegovoj „papirnoj imperiji“, u kojoj značajno mesto zauzima fabrika „Avala ada“, koja se bavi proizvodnjom toalet papira, salveta, maramica i sličnih artikala. Koliko je Šaranović duboko ušao u posao sa hartijom pokazuje podatak po kojem godišnji obrt njegovih firmi iznosi 200 miliona evra. Ovaj biznismen je kupio i „Geomašinu“, plativši oko 350 miliona dinara, odnosno 10 puta više od početne aukcijske cene, kako bi raspolagao prostorom fabrike od 35.000 kvadratnih metara na kome je zamislio izgradnju centra papirne industrije. Šaranović je ranije radio kod Miškovića, a i firma „Kapa star“ bila je u vlasništvu prvog čoveka „Delte“.

Na suđenju Nemanji Kolesaru, bivšem šefu kabineta premijera Zorana Đinđića optuženom pred Četvrtim opštinskim sudom za utaju poreza tešku šest miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom Janjuševićem, svedočili su Nebojša Šaranović i Ivana Veselinović. Šaranović je izjavio da je Ivana Veselinović, inače njegova drugarica, tražila od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. “Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Miškovića. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila dug”, rekao je Šaranović. Ivana Veselinović ispričala je da je Kolesar zamolio da da mu pozajmi oko 200.000 evra za gradnju kuće. “U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala Šaranovića. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme”.

NENAD ŠARENAC, direktor UNIGROUP, generalni direktor HEINEKEN IMPORT doo

Nenad Šarenac, generalni direktor kompanije Heineken Import doo, započeo je saradnju sa Heinekenom 1990. godine, kao uvoznik i distributer za Srbiju i Crnu Goru. Poslovno iskustvo pomoglo mu je u stvaranju preduzeća Kane Export-Import, koje je kasnije prešlo u vlasništvo Heineken N.V. od kada posluje kao Heineken Import doo Nenad Šarenac 17 godina radi na očuvanju pozicija jednog od najvećih svetskih brendova na tržištu Srbije.

Udruženje manjinskih akcionara registrovano je sa namerom da se zaštite interesi preko 2000 akcionara, gde je preko 700 fizičkih lica postalo akcionar „Novog doma“ a.d. još 1998.god. predhodnom kupovinom deonica. Tu odmah moramo napomenuti da sva prava koja po zakonu pripadaju svakom akcionaru nisu poštovana poslednjih devet godina, već je preduzećem rukovodjeno „Skupštinom akcionara“ koju je odabralo rukovodstvo, dok o bitnim dogadjanjima u akcionarskom društvu akcionari nisu niti obaveštavani, niti pozivani da u odlučivanju učestvuju. I pored činjenice da je sa zakašnjenjem od osam godina upućeno obaveštenje svakom akcionaru o tome koliko akcija poseduje, ova praksa se nastavila i 16.01.2007.god. kada je održana „Skupština akcionara“ na koju akcionari nisu pozvani, ali su zato bez ikakvog pravnog osnova njoj prisustvovali novi većinski vlasnici, koji su Ugovor o prodaji društvenog kapitala preduzeća potpisali sa Agencijom za privatizaciju tri nedelje pre toga (21.12.2006.god.). Tu se, na očigled suvlasnika i radnika „Novog doma“ a.d., nastavlja režirana predstava koju je Agencija za privatizaciju odobrila proglašenjem „najpovoljnijeg ponuđača“ za društveni kapital kompanije Novi dom - konzorcijuma pravnih lica iz Beograda:

- „Nelt Co” doo – direktor Nebojša Šaponjić, vlasnik Neregelia trading limited Kipar
- „EKI Investment” doo – direktor Andreja Popov, vlasnici Aleksandar Vlahović i Danko Đunić
- „Ataše” doo – vlasnici “Unigroup” doo Beograd (Nenad Šarenac) i Logfor Inc Panama

Režisera i scenskih radnika za izigravanje zakona očigledno ima više. Kulise kupcima, uspešnim preduzećima“ i bivšim važnim službenicima Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, treba da pokažu da je u privatizaciji preduzeća u Srbiji sve moguće, pa i na silu, koja nekima treba da obezbedi veliku imovinsku korist na štetu onih koji ne učestvuju u ovako režiranoj predstavi: - prvi čin, zvan pokušaj otimačine vrlo vrednog objekta od preko 2.000m2, u Beogradu, preko puta crkve Svetog Marka, odigran je još u septembru 2005.god., aukcijskom prodajom (Agencije za privatizaciju) preduzeća „Tehnopromet“ a.d. Beograd, čijom imovinom je tokom prodaje prikazana i ova vredna imovina Kompanije „Novi dom“ a.d., koju poseduje još od 1966.god. Ovo preduzeće kupio je „Univerzal holding“ ad. .

- drugi čin predstave, zvani Tender za prodaju kapitala, koji je počeo eliminacijom (ili dogovorom o izlasku) „moćnih“ firmi, čija se većina vlasnika druži sa „konkurencijom“ u elitnom beogradskom poslovnom klubu, nastavlja se učešćem Kompanije „Simpo“ a.d. u konzorcijumu, a završava njenim izlaskom 15.12.2006.god. (a obaveštenjem Agenciji 3 dana pre potpisivanja Ugovora), a da se ne zna da li je o tome obaveštena tenderska komisija koja je odabrala „najboljeg“ ponudjača (u kom je trenutku bio „Simpo“), a koja je imala poslednji sastanak 02.11.2006.god. Nedokučivo je produženje roka za ponude na tender: prvo, objavljeno, sa 15.07. na 01.09.2006, i drugo, neobjavljeno, sa 01.09. na 29.09.2006. godine (Ugovor o konzorcijumu overen 28.09.2006.godine). .

- treći čin predstave zvane „Privatizacija“ počinje potpisom Ugovora, a nastavlja se periodom od četiri meseca u kom Kompanijom „Novi dom“ a.d. više ne upravlja ni generalni direktor, već se izvršavaju nalozi novih većinskih vlasnika, koji to pravo na upravljanje još nisu ostvarili, već tek treba da ga ostvare danom ispunjenosti uslova iz Ugovora, a za šta je krajnji uslov održavanje Skupštine akcionara zakazane za 26.04.2007. godine.

Generalni direktor „Novog doma“ umesto da obavlja svoje dužnosti, izvršava naloge maminog sina, kojeg je mama (potpisnik Ugovora) postavila da upravlja preduzećem dok „moćni“ kupci ne dođu u poziciju da to mogu i po zakonu. Pojavljuju se ti isti kupci i vrše „pregovore“ (pritiske) sa radnicima „Novog doma“ da pređu u firmu (kojoj ti isti „kupci“ izdaju objekte „Novog doma“) ili da odu uz otpremninu od 150 evra, iako su po socijalnom programu, koji su isti „kupci“ potpisali, dužni da isplate otpremninu od 250 evra, ali tek po danu ispunjenosti uslova. „Transparentnost“ i „akcije za imetak“ koje je početkom privatizacije u Srbiji obeležio isti Aleksandar Vlahović, onda kao Ministar za privredu i privatizaciju, a sada kao poslanik Parlamenta i suvlasnik preduzeća „Eki investment“ koje je učesnik u konzorcijumu kupaca „Novog doma“, a sve zajedno sa direktorom tog preduzeća Popov Andrejom, bivšim direktorom centra za aukcije Agencije za privatizaciju, stvarno se može pohvaliti „transparentošću“ (providnost), jer akcionari i radnici „Novog doma“ morali su da prekopaju razne papire kako bi shvatili šta im se sprema. Kome akcionari i zaposleni „Novog doma“ da se obrate za zaštitu svojih prava, jer u ovakvoj konstalaciji „moćnih“ kupaca, bivših službenika Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju? Što se vakuum od četiri meseca ne bi koristio da „kupci“ bez ikakvih ovlašćenja sprovode šta im se ćefne, kad ni Skupština Srbije ni Vlada ne mogu da se konstituišu, a sve iz „viših“ interesa, dok su ovde jasni lični interesi da se, ionako jeftino plaćeno preduzeće (17,15mil evra za 70%) sa preko 36.000 m2 poslovnog prostora (od toga 30.000 m2 u Beogradu), oslobodi radnika bez da to košta.

BEOGRAD - Daleko je Amerika, a zlato i dalje sja.
Danko Đunić, biznismen i nekadašnji predsednik revizorske kuće „Dilojt i Tuš“, ponovo je dobio poziv od nadležnih organa da se javi na razgovor u vezi s privatizacijom „Sartida“, saznaje Kurir.

Međutim, kao i u martu ove godine, Đunić nije u mogućnosti da se odazove pozivu nadležnih jer je u inostranstvu, a prema rečima njegovih prijatelja, njemu ne pada na pamet da se vrati u Srbiju!

Sedi u SAD i čeka

- Đunić je u Americi i pitanje je kad će se i da li će se uopšte vratiti! Svestan je da mu prilike u Srbiji ne idu na ruku, da je obračun s krupnim zverkama ozbiljan, tako da je zaključio da mu je najbolje da sedi u Sjedinjenim Državama dok ne vidi šta i kako dalje - kaže u razgovoru za Kurir jedan od bliskih prijatelja čoveka koji je označen kao alfa i omega privatizacije u Srbiji.Na Đunićev telefon javila se njegova saradnica i poručila da je šef na poslovnom putu, ali da ona ne zna kad se vraća.

Kurir.

I sta sada ? Ako on vise nikada nece da se vrati u Srbiju, da li to znaci da mu ne moze niko nista ? Sta ako raspisu poterbicu ?
Da li ce i SAD da ga stiti za velike pare, kao Rusija Miru i Marka ?

Kako poternica, pa čovek još nije okrivljen, samo je sumnjiv, a ne bi me čudilo i da ima US pasoš...

List \"Politika" ::

Knežević dodaje da nema nikakve dileme da je veliki biznis bio uslovljen i konektovan na političke interese. Kako kaže, tri centra moći su vladala celom ekonomijom Srbije – Ekonomski institut, gde je Aleksandar Vlahović, onda grana „Diloita” koju je vodio Danko Đunić, i treća grana je bila „Ces Mekon”, gde je bio Mirko Cvetković...

„I to su neretko školski prijatelji. Bio sam na tri poslednja kopaonička skupa i video na šta se to svodi: veliki biznis traži nove veze sa novim političarima. Tako da ne postoji u Srbiji veliki novac koji nije napravljen uz blagonaklonost velike politike. U jednom trenutku, kriza je presekla takav poslovni lanac. Sad je postalo jako skupo posedovati i nije toliko atraktivno trgovati uvoznom robom, jer su pad kupovne moći i pad agregatne tražnje najveći deo najvećih poslovnih ljudi zatekli ’na suvom’. Što si veći, u krizama si više ugrožen”, kaže Knežević.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Da-li-su-kriza-i-Vucic-sasekli-srpske-tajkune.lt.html

Konačno da se neko setio....

Ko je SINIŠA MALI (nekadašnji član DS) - nekadašnja desna ruka Vlahovića i Djunića, a danas Vučićev savetnik za privredu i finansije?

Siniša Mali je u timu Prvog potpredsednika Vlade i igra glavnu ulogu kada su finansijski sektor i privreda u pitanju. Učestvovao je od samog početka u pregovorima Etihada i države u vezi sa prodajom JAT-a, a i "mozak" je modela restruktuiranja JAT-a i rešavanja spornih pitanja nacionalne kompanije koja su kočila dogovor sa Etihadom.

Inače, u njegovoj biografiji stoji da je završio ekonomski fakultet u Beogradu, magistarske studije na Washington University at St. Luis, Olin Business School, dok je doktorat branio na beogradskom FON-u.

U naizgled besprekornoj biografiji u oči upada podatak da je upravo gospodin Mali bio direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju i to bas u periodu od 2001. do 2003. godine, kada su na čelu Agencije bili najpre Vladimir Čupić (bivši direktor Hypo Alpe Adria Banke, a sadašnji AIK Banke) i bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković. U tom periodu sklopljeni su i štetni konsultantski ugovori sa Deloitte & Touche i Ces Mekona, Zvonka Nikezića.

Prema podacima u periodu kada je Mirko Cvetkovic bio direktor Agencije za privatizaciju raskinuto je 550 ugovora, sto je najviše od formiranja Agencije. I tada je Siniša Mali bio Direktor za tendere u Agenciji.

Александар Влаховић
Имовинска карта
Александар Влаховић је Агенцији за борбу против корупције пријавио вредно имовно стање, у којем „штрчи“ само половни „пежо“ из 1999. Поседује 7 некретнина: два трособна стана од 160 и 163 квадрата, четири једнособна и један двособан. Осим тога, пријавио је и власништво у „АВ холдинг доо“, „Белгрејд Капт. груп доо“ и Економском институту а.д. у ком прима месечно 200.000 динара као председник УО, док као посланик месечно прима 30.344 динара.

Спорне приватизације за време Влаховића
(од 25.1.2001. до 3.3.2004)
♦ Југоремедија продата 10.9.2002, купац Јовица Стевановић, у то време на листи Интерпола, за 16 милиона евра купио 42 одсто фирме.
♦ Национална штедионица 2001-2003.
♦ Ветеринарски завод јула 2003. продат за 9,1 милион евра конзорцијуму Зекстра и Банком. Председник Тендерске комисије био Чедомир Јовановић.
♦ Цементаре Нови Поповац, Беочин и Косјерић продате за 138,9 милиона долара.

A Danko Djunić je još na "službenom putu" u SAD...

citat ::

AV Holding
Име Презиме: Александар Влаховић
Јмбг/Лични број: 0202963724138
Удео: 100 %

Уписани новчани капитал
500,00 EUR
Уписани неновчани капитал
35.133,78 EUR у виду права на акцијама затвореног акционарског друштва EKONOMSKI INSTITUT AD BEOGRAD, укупно 169.044 акција, ознаке CFI: ESVTFR, ISIN: RSECINE11226.
388.213,96 EUR Пословни простор за који није утврђена намена.
10.000,00 EUR
Уплаћени новчани капитал
25.504,33 RSD 29.06.2011
Унети неновчани капитал
39.604.540,02 RSD 29.06.2011 Пословни простор за који није утврђена намена.
3.575.069,40 RSD 07.10.2011 у виду права на акцијама затвореног акционарског друштва EKONOMSKI INSTITUT AD BEOGRAD, укупно 169.044 акција, ознаке CFI: ESVTFR, ISIN: RSECINE11226.
999.222,00 RSD 19.10.2011

BELGRADE CAPITAL GROUP
Име Презиме: Марко Стојановић
Јмбг/Лични број: 2303977710162
Удео: 25 %

Уписани новчани капитал
13.497,19 RSD
Уплаћени новчани капитал
6.465,53 RSD 28.11.2011
7.031,66 RSD 03.06.2013


Име Презиме: Александар Влаховић
Јмбг/Лични број: 0202963724138
Удео: 50 %

Уписани новчани капитал
26.994,37 RSD
Уплаћени новчани капитал
12.931,06 RSD 28.11.2011
14.063,31 RSD 03.06.2013


Пословно име:BELGRADE CAPITAL GROUP DOO BEOGRAD (STARI GRAD)
Матични број:20786736
Удео: 25 %

Уписани новчани капитал
13.497,19 RSD
Уплаћени новчани капитал
6.465,53 RSD 28.11.2011
7.031,66 RSD 03.06.2013

Ja se jos nadam da ce ga uhapsiti, koliko vidim Dinkica vise ni Obama ne moze da spase....

Mene brine što mu se Angela lično zahvaljuje na čestitci. Ako Obama ne može, Angela može, a nadam se da neće. Do duše, obećao sam društvu kafanu ako bude pravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu...

Koja crna Angele, mada je off topic, pa i ti ako pišeš Obami čestitajući mu nešto, dobićeš rutinski odgovor sa fotokopiranim potpisom Obame u kojem ti se on zahvaljuje....
To je bilo čisto prodavanje magle!
Verovatno je i Toma iz kurtoazije (što se podrazumeva) čestitao Angeli i dobio dogovor, al svi su svesni da njena kancelarija šalje na hiljade takvih zahvalnica, čak i glasačima, članovima partije.....
Ubedjen sam da je i Putin čestitao Angeli i da mu se ona zahvalila, ma šta mislila o nemu!

Tako da to nema veze s mozgom.

Svaka stranka i firma ima neki auto-reply sistem za takve slučajeve.

Ali sam ja razumeo da su oni dobili personalizovanu zahvalnicu. A iz prva mi je delovalo nepristojno da nemački kancelar komunicira direktno sa srpskom opozicionom partijom. Mada mi je promaklo da se vest završava sa "navodi se u saopštenju URS-a".

PRILOZI ZA BIOGRAFIJU:
Danko Djunić
Oženjen je i ima tri sina i deset unučadi.
Vidim da je u nekim (novonapisanim) biografijama nj. mesto rodjenja Dubrovnik?

Pa pošto nas je moj omiljeni lik napustio, i uputio se k deci u USA; vreme je da ga potražimo, bar preko interneta...

Meni se koliko sam izgooglala čini da mu se jedan sin zove Vuk Djunić, a drugi Luka Djunić - ostaje samo ovaj treći, nekako mi se javlja da se zove isto kao otac: Danko DJunić....

Ova prva dva su se školovala u USA i bili aktivni veslači, čak su koliko vidim dogurali i do reprezentacije...

http://www.serbian-rowing.org.rs/admin/pdf/Serbian%20Rowers%20at%20US%20Universities.pdf

http://jansomeip.com/assets/pdfs/HFA013013.pdf

Da doprinesem i ja dosijeu Danko Djunić....  

Evo nesumljivo veslača VK Partizan: Vuk Djunić i Danko Djunić....

http://veslac.com/photoalbum/html1992/manheim1992.htm

Ako policija uopšte ima nameru da locira matorog Danka Djunićća, onda će to najlakše uraditi ako krene da se interesuje za njegove sinove.

Koliko vidim porodica Djunić & sinovi rade na veliko:
SKIFF CAPITAL (OFFSHORE) FUND, LTD.
Directors and Executives (Current and Past)
Name Role Address
Danko Djunic Director
C/O Skiff Capital Management, Llc 215 Park Avenue, Suite 2016
New York, NY, 10003

Skiff od "skif" disciplina u veslačkom sportu...
  

Fond raspolaže sa 30 miliona $ i samo investitori koji mogu da ulože 1 milion $ mogu da se pridruže ovom privatnom fondu.

https://www.patrickmcmullan.com/search/?person=5b3ef5469f92906676602b5d

Vuk Djunić je definitivno muž Yaseman Djunić!
Koje je ona nacionalnosti nije mi jasno, ali da Vuk liči na oca Danka nema nikakve dileme...

Exkluzivno:

Danko Djunić se trenutno nalazi u Atini, odnosno u blizini, u Vuljagmeniju gde ima "stančić"!
Došao je da se vidi s familijom jer mu je umrla majka, ali se nije usudio da dodje na majčinu sahranu u BG....
Nastaviće se...

citat ::

Vlahović, koji je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije, bi zaposlenima u javnom sektoru prvo poručio da je od 2008. bez posla ostalo skoro 400.000 ljudi i da su svi oni radili u privatnom sektoru.

Koliko vidim pajtaš mu se šepuri po Beogradu i još deli savete kao PRETSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA!
Neuništiv?

Ako je ovaj gospodin predsednik Saveza ekonomista Srbije, onda je srpska ekonomija toliko obolela da su sve dijagnoze i nade u njen oporavak totalno besmislene. Podsetimo se? Ovaj gospodin je bio predstavnik američke revizorske kompanije "Dilojt&Tus", koja je za "debele" novce vršila "reviziju" srpskih preduzeća i kompanija. Potom je postao "Ministar privatizacije", posle koje je srpska privreda više "ubijena" i opustošena nego što su to uradile američke "pametne bombe". Dok je Srbija propadala ovakvi stručnjaci, koji su činili vrh piramide DS-a, su se "gojili", sticali bogatstva koja su na "zakonski" način iznosili na svoje bezbrojne račune u inostranstvu. Radi "čistote" posebno su voleli Devičanska ostrva?! Da napomenem samo neke, koji su prošli školu ove američke "uzorne" kuće a posle toga su radili na "oporavku" Srbije i srpske privrede. Idemo redom: Mirko Cvetković, Danko Djunić, Aleksandar Vlahović, Pitić, Ćirić i... da dalje ne nabrajamo. Mislim da ljudi iz ove kompanije imaju posebnu vrstu imuniteta. Njih nekako svi zaobilaze, a posebno posle konsultacija koje je gospodin Vlahović imao pre godinu-dve, kada se govorkalo da je "zbrisao" u SAD.

citat ::

Siniša Mali od 1995. do 1997. radio je u Deloitte & Touche Central Europe u Beogradu, a kao rukovodilac u ovoj konsultantskoj kući u Pragu radio je od 1999. do 2001. godine. U Investicionoj banci Credit Suisse First Boston u Njujorku radio je od maja do septembra 1998.

Od januara do jula 2001. bio je pomoćnik ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, a od jula 2001. do oktobra 2003. Radio je kao direktor Centra za tendere Agencije za privatizaciju.

Generalni je direktor NCA Investment Group od septembra 2005. do 2008. godine, a od 2004. bavi se poslovima savetovanja u oblasti kupovine i prodaje preduzeća, finansijske i poslovne konsolidacije i privatizacije.

Novembra 2013. godine kao kandidat SNS-a izabran je za predsednika privremenog veća Beograda.

Predsednik je Upravnog odbora Komercijalne banke Beograd i Upravnog odbora Fijat automobili Srbija.

Član je CFA Instituta, Serbian Business Angels Network, Fulbright Alumni Association of Serbi i British-Serbian Business Club.

Mali je rođen 25. avgusta 1972. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i dobitnik je nagrade za najboljeg studenta fakulteta.

Master studije završio je na Univerzitetu Vašington, St. Louis, u SAD, a doktorat je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Nosilac je licence portfolio menadžer, koju mu je dodelila Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije i zvanja Chartered Financial Analyst (CFA).

Oženjen je, otac troje dece.

Izgleda da u Srbiji nema nikoga iz oblasti ekonomije ko nije radio za Danka Djunića...
  

SARTID deo tužne istorija sa istim akterima:

Skoro šest meseci se pričalo da tadašnji premijer Zoran Đinđić priprema Kolesara za novog direktora. (...)Ipak, iz nekih razloga, Kolesar nije postao direktor, ali je kao savetnik Đinđića za velike privredne sisteme i dalje bio kontrolor svih poslova u Sartidu. Kolesar je na sastancima UO Sartida prenosio stavove Vlade i premijera i bio je u stalnoj komunikaciji sa rukovodstvom Sartida. (...)Tako je više od dve godine držao sve konce i važne poslove u Sartidu, ali je postavljanjem svog venčanog kuma Branislava Ignjatovića za stečajnog upravnika, Kolesar dobio punu kontrolu nad kompanijom. (...) Ni jednu važnu odluku Branisalv Ignjatović nije doneo, a da prethodno nije konsultovan Kolesar i kabinet premijera Đinđića. Sva dokumenta, ugovori ili pisma koji su izašli iz kabineta stečajnog upravnika prvo su nošena kod Kolesara na `popravljanje` i odobravanje, pa su tek onda potpisivani i prosleđivani na prave adrese”.

Upravo je Ignjatović bio taj koji je zvanično predložio stečajnom veću da se Sartid proda neposrednom nagodbom sa Ju Es Stilom. A iza svega je, zapravo stajao Nemanja Kolesar. Kao što će to izričito ustvrditi Ivan M. Lalić, potpredsednik Saveta za borbu protiv korucije: “Sigurno je da je Nemanja Kolesar odradio čitav posao u vezi s dugovima i prodajom Sartida. Tu je bilo puno malverzacija i gotovo u svaku je umešan Kolesar” ( Kurir , 5. mart 2004). “Cela priča oko Sartida vođena je iz kabineta premijera”, posvedočiće kasnije i Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Đinđićevoj vladi . Jer, “upravo je Nemanja Kolesar bio vladin predstavnik u pregovorima oko preuzimanja `Sartida.

Tako, pošto je isključena konkurencija, na ključne pozicije za pregovaranje sa Ju Es Stilom dovedeni su ljudi iz kartela. Drugi korak je bio da se početna pregovaračka cena što više snizi. Za to su poslužile dve revizorske kuće, koje su procenjivale vrednost Sartida: Ekonomski institut iz Beograda, kao vladin izbor, i Diloit i Tuš ( Deloitte & Touche) za Srbiju, kao “suparnička kuća” koju poziva U.S. Steel. Obe revizorske kuće ne samo da se nalaze u istoj zgradi, već je Danko Đunić, predsednik UO Diloit i Tuša istovremeno i “najveći privatni vlasnik Ekonomskog instituta” ( Inter-Nacional , 7. juni 2004). Sa druge strane, Aleksandar Vlahović je, pre nego što je postao ministar, radio u Diloit i Tušu kao izvršni direktor, nakon čegao je ostao jedan od najvažnijih deoničara Diloit i Tuša za Srbiju. Ako se sve to ima u vidu, ne treba da čudi što su obe kuće procenu vrednosti Sartida uradile istom metodom, koja je i najnepovoljnija po Sartid – tzv. metodom diskontovanja novčanih tokova, a ne metodom procene likvidacione vrednosti. Ovom drugom metodom, naime, procenjuje se stvarna vrednost imovine, a prvom samo trenutna poslovna sposobnost. Procenjujući poslovnu sposobnost tada posustalog Sartida, a ne njegovu stvarnu imovinu, obe kuće su došle i do istovetno niske vrednosti Sartida – ispod 60 miliona dolara.

Konačno, o stvarnoj vrednosti Sartida može se suditi i po knjigovodstvenoj vrednosti koju on ima za novog vlasnika. U štampi se tvrdi da je Sartid u SAD uknjižen kao vrednost od 580 miliona dolara ( Inter-Nacional , 3. juni 2004; Svedok , 14. decembar 2004). Ovolika razlika između kupovne cene i uknjižbe objašnjava se time da je, “prema američkom zakonu, kompanija morala da prijavi realnu tržišnu vrednost” ( Inter-Nacional , 9. april 2004). Takođe, Inter-Nacional (2. februar 2004, str. 2) prenosi i pisanje Volstrit žurnala (Wall Street Journal) da je U.S. Steel kupio Sartid i još jednu manju fabriku u SAD, čija se ukupna vrednost procenjuje na 1,1 milijardi dolara. I u ovim člancima se tvrdi da “u finansijskim izveštajima ove kompanije vrednost Sartida iznosi nekoliko stotina miliona dolara”

I doista, treba znati šta je sve U.S. Steel, za svoja 23 miliona dolara, dobio. Dobio je, najpre, kompletnu Novu železaru, sa svih njenih šest čeličana i valjaonica, koje se prostiru na 300 hektara zemlje! Dobio je Staru železaru, na samoj obali Dunava, sa tri livnice. Dobio je fabriku Spin, u kojoj se prave štednjaci “smederevci” (ali i čamci, manji brodovi, ograde, nameštaj i tome slično). Dobio je Fabriku belih limova, u Šapcu, za čiju je izgradnju utrošeno oko 150 miliona dolara. Dobio je Fabriku kreča u Kučevu (a kreč je sastavni deo tehnološkog postupka u metalurgiji). Dobio je luku u Smederevu, za koju se kaže da je “jedna od najznačajnjih u regionu”. Dobio je slobodnu carinsku zonu u Smederevu, koja se prostire na površini od 21 hektara. Dobio je, dakle, kako je glasio naslov u Glasu javnosti (8. april 2003), “Pola grada za male pare”. Samo Železara Smederevo imala je, po bilansu koji je, 30. jula 2002, potpisao stečajni upravnik, kapitalnu vrednost od 303,5 miliona dolara ( Inter-Nacional , 23. februar 2004).

A sve je to, oslobođeno dugova, prodato za bednih 23 miliona dolara. Upravo za toliko je Crvena zvezda, 2001. godine, prodala jednog jedinog igrača – izvesnog Gorana Drulića ( NIN , 10. juni 2004, str. 30). Ceo metalurški koncer, u koji je uloženo milijarde dolara, i pride još pola grada Smedereva za jednog jedinog igrača. Alal vera, trgovci!

Nestalo je i 6 miliona dolara, koje su podelili saučesnici:
Pre svega kupljeno je preduzeć Centroeksport iz Beograda, čija je zgrada od dve hiljade kvadratnih metara prodata Zoranu Janjuševiću, savetniku za bezbednost pemijera Đinđića (tj. njegovoj firmi Majron Sejls), za samo 355 hiljada evra. Par Junjušević-Kolesar takođe je osumnjičen i za malverzacije u prodaji cementare u Novom Popovcu. Mlađan Dinkić je, 17. jula 2003, optužio Kolesara i Janjuševića da su učestvovali u “pranju novca”, jer je na njihove račune uplaćeno stotine hiljada evra bez porekla. Pozivajući se na dokument kojim je mađarska policija zatražila od kolega u Srbiji da provere “sumnjive transakcije”, Dinkić je kazao kako sumnja da novac koji su Janjušević i Kolesar dobili, potiče od privatizacije cementare u Novom Popovcu kod Paraćina. Inače, Kolesar je, pre privatizacije cementare, bio predsednik Upravnog odbora tog preduzeća.

Verovatno je neka para pripala i prepoštenom Djindjiću...

Seki, ova propala investicija family Djunic Vam je promakla!
 
2012 Election
 
Vuk Djunic pours money into Republican Presidential campaign
 
New York donor makes generous gift to Mitt Romney (R)
 
A New York donor's cash is supercharging Republican efforts to control the White House.
 
Vuk Djunic gave $500.00 to the Presidential campaign of Mitt Romney (R) on 12/14/2011, according to reports filed with the Federal Election Commission (FEC.)
 
Vuk Djunic , whose occupation is reported in campaign filings as "Research Analust" and employer as "Caxton Associates/Research Analust,"  made their contribution payable to Romney For President.
 
Izvor:
http://www.primarypost.com/fec/2012/1398972/-Vuk-Djunic/88-Washington-Place-3c-New-York-NY-10011
 
PS
 
JANUARY 30, 2013
Brothers Luka Djunic and Vuk Djunic were laid off from their jobs as portfolio managers on Caxton Associates’ flagship Caxton Global Investment fund in recent weeks. Their exits appear unrelated to some $1 billion of redemption requests that the Caxton fund received at yearend, leaving the global-macro vehicle with about $6 bil- lion. All told, Caxton runs $7.5 billion. The New York firm is led by Andrew Law, who took over a year ago from founders Peter D’Angelo and Bruce Kovner.

Dragi Pero,
pa deci je sve jedno, tata je dovoljno zaradio pa mogu da se zezaju...

Igrom slučaja znam da Danko i Pava Zečević imaju stan prekoputa Konaka Kneginje Ljubice (postaviću uskoro sliku kao dokaz) i da je Danko hteo da kupi sliku Pedje Milosavljevića (omiljen u višim krugovima BG) čiji je naziv: Konak Kneginje Ljubice i kada je tu sliku kupio, pohvalio se svom savetniku glede kupovine slika, a on ga je pitao koliko je platio tu sliku.
Pa 16.000 evra, reče Danko.
Što mi se nisi javio, nju samo mogli da pazarimo za 8-9 hiljada evra.
A Danko će: Ma, šta me briga, idem u Njujork i želim da me ovo pdseća na BG i pogled s mog prozora...

Jebi ha.....  

Deca se zezaju za sve pare.
 
SOUNION CAPITAL MANAGEMENT LLC
 
http://www.bizapedia.com/us/SOUNION-CAPITAL-MANAGEMENT-LLC.html
 
NABOB LLC
 
http://www.dandb.com/businessdirectory/nabobllc-newyork-ny-9540651.html
 
http://manhattan.blockshopper.com/property/1005771143/65_w_13th_unit_7a/

al ga je preplatio...
http://www.berza-antikviteta.com/pregled.php?pregled=588

Knjiga se zove: "Tako je bilo", autor Miodrag Mića Zečević, tast Danka Djunića (iz drugog pokušaja) i stric Žarka Zečevića (Partizan) - može se reči da je Danka krenulo tek posle venčanja sa ćerkom Miće Zečevića...

Izdavač: Nolit (?) a.d. Beograd
SPONZORI:
Viktorija Grupa, Zekstra i MK Komerc.

Strana 1371 (!!!), tiraž: 500 komada.

Na strani 1065 - O ćerki Pavi, povodom izbora za direktora BEOGRADSKE BERZE
Dakle OTAC piše o svojoj ćerki!

"Pava je za direktora Beogradske berze izabrana 30. 06. 1994.. Pre toga je bila načelnik odeljenja u Saveznom ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj. Njen razvojni radni put bio je prirodan sa stanovišta razvoja za osposobljavanje za vršenje složenih i odgovornih funkcija i društvenih poslova. Upisala se na ek. fakultet, za koji nisam bio raspoložen jer sam mislio da treba da izabere neku suptilniju profesiju, za koju je očito imala predispoziciju. Mislim da ju je privukla okolina jer je dosta članova šire porodice (sinovci) studiralo ekonomiju, a tako je bilo usmereno i njeno lično opredeljenje.

Poznavajući njen intelektualni profil i kapacitet, bio sam ubedjen da će ma šta da odabere biti uspešan student i uspešna u svakom poslu za koji se opredeli..... Pava je na ek. fakulttu redovno daveala ispite i u roku ga završila sa visokim ocenama.
Dok je čekala na zaposlenje posle diplomiranja, završila je i daktilografski kurs, što je retko za decu visokih funkcionera.....

Želeo sam da počne da radi uMinistarstvu inostranih poslova, zbog usavršavanja stranih jezika i upoznavanja sveta. Bila je na razgovoru sa Nedjom Radovanovićem, mojim bliskim drugom, tada podsekretarom u Ministarstvu, ali kada joj je predočio šta se tamo sve radi, njoj to nije odgovaralo....

Nisam bio raspoložen da ona kao pripravnik počne da radi u Skupštini SFRJ ili nekom državnom organu federacije, jer sam bio uveren da tu mogu da se razvijaju ekonomisti koji su stekli iskustvo i znanje na konkretnim poslovima. Možda sam se ogrešio o nju.

.....

Pošto se Sm. Palanka smatra za moj kraj, povremeno sam odlazio u "Gošu" i održavao kontakt sa rukovodstvom fabrike i organima opštine. Saznavši da mi je ćerka diplomirala na ek. fakultetu, Mirče Ignjatović iz rukovodstva fabrike ponudio je da se Pava zaposli u "Goši".... Pava je počela da radi u "Goši" i pune 2 god. je svaki dan autobusom fabrike išla na rad.
....
Moju decu sam vaspitavao, poučen mojim ličnim životnim iskustvom da moraju da se oslanjaju na sebe i svoje sposobnosti i prostor grade i traže u svojoj generaciji Rasli su kao slobodne, samostalne i odgovorne ličnosti, ne oslamjajući se mnogo na društvene pozicije oca i porodice. Oni nisu rasli kao razmažena deca funkcionera, već u svojoj i sa svojom sredinom u kojoj su zapaženi po sposobnostima, radu i odgovornom odnosu prema svojim obavezama.....

Kada sam jednom prilikom prof. Slobodanu Unkoviću, tada dekanu ek. fak. rekao da mi je ćerka diplomirala na njegovom fakultetu, on se iznenadio i pitao me zašto mu ranije nisam rekao....

....Pava je shvatila da duže ostajanje u "Goši" ne obezbedjuje potreban razvojni prostor niti zadovoljava njen radni interes. Tada je prešla da radi u Savezni zavod za društveno planiranje na poslovima koji bili viši nivo opserviranja privrednog i društvenog razvoja zemlje. Jednom prilikom mi je Žarko Papić, koji je bio direktor Zavoda, misleći da sam je ja poslao u Zavod, rekao: "Hvala ti Zeko, što si sposobnu, odgovornu i divnu ćerku poslao da radi u Zavodu."
....
Po shvatanju, kako su mi neki drugovi rekli, bila je misaono osvežanje unutar sektora u kome je radila.
Dolazak ćerke ili sina da radi u organima federacije čoveka koji niz godina obavlja značajne funkcije u republici i federaciji, ne može da ostane nezapaženo. Počinje raspitivanje o kvaliztetu i vrednosti. Načelnik kadrovske službe SIV, Bata Grujičić mi je rekao: "Zeko, raspitao sam se o tvojo ćerki, samo da poželimo da takvi sposobni i iskusni mladi kadrovi doaze na rad u savezne organe, njoj su vrata federacije širom otvorena."
Pava je ubrzo prešla na rad u Savezno ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, gde je vršila funkciju načelnika jednog odeljenja. Radoznala i kreativna, osetila je potrebu za novim radnim i stručnim izazovima i otišla je iz Ministarstva.
Odatle je prešla za zamenika direktora Beogradske berze koja je bila u osnivanju, bolje rečeno, vršeno je obnavljanje njenog rada koji je prekinut 1941. ......
Ubrzo je juna 1994. izabrana za direktora Berze i bez obzira na dotadašnji nedostatak takve berzanske institucije u društveno-ekonomskom sistemu naše zemlje, bio sam siguran da će Pava razviti i uspostaviti odgovarajuću privredno-finansijku instituciju i ugraditi sebe u njeno postojanje (   ). Prvo vreme sam išao na njihove skupštine koju su sačinjavali uglavnom ljudi koje sam lično poznavao, a sa brojnima i radio na raznim poslovima. Pava je ubrzo postala opšte prihvaćena i priznata o čemu su mi mnogi ljudi, vezani po raznim osnovama za Berzu, iskreno govorili. Nisam bio zadovoljan kada je dala ostavku na mesto direktorke Berze i otišla sa suprugom koji je bio premešten u Prag. To je bio njen izbor. Mislio sam da je imala još prostora za svoj razvoj u oblasti struke i šire, s obzirom na njene mogućnosti koje nisu male"

Aufff.... jedva izdržah ovo lupetanje.
Samo da potsetim Pava je dala ostavku na mesto direktora Berze jer joj je pretila smena i krivična prijava koju su Zečevići i Danko sprečili, te je shodno tome malo "odmorila" u Pragu!!

O Autoru (sam piše o sebi!):
Zečević prof. dr. Milorad, rodjen 4.4.1930. Učesnik u NOB od 1944. (??) sa 14 god? Posle gimnazije pohadjao učilište ratnog vazduhoplovstva. Završio pravni i filozofsko-istorijski fakultet u Beogradu i dvogodišnju specijalizaciju na Institutu za društvene nauke. Magistrirao na Visokoj školi političkih nauka i doktorirao na Pravnom. Predavao na Pravnom, a jedno vreme i na Višoj školi unutrašnjih poslova.
Predsednik SUBNOR-a

Sledi opis kretanje kroz službu i na kraju "medjunarodna priznanja - uvršćena biografija u publikacije:
1) Who is Who in the World - američki biografski institut (1992-98)
2) Living Legends - Law in the History, Kembridž, 2005.
3) 2000 Outstanding Intellectuals of the 21. Century, V. Britanija 2009.

citat ::

Predsednik Subnora kupio sebi lažnu titulu za 200 dolara
Biografski institut SAD proglasio je Miodraga Zečevića (82), predsednika Subnora i nekadašnjeg direktora Arhiva Jugoslavije, za ličnost 2012. godine, ponosno je juče saopštio Subnor, a prenele agencije. Ali, rutinskom proverom činjenica „Blic“ je utvrdio da je reč o „ustanovi“ poznatoj po prodaji priznanja i sertifikata - samo 2005. naplatio je čak 500 priznanja za „ličnost godine“!

Potrudiću se da ovde navedem još zanimljivih delova iz ove knjige, mada mi se gadi....

Sneki ::

BIA, BRATE, BIA
Izvoz oružja i naša fascinacija domaćim i stranim tajnim službama
Pa kaže:
U depeši (USA) je reč o srpskoj of-šor kompaniji registrovanoj na Kipru, u vlasništvu Slobodana Tešića, srpskog državljanina, bivšeg konduktera (?) a dug je spisak prestupa povezanih s ovim čovekom: „isporučuje oružje Iraku, Liberiji itd. terorističkim režimima“.

Tešić dakle??
A koje firme su umešane?
Savet bezbednosti je Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija u izvozu oružja.

MELVALE CORPORATION DOO BEOGRAD, TADEUŠA KAŠĆUŠKA 56 ???
Vlasnik:  -  Име и презиме:  Небојша Шаренац !!

Bože kako je svet mali?
Famozni Tešić se onda kao komercijalni direktor zapošljava u kompaniji „Melvale” sa adresom u Ulici Tadeuša Košćuška 56 u Beogradu, a čiji je direktor i odgovorno lice Nebojša Šarenac.
Kompanija ima sve neophodne dozvole i licence države Srbije za promet naoružanja i vojne opreme, uredno plaća porez i sve doprinose.
Kao takva kompanija „Melvale”, čiji je komercijalni direktor „tajanstveni” Tešić, koji, putuje svetom, ili svaki dan pije kafu u Strahinjića bana, dobija dozvolu Ministarstva odbrane, spoljnih poslova, neobavezujuće pozitivno mišljenje BIA, odnosno MUP-a i konačnu izvoznu dozvolu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom za izvoz srpskog oružja i municije u Jordan 2006. godine.
Tri dozvole, brojevi 000067, 000066 i 000051 od 20. marta 2006. sa potpisom Ane Blagojević iz Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Ana Blagojevć????
Glas javnosti četvrtak, 23. mart 2006.
Lakše povređena zamenica ministra Ana Blagojević (46), zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u sektoru za politiku i režim spoljne trgovine, lakše je povređena sinoć oko 21 čas u saobraćajnoj nezgodi u Ulici kralja Milana kod broja 16. Dok je izlazila iz garaže ministarstva u automobilu "tojota kamri", registracije BG 529 - 147, u zadnji deo njenog vozila udarila su dva automobila. Blagojevićevoj je povređen...

Baš čme čudi!!
Pitam se jel ovi podaci još važe ili je uzela lovu i sada uživa na nekom ostrvu:
мр Ана Благојевић - Помоћник министра Контрола спољне трговине у области наоружања, војне опреме и робе двоструке намене
Сектор за политику и режим спољне трговине
Тел./Факс: 011 334 60 67
Тел./Факс: 011 324 49 08
Е-mail: ana.blagojevic@merr.sr.gov.yu
"Iako je Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene savremen i u skladu sa svim međunarodnim normama, u praksi su primećeni nedostaci" - kaže Ana Blagojević, pomoćnik ministra ekonomije.
E, baš me čudi ???  

I još samo da se javi član bebana i objasni nam šta njen tata u svemu ovome radi??

“NELT Co” d.o.o. – direktor Nebojša Šaponjić, vlasnik Neregelia trading limited Kipar
“EKI Investment” d.o.o. – direktor Andreja Popov, vlasnici Aleksandar Vlahović i Danko Đunić
“Ataše” d.o.o. – vlasnici „Unigroup“ d.o.o. Beograd vlasnik Nenad Šarenac i Longfor Inc Panama

Nelt Co čiji je direktor Nebojša Šaponjić, zatim EKI investment čiji su vlasnici Aleksandar Vlahović i Danko Đuni i Ataše d.o.o. čiji su vlasnici Unigrup - preduzeće Nenada Šarenca, i Logfor Inc Panama. Kada je sastanku u ime novih vlasnika prisustvovao Nenad Šarenac...

BEOGRAD - Poverljiv dokument Stejt departmenta, jedna od desetina hiljada diplomatskih depeša do kojih je došao sajt Vikiliks, otkriva da su američki zvaničnici pokušali da spreče jednog srpskog „crnoberzijanca“ da proda snajperske puške Jemenu, koji ima embargo na uvoz oružja. U depeši je reč o srpskoj of-šor kompaniji registrovanoj na Kipru, u vlasništvu Slobodana Tešića, srpskog državljanina, a dug je spisak prestupa povezanih s ovim čovekom: „isporučuje oružje Iraku, Liberiji itd. terorističkim režimima“.

„On ima i britanski pasoš, ali ne i zvaničnu dozvolu izdatu u Velikoj Britaniji da trguje vojnom opremom. Slobodan Tešić pokušao je da uđe u Bugarsku 2005, ali je zbog zabrane ulaska u zemlje EU vraćen“, piše potpisnik depeše, lokalni agent u Jemenu.

Srpske vlasti tvrde da ne znaju ništa o ovom poslu Tešića, da li je bio u Bugarskoj, koji su njegovi poslovi sa Jemenom. Ali nikako se ne bi moglo reći da je Tešićevo ime za njih strano, jer on je i ranije bio meta stranih i domaćih medija kao ilegalni trgovac oružjem i zbog njega je Srbiji više puta prećeno sankcijama i embargom na izvoz oružja. Sam Tešić je demantovao optužbe, a jučerašnji pokušaj da stupimo s njim u kontakt bio je bezuspešan.

Ko je ovaj čovek? Pre nego što je postao trgovac oružjem, Tešić, koji je do početka devedesetih živeo u Bosni, radio je kao kondukter. Prvi kapital stekao je preko poslovnih veza sa rukovodstvom RS, kad je nabavljao oružje i trgovao njime. U Beogradu je registrovao firmu „Temeks“, koju je ugasio nakon vesti da je početkom 2000. kršio rezoluciju Saveta bezbednosti zbog ilegalne trgovine oružjem u Liberiji. Firma je, da bi izbegla sankcije UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da se ono isporučuje Republici Kongo. Savet bezbednosti je Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija u izvozu oružja. Nakon toga Tešić osniva firmu „Melvale“ na Sejšelskim ostrvima, ali i tada posluje preko of-šor kompanija.

Od 2009. firma za trgovinu oružjem mu je u Bosni, a on živi u Beogradu, na Dedinju. U njegovoj firmi rade mahom bivši oficiri, među njima i Dragan Ilić, koji je u vreme Vlajka Stoiljkovića i Slobodana Miloševića bio načelnik kriminalističke policije. Prošle godine Tešić je sprečen da obavi trgovinu oružjem sa Libijom, a njegova firma „Melvale“ je diskreditovana.

Krajem devedesetih sklopio ugovor sa „Zastavom oružje”, koja je isporučila svu robu na Filipine, ali nikada nije naplatila posao.
- Poslovi sa Irakom dok je bio pod sankcijama UN i poslovi sa Jermenijom u istom periodu.
- 2003. godine sa svojom firmom „Temaks” dospeo na listu zabrane Ujedinjenih nacija zbog izvoza oružja u Liberiju, zemlju pod embargom. Srbija je tada za dlaku izmakla embargu na izvoz oružja. Temeks“ je, inače, da bi izbegla sankcije Saveta bezbednosti UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da ga isporučuje Republici Kongo.
- 2005. godine osnovao kompaniju „Melvale” sa sedištem u Beogradu i na Sejšelskim ostrvima. Zaključuje ugovore sa „Krušikom” iz Valjeva, „Slobodom” iz Čačka za izvoz oružja u Gruziju, bez dozvola. Posao nije realizovan, a država je godinu dana kasnije obeštetila dve domaće kompanije.
- 2006. godine sklopljen posao sa „Zastavom” za izvoz u Nigeriju. Rukovodioci „Zastave” u sudskom postupku optuženi za zloupotrebu službenog položaja.

2009. izvoz naoružanja za Libiju vredan 50 miliona dolara iz fabrika „Sloboda” iz Čačka i „Zastava oružje” preko firme Melvale.
- 2009. (oktobar) njegova fiktivna kompanija, kako prenosi Vikiliks potpisala ugovor od 78 miliona američkih dolara sa jemenskim Ministarstvom odbrane, s tim da oružje bude isporučeno početkom januara 2010. (prema tvrđenju bugarske ambasade u Sani)
I danas je aktivan na tržištima koja su pod embargom, a gde je zarada najveća.

Slobodan Tešić, trgovac oružjem, jedan je od onih koji je od doskorašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića dobio diplomatski pasoš, saznaje “Blic”.

Tešić, vlasnik firme “Temeks”, 2004. je stavljen na crnu listu Ujedinjenih nacija zbog toga što je kršio sankcije za izvoz naoružanja u Liberiju. O njegovim poslovima vezanim za trgovinu oružjem u nekim od najvećih ratnih žarišta na svetu, osim medija u regionu, pisao je i Vikiliks. I pored toga, Tešić je nedavno dobio diplomatski pasoš.

- Mrkić je iskoristio sve diplomatske kapacitete kako bi Tešić bio skinut s liste UN, pa nikog u Ministarstvu nije začudilo kada mu je dao pasoš. Inače u tom pasošu, u odeljku “zvanje”, stoji da je Tešić savetnik - otkriva izvor “Blica”.

Tešićeva ćerka zaposlena u MSP
Danijela, ćerka Slobodana Tešića, zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, u Odeljenju za susedne zemlje gde je pokrivala Bosnu i Hercegovinu. U MSP je došla 2012. godine sa Andrićevog venca gde je kratko bila u spoljnopolitičkom timu Tomislava Nikolića. Pre svega toga, radila je u Ministarstvu spoljnih poslova BiH. Trenutno je na porodiljskom odsustvu.

Tešić je blizak s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a svojevremeno je bio i finansijer SNS. Zauzvrat, njegova ćerka Danijela je uoči izbora 2012. bila 96. na izbornoj listi naprednjaka.



Juče Srbija sprečila izvoz oružja u Libiju - izvoznik firema Slobodana Tešića!
Osim odobrenja, BIA, Ministarstva itd, potrebna je i dozvola Ambasade USA u Srbiji, e oni su rekli Dačiću da ne dozvoli izvoz...
  

Jos jedan prilog temi:

Nestali milioni Hipo banke za investiranje u Srbiju


Austrijsko-srpski investitori pod kiparskom firmom "Enthusa Ltd." uzeli su kredit u visini od 18,88 miliona evra kod Hipo Alpe Adria banke za kupovinu zemljišta uz autoput Beograd-Zagreb


"...
Austrijsko-srpski investitori pod kiparskom firmom "Enthusa Ltd.", među kojima su nekadašnji menadžeri RBI Stepić i Martis Švedler
...
Druga polovina "Enthusa" bila je u vlasništvu srpske "Eki Properties", iza koje su stajali, naglašava "Prese", nekadašnji ministar privatizacije Srbije Aleksandar Vlahović, kao i Danko Đunić.

"Prese" ukazuje da vlasnici "Eki Properties" nisu poznati Hipo banci samo iz ovog slučaja, već drže i 50 odsto "Euro Mall GmbH", koja je uzela kredit u dvocifrenoj milionskoj visini
..."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:505135-Nestali-milioni-Hipo-banke-za-investiranje-u-Srbiju

BEOGRAD - Ispumpavanje osam milijardi dinara iz NIS (oko milijardu evra) pre privatizacije i veštačko stvaranje gubitaša od uspešne kompanije je projekat ostvaren pod direktnom kontrolom DS, a novac je izvlačen preko firmi „Dilojt i Tuš“ i „Rafinerija".

Nepotreban posao

- Biserka Jeftimijević Drinjaković, koja je tada bila na čelu upravnog odbora NIS, omogućila je da „Dilojt i Tuš“, konsultantska kuća koja se povezuje sa Dankom Đunićem, ali i bivšim ministrom Aleksandrom Vlahovićem, dobije posao privatizacionog savetnika za NIS, što je plaćeno dva miliona evra, iako za tim nije bilo potrebe.

Sindikati NIS tada su reagovali tvrdeći da je to pljačka i da je novac od ove transakcije završio u privatnim i partijskim džepovima - tvrdi naš sagovornik, nekada blizak vrhu DS.
Zanimljivo je da je Drinjakovićeva, odmah posle „uspešne“ privatizacije NIS i izvlačenja osam milijardi iz ovog giganta, ubrzo postala savetnica predsednika Borisa Tadića!

- Svi sada zaboravljaju ulogu Biserke Jeftimijević Drinjaković, koja je bila unutrašnja snaga DS na realizaciji projekta „čerupanja“ NIS pre ulaska Rusa u nju. Ona je ta koja je aminovala izvlačenje novca kroz razne sumnjive i fiktivne ugovore o konsaltingu, marketingu, donacijama, sponzorstvu, ali i otpisivanju dugova mnogim preduzećima, na čijem su čelu bili finansijeri DS.

Druga linija po kojoj je iz NIS crpljen novac, objašnjava naš izvor, bio je slučaj lakrdije od sudskog procesa, gde NIS tuži samog sebe za 675 miliona evra!
- Da bi se novac izvukao iz firme, NIS je tužio svoju ćerku-firmu, odnosno Stambenu zadrugu „Rafinerac“, koja je osnovana još devedesetih godina da bi se rešilo stambeno pitanje radnika, za dug od 675 miliona evra. Sudskom odlukom napravljen je knjigovodstveni dug NIS, a novac je, po saznanjima nekih sindikata, završio na računima opštinskih, gradskih, ali i pokrajinskog odbora DS. Iza toga stoje visoki funkcioneri DS - Dušan Elezović, Dušan Petrović, ali i Drinjakovićeva.

A advokatska kancelarija koja je to "završila" je kancelarija HOMEN - to je kancelarija Homena i njegove majke, dečko je bio prvo otporaš, pa član G17, da bi danas sedeo u Skupštini kao član DS-a.
Naime: spor se vukao i posle ruskog ulaska u NIS i NIS je redovno gubio spor, sudije su odugovlačile, sve dok se Homen nije uključio i rešio spor u extremno brzom roku...
NARAVNO u korist Rusa!!
  

Za sve ljubitelje lika i dela ovog kriminalca: DANKO DJUNIĆ je postao vlasnik 7,8% Metalca iz G.Milanovca!!

Tek tako, bez blok trgovine, bez ugovora o poklonu, tek izvesna Nadežda Majstorović se jednostavno "odrekla" svojih akcija u korist Danka Djunića...

Ono jeste da je menadžment angažovao Danka za "savetnika" i to kratko pre nego što je odlepršao u USA, ali ovo je nešto novo!
https://www.aikb.net/t172p792-metalac-ad-gornji-milanovac-mtlc#135582

Bivši direktor „C marketa“ Slobodan Radulović u iskazu koji je pred sudom dao dan pre nego što je preminuo u svom stanu u Beogradu, pored većeg dela vlade Vojislava Koštunice, optužio je i biznismena Danka Đunića za pomaganje Miroslavu Miškoviću u otimanju „C marketa“.

Radulović je detaljno objasnio kako je Đunić, kao vlasnik „Eki investmenta“, imao ugovor o elaboratu o preuzimanju „C marketa“ s firmom „Agrokop“ Ivice Todorića, ali je promenio stranu kad je srpska vlada odlučila da trgovinski lanac ne može da bude prodat inostranoj kompaniji. Danko Đunić, kako je naveo Đunić, tada je postao predstavnik Miroslava Miškovića.

- Memorandum o razumevanju, kojim je omogućeno Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku da preuzmu ovu firmu, kako je ispričao u nastavku iskaza, potpisan je upravo u Đunićevoj kancelariji.
- U Đunićevoj firmi 19. avgusta 2005. potpisan je memorandum o razumevanju. Potpisali smo ga Mišković, Beko, Đunić i ja. Đunić je tada rekao da su elementi memoranduma sastavljeni po nalogu Koštunice i da se ne mogu menjati jer su, navodno, u interesu nacionalne privrede - rekao je bivši direktor „C marketa“.

Covek je umro i nazalost izmakao pravdi. Jadna su ova svedocenja gde se predstavlja kao zrtva. Prvo je pljacakao C market, pa male akcionare i na kraju zajedno ucestvovao u preuzimanju.

Krenulo ih!!!!!!
 
AFERA TRI KRALJA
30.07.2011.
Bivši ministri jači od Ustavnog suda!
 
“Kao kruna njihov angažovanja nići će velelepni objekat od 28.000 kvadrata u strogom centru Beograda. Kako je Kurir juče otkrio, njih trojica pod kapom firme KMKM od države su bez tendera dobili jednu od najekskluzivnijih lokacija u centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina. Inače, ova lokacija poznata je pod imenom „Dva kralja“.”
 
Izvor:
http://www.kurir-info.rs/bivsi-ministri-jaci-od-ustavnog-suda-clanak-85547
 
---------------
Ovo će biti beogradski "Hilton"
10.11.2014.
 
“Posle više godina projekat je ponovo aktuelizovan što govori da je realizacija izvesna, navodi Beobuild.rs”
 
“Vrednost ove investicije se procenjuje na 35 do 40 miliona evra, a investitor je firma KMKM d.o.o. iz Beograda. Urbanistički projekat će biti na javnom uvidu u Gradskoj upravi do 14. novembra u Ulici 27. marta broj 43-45, svakog radnog dana od 9 do 15 časova.”
 
Izvor:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=11&dd=10&nav_id=922327
 
---------------
Dužniк: KMKM DOO BEOGRAD (VRAČAR)
Adresa: KRALJA MILANA 39
Mesto: Beograd (Vračar)
Poreski broj: 104500489
Matični broj: 20167866
 
Ukupan iznos blokade: 645,132,654.30
 
Dani nelikvidnosti u protekle tri godine: Od 17.06.2013. -
Broj dana Ukupno: 512
 
Status: blokiran po osnovu prinudne naplate

Banka: Hypo Alpe-Adria-Bank A.D.- Beograd