Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

citat ::

Gotovo odmah pošto je predsednik SAD Barak Obama otvorio nalog na Tviteru, prvi čovek Amerike je dobio pretnje preko ove društvene mreže.

Pretiti predsedniku SAD, pa makar i na Tviteru, je veoma loša ideja. Evo zbog čega...

Kao prvo upućivanje pretnji šefu Bele kuće se vodi kao specifičan zločin za koji je zaprećena maksimalna zatvorska kazna od 5 godina plus novčana u iznosu od 250.000 dolara.

Kao drugo, na sve društvene mreže, pa tako i na Tviter, budno motri Tajna služba koja je inače zadužena za obezbeđenje Baraka Obame pa su veoma male šanse da vas ne otkriju.

A kad vas pronađu... E to je posebna priča.

Primera radi, pre dve godine Donte Džamar Sims iz Severne Karoline pretio je na Tviteru da će ubiti Obamu. Osuđen je bio na pola godine u zatvoru.

Jedan muškarac iz Alabame je prvo tvitovao kako bi mogao da ubije predsednika cijanidom. Nedugo potom su mu na vrata zakucali pripadnici Tajne službe. Tada se izvukao samo sa upozorenjem. Ali očigledno da mu to nije bilo dovoljno pa je posle par meseci tvitovao nešto slično, zbog čega je morao da odsluži jednogodišnju kaznu u zatvoru.

I Daniel Temple iz Ohaja proveo je 16 meseci u zatvoru jer je tvitovao kako će ubiti Braka Obamu.

Ima i onih koji za pretnje koriste elektronsku poštu ili telefon.

Tedi Ber Paradiz iz Teksasa osuđena je skoro na 2 godine zatvora jer je poslala imejl Obami u kome mu obećava da će ga ubiti.

S druge strane Kristin Rajt Dariso iz Njujorka morala je da provede u zatvoru skoro 3 godine jer je pozvala Belu kuću a onda čoveku koji joj se javio detaljno objasnila kako bi ona želela da ubije predsednika SAD.

Ovo samo da obavestim ovdašnju javnost kako to rade u SAD kad se nekom važnom preti preko interneta....
Odnosno u najdemokratskijoj zemlji sveta.

citat ::

Strani menadžeri `pogurali` Železaru

Za dva meseca od dolaska stranog menadžmenta u Železaru Smederevo, proizvodnja je udvostručena, svih 5.100 radnika je na radnim mestima, a čeličana je počela da plaća račune.

Od dolaska upravljačkog tima HPK inženjering, Slovaka Petera Kamaraša i Amerikanca Johna Goodisha, u Železari vidljiv rezultat. Proizvodnja je udvostručena, radi svih 5.100 radnika, a čeličana je počela da plaća račune za struju, gas i vodu. Kako RTS saznaje, od ugovorenih 25 menadžera, u Železaru je stiglo i za isti novac će raditi 34 direktora.

Sa dolaskom upravljačkog dvojca ponovo je, kažu, zavladala i radna disciplina, a poslovni planovi su dugoročniji. Politika menadžmenta je da se još ne oglašavaju u javnosti, ali radnici poručuju da su zadovoljni jer je posla sve više, a dogovaraju se i veće zarade.

Jel ovo dobra vest?
Za one koji nista ne veruju stampi nije, a ja kazem: NEKA SAMO POTRAJE!!

P.S. Nisam glasao za SNS, ali mi je sad zao sto nisam....

Udruženje evropskih novinskih agencija zatražilo je danas od Vlade Srbije, povodom predstojeće privatizacije Tanjuga, da obezbedi uslove za nastavak rada Tanjuga kao veoma važne medijske kompanije.

Bord Evropske asocijacije novinskih agencija (EANA) obratio se Vladi Srbije pismom u kojem ističe zabrinutost "u pogledu neizvesnosti u vezi sa vlasništvom Tanjuga i njegove misije kao nezavisne novinske agencije, koja obezbeđuje nepristrasne vesti srpskim medijima i međunarodnim medijskim partnerima" .

"Uvereni smo, kao i novinske agencije širom sveta, da je Tanjugova uloga medijske kuće, koja obezbeđuje nepristrasne vesti, suštinski važna i za srpsko društvo i za davanje mogućnosti evropskoj i svetskoj zajednici da budu dobro informisane o Srbiji", navodi se u pismu Borda, u čijem sastavu su vodeće novinske agencije poput nemačke DPA, italijanske ANSA, Frans presa, ššpanske EFE, Itar Tasa i drugih.

Predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović, iz redova DS, podneo je ostavku posle devet godina provedenih na čelu ove beogradske opštine.

Preporuku da bude razrešen, podnela je Agencija za borbu protiv korupcije zbog toga što su zaključili da je kao predsednik opštine donosio odluke o izboru projekata Fondacije za talente opštine Vračar kojom upravlja njegova majka.

Prema Zakonu o Agenciji Kuzmanović je o mogućem sukobu interesa bio dužan da obavesti Agenciju ali i Skupštinu opštine Vračar, ali on to nije učinio.

"Ostavka je moja moralna obaveza pred građanima i građankama i podrška nezavisnim telima. Krajnje mirno podnosim ostavku, bez obzira što osećam nepravdu", navedeno je na Tviter profilu te opštine.

Kuzmanović je Tanjugu rekao da je podneo ostavku na mesto predsednika Opštine bez obzira na to što je dobio punu podršku odbornika da ostane na toj funkciji.

"Po zakonu nisam bio obavezan da podnesem ostavku, ali ja se 25 godina zalažem za vladavinu prava i izgradnju nezavisnih institucija i smatram da je moja moralna obaveza da tako postupim da moje poštenje ne bi bilo pod sumnjom", naveo je Kuzmanović.

Lep primer....

Posten gest, ali to ne znaci da je i on posten.  Videcemo kasnije sta ce se sve saznati.

Gašicu, ministru-keramicaru tako nešto ni u ludilu nepada na pamet, covek ima obraz kao opanak.

Upitan da li ga dotiču prozivke da je keramičar, Gašić je naveo da je to časno zanimanje, a zatim objasnio da su te priče počele kada se na internetu pojavila njegova lažna pristupnica Srpskoj radikalnoj stranci, čiji član, kako tvrdi, nikada nije bio.

U toj pristupnici je pisalo da ima srednju stručnu spremu, zanimanje - keramičar. Ministar kaže i da zna ko ju je falsifikovao, a kako je objavio "Alo", reč je o Gašićevom partijskom kolegi iz Srpske napredne stranke.

- Posle toga su neki opozicioni lideri, veliki naučnici, pričali u Skupštini o tome i vezivali se za period od mojih 15 radnih dana u državnoj firmi, u "Trajalu". Ali nisam bio keramičar, nego baštovan. Imao sam zvanje građevinskog tehničara. Moj otac je bio jedan od direktora "Trajala" i ovako mi je rekao: "Hoćeš da se ženiš, ja neću da plaćam tri studenta - brata, tvoju suprugu i tebe. Izvoli u fabriku i radi..." U međuvremenu sam završio Ekonomski fakultet u Nišu - ispričao je Gašić u intervjuu za "Nedeljnik".

On je na kraju upitao: "A šta su uradili ti političari koji me napadaju?".

Blagojević postaje direktor Koridora i Puteva Srbije?

Šef Kancelarije za obnovu poplavljenih područja, Marko Blagojević, glavni je kandidat za direktora preduzeća koje će nastati spajanjem "Koridora" i "Puteva Srbije".

Blagojević, koji je pre poplava bio programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), tako će doći na čelo najvećeg putarskog preduzeća, čiji je vlasnik država, piše Blic. Ponudu da rukovodi preduzećem koje će, kada se spoje "Koridori" i "Putevi", imati 1.430 radnika, dobio je direktnmo od Aleksandra Vučića.

Blgojević za ovaj list nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje ovu informaciju, i dodao da u Kancelariji za obnovu ima još dosta posla. "Moja ideja je da završim posao koji sam započeo, a posle možemo da pričamo o novim funkcijama koje bih mogao da preuzmem", kaže Blagojević.

Blagojević bi preuzimanjem funkcije imao pune ruke posle kada su u pitanju finansije oba preduzeća. Naime, "Putevi" su sa 1.335 radnika imali više od milijardu dinara gubitka. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da "Koridori" zapošljavaju 92 osobe, prihodno su preduzeće, ali ne ostvaruju profit.

Obzirom da je pre godinu dana rekao da „nije on Mrka“, a da određeni ministri imaju primedbe na njegov rad, ostaje nam samo da budemo strpljivi.

Nadležni prvostepeni sud u Ljubljani upravo je presudio da Slovenija kragujevačkoj Grupi Zastava vozila, na ime nezakonito uzurpirane imovine, mora da isplati nadoknadu za prodajno-servisni objekat u Ljubljani, procenjen na oko 2,4 miliona evra, piše Danas.

Kako navodi taj list, Zastava, međutim, očekuje znatno veću nadoknadu, uvećanu za kamate obračunate za 24 godine unazad, preciznije za period od 31. januara 1991.

Generalni direktor Grupe Zastava vozila Dragan Srejović kaže da će se kragujevačka fabrika, ukoliko drugostepeni sud u Ljubljani, po žalbi države Slovenije, poništi prethodnu presudu, obratiti Sudu u Strazburu, čime u Zastavi, prema njegovim rečima, demonstriraju čvrstu rešenost da povrate ili naplate imovinu širom bivše Jugoslavije.

Zastava, tvrdi Srejović, poseduje validnu dokumentaciju o imovini te fabrike u svim novonastalim državama na prostoru nekadašnje SFRJ.

Srejović je izrazio očekivanje i da će uskoro biti rešen problem Zastavine imovine u Bosni i Hercegovini, konkretno u Sarajevu, u kojem Zastava poseduje dva prodajno-servisna objekta, ukupne vrednosti oko 1,4 miliona evra.

Kragujevačka fabrika je sporazumno svojevremeno naplatila svoju imovinu u Hrvatskoj i Makedoniji, a novcem od naplate te imovine Zastava je izmirila stari dug prema Fiatu, što je, pre desetak godina, bio prvi uslov za povratak Italijana u Kragujevac, podseća Danas.

Za razliku od Hrvatske, Makedonije i BiH, Crna Gora, slično Sloveniji, nije voljna da sporazumno reši zahtev Zastave da joj se vrati imovina u toj državi.

Zato je Zastava nedavno nadležnom sudu u Podgorici podnela tužbu protiv Crne Gore, kojom zahteva da joj se plati lokacija u Bečićima, na kojem je izgrađen luksuzni hotel Splendid.

Zastava za lokaciju u Bečićima, koju je kupila 80-ih godina prošlog veka, o čemu poseduje kompletnu dokumentaciju, traži nadoknadu od 11,5 miliona evra, ali je spremna da prihvati i procenu sudskog veštaka.

BEOGRAD - Direktor Državne lutrije Srbije Aleksandar Vulović podneo je ostavku iz moralnih razloga.

Ovo je usledilo nakon incidenta koji se dogodio na izvlačenju igre na sreću "Loto" u utorak, a koje je izazvalo veliku sumnju gledalaca da je namešteno.

- Mi smo se odgovnrono ponašali prema tim ljudima. Znamo šta znači biti izbeglica i dolaziti sa ratnih područja. Ti ljudi su minimalno pravili probleme, i priče o njihovim kriminalnim aktivostima koje čujem su netačne - kaže Vučić.

Kako kaže, jedan od najboljih ortopeda u svetu, takođe imigrant, prošao je kroz Srbiju i sada je u Americi gd operiše.

- Veleo bih da smo mi to prepoznali i pozvali ga da radi u našem kliničkom centru - kaže Vučić.

Američka ambasada u Beogradu nije isključila mogućnost dolaska američkog državnog sekretara Džona Kerija u Beograd do kraja godine.

"Nije doneta konačna odluka o tome da li će sekretar Keri doputovati u Beograd", kažu u Ambasadi SAD u Beogradu, u odgovoru na pitanje Tanjuga da li su tačni navodi pojedinih beogradskih medija da Keri dolazi u novembru u Beograd, kada bi trebalo da predstavi novog američkog ambasadora u Srbiji Kajla R. Skota.


Srbija će od Ruske Federacije nabaviti deo naoružanja koje neće biti ofanzivnog karaktera, već će služiti za zaštitu zemlje - izjavio je premijer Aleksandar Vučić tokom boravka u Moskvi.

Ruska štampa podseća da zemlje NATO-a i Sjedinjene Države bukvalno „do zuba naoružavaju istorijskog neprijatelja Srba - Hrvate“, i da Srbi sada prosto nemaju puno izbora. Oni komentarišu da je poseta premijera Vučića Rusiji izazvana vojnom pretnjom, koja dolazi od NATO-a.
Hrvatska bi uskoro mogla da dobije od Amerike lansirne rampe za balističke rakete dometa 300 kilometara. Ovo razorno oružje značajno bi izmenilo odnos vojnih snaga u regionu, a hrvatska vojska bi dobila raketni sistem koji su Amerikanci koristili do 2003. godine, ali se još uvek smatra izuzetno efikasnim i kvalitetnim.
Odluka o poklonu američkih vojnih snaga Hrvatske, koji uključuje 16 višecevnih lansirnih rampi za rakete M270 MLRS biće donesena uskoro, kada se završi uobičajena procedura za takve prilike.
Pentagon već duže vreme pregovara sa hrvatskom vojskom o toj donaciji, nakon što je nedavno isporučeno više oklopnih vozila i helikoptera.

Gotovo idejno rešenje dugonajavljivanog sistemskog akta u borbi protiv korupcije

Zakon o poreklu imovine do kraja godine

U Ministarstvu pravde nam je rečeno da je radna grupa za pisanje ovog zakona oformljena početkom septembra 2015. i nju čine stručnjaci iz Ministarstva pravde i Ministarstva finansija, kao i predstavnici nauke poreskog prava. "Izrađeno je idejno rešenje Nacrta zakona, koje definiše glavne oblasti koje će nacrt sadržati. Prvi nacrt zakona biće gotov do kraja ove godine, kada će javnost biti u mogućnosti da se upozna sa njegovim sadržajem", kažu u Ministarstvu. Kako navode, cilj ovog zakona jeste uvođenje discipline poreskih plaćanja, kao i efikasno otkrivanje nezakonitog sticanja imovine.

Čini se da se sa radom na ovom zakonu kasni, jer je radna grupa za pisanje ovog akta sastavljena tek početkom septembra, iako je premijer najavio da će do kraja tog meseca predlog zakona biti predat Skupštini na razmatranje.

Premijer Srbije je krajem jula na konferenciji za novinare rekao da je Vlada Srbije formirala radnu grupu koja će pripremiti zakon o poreklu imovine, o kojem će se voditi javna rasprava. "Radnom grupom će rukovoditi ministar pravde Nikola Selaković, a lično ću nadgledati njen rad", rekao je Vučić u Vladi Srbije. Kako je naveo, smisao tog zakona "nisu leva ili desna skretanja, već bolja naplata poreza". "Ne može neko da ima 40 stanova ili 50 nekretnina, a prima platu 120.000 dinara", kazao je Vučić i dodao da je namera Vlade da spreči utaje poreza kojima se nanosi šteta građanima.

Vučić je, nekoliko dana pre najave o formiranju radne grupe, izjavio da će do kraja septembra u Skupštinu biti predat predlog zakona o poreklu imovine, a da bi nacrt trebalo da bude gotov već u prvoj polovini tog meseca, dok je ministar pravde Nikola Selaković rekao da je Srbiji potreban dobar zakon o poreklu imovine koji mora da ima sve neophodne uslove za efikasnu i potpunu primenu i da će Ministarstvo pravde staviti svoje resurse na raspolaganje za izradu takvog zakona. Nakon što je stručna javnost ukazala vlasti da ovaj sistemski antikorupcijski akt ne treba donositi naprečac i bez javne rasprave, usledila je i premijerova izjava da će zakon biti usvojen posle javne rasprave.

LB EU presuda.

Ne znam gde da okačim. Evo ako kome koristi, sa sajta ministarstva za financije Slovenije:

http://www.srsn.si/


Poz.

Čisto ekonomski, bolje reći makro-ekonomski, gledano, u odlazećoj godini nismo prošli tako loše kako se moglo očekivati i kako je, šta više, prognozirano.

Umesto očekivanog pada (0,5 odsto) imamo rast bruto domaćeg proizvoda, doduše više nego skroman (0,8 odsto),  u 2014, je bio -1,8% (!!!), ali je rast industrije značajan (sedam odsto), dok je izvoz porastao još više (osam odsto), a povećana je, po novoj metodologiji, i zaposlenost (za nešto manje od pet odsto). Konačno, ostvaren je, tačnije premašen, i glavni cilj ekonomske politike - fiskalni deficit je smanjen za oko 100 milijardi dinara, tj. sa prošlogodišnjih 6,7 na 4,1 odsto BDP-a.

Svetska banka je u janurskom izveštaju "Perspektive globalne ekonomije" prognozirala da će Srbija u 2016. godini imati rast BDP od 1,8 odsto.

Svetska banka je tako poboljšala prognozu za Srbiju, jer je u svom izveštaju od juna prošle godine prognozirala rast od 1,5 odsto.

Kako se navodi u izveštaju objavljenom na sajtu Svetske banke, u 2017. godini očekuje se privredni rast u Srbiji od 2,2 odsto, a za 2018. godinu 3,5 odsto.

Poboljšana je i procena rasta srpske privrede za 2015. godinu na 0,8 odsto, sa prognoziranog negativanog rasta BDP od 0,5 odsto u junskom izveštaju.

Možda budemo i bolji od ovih prognoza.
Ako su ovako omanuli za 2015, zašto ne bi rast BDP u 2016 i 2017 bio još bolji?

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Standard end Pur" promenila je kreditni izgled Srbije sa negativnog na stabilni, dok je kreditni rejting zadržan na nivou BB minus, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Izgledi Srbije poboljšani su, kako piše, zahvaljujući uspešno sprovedenim merama fiskalne konsolidacije tokom 2015.

Pored te činjenice, kako se navodi u saopštenju, promeni kreditnog izgleda su doprinele i smanjene spoljnotrgovinske neravnoteže, otpočinjanje procesa strukturnih reformi u javnom sektoru i oporavak ekonomske aktivnosti.

Prema navodima iz saopštenja ove rejting agencije, a koje prenosi Ministarstvo, umerene stope BDP-a podržane investicijama, uz uspešno sprovođenje sporazuma sa MMF-om, doprineće održavanju poverenja investitora u Srbiju.

Strukturne reforme koje sprovodi Vlada Srbije, podržane "stend baj" aranžmanom zaključenim sa MMF-om, prema očekivanjima "Standard end Pura", u narednom srednjoročnom periodu stabilizovaće javne finansije i smanjiti učešće države u ekonomiji.

Pozitivnim za kreditni rejting ocenjuje se i otvaranje prvih poglavlja u procesu evro integracija.

"Standard end Pur" će povećati kreditni rejting Srbije u narednom periodu ukoliko se nastavi sprovođenje programa fiskalne konsolidacije, sprovedu neophodne strukturne reforme i ostvari napredak u procesu ekonomske i institucionalne integracije u EU.

ŽELEZNIČKA stanica "Prokop" biće otvorena u utorak, 26. januara, saznaju "Novosti". U toku su finalni radovi na završetku prve faze rekonstrukcije stanice "Beograd-Centar", sa koje će saobraćati vozovi od prestonice do Novog Sada.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:586071-Otvaranje-Prokopa-pre-Savindana

KONAČNO !!!

Ukoliko se u sledećih deset godina otvori pet novih rudnika, kao što je planirano, našoj zemlji bi to trebalo da donese pet milijardi dolara stranih investicija i oko 1.000 novih radnih mesta, pišu Novosti.

Multinacionalne korporacije poput američkog Freeporta, kanadskog Reservoir mineralsa i britansko-australijskog Rio Tinta uložile su u geološka istraživanja u Srbiji tokom poslednje dve godine oko 95 miliona dolara.

Geološke investicije povećale bi se nekoliko puta kada bi naša zemlja tačno znala s koliko rudnog bogatstva raspolaže.

Procene o resursima i rezervama zlata, bakra, olova i cinka u Srbiji poznate su samo Ministarstvu rudarstva i energetike, a u domenu su poslovne tajne, objašnjava geolog Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije.

Kada je reč o nafti, prirodni rezervoari Srbije imaju u rezervama oko 14 miliona tona nafte i gasa, ali se procenjuje da naše tlo leži na četiri puta više crnog zlata. Zalihe nafte rastu svake godine, kao i godišnja proizvodnja.

Rudnici u kojima je aktivna eksploatacija olova i cinka su "Veliki majdan" kod Ljubovije, "Rudnik" kod Gornjeg Milanovca, "Grot" kod Vranja i "Lece" kod Medveđe. U svakom od ovih rudnika ima nekoliko stotina hiljada tona rudnih rezervi. Kao prateće mineralne sirovine, koje imaju vrlo visoku vrednost na tržištu, pojavljuju se zlato i srebro. U rudnicima "Rudnik" i "Veliki majdan" u značajnim količinama ima srebro, a zlata i srebra ima u "Lecu", koji je veliki potencijal. Ipak, naš najveći rudnik zlata je "Bor", koji je državni.

Ovo će Srbiji donositi stotine miliona evra

Srbija jedina na svetu ima nalazište jadarita, novog minerala sa velikim sadržajem litijuma i bora, a rudarski gigant planira da za dve godine otvori rudnik koji će pokriti 10 odsto svetskih potreba za litijumom.

Mineral je pronašao Rio Tinto i ove sedmice je potvrdio da nastavlja tu investiciju. Analize su u završnoj fazi. Plan je da za dve godine otvore i rudnik koji će pokriti 10 odsto svetskih potreba za litijumom. Srbija bi imala stotine miliona evra prihoda godišnje.

Projekat "Jadar" u okolini Loznice Rio Tinto, razvija već 11 godina preko ćerke kompanije Rio Sava. Istraživnja su pokazala da su ležišta litijuma i bora svetske klase. Do 2017. obavezni su da Vladi dostave potvdu o rezervama.

I BG berza u povezivanju regionalnih berzi
Beogradska berza poptisala je apikaciju za članstvo u regionalnom projektu Evropske banke za obnovu i razvoj - SEE Link, saopštila je srpska berza.

I

Aplikaciju za članstvo u SEE Link na Investicionom samitu Zapadnog Balkana potpisala je i Ljubljanska berza.

Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti pustio je u rad trgovačku platformu SEE link, koja će krajem marta postati potpuno funkcionalna.

Kako je istaknuto u saopštenju, jedan od prioriteta EBRD-a na Zapadnom Balkanu je osnaživanje lokalnih tržišta kapitala i podsticanje trgovanja u lokalnoj valuti, kako bi se smanjila zavisnost od eksternih izvora finansiranja i podržao lokalni rast.

SEE Link je projekat koju su pokrenuli Bugarska, Makedonska i Zagrebačka berze kako bi se stvorila regionalna infrastruktura za trgovanje hartijama od vrednosti koje su listirane na tim tržištima.

Saradnja je formalizovana osnivanjem zajedničke kompanije te tri berze - SEE Link, u Skoplju, u maju 2014. godine.

Očekuje se da se tokom prvih dana funkcionisanja SEE Link platforme uključi osam članova berzi iz Bugarske, 10 iz Hrvatske i 10 iz Makedonije, dok se, nakon potpunog uključivanja Beogradske berze u taj projekat, očekuje i učešće nekoliko investicionih društava iz Srbije, kojima će na taj način biti omogućeno pružanje usluga trgovanja na srpskom tržištu kapitala investitorima iz inostranstva, odnosno domaćim investitorima usluge trgovanja na tržištima kapitala u regionu.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta istakao je da je problem likvidnosti zajednički problem svih tržišta kapitala našeg regiona. “Pristupanjem Beogradske berze SEE Link platformi, uz koju je od njenog samog začetka, mi očekujemo širenje investicione baze usmerene na naš region, čime koračamo u susret potrebama naše ekonomije za finansiranje rasta i razvoja domaćih kompanija prikupljanjem kapitala na tržištu, inicijalnim javnim ponudama, i to u okviru investiciono snažnijeg okruženja”, kazao je on, navodi se u saopštenju.

EBRD je inicijalnu fazu projekta podržao u julu 2014. donacijom od 540.000 evra, kako bi bio uspostavljen elektronski sistem rutiranja naloga. Doprinos berzi inicijalnih učesnica iznosi po 80.000 evra.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=02&dd=22&nav_id=1099508

IMOVINU ZA POREZ Država merka firme tajkuna

Zvuči neverovatno, ali je moguće: firma Marka Miškovića “Mera invest” duguje 900 miliona dinara na ime poreza, a umesto tužbe, dobija suvlasnika - Srbiju.

Upravo to je predviđeno Izmenama zakona o poreskom postupku, o čemu je juče počela rasprava u Skupštini. Ukoliko neka firma duguje na ime poreza, država ima mogućnost, ukoliko se odluči na taj korak, da konvertuje dug - postane vlasnik dela kapitala te firme.

Isto tako, postoji mogućnost i da država od tajkuna koji duguju za porez namiri dug i prodajom stvari njihove kompanije - automobila, mašina.

Podaci o trenutnom stanju duga nisu dostupni, a poslednjim javnim presekom stanja Poreske uprave od 30. juna 2015, najveći dužnici među privatnim kompanijama su: “Farmakom” Miroslava Bogićevića, “Interkomerc” Gorana Perčevića, “Rudnap” Vojina Lazarevića, “Zekstra” Dragana Đurića...

To znači da bi ovi tajkuni mogli da dobiju partnera iz Nemanjine 11. Međutim, i kompanije poput “Zastave oružja”, “Krušika”, “Namenske” iz Trstenika, kao i fudbalski klubovi “Crvena zvezda” i “Partizan” mogli bi da računaju na konverziju države.

Koje će od 428 aktivnih kompanija, koje sa kamatama duguju oko 800 milijardi dinara poreza, biti na tom spisku, biće uređeno posebnim podzakonskim aktima.

Od privatnih kompanija koje su veliki poreski dužnici niko nije želeo da komentariše zakonske novine.

Ovo je recept neba...

Mada se već javljaju kritičari.

Sutra , 25.-og februara , Austrijanci i Slovenci otvaraju renovirani MITROS !
Očekuje se dolazak premijera , ukoliko mu obaveze dozvole, pozivnice uručene još prošle nedelje.  

Rejting agencija Mudis (Moody’s) popravila je sa „stabilnih“ na „pozitivne“ izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije za zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti i potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou B1, saopštila je Narodna banka Srbije.

Prema oceni agencije Mudis, popravljanju izgleda za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije doprineli su, pre svega primena programa fiskalne konsolidacije, implementacija strukturnih reformi, unapređenje institucionalnog okvira i bolji izgledi ekonomskog rasta.

Agencija je ocenila da je fiskalni deficit u 2015. iznosio 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), značajno ispod kriterijuma postavljenog aranžmanom sa MMF-om i

Očekuje se da će se dalje smanjenje fiskalnog deficita ostvariti sprovođenjem strukturnih reformi i nastavkom fiskalne konsolidacije.

U 2015, po oceni te rejting agencije, ekonomski rast bio je iznad očekivanog i vođen je investicijama, što se očekuje i u narednim godinama.

Nastavak smanjenja eksterne i interne neravnoteže, prema navodima te agencije, mogao bi da u narednom periodu rezultira popravljanjem i kreditnog rejtinga.

Ostvareni su pozitivni rezultati u smanjenju tekućeg deficita platnog bilansa i u narednim godinama očekuje njegova puna pokrivenost stranim direktnim investicijama, navodi se u saopštenju.

Agencija je konstatovala da je NBS sprovela posebna ispitivanja kvaliteta aktive banaka, kao i da je u avgustu 2015. usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita.

"Mlekara Šabac prodata je danas za 950 miliona dinara šabačkoj firmi Mi Finnance, saopštio je Privredni sud u Valjevu. Šabačka mlekara je bila u stečaju u vlasništvu Farmakoma MB.

 Drugi najbolji ponuđač bila je švajcarska kompanija "Bernd Matthias Dietel" koja je ponudila 50 miliona dinara manje. Na javnom nadmetanju učestvovala je i kompanija Imlek iz Beograda.

Početna cena Mlekare Šabac iznosila je oko 792,6 miliona dinara.

Privredni sud u Valjevu je 2. marta 2015. godine otvorio stečaj nad tom mlekarom zbog trajne nesposobnosti plaćanja, na predlog američke kompanije International Finance Corporation. Mlekara je tog dana bila u blokadi za preko 3,6 milijardi dinara, a u neprekidnoj blokadi od 17. aprila 2013. godine."

Tekst je sa sajta N1.

Evo primera da stecaj ne znaci i kraj. Od otvaranja stecaja do prodaje proslo je malo vise od godinu dana.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu ove godine bila je 8,8 odsto veća nego u martu 2015, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 9,5 procenata, pokazuje zvanična statistika.

U prva tri meseca ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, industrijska proizvodnja bila je veća za 10,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u martu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarili su rast od 16,6 odsto.

U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je rast od 5,9 procenata, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

citat ::

Srbija prednjači po pozitivnom pogledu na predstojeću poslovnu godinu, velikim kompanijama odgovaraju uslovi i povoljni troškovi proizvodnje.

To je pokazalo istraživanje austrijskog Instituta GFK, koji je od preduzeća u pet zemalja Jugoistočne Evrope i u Austriji tražio da ocene aktuelnu i očekivanu poslovnu situaciju, planirani izvoz, kao i investicije.

Srbija je dobila 62 od ukupno 100 indeksnih bodova i našla se na vrhu liste, pozicionirajući se kao atraktivno mesto za investiranje za velike kompanije iz inostranstva, kojima odgovaraju uslovi i povoljni troškovi proizvodnje.

Na predstojeću poslovnu godinu čak 68 odsto srpskih kompanija gleda pozitivno, pokazuju istraživanja GFK.

Rezultati su pokazali i da, za razliku od Srbije, raspoloženje malih i srednjih preduzeća i koncerna u Austriji, i pored dobrih pokazatelja, je sa 55 bodova samo malo bolje od onog u Sloveniji, ili u Hrvatskoj. Posebno je loše „poslovno raspoloženje“ u austrijskim koncernima.

Kada je reč o „platnom moralu“, odnosno efikasnosti naplate, u Srbiji više od polovine preduzeća ima probleme s naplatom, u Bosni četiri petine preduzeća, u Hrvatskoj tri četvrtine firmi…

U Austriji je prosečni rok za naplatu dugovanja preduzeća 25 dana i to poštuje većina, tako da je samo 45 odsto austrijskih firmi navelo da je u poslednjih 12 meseci imalo probleme u tom segmentu.

Više od jedne trećine srpskih preduzeća, kako pokazuje istraživanje, ove godine želi više da izvozi.

Kada je reč o investicijama, 39 odsto srpskih i 35 procenata bosanskih firmi je navelo da planira veće investicije, a u Austriji to je bio slučaj za samo 25 odsto preduzeća, dok 22 odsto navodi da će smanjiti ulaganja.

Daj nam da i nama jednom sine sunce ako dozvole domaći hejteri i domaća opozicija....

Ars Vivendi ::

Daj nam da i nama jednom sine sunce ako dozvole domaći hejteri i domaća opozicija....

Ko da od hejtera i opozicije nesto zavisi.

Zna se ko ima vlast.  moc je u njegovim rukama. bar onoliko koliko mu dozvoljavaju "neformalni centri moći"

a hejteri i opozicija mogu samo da salju negativne ili pozitivne vibracije.

Koliko zavisi od Boga toliko zavisi i od hejtera i opozicije

Paradiso ::

Koliko zavisi od Boga toliko zavisi i od hejtera i opozicije

pa sad zavisi dal si ovo reko kao vernik ili ateista.

Lista loših direktora koji su svojim poslovanjem uništili preduzeća, prevarili partnere ili zaposlene, biće dostupna srpskoj javnosti na sajtu APR-a. U ovoj elektronskoj bazi osim direktora mogu da se nađu i vlasnici firmi i članovi nadzornih odbora, ukoliko su protiv nih izrečene neke sankcije.

Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR-u, odnosno "crna lista poslovanja", uvedena je na osnovu zakona koji je usvojen prošle godine kako bi se unapredio poslovni ambijent.

Uvođenje novog registra pomogla je Vlada Norveške sa 700.000 evra za nabavku softvera, a APR je sa oko 100.000 evra obezbedio hardversku opremu.

Uspostavljanjem Centralnog registra privremenih ograničenja prvi put će na jednom mestu biti obezbeđeni elektronski podaci o rešenjima, presudama i drugim aktima na osnovu kojih su državni ograni doneli mere kojima su zabanili ili ograničili obavljanje delatnosti ili poslova, zabranili raspolaganje novcem i udelima u preduzećima ili obavljanje dužnosti odgovornog lica u firmama i preduzetničkim radnjama.

"Naporno radimo da rešimo probleme iz prošlosti. Ovo je način da sprečimo da oni koji su narušili određena pravila dobrog poslovnog ponašanja i korporativne kulture budu onemogućeni da osnivaju firme i raspolažu udelima u njima, obavljaju novčane transakcije i bud postavljeni na direktorska mesta", rekao je Sertić.

Kucao sam Mića Mićić i ništa nije izašlo - ne radi

A gde si kucao? Daj link....
Ja ne mogu da nadjem ni tu opciju, možda sam tupav?

donji desni: http://www.apr.gov.rs/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0.aspx

Нема Миће, човек је поштен привредник.