Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

BEOGRAD, 5. decembra 2013. (Beta) - Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je u četvrtak da nova ekonomska politika nailazi na velike otpore, zato što je stari sistem stvorio interesne grupe koje su živele od tog "pokvarenog sistema", a na teret poreskih obveznika.

Na konferenciji "IT i telekomunikacije - šansa za razvoj", on je rekao da je prošlo vreme "ministara koji sa vrećama para hodaju po Srbiji i dele pare gde misle da treba, vuku strane investitore za rukav, bacaju pare po radnom mestu i uzumaju reket u postupku".

"Vodili smo katastrofalnu ekonomsku politiku, nije bila okrenuta ka domaćoj privredi, nije stvorila dobro okruženje za domaću privredu, a posledice osećaju svi gradjani i svi poslodavci. Ta politika je promenjena i imamo potpuno novi kurs", rekao je Radulović.

UAE grade najveći tržni centar u Beogradu

Investitori iz Emirata će kraj Save u Beogradu napraviti najveći tržni centar u regionu, kažu za Politiku rukovodioci projekta ’Beograd na vodi’.

Da bi naredne godine počelo podizanje tržnog centra, zamajca projekta ’Beograd na vodi’, prethodno je potrebno da Srbija obezbedi oko 66 miliona evra kako bi uklonila deo koloseka i magacina koji zakrčuju desnu obalu Save od Beogradskog sajma do Brankovog mosta.

Kako navodi ovaj list, taj iznos trebalo bi da pokrije i izradu projekata za raseljavanje drugih objekata sa te najekskluzivnije gradske lokacije od stotinak hektara, kao i izradu glavnog projekta za gradnju železničkog mosta kod Vinče, projekata železničke stanice u Zemunu i završetak prve faze nove glavne železničke stanice u Prokopu.

"Tih 66 miliona evra izdvojiće se iz republičkog budžeta za 2014. godinu preko Ministarstva saobraćaja. Pokušaćemo da od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijemo novac ne samo za izgradnju objekata u Savskom amfiteatru, čija je vrednost procenjena na oko 3,1 milijardu dolara, nego i za raščišćavanje te lokacije", kaže Aleksandar Karlovčan, jedan od koordinatora projekta ’Beograd na vodi’ i član glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Sa Emiratima se pregovara o tome koliko novca bi bili spremni da daju. Za sada, uverava Karlovčan, iz te zemlje sigurno imamo investitora za tržni centar. Sa timom njihovih urbanista već nekoliko meseci se radi na master planu tog područja koji bi trebalo da bude završen u januaru.

"Dva su moguća modela finansiranja izgradnje 'Beograda na vodi'. Ili će Emirati kupovati parcelu po parcelu i plaćati naknadu za uređenje zemljišta ili će placeve dobiti i na njima zidati, a našoj državi će pripasti trećina od 1,5 miliona kvadrata, koliko se procenjuje da će tu moći da se izgradi. Pregovore o tome sa Emiratima direktno vodi Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade", objašnjava Karlovčan.

BEOGRAD, 28. decembra 2013. (Beta) - Investicioni fond iz Austrije WFA potpisao je memoradum o zainteresovnosti za kupovinu 100 odsto kapitala Železare Smederevo, izjavio je u subotu izvršni direktor Železare Bojan Bojković.

"Oni su administrativno bili najbrži u protoku dokumentacije, sastanaka u Ministarstvu privrede i sa ostalim organima u Vladi i tražili su takav dokument, da imaju i napismeno, dok ostale zainteresovane strane to nisu tražile", rekao je Bojković za Televiziju Pink.

On je naveo da su predstavnici te firme od 11. do 15. decembra boravili u Železari, obišli pogone, pogledali cifre koje su pokazatelji performansi Železare, i bili zadovoljni stanjem koje su zatekli.

Govoreći o planovima Austrijanaca, Bojković je rekao da su oni usmeno izrazili zainteresovanost da ulože 400 do 450 miliona dolara u obrtni kapital Železare, što bi značilo da bi obe visoke peći radile punim kapacitetom.

Kinezi će na Balkan doneti 10.000.000.000.000 evra

Kina planira da u narednom periodu u zemlje centralne i istočne Evrope investira 10.000 milijardi evra, a dogovoreno je da Beograd bude centar za sve projekte koji će Kinezi realizovati u oblasti infrastrukture u regionu, izjavio je ministar prirodnih resursa rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Bacevic-Kinezi-ce-na-Balkan-doneti-10-000-000-000-000-evra.html

Drag65 ::

Kinezi će na Balkan doneti 10.000.000.000.000 evra

Kina planira da u narednom periodu u zemlje centralne i istočne Evrope investira 10.000 milijardi evra, a dogovoreno je da Beograd bude centar za sve projekte koji će Kinezi realizovati u oblasti infrastrukture u regionu, izjavio je ministar prirodnih resursa rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Bacevic-Kinezi-ce-na-Balkan-doneti-10-000-000-000-000-evra.html

Opet neko ne zna da se bilion prevodi kao milijarda. Ah, to je onaj lik sto kopa kanale, sad mi je jasnije. Nisam siguran da ti je vest pozitivna.

Simptomaticno je to da svaka vlada unazad 20 godina ima po jednog svog " Velju Ilica" koji se bavio izvalama od kojih ne zna covek dal`da se smeje ili place...Palma sa njegovim Betovenom je vec odavno postao legenda,  I kostunica je imao ministra koji je obarao Darwinovu teoriju evolucije...
Ovi sadasnji su prevazisli sva moja ocekivanja      


"Da, dobro sam vam rekao, Kina planira da investira 10 hiljada milijardi, rekao ministar Bačević Tanjugu. "

"Mond": "Kineskom zmaju" Srbija most ka Evropi

Londonski “Ekonomist intelidžensi junit” je nedavno u analizi tvrdio da “Kina preko Srbije pravi most na Zapad” i naveo kakve su sve investicije kineske kompanije već uložile u srpsku infrastrukturu, energetski sistem ili planiraju ulaganja u projekat “Kanala Morava”, brzu prugu Beograd-Budimpešta, autoputeve, trgovinske centre itd.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/432389/Mond-Kineskom-zmaju-Srbija-most-ka-Evropi

Tanjug formulacija Bačevićeve izjave glasi:
Kina je, na osnovu već predloženih projekata, spremna da na Balkanu investira 100 milijardi evra, a u perspektivi žele da ulože čak 10 hiljada milijardi, jer se očekuje prijavljivanje mnogih velikih razvojnih projekata, precizirao je Bačević. "Da, dobro sam vam rekao, Kina planira da investira 10 hiljada milijardi" (na teritoriji CEE).
http://www.tanjug.rs/novosti/112058/bacevic--kina-bi-da-ulaze-10-hiljada-milijardi-evra.htm

Izgleda da se ne radi o pogrešnom prevođenju "billions". A da li je moguće:

Austrija je u desetak godina u isto područje (CEE) investirala skoro polovinu svog današnjeg BNP, odnosno oko 160 milijardi evra, pri čemu Austrija ima u odnosu na Kinu značajno manji, i srazmerno, rezultat u izvozu.
Kineski BNP je 8,358,363 miliona usd (2012.g., podaci SB), odnosno 8,36 hiljada milijardi USD (ako sam dobro preračunao). Po analogiji sa Austrijom 10 hijada milijardi evra investicija na područje CEE deluje (teorijski) moguće, na neki period od oko 10-tak godina.

Bačević: "Kompanije iz Kine su već prisutne u Srbiji i sa njima su ugovoreni zajednički poslovi vredni oko tri milijarde evra, na mostovima, autoputevima, prugama, termoelektranama, a dogovorena je i modernizacija pruge Beograd-Budimpešta".

Ako se ne varam, Kinezi su kupili i neku veliku luku u Grčkoj (Solun?), što se uklapa u puzzle transferzale sa južnih mora ka CEE. Nešto su se, kao, interesovali svojevremeno i za luku Bar ...

Sve u svemu: ipak su to potezi & cifre sa kojima (barem meni) nije lako baratati. Pogotovu kada ovakve izjave idu pred izbore.

"China will set up a 10 billion U.S. dollar line of credit to support cooperative projects with central and eastern Europe."

Ovo čak i google translate može da prevede:

Кина ће поставити 10 милијарди УС долара кредитну линију за подршку пројектима сарадње са централне и источне Европе.

Kineske investicije u Srbiju: bez limita ?

21. novembra 2013. premijer Kine, Li Keqiang, dogovorio je početak pregovora sa EU (sa van Rompejem i Barozom) o međusobnim investiranjima. Takav sporazum bi mogao da se ispregovara za 2-3 godine. Nekoliko dana nakon toga kineski zvaničnici su se pojavili na sastanku u Rumuniji nudeći 10 milijardi dolara investicija zemljama CEE, što je izazvalo ocenu pojedinih zvaničnika EU da se radi o taktici "zavadi pa vladaj" i posebnom pritisku na Brisel: "China and EU agree to talks on bilateral investment treaty".
http://www.ft.com/cms/s/0/2aade424-529c-11e3-8586-00144feabdc0.html#axzz2pbnNH2XB

Drugog decembra 2013.g., zvanični predstavnik kineske ambasade u Beogradu u izjavi Tanjugu, izneo je spremnost Kine da obim investicija u CEE poveća sa 10 na 100 milijardi USD, "ako bude dovoljno projekata". "On je naglasio da je Srbija u poslednje vreme mnogo napredovala u privlačenju kineskih investicija, jer već imamo tri, četiri velike kineske investicije u Srbiji, što nije uspela ni jedna od zemalja u regionu. Postoji još više šansi-koliko god hoćete, ali to ne zavisi od nas," rekao je Či i ponovio da od srpskih vlasti i kompanija zavisi da li će te kineske investicije biti sprovedene". Iz tona izjave Tanjugu moglo bi se shvatiti da investicionih limita u Srbiju se kineske strane, praktično, nema.
http://www.tanjug.rs/novosti/108295/kina-moze-da-ulozi-i-100-milijardi-dolara-u-region.htm

Read more: Guess Who’s Bullish on Europe? China’s New Investment Play | TIME.com http://business.time.com/2013/06/03/europes-new-wave-chinese-acquisitions/

Biznismen svetskog glasa Muhamed al Abar trebalo bi da 12. januara poseti Beograd gde će sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o ulaganju u projekat “Beograd na vodi”, piše Novi magazin, a prenosi B92.

Vučić je u intervjuu Novom magazinu kazao da je idejni plan Al Abara da počistimo sve odatle, da to bude jedini zadatak Srbije, a on obezbeđuje 3,1 milijardu dolara za izgradnju svega.

Onda treba da vidimo kako ćemo i mi onda da se naplatimo prodajom toga kad se završi. To sve posle menja, kazao je Vučić.

Kompanija Emaar properties koja je najveća kompanija za razvoj nekretnina u regionu Persijskog zaliva. Njihov najpoznatiji projekat je kula Burž Kalifa u Dubaiju, trenutno najviša zgrada na svetu.

Al Abar je bio deo delegacije iz UAE koju je predviodio princ šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, a koja je 12. decembra posetila našu zemlju, kada se razgovaralo o realizaciji više projekata, a između ostalih i o "Beogradu na vodi".

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali izjavio je da je plan da se projekat realizuje po fazama od kojih bi prva, koja podrazumeva izgradnju velikog tržnog centra, mogla da počne već krajem ove godine.

Fajnenšel tajms: Vranje među 10 gradova sa najpovoljnijim uslovima za poslovanje
Magazin FDI Intelidžens, deo Fajnenšel tajmsa, na osnovu propisanih kriterijuma proglasio je Vranje za jedan od 10 gradova sa najpovoljnijim uslovima za poslovanje u kategoriji evropskih gradova iste veličine, saopštila je danas Gradska uprava Vranja.

Navodi se da je u konkurenciji 468 gradova i regiona Vranje je zauzelo sedmo mesto, a od srpskih gradova Zaječar je šesti, dok su iza Vranja Zrenjanin, Sremska Mitrovica i Ruma.

Prvi talasi ka Beogradu na vodi

Vlasnik kompanije Emaar Properties iz UAE, Muhamed el Abar doputovao je u srpsku prestonicu radi pregovora o projektu "Beograd na vodi" koji bi, prema oceni vicepremijera Aleksandra Vučića, uz rast auto-industrije i poljoprivrede, značio siguran izlazak Srbije iz krize.

"Ako uspemo, a daćemo sve od sebe da realizujemo "Beograd na vodi", a uspećemo jer lestvice postavljamo visoko, potpuno sam siguran da će to značiti izlazak iz krize građevinske industrije, a sa ovakvim rastom u auto-industriji i poljoprivredi, to znači siguran izlazak naše zemlje iz krize", rekao je Vučić gostujući na tv Kopernikus.

Koordinator projekta "Beograd na vodi" ispred SNS Aleksandar Karlovčan rekao je agenciji Beta da je El Abar doputovao u Beograd, ali nije mogao da kaže više detalja.

Karlovčan je pre sedam dana Beti rekao da će El Abar sa radnim timom doputovati u Beograd 17. januara, nakon čega će se u subotu sastati sa Vučićem, a tim će boraviti u Beogradu još desetak dana.

Nemci traže partnere u Srbiji

Jedan od najvećih stočarskih koncerna u Evropi, nemački Angus Group zainteresovan za investiranje u poljoprivredu Srbije kao i za saradnju s potencijalnim partnerima iz Srbije u stočarastvu, saopštila je Privredna komora Beograda.

Predstavnici Angusa doći će u četvorodnevnu posetu Srbiji i sastaće se s predstavnicima privrednih komora, poljoprivrednih preduzeća, zadruga i saveza, lokalnih samouprava i s pojedinim poljoprivrednim proizvođačima.

U saopštenju se naglašava da će u delegaciji Nemačke pored predstavnika Angus grupe biti i predstavnici stočarske agencije Stelon.

Oni će tokom posete poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i privrednim subjektima stočarske delatnosti Srbije, ponuditi partnerstvo u proizvodnji stoke, uz povoljne kredite Nemačke razvojne banke KfW.

Nemački partneri najavili su i dodatna novčana sredstva za početak proizvodnje gde bi se, pored farmi, uključili proizvođači hrane, veterinarske ustanove i klanična industrija, saopštila je Privredna komora Beograda.

*Izvor: Beta

Dr Propast ume da bude i optimista...

Ekonomista Nurijel Rubini kaže da je optimizam u vezi sa rastućim tržištima ispravan i da su povremena "štucanja" samo simptom snažnog rasta.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=02&dd=02&nav_id=807383

    

Robna razmena Nemačke i Srbije u 2013. godini dostigla je istorijski maksimum od ukupno 2,787 milijardi evra, što je za 11,7 odsto više nego u 2012. godini, saopštila je delegacija nemačke privrede u Srbiji. Prema podacima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju i energiju, Srbija je u Nemačku u 2013. izvezla robu u vrednosti od 1,2 milijarde evra, što je za 23,8 odsto više nego u prethodnoj godini, dok je iz Nemačke uvezeno za 1,58 milijardi evra, što je za četiri odsto više nego u 2012. Deficit na srpskoj strani se smanjivao iz godine u godinu, tako da je u 2013. sveden na 381,83 miliona evra, u poređenju sa 968,29 miliona evra u 2008. godini.

Izvoz iz Srbije u Nemačku u poslednjih nekoliko godina je stalno rastao zahvaljujući sve mnogobrojnijim nemačkim preduzećima u našoj zemlji. Ona svoje proizvode iz fabrika širom Srbije izvoze kupcima i svojim partnerima na tržištu Nemačke i zemalja Evropske unije.

Država će dati garancije za još 63 miliona evra za RTB Bor, ali samo pod uslovom da to ne utiče na ukupni javni dug Srbije, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Izgradnja topionice i fabrike sumporne kiseline, uprkos mnogim odlaganjima, konačno mora da se okonča do kraja ove godine, ili će Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB, morati za to da preuzme odgovornost, precizirao je Vučić.

Najveći deo te sume obezbediće sam RTB, iz sopstvenih sredstava, ali ćemo za jedan deo morati da damo garancije države. Spremni smo da to učinimo, ali samo pod uslovom da se ne povećava javni dug.

Vučić je dodao da je RTB jedan od najvećih privrednih potencijala Srbije i da je zadatak vlade da od njega napravi jedan od najboljih rudnika u Evropi.

Znamo da je američka korporacija Freeport u okolini Bora pronašla rezerve od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, potvrdio je prvi potpredsednik Vlade.

JP: U budžet ćemo uplatiti koliko nam Vlada kaže

Javna preduzeća koja su prošlu godinu završila u plusu, tvrde za Tanjug da će u državnu kasu uplatiti najmanje polovinu svog prošlogodišnjeg profita, a možda i više ukoliko im Vlada tako naloži.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uputio je, u okviru intervjua RTS-u, kritiku javnim preduzećima da bi više novca trebalo da daju u budžet, jer mnoga od njih imaju monopolsku poziciju, a država od toga nema nikakve koristi.

Vučić je tom prilikom u emisiji "Upitnik" rekao i da pojedini direktori pribegavaju "šminkanju rezultata, praveći priču da su uspešni, a da to nisu".

Iz Elektromreže, Pošte i EPS-a poručuju da će, ako Vlada ne izda drugačiji nalog, u budžet uplatiti 50 odsto profita iz 2013, koliko im po zakonu sleduje, dok u Skijalištima Srbije navode da će ceo profit od svega 560.000 dinara preliti u državnu kasu.

U EPS-u, koji je, kako navode u ovom preduzeću, prošlu godinu završio sa 19 milijardi dinara dobiti, kažu da će u budžet uplatiti najmanje 50 odsto srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2013.godinu.

"Vlada će u skladu sa Zakonom o budžetu za 2014.godinu, doneti zaključak kojim će utvrditi procenat od dobiti svih javnih preduzeća za uplatu u budžet Srbije. EPS će poštovati odluku Vlade", kažu za Tanjug na ovoj adresi.

Isti stav dele i u Elektromreži, gde navode da su proteklu godinu završili sa ostvarenom neto dobiti od 1,62 milijardi dinara.

"Ostvarena godišnja dobit deli se na jednake delove između Vlade i JP EMS", kažu u ovom preduzeću.

JP Pošta Srbije u 2013. godini ostvarila je neto dobit u iznosu 2,83 milijarde dinara, što je za 230 odsto više nego u prethodnoj godini.

Iz ovog preduzeća poručuju da su lane u budzet uplatili polovinu iznosa ostvarene dobiti za 2012.godinu, pa će i ove postupiti po nalogu svog osnivača.

Zakon o budžetu za 2014. predviđa da su javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, dužna da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine deo od najmanje 50 odsto dobiti, po završnom računu za 2013. godinu uplate u budžet Republike Srbije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenjuje da bi Vlada mogla da zatraži od preduzeća da u budžet uplate i svu dobit, ali je veliko pitanje koliko bi se time dobilo.

"Pitanje je koliko je statistika koju su preduzeća predočila javnosti ispravna, jer je taj profit često samo knjigovodstveni", ističe Savić za Tanjug.

Kako (lepo) Emirati vide Srbiju?

Ekonomska saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je u usponu, Srbija ima ogromne privredne mogućnosti i mogla bi da postane jedna od najuticajnijih zemalja, u čemu će imati podršku Emirata, tvrdi ambasador UAE Juma Rashid Saif Al Dhaheri.

Od pre mesec dana UAE imaju ambasadora u Srbiji, koji je za RTS rekao da saradnja donosi dobro obema zemljama, ističući da se nada da će uskoro videti kako Srbija napreduje i postaje jedna od najuticajnijih zemalja.

Ambasador Al Dhaheri kaže da je prvi put u Srbiji i da je oduševljen lepotom zemlje, bogatom prirodom i dobrim ljudima koji su uvek spremni da pomognu.

Emirati teže međunarodnoj saradnji koja utiče na napredak naše države i stanovnika, a Srbija je jedna od najbogatijih zemalja u regionu istočne Evrope, napominje Dhaheri koji smatra da Srbija ima ogromne mogućnosti u oblastima industrije i poljoprivrede i da je bogata i velikim umovima.

To je dovelo do saradnje, koja će doneti dobro i Srbiji i Emiratima. Nema sumnje da su ugovoreni poslovi blizu realizacije, dodaje ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Emirati će, na primer, uvoziti jabuke iz Srbije, a verujem i da će projekat "Beograd na vodi" doneti ekonomski preporod vašoj zemlji, ističe Dhaheri.

Ekonomska saradnja dve zemlje donedavno jedva da je bila vredna pomena, ali su međusobne posete na najvišem nivou, značajno doprinele njenom usponu.

Pozajmica od milijardu dolara pod povoljnim uslovima, partnerstvo srpskog avioprevoznika sa Etihadom i projekat "Beograd na vodi", samo su neki od poslova koji se zajednički ostvaruju.

Poslovni ljudi iz Emirata i iz Srbije dovoljno su informisani, jer se često posećuju u poslednje vreme, pa su i predstavnici vaše Privredne komore imali mnogo sastanaka u našim privrednim komorama i sa ministrom privrede, navodi Dhaheri.

Kako napominje amabasador UAE, uskoro dolazi emiratska poslovna delegacija koja će posetiti i Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. "To će biti izuzetna prilika za razmatranje mogućnosti buduće i obimnije saradnje", dodaje Dhaheri.

Deloit tvrdi: Biće kao pre
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Poverenje investitora u Srednjoj Evropi sve više raste i približava se nivou koji je poslednji put zabeležen od u periodu između 2003. i 2007.

To se navodi u u najnovijem istraživanju "Analiza poverenja privatnih investicionih fondova u Srednjoj Evropi", koje je sprovela konsultantsko-revizorska kuća Deloit.

Gotovo dve trećine ispitanika, odnosno njih 60 odsto, očekuju intenzivnije sklapanje poslova, što je dvostruko više u odnosu na prethodno istraživanje, a to je ujedno i najviši zabeleženi nivo poverenja u protekle dve godine, navodi se u saopštenju Deloita.

"Evropa se više ne doživljava kao da je na ivici propasti, što znači da se investitori, posebno u SAD, opet okreću Evropi, posebno Srednjoj Evropi", objašnjava direktor u Deloitu zadužen za privatne investicije, Darko Stanisavić.

"Imajući u vidu da fondovi prate tržišta Srednje Evrope, možemo očekivati nova ulaganja, posebno kada je reč o Srbiji", ističe Stanisavić.

  

Nemci i Austrijanci `nišane` 25 srpskih firmi

Austrijski i nemački investitori zainteresovani su za kupovinu 25 državnih preduzeća u Srbiji, izjavio je predsednik Senata privrede u Srbiji Ivan Gros.

On je na predstavljanju ovog senata u Subotici rekao da su u pitanju preduzeća u državnom vlasništvu, iz grupe od preko 150 preduzeća u restrukturiranju.

Ja mislim da će od ovih 153 preduzeća u restrukturiranju, 20 do 25 biti interesantna za strani kapital. Smatramo da treba jedna intenzivna aktivnost da bi se zainteresovali strani partneri, rekao je Gros.

On nije želeo da govori o konkretnim preduzećima, pre nego što bude donet novi Zakon o privatizaciji, za čiji nacrt je ocenio da daje dobru osnovu, ali je ipak rekao da su u pitanju veliki sistemi iz sektora energetike i poljoprivrede.

Na pitanju da li su nemački i austrijski investitori zainteresovani za kupovinu tih preduzeća, Gros je rekao da interes sigurno postoji, samo da je pitanje pod kojim uslovima.

Za Srbiju prikupljeno 995 miliona evra

Za otklanjanje posledica poplava u Srbiji, na donatorskoj konferenciji u Briselu prikupljeno je 995 miliona evra, a za Bosnu i Hercegovinu je za istu namenu prikupljeno 809 miliona. Predstavnici 23 međunarodne organizacije i 60 zemalja obećali su da će dostaviti ovu sumu.

Na konferenciji "Obnovimo zajedno", ocenjeno je da su potrebe Srbije za otklanjanje šteta 830 miliona evra a Bosne - 650 miliona evra. Prikupljeno je i 42 miliona evra za prekogranične projekte, mahom za izgradnju sistema za sprečavanje poplava i prirodnih katastrofa.

Najveći deo sredstava biće upotrebljen za obnovu infrastrukture, energetike, puteva, stambenih objekata, poljoprivrede i malih preduzeća, piše u zaključcima donatorske konferencije.

* Evropska komisija 195.000.000 evra
(Za Bosnu 85 miliona, za Srbiju 80 miliona, 30 miliona za regionalne projekte)
* Slovenija 4,6 miliona evra ( po pola)
* Slovačka 660.000 evra
* Kanada 900.00 dolara
* Mađarska 1.000.000 evra
* Švajcarska - 11.800.000 evra
* Hrvatska - 1.350.000 evra
* Češka - 840.000 evra
* Grčka 300.000 evra
* Rumunija 100.000 dolara
* Turska - 3.350.000 evra (2.000.000 za BiH)
* Bugarska - 100.000 evra
* Portugal - 250.000 evra
* Alžir 1.000.000 dolara
* Jermenija 100.000 evra
* Austrija 8.000.000 evra
* Azerbejdžan 1.000.000 dolara
* Danska 7.000.000 evra
* Kina - obećanje da će pomoći
* Indonezija 200.000 dolara
* Italija 2.000.000 evra
* Indija 200.000 dolara
* Japan 10.000.000 evra
* Crna Gora 550.000 evra
* Norveška 9.500.000 evra
* Albanja 200.000 evra
* Poljska 270.000 evra
* Katar 10.000.000 katarskih rijala
* Rusija 35.000.000 evra
* Švedska 4.000.000 evra
* USA 7.500.000 dolara
* Velika Britanija 2.200.000
Makedonija 200.000 evra
* Kosovo - ponudili pomoć
* Letonija - pomoć u ljudstvu
* Meksiko - pomoc preko svetskog programa za hranu
Napomena: Svi ministri zemalja koje su pomogle Srbiju i BiH računale su u pomoc i novac koji su vec dali

Kompletan izvoz Zlatare Majdanpek u Indiju?

Potpisan memorandum o razumevanju između USHA Industries iz Nju Delhija i RTB Bor, čime je potvrđena zainteresovanost indijske kompanije za stoprocentni izvoz proizvoda Zlatare Majdanpek.

Plasman srebrnog i zlatnog nakita iz Zlatare na indijsko tržište koje je po potrošnji zlata, reklo bi se, najveće u svetu, za nas predstavlja veliki izazov iako ga mi ni mikronskim delom ne možemo pokriti.

Srbija može da računa na više od milijardu i po evra iz pristupnih fondova Evropske unije u sledećih šest godina, saopšteno je iz Evropske komisije.

Imamo dobre vesti za zemlje iz regiona proširenja, rekao je novinarima portparol komesara za proširenje Štefana Filea Peter Stano, predstavljajući planove EU za pomoć zemljama kandidatima do 2020. godine iz takozvani IPA-2 fondova.

Prema danas objavljenoj listi, Srbija će u ovom roku dobiti 1,508 milijardi evra, višestruko više nego bilo koja zemlja u regionu, prenosi Tanjug.

Stano je objasnio da je novina u programu IPA-2 to što se sredstva dodeljuju po uprošćenoj proceduri, što omogućava kandidatima elestičniji pristup određivanju prioriteta za njihovo trošenje.

"Sredstva su namenjena za strukturne reforme i unapređenje regionalne saradnje", rekao je Stano.

Prema planu, najviše novca će dobiti Turska, koja može da računa na gotovo 4,5 milijarde evra, a slede Srbija sa 1,508, Albanija, Makedonija i Kosovo sa po oko 650 miliona, dok je Crnoj Gori namenjeno 250 miliona evra.

Stano je rekao da Island i Bosna i Hercegovina nisu uključeni u ovaj program jer je Island povukao kandidaturu za članstvo u EU, dok u BiH na državnom nivou nije uspostavljen koordinacioni mehanizam za rapolaganje sredstvima.

Miletić: Od 50 do 100 hiljada vozila za izvoz u Rusiju

Predsednik Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže da će kvota izvoza Fijata u Rusku Federaciju biti predmet dogovora koji predstoje, ali da on očekuje da to bude između 50 i 100 hiljada vozila.

Predsednik Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže da će kvota izvoza Fijata u Rusku Federaciju biti predmet dogovora koji predstoje, ali da on očekuje da to bude između 50 i 100 hiljada vozila.
Miletić je za RTS, rekao da je i ranije postojala takva inicijativa sa naše strane, ali da je dogovor koji je postignut tokom današnje posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina "izvanredna vest za Srbiju".
"To je izvanredna vest pre svega za naše proizvođače i radnike koji rade u Fijatu imajući u vidu da je bilo problema u plasmanu tih vozila", rekao je Miletić.

Polovina firmi u Srbiji očekuje rast u narednoj godini[
BEOGRAD, 14. novembar 2014. (Beta) - Više od polovine rukovodilaca kompanija u Srbiji očekuje da će njihove firme rasti u narednih godinu dana, pokazalo je u petak objavljeno istraživanje o poverenju investitora revizorsko-konsultantske kuće EJ (Ernst i Jang).
Kako se navodi u saopštenju, Srbija je prvi put uključena u istraživanje kapital konfidens barometar (Capital Confidence Barometar), za centralnu i jugoistočnu Evropu, u kojem učestvuju rukovodioci velikih kompanija.

Istraživanje pokazuje da će doći do ubrzanja u oblasti spajanja i preuzimanja kopmanija u regionu i da je posle nekoliko godina kontrakcije i stagnacije, tržište poslovnih transakcija na putu oporavka.

Do oporavka će doći zahvaljujući transakcijama srednje vrednosti za koje se predvidja da će vratiti tržište na poziciju na kojoj je bilo pre finansijske krize, navodi se u istraživanju.
[url=http://www.beta.rs/

Alibaba uskoro u Srbiji?

Najpoznatiji svetski sistem elektronskog poslovanja Alibaba uskoro će se i praktično pozicionirati u Srbiji, najavljeno je danas u Privrednoj komori Beograda.

Ekonomski savetnik ambasade Kine u Beogradu Zhu Lianqui rekao je da Kina namerava da otvori centar za elektronsko poslovanje u Beogradu ili okolini, iz kog bi se pokrivao ceo region jugoistočne Evrope, u čemu očekuje institucionalnu podršku Privredne komore Srbije i Privredne komore Beograda.

U ovom centru bili bi izloženi uzorci robe koja bi mogla da se preuzme odmah u manjim količinama, a u većim da se naruči preko interneta, objasnio je on.

Precizirao je da bi se u ovom centru pravili kupoprodajni ugovori, a plaćanje obavljalo preko trećeg pravnog lica kao garanta koji bi novac prosleđivao dobavljaču tek kad kupac potvrdi da je zadovoljan isporukom, čime bi se eliminisali rizici.

Kineski amdasador je takođe kazao da se kompanija Alibaba sada nalazi i na berzi i da je rekord u elektronskom prometu robe u Kini oboren 11. novembra kada je premašio nekoliko desetina miliona juana, a 90 odsto kupovina na ovaj način su obavile žene.

Zašto predsjednik vlade Li Kećang, kreator nacionalne ekonomske politike i drugi čovjek tehnokratskog „petog naraštaja“ Politbiroa KP Kine dolazi u Beograd?

Otvorit će novi pančevački most i formalizirati ugovor o gradnji superbrzog (TGV) željezničkog kompleksa na liniji Beograd - Budimpešta - Beč. Time će pruga zaobići pravac Zagreb - Beograd kao transfernu dionica magistrale Solun - Hamburg. Našom prugom vozit će se ugljen i slični tereti, koji još taljigaju kroz Zagreb i zagrebački gradski centar. Osim toga, u Beogradu se očekuje potpisivanje ugovora o gradnji auto-ceste Banja Luka - Jajce, koja bi se u perspektivi spojila s Dalmatinom kod Dugobaba iznad Splita i polovicu hrvatskog auto-puta učinilo dvostruko manje isplativim u odnosu na današnje stanje, kad je ionako neisplativa.

Govori se i o drugoj kineskoj termocentrali u Bosni - prva se već gradi kod Doboja.
Također, spominje se investicija u četvrtu generaciju mobilne telefonije kroz državnu kompaniju M:tel.

U Beogradu će, dakle, biti riječi o golemim poslovima. Zato onamo i dolazi dvanaest ili petnaest europskih premijera. Svi premijeri susjednih zemalja, osim Hrvatske

CITAT ::

Potpredsednik za Evropu jedne od tri najveće kineske telekomunikacione kompanije ZTE, Sjao Ming, izjavio je da ta kompanija ima vrlo agresivan poslovni plan za Srbiju i da planira zapošljavanje srpskih inženjera, kao i poslove sa više mobilnih operatera i ministarstava u vladi.

"Mi smo jedna od najvećih kineskih kompanija za telekomunikacionu opremu i rešenja. Imamo vrlo agresivan plan za Srbiju. Danas smo pred dvojicom premijera potpisali sporazum o unapređivanju srpske telekomunikacione infrastrukture sa Ministarstvom trgovine i telekomunikacija. To je prvi korak", rekao je Sjao u intervjuu za RTS.

Sjao je rekao i da ZTE planira saradnju sa drugim ministarstvima, najpre sa Ministarstvom odbrane, ali i sa kompanijama, "Telekomom Srbija" i drugim operaterima, u nameri da nastavi da doprinosi srpskoj ekonomiji.

Na pitanje kako Srbija da privuče više kineskih investitora, Sjao je odgovorio da Kina smatra da je Srbija centar Balkana, koja, ako privlači turiste, trebalo bi da privuče i investitore.

"Takođe, vidimo pozitivne trendove. Vaša pozicija u regionu se popravlja, vaša vlada ima ambiciozne planove, poput pruge Beograd-Budimpešta, koja će se onda produžiti do Grčke. Kada se to sve sklopi, biće sasvim prirodno da kompanije ovde imaju svoje regionalne centrale i da odavde pokrivaju okolne države", ocenio je Sjao.

Sjao je podsetio da ZTI već godinama ima s Beogradskim univerzitetom, kao i da je preko kineske vlade donirala opremu ta telekonferencije.

On je najavio i da će se ova saradnja nastaviti i rekao da se nada da će u nju biti uključen i ZTA univerzitet, kako bi bili organizovani zajednički razvojni programi.

Neće me čuditi da sei na ove vesti pojave hejteri!

BEOGRAD – Srbija je na dobrom putu u sprovođenju reformi i postavila je dobre osnove za dugoročni razvoj, ocenili su danas eksperti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja predviđa da će privreda Srbije u 2015. godini imati minimalni rast od 0,5 odsto.

„Mi smo impresionirani stepenom provedenih reformi”, rekao je Direktor EBRD u Srbiji Mateo Patrone prilikom prezentacije izveštaja o tranziciji za prošlu godinu u Narodnoj banci Srbije. On je podvukao da je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jedan od ključnih koraka da se prebrodi ovaj težak period, a EBRD je spreman da podrži nastavak tih reformi.

I čuveni Forbes piše o srpskoj firmi Nordeus

Čuveni časopis Forbes je na svom portalu objavio tekst o srpskoj kompaniji Nordeus, koju nazivaju „Silicon Valley-Style“ startap iz Beograda.

Nordeus je kompanija čija je igrica Top Eleven jedna od najpopularniji sportskih igara u svetu, a još veću popularnost stekla je sa pojavom Jose Mourinha kao promotera, piše Forbes.

Za Branka Milutinovića, jednog od osnivača, kaže se da je instant uspeh igrice više pitanje njegovog znanja, a ne sreće. Forbes piše da Srbija možda deluje kao zemlja u kojoj startapovi nisu plodno tle, ali da bivša Jugoslavija ima tradiciju školovanja dobrih inžinjera od kojih mnogi danas rade u kompanijama kao što su Microsoft, Google i slične.

Upravo iz Microsoftove evropske kancelarije dolazi i Milutinović sa drugarima „osnivačima“, koji se vraća u Beograd i osniva Nordeus.

Početak Nordeus je klasična priča života sa roditeljima i kancelariji ’bez prozora’, ali i sa ulaganjem manjim od 100.000 dolara, pet zaposlenih i lansiranjem igrice, bilo im je potrebno samo tri nedelje da povrate uloženi novac. Sada je to firma koja svake godine duplira broj zaposlenih, piše Forbes.

„Od svih ljudi koji su kod nas bili zaposleni samo je jedan otišao. Microsoft ima mnogo više, ali plata kod nas je najveća u Srbiji i u regionu, i to po četvrtu godinu zaredom. Istraživanja kod zaposlenih radimo svakih šest meseci, a u tim istraživanjima večina zaposlenih vidi svoju budućnost u Nordeusu i to na dug period“, kaže Milutinović za Forbes.

U nastavku teksta Forbes piše o beneficijama zaposlenih, a tekst zaključuje Milutinović sledećom rečenicom.

„Pokušavamo da napravimo kompaniju svetske klase, sa svetskim proizvodima. Dobro radimo, ali i mnogo ulažemo u naše ljude.“

Beograd postaje raj za svetske milijardere

Beograd će uskoro biti raj za superbogataše, procena je vodećih svetskih stručnjaka za nekretnine. Naime, portal “Biznis insajder” preneo je analizu konsultantske agencije za nekretnine “Najt Frank”, prema kojoj je prestonica Srbije lokacija sa svetlom budućnošću.

Kako piše “Biznis insajder”, pozivajući se na godišnji izveštaj “Najt Franka”, Beograd, Panama Siti i Adis Abeba i Jangon uskoro bi mogli postati globalne finansijske prestonice i rajevi za najbogatije ljude sveta.

U toj analizi se predviđa da bi mnogi od svetskih multimilionera, koji trenutno žive u Londonu, Tokiju i Njujorku, uskoro mogli da počnu da se preseljevaju u gradove sa rastućim tržištima i neiskorišćenim prilikama, kako bi zaradili još više novca.

Za Beograd se navodi da je finansijski i poslovni centar jugoistočne Evrope. Takođe, predviđa se da će u prestonici Srbije broj superbogataša do kraja sledeće decenije posrasti za 72 odsto, pogotovo zbog poreskih olakšica i subvencija kojima je cilj da podstaknu direktne strane investicije.

Ministar privrede Željko Sertić potpisao je u ime Vlade Memorandum o razumevanju s kuvajtskom kompanijom "Alghanim national", "Arab investom" iz Novog Sada i Opštinom Bečej, o 120 miliona dolara investicije u izgradnju turističkog kompleksa.

Planirana je izgradnja banjskog i turističkog kompleksa u Bečeju, s hotelima, zabavnim parkom, restoranima, konferencijskim kapacitetima, poslovnim prostorima, vilama, apartmanima, marinom, tržnim centrom i drugim pratećim objektima, saopštilo je Ministarstvo privrede, prenosi Beta.

"Investitor namerava da na izgradnji i opremanju turističkog komplekasa angažuje preduzeća iz Srbije", navodi se u saopštenju.

Vrednost investicije je oko 120 miliona američkih dolara.

"Pre šest godina fabrika "Panasonika" u Svijalncu je počela da radi sa 13 radnika a sada zapošljava oko 300 radnika, ima veliku proizvodnju i ozbiljnu tehnologiju", rekao je Milanović.

Od "Panasonika" Svilajnac sada u budžetu ima priliv od preko 20 miliona dinara, a pomoć Vlade Japana Svilajncu, što direktno kroz donacije, što preko svojih investitora, su preko 300.000 evra, objasnio je on.

Podsetio je da je saradnja Svilajnca i Japana počela dolaskom "Panasonika".

"Poslednja donacija stigla je ove nedelje, a reč je o kombinovanom vozilu - rovokopaču, vredanom više od 70.000 evra", rekao je Milanović.

Prošle godine Vlada Japana je donirala aparate i opremu Domu zdravlja u vrednosti oko 71.000 evra. Reč je o rentgen i ultrazvučnom aparatu, zatim EKG aparatu, inhalatoru i još nekim medicinskim aparatima, precizirao je Milanović.

Ove godine Vlada Japana će, kako se očekuje, finansirati izgradnju vodovodne mreže u selu Sedlaru, dužine preko 2.500 metara čija je vrednost oko 15 miliona dinara, zaključio je Milanović.

Nemci ublažavaju stav prema Srbiji
Prva poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji mogla bi da budu otvorena u oktobru, uz saglasnost Nemačke.

Do te vesti je nezvaničnim putem stigla agencija Tanjug, iz navode da je u načelu postignuta saglasnost da se formalna odluka donese na ministarskom sastanku u septembru, a da se konkretna poglavlja otvore u oktobru, sa čime je saglasna i Nemačka, koja je donedavno bila rezervisana po ovom pitanju.

Kako je rekao Tanjugov diplomatski izvor, skup “Prijatelji Srbije“ je bio dobra prilika da ministri nezvanično preciziraju pozicije svojih zemalja kako na jesen, kada se otvaranje poglavlja zvanično nađe na dnevnom redu, ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.

Kako je Tanjugu ranije rekao jedan briselski diplomata koji je želeo da ostane anoniman, ovako širok odziv na skupu dokazuje da u EU ne samo da nema ni jedne zemlje koja ne želi da vidi Srbiju kao članicu, već da postoji dobra volja da joj se pomogne na putu u Evropu.

O važnosti koju su u Briselu dali ovom skupu govori i to što je zbog njega pomeren početak ministarskog saveta EU posvećenog izbegličkoj krizi.

Glavni cilj skupa bio je da se pripremi teren da se što pre otvore prva pregovaračka poglavlja, što Austrija i Italija već duže vremena zagovaraju.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=18&nav_category=11&nav_id=993179