BLOOMBERG NEWS

U petak 4. decembra ce biti objavljena i stopa nezaposlenosti u SAD-u u novembru. Proslog meseca nivo nezaposlenosti je bio 10,2 odsto.

sta oznacava kolona " % from 50" ?

% from 50 - koliko je procenata vrednost indeksa od 50 day moving average.

Europe is serious about introducing new rules to rein in hedge funds. Finance ministers gathered in Brussels want to pass new financial market regulations, but concern about the falling euro has overshadowed the meeting on Tuesday. Comments from Germany haven't helped, say some.

European Union finance ministers are meeting in Brussels on Tuesday in an effort to agree on rules governing the regulation of hedge funds. And, in a break from the 27-member bloc's consensus-driven past, the ministers will likely do so over the objections of Great Britain.
http://www.spiegel.de/international/europe/0,1518,695386,00.html

On Tuesday, Germany's market regulator BaFin announced a ban on naked short-selling of euro-zone government bonds and of shares in 10 of Germany's biggest financial institutions. It also banned naked credit default swaps on euro-zone government bonds -- in other words, taking out credit default swaps (a kind of insurance that protects investors against falling bond prices) on bonds that one does not own. The ban came into effect at midnight on Tuesday and will run until March 31, 2011.

Ali ni ovo neće ići tako lako!
Hedgefonds se bune, prete... da će napustiti tržišta Evrope!
80% Hedgefondova sedi u Londonu, (od toga su 50% samo ispostave fondova iz USA!!) odatle i dolazi glas pobune. Preti se i tužbom u Briselu!!
Ova čvrsta regulacija poslovanje Hedgefondova, jeste neophodna, slažu se eksperti, ali je i malo preteran, ona tera šefove Hedgefondova da otkriju svoje strategije! A to je previše, to je kao da se od Coca Cle traži da otkrije recept svog napitka...

Templeton Asset Management Ltd.’s Mark Mobius said the global economy will avoid a “double dip” recession and falling stock prices have created buying opportunities in east European countries including Hungary.

Pričaju ljudi sve i svašta, ali ovaj Templeton je ipak važan za nas.

Aritmeticar ::

Templeton Asset Management Ltd.’s Mark Mobius said the global economy will avoid a “double dip” recession and falling stock prices have created buying opportunities in east European countries including Hungary.

Pričaju ljudi sve i svašta, ali ovaj Templeton je ipak važan za nas.

Ma ne toliko sto je vazan za nas, vec sto je Mark Mebijus ipak poznati investitor, jednom je cak u direktnoj opkladi pobedio Vorena Bafeta u poslu oko PetroCajne (PetroChina), tesko da bi sebi dopustio luksuz da nesto pausalno kaze. Inace, Mebijus je u februaru rekao da ce globalne berze proci kroz korekciju izmedju 15% i 20%. To sada gledamo.

GLOBUS U RETROVIZORU
Filantropija američkih milijardera
Autor/izvor: Marko Kovačević, SEEbiz
GLOBUS U RETROVIZORU - Dok je takmičenje najboljih fudbalskih reprezentacija na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi donelo nekoliko velikih iznenađenja i više golova nego u prvom kolu, alarmantne vesti stižu iz Kirgizije, gde je u etnički motivisanom nasilju poginula najmanje 191 osoba a 400.000 ljudi je napustilo svoje domove. Američki predsednik Barak Obama prvi put se obratio naciji iz Ovalne sobe govoreći o naftnoj katastrofi u Meksičkom zalivu, a EU razmatra koncept „dinamičnog duga“.

Nestabilna Kirgizija. Ulične borbe između manjinskih Kirgiza i većinskih Uzbeka u gradu Ošu na jugu Kirgizije ubrzo su prerasle u „pogrom“. U nasilju koje je počelo 10. juna dosad je poginula najmanje 191 osoba, dok predsednica privremene vlade Roza Otunbajeva strahuje da bi taj broj mogao da bude desetostruko veći. Ujedinjene nacije su iznele procenu da je oko 400.000 ljudi u izbegličkim kampovima, od kojih je 100.000 prešlo granicu sa Uzbekistanom. Kirgizija se još nije stabilizovala nakon svrgavanja predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a Otunbajeva je tokom sedmice zatražila vojnu intervenciju Rusije – što u Moskvi nisu prihvatili.

Na dalju destabilizaciju i izbijanje nasilja uticale su složene političke prilike u Kirgiziji nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Za razliku od susednih Uzbekistana i Kazakstana, koji imaju neprekinuti niz vladavine jednog autoritarnog predsednika u poslednjih 20 godina, Kirgizija je prošla kroz dve revolucije (2005. i 2010.) u kojima su predsednici zbačeni zbog diktature i rasprostranjene korupcije. Uprkos promenama na čelu države, nije bilo uspeha u stvaranju odgovorne i konsociacione političke strukture koja bi mogla da pomiri razlike između suprotstavljenih etničkih i političkih opcija. Pre izbijanja nasilja najavljen je referendum o zameni predsedničkog sistema parlamentarni za 27. jun, i izbori za oktobar. Iako ostaje upitno kako će proteći najavljeni referendum, mogućnost za uvođenje parlamentarnog sistema nagoveštava promenu političkih običaja u srednoj Aziji.
Nikako ne treba zanemariti ulogu međunarodnog faktora. Naime, Sjedinjene Države u Kirgiziji imaju vazduhoplovnu bazu Manas, koja je od vitalnog za operacije NATO u Avganistanu. Nedaleko odatle nalazi se i ruska vojna baza Kant. Međutim, pomenute države nisu bile spremne/zainteresovane za intervenciju ili neki vid „kolektivne akcije“, već su samo ponudile humanitarnu pomoć. Iako je sa stanovišta interesa velikih ovo možda samo „lokalni“ konflikt, problemi mogu nastati ako se on proširi izvan Kirgizije, i tada bi verovatno privukao pažnju Šangajske organizacije za saradnju i NATO. U ovom slučaju nije jasno dokle se proteže važenje principa da ono što odgovara interesima može da ide i po cenu griže savesti.

Obamina kritika - nova energetska orijentacija? Predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama saopštio je iz Ovalne sobe u utorak 15. juna da je „tragedija koja se odvija u na našoj obali (Meksičkom zalivu) dosad najbolniji i najmoćniji podsetnik da je za ovu generaciju baš sada vreme da prigrli budućnost čiste generacije“, poredeći ekološku katastrofu sa glavnim američkim protivnikom Al Kaidom. On je rekao da će otklanjanje posledica izlivanja nafte trajati „mesecima pa čak i godinama“, i da to „nije poslednja kriza sa kojom će se suočavati Amerika“. U Beloj kući je sledećeg dana Obama „ugostio“ čelnika BP-a Tonija Hauarda, i tom prilkom je dogovoreno da se napravi fond pod kontrolom američke vlade u koji će, kako se pretpostavlja, BP uplatiti 20 milijardi dolara za otklanjanje i nadokandu štete.

Evropska unija razmatra koncept „dinamičnog duga“. Lideri država članica EU sastali su se u Briselu u četvrtak 17. juna kako bi pojačali budžetsku disciplinu i obratili veću pažnju na „razmere i kretanje duga, kao i njegovu održivost“. Prema ovom preldogu, država članica će biti odgovorna ako njen javni dug ne pokazuje trend smanjivanja. Jedan od razloga za novi odnos prema javnom dugu jeste taj što čak 12 država članica u ovom trenutku ne zadovoljava postojeći kriterijum konvergencije koji predviđa maksimalni dug u visini od 60 procenata BDP. Na ovaj način, direktne „sankcije“ izbegavaju države članice poput Italije, Belgije, Francuske i Nemačke.

Estonija pred uvođenjem evra. Evropska unija je u četvrtak 17. juna načelno odobrila zahtev Estonije da postane 17. članica evrozone. Da bi odluka bila formalizovana, potrebno je da ministri finansija sledećeg meseca daju zeleno svetlo. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo čestitao je Estoniji, rekavši da je ta država „ispunila kriterijume za prihvatanje evra“. U toj baltičkoj zemlji vlada uverenje da će zamena krune za evro podstaći strana ulaganja i doprineti rastu privrede od 4 procenta u 2011. godini.

„Zavet davanja“ američkih milijardera. U najnovijem broju magazin Fortune donosi priču o oživljavanju filantropije u SAD. Naime, Voren Bafet i Bil Gejts predvode inicijativu da američki milijarderi daju najmanje polovinu svog bogatstva u dobrotvorne svrhe, i smatraju da bi prikupljanje 600 milijardi dolara pomoglo rešavanju brojnih socijalnih i ekonomskih problema u zemlji i svetu. Bafet, koji je vlasnik fonda Berkshire Hathaway i drugi najbogatiji čovek na svetu, obećao je da će u dobrotvorne svrhe dati 99 procenata svog 47 milijardi dolara vrednog imetka. Tako će Bafetovo bogatstvo biti raspodeljeno između pet fondacija, među kojima je i Gejtsova. Oni apeluju na pristupanje tzv. „zavetu davanja“ – koji nije obavezujući ali predlaže poklanjanje više od milijardu dolara. Od ukupno 793 milijardera u svetu (400 u SAD), samo njih 14 priložili su više od milijardu dolara prošle godine, navodi magazin Forbs. Ukupna davanja u dobrotvorne svrhe u Americi 2009. godine iznosila su „tek“ 303,75 milijardi dolara.

Francuzi teže do penzije. Najava podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine izazvala je nezadovoljstvo u Francuskoj 16. juna. Vlada planira da sprovede reformu penzionog sistema do 2018. godine, i na taj način smanji deficit u penzionom fondu koji iznosi 32 milijarde evra. Opozicione stranke su osudile plan, dok su sindikati pozvali na štrajk.

Vekovna bankarska tajna – ne po svaku cenu. Švajcarski parlament je u četvrtak 17. juna odobrio međunarodni ugovor kojim se američkoj vladi daju podaci o klijentima kojima je švajcarska bank UBS pomogla da izbegnu plaćanje poreza. Podsetimo, UBS je prošle godine platila odštetu američkoj vladi u iznosu od 780 milijardi dolara, a sada su istrazi dostupni podaci o 4.450 spornih klijenata. Očekuje se da će ova odluka uticati na oporavak bankarskog sektora u Švajcarskoj, a vrednost deonica UBS-a tog dana porasla je za 1,35 procenata.

VAŠINGTON, 19. februara 2011. (Beta-AFP) - Medjunarodni monetarni fond (MMF) je u petak noću objavio stupanje na snagu amandmana na svoj statut koji mu omogućava da po svojoj proceni investira svoj kapital na finansijskom tržištu.

MMF u saopštenju kaže da je dovoljan broj država-članica ratifikovao amandman predložen 2008, kao deo reformi "modela prihoda" Fonda.

Sada je "Fond ovlašćen da koristi valutu jedne od svojih (zemalja) članica koji je na investicionom računu, na način na koji (Fond)odredi", piše u amandmanu.

MMF je do sada morao da traži dozvolu države čiju valutu želi da koristi što su uglavnom američki dolari. Fond je do sada imao pravo da kupuje samo hartije od vrednosti koje izdaje država ili multilateralna organizacija.

Ovaj amandman će omogućiti Fondu da slobodno reinvestira prihod od oko 14,8 milijardi dolara od prodaje jedne osmine svoje zalihe zlata 2009. i 2010. godine (403.3 tone).

Ovo je mnogo dobra vest!

Ja se izvinjavam,nisam narocito strucan,znaci li to da ce oni moci investirati u AIK,na primer,ako procene da je to dobro za njih. hvala unapred

http://www.bloomberg.com/markets/stocks/futures/

Svet će 2013. zahvatiti "prava oluja", s obzirom da će ekonomije širom sveta ili usporiti, ili potpuno stati, da i dalje rastu geopolitičke pretnje, a dužnička kriza u evrozoni produbljuje, prognozirao je američki ekonomista Nurijel Rubini.

Rubini, profesor Univerziteta u Njujorku, poznat pod nadimkom "Doktor Katastrofičar" jer je predvideo finansijsku krizu iz 2008. godine znatno pre njenog početka, izdvojio je pet glavnih činilaca koji bi iduće godine mogli da ugroze svetsku ekonomiju.

Ti faktori su pogoršanje dužničke krize u zoni evra, povećanje poreza i kresanje potrošnje u Sjedinjenim Američkim Državama koji bi mogli da gurnu najveću svetsku privredu u recesiju, teško prizemljenje privrede Narodne Republike Kine, druge po veličini u svetu, dalje usporavanje rasta tržišta u usponu i vojni sukob zapadnih zemalja sa Iranom, naveo je Rubini u televizijskom intervjuu Rojtersu.

Rubinijeva tmurna prognoza za 2013. nije nova, ali dobija na značaju, s obzirom da usporavanje najvećih svetskih ekonomija i dužnička kriza u evrozoni podstiču previranja na finansijskim tržištima.

Posle, kako očekuje Rubini, stagnacije vrednosti američkih akcija u 2012, tržište vrednosnih hartija u SAD bi iduće godine moglo da se suoči s oštrom korekcijom nadole, pri čemu Uprava federalnih rezervi (Fed) neće moći mnogo da učini da bi taj pad zaustavila.

Ove godine bi moglo da dođe do slabog uspona vrednosti akcija jer bi investitore moglo da ohrabri dalje kvantitativno labavljenje (QE) monetarne politike Fed i njenog šefa Bena Bernankija, ali, ukoliko bi američka ekonomija oslabila, "to bi učinilo pritisak na rast zarada kompanija", ukazao je Rubini.

"Doktor Katastrofičar" smatra da bi američka centralna banka mogla da bude primorana da se opredeli za nekonvencionalne opcije u sprovođenju monetarne politike, budući da podsticajni efekat nekoliko talasa QE, odnosno štampanja novca radi kupovine vladinih obveznica, vremenom iščezava.

Nekonvencionalne mere bi mogle da uključe "ciljanje kamatnih stopa na 10-ogodišnje vladine obveznice na jedan odsto, politiku kreditnog labavljenja pre nego kvantitativnog, ciljanje nominalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), ciljanje nivoa cena i mnogo drugih mera koje su više ezoterične", ukazao je Rubini.

Rubini smatra da bi, "Fed, na kraju krajeva, ukoliko sve pođe onako kako ne treba, mogao čak da kupuje akcije".

Britanska banka HSBC saglasila se da plati kaznu u iznosu od 1,9 milijardi dolara kako bi okončala višegodišnji sudski proces koji su protiv nje pokrenule američke vlasti, optužujući je za kršenje propisa za sprečavanje pranja novca.

Najveća evropska banka je danas priznala i javno se izvinila zbog kršenja propisa o kontroli pranja novca, objavljujući da je postigla sa tužilaštvom - Ministarstvom pravde Sjedinjenih Američkih Država - takozvani ugovor odgođene optužbe, izveštavju agencije.

"Prihvatamo odgovornost za greške napravljene u prošlosti. Rekli smo ranije i ponavljamo još jednom da nam je iskreno žao zbog toga. Današnja HSBC banka je iz temelja drugačija u odnosu na onu koja je napravila greške", rekao je izvršni direktor Stjuart Guliver, prenosi agencija Rojters.

HSCB je optužena da je zbog nemarnog nadzora u periodu od 2006-2009. godine omogućila transfer gotovine u iznosu od oko 15 milijardi američkih dolara klijentima koji su to radili u korist država poput Irana i Sirije, meksičkih narko kartela, terorističkih organizacija, utajivača poreza.

Svet 2013: Srčani napadi investitora!

Američka investiciona banka "Morgan Stenli" sastavila je spisak mogućih "makroiznenađenja" u 2013.

Prema tom spisku, mogući scenario je da će Banka Japana "osvojiti" Evropu kupovinom vladinih obveznica problematičnih zemalja.

Zatim, da će izbori u Italiji uništiti evro, a kineske vlasti ugušiti ekonomiju sopstvenim rukama, dok će Rusija težiti ka ponovnom uspostavljanju ŠSR-a.

To je tek nekoliko događaja koji će u sledećoj godini promeniti tok istorije i izazvati kod mnogih investitora srčane napade, ukazali su analitičari te banke.

"Morgan Stenli", koji već 30 godina u decembru objavljuje spisak makroekonomskih događaja koji mogu da začude učesnike na tržištu i da ih uznemire, ocenjuje da je verovatnoća da se oni obistine 50 odsto.

Prema scenariju za iduću godinu, rast svetske ekonomije će ostati u "zoni sumraka" - negde između početka stabilnog rasta i mogućnosti ponovnog pada u recesiju, objavljeno je na Internet strani Finmarket.ru.

Problem inflacije u svetskoj ekonomiji je iščezao, mada brzo uspostavljanje ekonomskog rasta u SAD i Kini, šokovi na tržištu prehrambenih proizvoda ili znatni rast aktiva centralnih banaka mogu da dovedu do skoka stvarne i očekivane inflacije.

Regulatori u tom slučaju neće rizikovati i preduzimati bilo kakve ozbiljne mere radi zaustavljanja rasta cena u svetu, s obzirom na znatnu krhkost svetskog finansijskog sistema i zavisnost od niskih kamatnih stopa. Centralne banke će najverovatnije ignorisati inflatorne skokove ili će sasvim odustati od svojih ciljeva za inflaciju.

Rast cena pšenice će dovesti do novih nemira i pobuna, prognoziraju analitičari "Morgan Stenlija".


Američki političari neće uspeti da se dogovore o smanjenju budžetskog deficita i SAD će na početku 2013. početi da padaju u "fiskalnu provaliju". Reakcija tržišta će, međutim, primorati demokrate i republikance da brzo postignu sporazum, nakon čega će ekonomsko poverenje odmah početi da raste, kao i investiciona aktivnost, a takođe će se situacija na tržištu rada ubrzano popraviti.

Banka Japana će otpočeti agresivnu borbu protiv jačanja kursa jena, a deo te strategije će biti kupovina obveznica članica evrozone kako bi se snizio kurs jena pre nego što Evropska centralna banka (ECB) počne s realizacijom svog programa kupovine obligacija problematičnih zemalja. Japanska centralna banka će, dok ECB bude čekala da Španija zatraži pomoć iz antikriznog fonda ESM, kupovati obveznice tog fonda i visokoprinosne obligacije zemalja centralne Evrope i postati glavni kreditor evrozone.

Kampanja pred prevremene izbore u Italiji, koji će verovatno biti održani u februaru, odvija se uz žestoke kritike mera stroge budžetske štednje, što plaši inestitore koji strahuju da bi ta zemlja mogla da napusti evro.

Prema scenariju "Morgan Stenlija", panika na tržištu primorava Italiju da se obrati za pomoć iz spasilačkog fonda evrozone i, kao rezultat, Italija, a ne Španija, daje znak za početak programa ECB za kupovinu obveznica. Za investitore će, međutim, ta odluka stići prekasno, oni će rasprodavati evro i vrednosne hartije rubnih članica evrozone. Italija će na taj način biti pokretač nove krize.

Investitori će naći novi razlog za brigu, s obzirom na to da su se već navikli na misao da će Grčka u doglednoj budućnosti ostati u evrozoni i počinju da strahuju od izlaska Britanije iz EU.


Kad je reč o Kini, vlasti te zemlje će, neočekivano za sve, odlučiti da u ranom stadijumu ekonomskog oporavka preduzmu šok terapiju i snažno pooštre finansijske uslove u zemlji, što će dovesti do zamrzavanja likvidnosti u bankarskom sistemu, oštrog ograničavanja kreditiranja i otpočinjanja serije bankrotstava zbog nemogućnosti vraćanja kredita.

Predsednica Brazila Dilma Rusef će nastaviti s ispunjavanjem obećanja za realizaciju ambicioznog programa izgradnje infrastrukture u šestoj po veličini ekonomiji na svetu, što će dovesti do porasta investiranja u tu zemlju, kao i do snažnog jačnja njene valute reala.

U Rusiji predsednik Vladimir Putin uspešno mami Ukrajinu u Evroazijsku carinsku uniju u zamenu za povoljne isporuke ruskih energenata.V rata EU za ukrajinske vlasti se zatvaraju, budući da je nemoguće istovremeno biti član obeju struktura. Lideri postsovjetskog prostora - Rusija, Ukrajina, Belorusija i Kazahstan - opet su zajedno.

Uklanjanje trgovinskih i investicionih barijera dovodi do snažnog skoka ekonomskog rasta u tom regionu. Kursevi ukrajinske grivne i beloruske rublje se u tako povoljnoj klimi stabilizuju, predviđa scenario banke "Morgan Stenli" za 2013.

NEW YORK - Budući "šampioni" privrednog rasta biće između ostalih Indonezija, Nigerija, Meksiko, Filipini i Turska.

U grupi od 11. najvećih budućih rastućih privreda navedene su dalje Južna Koreja i Bangladeš.

Američka banka "Goldman Sachs" predviđa da će za četrdesetak godina 11 zemalja koje su trenutno u senci sadašnjih članica BRIK postatati ekonomije sa najvećim privrednim rastom, bacivši u zasenak sadašnje najrazvijene zemlje sveta.

Poljska, Čile, Ukrajina i Katar su takođe na toj listi jer su te zemlje ogromnih potencijala i koje po oceni konsultanske firme "Ernst & Young" očekuje lepa budućnost.
BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južnoafrička Republika.
"Ernst & Young" je takođe napravio svoju listu 25 zemalja sa rastućim ekonomija uvrstivši zemlje koje će ove godine ostvariti privredni rast od 4,5 odsto, a sledeće 5,5 odsto, što je dvostruko više od prosečnog rasta svetske ekonomije.
Zajednička karateristike dolazećih ekonomskih sila je ta što te zemlje predstavljaju "antitezu" sadašnjih razvijenih zemalja u nekoliko domena.
Za razliku od Italije, Japana i Kanade čije stanovništvo stari a samim tim i domaća potražnja pada, Indonezija i Turska, na primer, imaju ogromanu populaciju mladih koja teži povećanju standarda i koja je motor privrednog razvoja.
Prema proceni banke HSBC, oko tri mijarde ljudi će se do 2050. pridružiti sadašnjoj srednjoj klasi sa godišnjim prihodom između 3.000 i 15.000 dolara, a polovina njih biće stanovnici zemalja u usponu.
Prosečna starost stanovnika vodeće nacionalne privrede u svetu, Sjedinjenih Američkih Država je trenutno 39 godina, NR Kine 35 godina, a Filipina samo 23 godina, što jasno govori o ogromnom potencijalu u pogledu budućih potrošača zemalja sa mladom populacijom.
Jedan broj zemalja u usponu zahvaljujući razvijenom domaćem tržistu, odnosno velikom broju potrošača, odeleva evropskoj ekonomskoj krizi, što nije slučaj sa svim članicama BRIK.
Indonezija će u 2012. ostvariti privredni rast od šest odsto, Filipini 5,5, Čile pet odsto, dok će Brazil morati da se zadovolji sa 1,5 odsto jer privreda najveće latinoameričke države u velikoj meri zavisi od izvoza.

BLOOMBERG:
Dinar ce da raste do 108 din za evro.
Ovo ni Sutra nije mogao da predvidi!

Boranija ::

BLOOMBERG:
Dinar ce da raste do 108 din za evro.
Ovo ni Sutra nije mogao da predvidi!

Mislim da NBS neće pustiti da toliko ojača. Bilo bi pogubno za privredu. A s obzirom da Jorgobanka voli da šteka evre i dolare u devizne rezerve, prodavaće dinare samo tako.

NEW YORK - Na Wall Streetu su u sredu cene akcija pale, jer se ulagači plaše da će Fed uskoro zaoštriti monetarnu politiku, pa sigurnost traže u dugoročnim obveznicama, na koje poslednjih dana rastu prinosi.

Dow Jones oslabio je 106 bodova, ili 0,69 posto, na 15.302 boda, dok je S&P 500 skliznuo 0,70 posto, na 1.648 bodova, a Nasdaq indeks 0,61 posto, na 3.467 bodova.

Od polovine prošle nedelje, kada je predsednik Feda Ben Bernanke rekao da će se na jednoj od idućih sednica centralne američke banke odlučivati o smanjenju podsticajnih monetarnih programa, prinosi na obveznice rastu.

Juče su na 10-godišnje američke obveznice dostigli 2,235 posto, najviši nivo u više od godinu dana. Time je smanjena razlika između prinosa na te obveznice i dividendnog prinosa na akcije u sastavu S&P 500 indeksa, koji iznosi oko 2,39 posto.

„Rast kamata na 10-godišnje obveznice poslednjih dana konačno je povećao privlačnost obveznica u odnosu na neke akcije", kaže Michael Sheldon, strateg u kompaniji RDM Financial.

Defanzivni sektori predvodili su ovogodišnji rast cena akcija jer su u okruženju s rekordno niskim kamatnim stopama ulagačima bile privlačnije akcije s većim dividendnim prinosima nego obveznice s fiksnim prinosima.

No, juče su defanzivni sektori bili najveći gubitnici. S&P indeksi telekomunikacionog, zdravstvenog i komunalnog sektora pali su 1,5 posto, dok je S&P indeks proizvođača roba za široku potrošnju potonuo 1,9 posto. Ukupno je od 10 sektora S&P 500 indeksa, juče njih devet izgubilo na vrednosti.

Na povlačenje ulagača s tržišta ukazuje iznadprosečan obim trgovanja. Na Wall Streetu, NYSE MKT-u i Nasdaqu vlasnika je juče zamenilo 6,7 milijardi akcija, dok prosečan dnevni obim u ovoj godini iznosi 6,4 milijarde.

I na evropskim berzama cene akcija su juče pale. Londonski FTSE indeks potonuo je 1,99 posto, na 6.627 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,70 posto, na 8.336 bodova, a pariski CAC 1,89 posto, na 3.974 boda.

Ове године Сорош је у првом кварталу почео да улаже новац у пут-опције на S&P 500 купујући за износ од 409 милиона долара. Али, тржиште је наставило да напредује и у другом кварталу и Сорош је повећао улог до 1,25 милијарди долара

Америчке корпорације сада коштају сувише скупо, а њихов приход од дивиденди нижи је од прихода државних облигација САД: акције Coca-Cola доносе 2,8 % годишње, McDonalds – 3,2%, а тридесетогодишње облигације – 3,8% годишње

ЈЕДАН од најуспешнијих финансијера, који према информацији Forbes-а заузима 30. место на списку најбогатијих људи на планети, Џорџ Сорош, ставио је велики улог на пад америчког тржишта.

Према резултатима другог квартала ове године, у његовом Soros Fund Management налазило се пут-опција (продајних) на ETF S&P 500 (фонд берзе који прати индекс S&P 500) на износ од 1,25 милијарди долара. Таква опција даје власнику право да прода одређени број актива (у овом случају – акција фонда ETF S&P 500) по унапред договореној цени и у одређеном року. Такве инвестиције се изводе када се очекује снижење цена актива.

Не може се са сигурношћу рећи да Сорош игра против тржишта, јер нису познати параметри опција, сматра Константин Бушујев, шеф управе за анализу тржишта „Индекси брокера”. Ипак, он сматра да постоје основе за пад индекса фондова САД, тим пре што се индекс S&P 500 у последњих 12 месеци повећао више од 21%.

„Америчке корпорације сада коштају сувише скупо, а њихов приход од дивиденди нижи је од прихода државних облигација САД: акције Coca-Cola доносе 2,8 % годишње, McDonalds – 3,2%, а тридесетогодишње облигације – 3,8% годишње”, наглашава Бушујев.

Аустралијски блогер Булион Берон приметио је да није први пут да Сорош купује пут-опције за индекс S&P 500. У првом кварталу 2011. године фонд је купио опције за 538 милиона долара, а након шест – седам недеља индекс је пао за 16%.

У првом кварталу 2012. године Сорош је поново купио опције за 509 милиона долара, а индекс је поново пао 9%

Ове године Сорош је у првом кварталу почео да улаже новац у пут-опције на S&P 500 купујући за износ од 409 милиона долара. Али, тржиште је наставило да напредује и у другом кварталу и Сорош је повећао улог до 1,25 милијарди долара.

Сорош је постао познат по „игри против тржишта”.

Године 1992. за један дан зарадио је око милијарду долара играјући против фунте.

У фебруару ове године извештавано је да је зарадио још једну милијарду долара на паду курса јапанског јена.

За нови велики улог на пад тржишта познатог финансијера сазнало се из извештаја објављеног на сајту америчке Комисије за хартије од вредности и берзе (SEC). Ових дана највећи фондови подносе извештај о реализованим инвестицијама у другом кварталу.

На шта се још кладе инвеститори и спекуланти?

Шеф хеџ-фонда Paulson & Co, Џон Полсон (91. место на глобалном списку Forbes-а), како саопштава Bloomberg, још пре месец дана убеђивао је инвеститоре да купују злато и преполовио је своје позиције. Овај хеџ-фонд, један од највећих инвеститора у злато и компаније које се баве производњом злата, први пут смањује своје позиције од 2011. г.

Током последњих 12 месеци цена злата пала је 17%, вредност актива глобалних фондова ЕТР, оријентисаних на злато смањена је за 58,1 милијарду долара.

У априлу ове године, амерички Forbes саопштио је да је због пада цена злата Полсон изгубио 600 милиона долара буквално за две сесије трговања. У другом кварталу и Џорџ Сорош је смањио своје активе у компанијама које се баве производњом злата.

Ворен Бафет (4. место на глобалном списку Forbes-а) од трећег квартала 2011. године извео је велике трансакције са куповином акција. У априлу, мају и јуну ове године његов фонд Berkshire Hathaway Inc. потрошио је у те сврхе 4,6 милијарди долара.

Фонд је уложио 500 милиона долара у акције компаније Suncor Energy Inc. која обрађује нафтни песак. Бафет је увећао своје пакете у банкама U.S. Bancorp и Well Fargo & Co, у фабрици General Motors Co купио је пакете акција компаније сателитске телевизије Dish Network и издања Gannett Co. При том је смањио своје позиције у компанијама – произвођачима животних намирница – Kraft Foods и Mondelez.

Фонд Леона Купермана (589. место на глобалном списку Forbes-а), Omega Advisors Inc. продао је свој пакет акција друштвеној мрежи Facebook (процењује се на 93,8 милиона долара) и купио пакет акција компаније Apple (процењује се на 12,3 милиона долара). Сем тога, овај фонд је смањио своје позиције у злату и сребру за 20 милиона долара

Акције Apple су тражене од стране познатих инвеститора.

У последња три месеца Сорош је више од два пута повећао обим својих инвестиција у ту компанију.

У производњу iPhone и iPad уложио је још један познати амерички инвеститор – Карл Ајан (26. на Forbes списку светских милијардера – 20 милијарди долара). О поседовању удела у Apple Ајан је саопштио на Твитеру и додао да наговара генералног директора Apple, Тима Кука, да што пре откупи акције.

Раније је компанија Apple саопштила да планира да откупи акције за 60 милијарди долара.

 
Dakle indeksi idu na dole...

Sta mislite, da li ce i Belex pratiti ili ne

Nece,barem ne nesto posebno,nije pratio ni kada su isli gore.

Limited011 ::

 
Dakle indeksi idu na dole...

Mislim da Sorosa ne treba slusati ni pratiti, on je veoma mutan lik. Ako malo duze pratite aktivnosti tog coveka, ili procitate njegovu knjigu "The Alchemy of Finance" videcete da on poklanja mnogo paznje percepciji koju trziste ima o buducim kretanjima i da daje izjave koje su mu u interesu. Ne bavi se fundamentalnom analizom, samo gleda gde idu pare, koji procesi su povezani, ko sta regulise, ko sta misli o tome i sve to refleksivno i rekurzivno povezuje. Za njega se naucni metod nalazi na neodrzivo visokom nivou, zbog trijumfa prirodnih nauka (parafraza recenice iz gore pomenute knjige). Covek se po mom misljenju bavi teskim izvrtanjem cinjenica (mesanje uzroka i posledica, neadekvatna poredjenja, itd.), samo da bi naterao vodu na svoju vodenicu. Mislim da ne bi imao tolikog uspeha u investiranju, kada ljudi ne bi pratili sta on radi i tvrdi da misli.

Poredjenje prihoda od dividendi i prinosa na obveznice je umesno, ali prihod od dividendi nije jedini prihod koji se od akcija ocekuje, tako da je poredjenje 3% dividende i 3,8% prinosa na 30-godisnje obveznice preterano uproscenje. Ne pratim americke firme, pa molim da me ispravite ako gresim: akcije McDonalds su od pocetka godine skocile preko 6%, a Coca-Cola bas za onih 3,8%. Uostalom, ko je spreman da ulozi novac za 3,8% prinosa (uz garancije najzaduzenije drzave sveta), mozda je zainteresovan i za kredit na bazi 105% ucesca? Pogledajte ako vec niste videli, veoma je poucno: http://www.kamatica.com/finansije/stanovnistvo-krediti/kes-krediti

 

Sahbaz ::

Limited011 ::

 
Dakle indeksi idu na dole...

Mislim da Sorosa ne treba slusati ni pratiti, on je veoma mutan lik. Ako malo duze pratite aktivnosti tog coveka, ili procitate njegovu knjigu "The Alchemy of Finance" videcete da on poklanja mnogo paznje percepciji koju trziste ima o buducim kretanjima i da daje izjave koje su mu u interesu. Ne bavi se fundamentalnom analizom, samo gleda gde idu pare, koji procesi su povezani, ko sta regulise, ko sta misli o tome i sve to refleksivno i rekurzivno povezuje. Za njega se naucni metod nalazi na neodrzivo visokom nivou, zbog trijumfa prirodnih nauka (parafraza recenice iz gore pomenute knjige). Covek se po mom misljenju bavi teskim izvrtanjem cinjenica (mesanje uzroka i posledica, neadekvatna poredjenja, itd.), samo da bi naterao vodu na svoju vodenicu. Mislim da ne bi imao tolikog uspeha u investiranju, kada ljudi ne bi pratili sta on radi i tvrdi da misli.

Poredjenje prihoda od dividendi i prinosa na obveznice je umesno, ali prihod od dividendi nije jedini prihod koji se od akcija ocekuje, tako da je poredjenje 3% dividende i 3,8% prinosa na 30-godisnje obveznice preterano uproscenje. Ne pratim americke firme, pa molim da me ispravite ako gresim: akcije McDonalds su od pocetka godine skocile preko 6%, a Coca-Cola bas za onih 3,8%. Uostalom, ko je spreman da ulozi novac za 3,8% prinosa (uz garancije najzaduzenije drzave sveta), mozda je zainteresovan i za kredit na bazi 105% ucesca? Pogledajte ako vec niste videli, veoma je poucno: http://www.kamatica.com/finansije/stanovnistvo-krediti/kes-krediti

Morao bih ovom da dodam da bas zato sto uvek tera vodu "na svoju vodenicu"i zato sto ga ljudi prate u tome sto radi i sta misli, treba biti oprezan, a  pogotovu ko investira napolju

Business Insider piše o tome koje akcije je George Soros kupovao a koje prodao u drugom kvartalu ove godine.

Soros je tako kupio 66,800 akcija kompanije Apple. Takođe je kupio akcije kompanije koja se bavi maloprodajom JC Penney, piše Business Insider.

Analitičari, naravno ove kupovinu tumače tako što George Soros očekuje da će vrednost ovih akcija u budućnosti porasti pa je sada isplatljivo da se uloži u njih.

Soros je takoše kupio i 5.093.175 akcija kompanije Herbalife, ali je neke akcije i prodavao.

Tako je u drugom kvartalu 2013. godine prodao akcije Citigroup, SPDR Gold EFT, kao i Netflix.

Citat ::

Moskovska berza saopštila je da od danas počinje trgovanje zlatom i srebrom.

Trgovanje će se obavljati na platformi deviznog tržišta od 10 do 23:50 časova po moskovskom vremenu sa utvrđivanjem cene u rubljama za gram plemenitog metala.

Standardna količina za trgovanje zlatom utvrđena je na 10 grama, a srebrom na 100 grama, preneo je Itar tas.

Takođe je predviđena mogućnost svop trgovanja (u režimu bilateralne anonimne aukcije) sa rokovima poravnanja jedan dan, dva dana, jedna nedelja, jedan mesec i šest meseci. Razmera učcešća za svop transakcije zlatom utvrđena je na 1.000 grama, a serbra na 5.000 grama.

Početkom naredne godine, Moskovska berza planira da pokrene i trgovanje platinom i paladijumom.

Ovo je veoma vazna vest. Trguje se u rubljama i prvi put u jednoj od najvecih proizvodhaca ovih metala...
London bas nece biti srecan...

ATINA - Od maja 2012, atinski berzanski indeks ASE se povećao za 140 odsto. Prema "Bloomberg News", grčka berza je tokom proteklih 16 meseci potukla sve svetske berze.

Investitore očigledno najviše interesuju grčke banke i industrijske firme orijentisane na izvoz.

Manos Hacidakis, glavni analitičar atinskog finansijskog koncerna Beta Securities, vidi čak i dalje mogućnosti za porast vrednosti grčkih akcija, ali, ukazuje i da je prividnom bumu na berzi prethodila višegodišnja faza jakog pada nijihovog kursa. On kaže da pre svega strani fondovi trenutno investiraju u sve vrste grčkih akcija. Ali, Hacidakis podseća i da ne treba izgubiti iz vida da je poslednjih godina dobit na berzi bitno opala u jeku ekonomske krize: između 2007. i 2013. Atinski berzanski indeks je izgubio 85 odsto svoje vrednosti.

Tržište u razvoju - usred evrozone

Još u junu, renomirana finansijska analitička kuća MSCI (Morgan Stanley Capital Index), smanjila je rejting Grčke na nivo zemlje u razvoju zato što se nije pridržavala okvirnih uslova za promet kapitala koji važe za industrijske zemlje. To je bio jedinstven postupak. To smanjenje rejtinga su u Grčkoj doživeli kao težak udarac - Atinski indeks akcija je tada dva meseca bio na najnižoj zabeleženoj vrednosti.

Ali, u svakom zlu ima i zrnce dobra: baš zbog kazne koju je izrekao MSCI, Atina je privukla fondove specijalizovane za zemlje na pragu industrijskog razvoja - tako bar misle mnogi grčki finansijski stručnjaci. To mišljenje deli i Manos Hacidakis: "Zvuči paradoksalno, ali Grčka izgleda kao nerazvijeno tržište, mada je još uvek deo visoko razvijenog evropskog ekonomskog prostora". To čini investiranje u akcije dvostruko atraktivnim. Jer, ulagači se nadaju da će moći da profitiraju i od razvojnih perspektiva nerazvijenog tržišta, i od kriterijuma stabilnosti koji važe za jednu zemlju evrozone.

Privatizacija Rosnefta se ponovo odlaže

Dalja privatizacija najveće ruske državne naftne kompanije bi mogla da bude odložena sa 2015. na 2016. godinu, rekao je prvi potpredsednik vlade Rusije Igor Šuvalov.

Iako se ranije smatralo da privatizacija Rosnefta može da se obavi 2015. godine, stručnjaci sada kažu da bi možda bilo bolje da se odloži za 2016. godinu, objasnio je on, a prenose Ria novosti.

Prema njegovim rečima, pregovori o učešću državnih preduzeća u privatizaciji vodiće se sa njihovim akcionarima, uključujući British petroleum (BP). Da bi se odredila struktura transakcije, vlada namerava da privuče i investicione banke i stručnjake.

BP je drugi najveći akcionar Rosnefta, s paketom od 19,75 odsto akcija. Udeo Britanaca povećana je do tog obima posle transakcije u okviru koje je Rosneft otkupio firmu TNK-BP od BP i konzorcijuma ruskih akcionara AAR.

Britanska kompanija dobila je za svojih 50 odsto akcija u preduzeću TNK-BP 16,65 milijardi dolara i 12,48 odsto akcija Rosnefta. Još 5,66 odsto državne kompanije BP je kupio od Rosneftgasa, pa je sada, sa udelom koji ima od ranije, vlasnik 19,75 odsto akcija Rosnefta.

U aprilu ove godine Ministarstvo za ekonomski razvoj je predložilo da se proda još 19 odsto državne naftne kompanije. Tadašnji ministar Andrej Belousov je naveo da je Rosneft tehnički spreman za dalju privatizaciju.

Prema zvaničnom planu privatizacije, ministarstvo planira da smanji udeo u Rosneftu na 50 odsto plus jedna akcija do 2016. godine.

Kad Boing nagrađuje akcionare...
Kako bi nagradili svoje akcionare zbog uspešnih poslovnih rezultata u 2013. rukovodioci Boinga autorizovali su rekordan otkup akcija sopstvene kompanije.

Oni tako žele da dodatno povećaju isplatu dividendi u martu 2014.

Ovim potezom dividenda na akcije Boinga skočiće za još 50 odsto, na 73 centi po akciji i biće isplaćena na kraju poslednjeg kvartala fiskalne godine, u martu mesecu. Dobri rezultati došli su kao posledica jako dobre prodaje modela kao što je 787 "drimlajner".

Prethodni rekordni otkup sopstvenih akcija bi oje 2007. Godine i iznosio je 7 milijardi dolara, od čega još 800 miliona nije dodeljeno. Vrednost akcija Boinga porasla je 79 odsto od početka godine, uz još dodatna 2 odsto na Njujojrškoj berzi nakon objave vesti o rekordnom otkupu zbog podizanja dividendi.

Rusi zabranjuju hamburger

Rusi će konačno upoznati ukus hleba i mesa, poruka je onih koji podržavaju bojkot zapadnih proizvoda, a takvih je, prema nekim anketama, čak 81 odsto. Predlaže se zabrana prodaje hamburgera i zatvaranje restorana McDonald's.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da je jedan od prioriteta njegove vlade da stvori uslove za povećanje proizvodnje hrane za rusko tržište. To je naišlo na odobravanje javnosti koja je raspoložena za bojkot zapadnih proizvoda, pokazale su ankete.

Rusija je već zabranila uvoz australijske govedine, reagujući tako na odluku Kambere da podrži sankcije protiv ruskih zvaničnika, preneli su ruski mediji.

Uz uverenje da je "revolucija farmerki i žvakaćih guma" već prošla, šef Instituta za probleme globalizacije i doktor ekonomije, Mihail Deljagin, predložio je zatvaranje McDonald's restorana i zabranu prodaje hamburgera.

Proizvodnja i prodaja Coca-Cole, Pepsija i jela u McDonald's, kao i slične američke brze hrane, štetna je po zdravlje i trebalo bi da bude zabranjena iz higijenskih razloga, naveo je Deljagin.

Čečenski lider, Ramzan Kadirov, pridružio se javnoj inicijativi za proizvodnju i potrošnju domaće hrane, umesto "sira sa Novog Zelanda i mesnih prerađevina iz vojnih skladišta u Južnoj Americi".

Rođeni smo u velikoj državi. Došlo je vreme da umom, srcem i dušom to shvatimo i prihvatimo, i da se ne osvrćemo na Stejt department i Brisel. Rusi će konačno upoznati ukus hleba i mesa, kazao je Kadirov.

Medijske ankete pokazale su da je čak 81 odsto građana Rusije, koji pripadaju mlađim postsovjetskim generacijama, uvereno da se može živeti bez ukrajinskih bombona i poljskog krompira, odnosno od sopstvene prehrambene industrije.

Među ispitanicima starijim od 45 godina 32 odsto je izrazilo zabrinutost zbog nagoveštaja da bi inostrana prehrambena roba mogla da bude zamenjena ruskom.

U velikim ruskim gradovima velika većina proizvoda je iz uvoza, pa se u prodavnicama lakše nalazi norveški losos, nego ruski.

Rusija traži od kompanija da se povuku sa stranih berzi

Rusija je zatražila od domaćih kompanija da povuku svoje akcije sa međunarodnih berzi i da njima trguju na Moskovskoj berzi, prenela je njujorška novinska agencija Bloomberg.

Rusija na taj način, prema ocenama Bloomberga, nastoji da sačuva domaća preduzeća od međunarodnih sankcija koje su nametnute toj zemlji posle prihvatanja Krima u sastav Ruske Federacije.

"Ovo je pitanje ekonomske bezbednosti", izjavio je prvi potpredsednik Vlade Rusije, Igor Šuvalov novinarima posle sednice vlade.

Prema njegovim rečima, ruska vlada stvara atraktivne uslove za kompanije koje odluče da se ponovo registruju na Moskovskoj berzi.

Zbog prošlomesečnog pripajanja poluostrva Krim Rusiji, SAD i Evropa su Moskvi nametnuli sankcije, što je uzrokovalo veliki pad vrednosti glavnog indeksa ruske berze Micex.

Yandex, VimpelCom i Mail.ru Group su jedine ruske kompanije čijim se akcijama trguje u inostranstvu, dok su kompanije Lukoil, Gasprom i Sberbanka među onim firmama koje imaju akcije na Moskovskoj i Londonskoj berzi.

Blumberg piše da se Bafet sprema da preuzme neku veliku firmu, navodno trenuto sakuplja potrebnu sitninu govori se o 48 milijardi dolara za najveće preuzmanje u istoriji njegove firme.
Smatra se da se namerio na neku od firmi koje se bave proizvodnjom hrane....

Kellogg, Kraft ili General Mills?

Deo Bafetovog portfolia
Coca Cola
Wells Fargo
International Business Mach
American Express
Procter & Gamble
Wal Mart
US Bancorp
Directv

Bloomberg piše o uspehu srpskog softvera

Bankarski softver Aseba BPS izlazi na svetsko tržište, posle velikog uspeha u Srbiji i regionu. Ovaj domaći softver, koji je razvila kompanija Asseco SEE, očekuje da će u roku od 3 godine na međunarodnom bankarskom tržištu povećati prodaju najmanje za preko 50 odsto, na 1,71 miliona evra, piše vodeća svetska agencija za ekonomske vesti Bloomberg.

Agencija, prepoznajući značaj ovog softvera, koji je sertifikovan od strane najveće svetske kompanije za čuvanje i manipulaciju finansijskim podacima EMC, navodi da se očekuje dodatni rast u jugoistočnoj Evropi i na tržištima u ekspanziji, kao što su Bliski Istok i Afrika, kao i da postoji mogućnost izlaska i na najrazvijenija finansijska tržišta na svetu. Bloombergova vest tako potvrđuje očekivanja da proizvodnja softvera može biti jedna od najvažnijih izvoznih grana u Srbiji.

U vesti agencije Blumberg, koju prate sve bankarske i druge finansijske institucije širom sveta, navodi se da je ovaj softver, napravljen tako da se lako prilagođava svakom posebnom klijentu, njegovim potrebama i koji se usaglašava sa propisima zemlje u kojoj radi, dizajniran za neuporedivo lakšu, bržu i utemeljeniju analizu podataka i upravljanje dokumentima potrebnih bankama, kao i za njihovo jednostavno arhiviranje.

“Program omogućava,” citira Bloomberg Vladana Atanasijevića, člana Upravnog odbora Aseka SEE u Srbiji, “sprečavanje rasta nenaplativih kredita, centralizaciju svih podataka o klijentima, formulara, ali i integraciju pojedinačnih, netipičnih dokumenata koji su van samih formulara, uključiv menice, ugovore, fotografije kolaterala i drugo. On je dodao da se prodaja očekuje i izvan tržišta u razvoju obzirom da su „ovi nedostaci sasvim uobičajeni i na razvijenim tržištima“.