BLOOMBERG NEWS

Citat ::

Američki predsednik Donald Tramp napao je Nemačku i njenu prodaju automobila u SAD, na jučerašnjem susretu s čelnicima Evropske unije, piše nemački Špigel.

"Nemci su loši, jako loši", rekao je on prilikom susreta s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, Evropskog saveta Donaldom Tuskom i ostalim visokim zvaničnicima EU u Briselu, navodi Špigel.

"Pogledajte milione automobila koje prodaju u SAD. Strašno. To ćemo prekinuti", rekao je on, navodi nemački list pozivajući se na učesnike tog susreta.

Junker je tada intervenisao i, prema istom izvoru, odlučno stao u obranu Nemačke, poručivši da slobodna razmena koristi svima.

Tramp i Merkel trebalo bi da se sretnu u petak na samitu G7 u Taormini, na Siciliji.

Tramp je u pravu: Na svu robu koja iz SAD dolazi u EU dodaje se PDV od 17  i više %, a U SAD nema PDV-a i tu se stvara problem jer je roba z USA skplja od one koja dolazi iz EU zbog PDV-a koji nije mali...
P.S. Ukupni sufict Nemačke u razmeni sa SAD je oko 60 milijardi evra.
Ukupni suficit Nemačke u razmeni sa svetom je više od 260 miljardi evra.

Ovo mi nije baš jasno, pa valda PDV u EU ide na svu robu a ne samo iz USA i obrnuro, u USA nema PDV ni na jednu robu, bilo da je uvozna ili USA. Uostalom niko Trampu ne brani da oporezuje uvoznu robu, ali ga svrbi retroaktivan odgovor EU.

Kina je izrazila "ozbiljnu zabrinutost" zbog potpisivanja memoranduma američkog predsednika Donalda Trampa, kojim je ovlastio istragu o navodnoj krađi intelektualne svojine od strane Pekinga. Kina je saopštila da neće "sedeti skrštenih ruku" i saopštila da će delovati kako bi branila svoje interese.

"Nadamo se da će američki trgovinski predstavnici poštovati činjenice i postupke sa opreznošću", navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine Narodne Republike Kine.

Dodaje se da ako Vašington ne bude poštovao multilateralna trgovinska pravila i odluči da preduzme mere koje budu štetile bilateralnim ekonomskim i trgovinskim odnosima, "Kina definitivno neće sediti skrštenih ruku, te će preduztei sve odgovarajuće mere da odlučno zaštiti svoja legitimna prava i interese", objavila je kineska novinska agencija Ksinhua.

Zvaničnici administracije Trampa procenili su da bi navodna krađa intelektualne svojine od strane Kine, najvećeg trgovinskog partnera SAD, mogla iznositi oko 600 milijardi dolara, objavio je Rojters.

U ponedeljak je američki predsednik tražio od trgovinskih zvaničnika da razmisle o pokretanju formalne istrage o tome da li Peking nepravilno zahteva od stranih kompanija da predaju tehnologije u zamenu za pristup tržištu. Tramp je potpisao izvršni memorandum kojim je ovlastio Roberta Lajtizera, svog trgovinskog predstavnika, da "uzme u obzir sve dostupne opcije" da se suprostavi navodnim trgovinskim zloupotrebama Kine.

citat ::

Irski ministar financija odbacio je zahtev Evropske unije da retroaktivno prikupe 13 milijardi evra poreza od američke kompanije Epl (Apple).

Ministar Paschal Donohoe je u intervjuu za nemački FAZ rekao da to nije njihov posao, preneo je Rojters.

On je rekao da su poreski propisi od kojih je Epl izvukao korist bili primenjivani na sve ostale i nisu uspostavljeni samo za američkog tehnološkog giganta.

Naveo je da Epl nije prekršio ni evropske ni irske zakone. „Nismo mi dužni da na globalnom nivou prikupljamo poreze za druge“, rekao je.

Evropska komisija je prošle godine kaznila Epl jer je, prema njihovom mišljenju, kršio evropske propise.

Toliko o EU i njenom zajednštvu, zajedničkim zakonima, zajednčkom pravosudju i jedinsvu, istim uslovima na tžištu, jedinstvenoj politici glede poreza itd...

Proročanstvo Šojblea za kraj: Stižu novi baloni
London -- Globalni dug i riskantni krediti mogli bi da bace svet u još jednu finansijsku krizu, izjavio je odlazeći nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

"Ekonomisti širom sveta su zabrinuti zbog povećanih rizika koji proizilaze iz akumulacije sve veće i veće likvidnosti i rasta javnog i privatnog duga. I ja sam zbog toga zabrinut", rekao je Šojble u intervjuu za Fajnenše Tajms tom londonskom listu objavljenom u nedelju.

Šojble, kome je nova nemačka vlada namenila funkciju predsedavajućeg Bundestaga, upozorio je na formiranje novih tržišnih balona, podstaknutih novcem koji su u privredu upumpale centralne banke.

On je takođe upozorio na potencijalne slabosti u evrozoni, budući da se banke muče sa rešavanjem problema loših kredita.

Upozoravaju: Ovo može dovesti do nove krize
Peking -- Inflacija proizvođačkih cena u Kini je porasla u septembru, ukazujući na poboljšanje domaće tražnje.

sa druge strane indeks potrošačkih cena je podbacio, ali to nije umanjilo optimizam šefa centralne banke koji očekuje snažan rast u drugoj polovini godine uprkos strahovima od usporavanja.

Indeks proizvođačkih cena (PPI), važan barometar industrijskog sektora, ubrzao je u septembru na 6,9 odsto međugodišnje, što je iznad prognoza analitičara i znatno iznad nivoa iz avgusta od 6,3 posto, prema danas objavljenim statističkim podacima, izveštava agencija AFP.

Do rasta je došlo usred bitke zvaničnog Pekinga za smanjenje viška industrijskih kapaciteta i zagađenja, a podaci će svakako obradovati državno rukovodstvo koje želi da transformiše ekonomiju zemlje tako da generator privrednog rasta postane domaća potrošnja umesto izvoza i državnih investicija.

Podaci su objavljeni nakon izjave guvernera Narodne banke Kine DŽou Sjaočuana koji je procenio da bi druga najveća svetska privreda mogla da zabeleži rast od sedam posto u drugoj polovini godine, nakon 6,9 procenata u prvih šest meseci.

"Zamajac ekonomskog rasta se ove godine oporavio", rekao je DŽou u nedelju na seminaru G30 o međunarodnom bankarstvu, prema saopštenju objavljenom danas na zvaničnom sajtu centralne banke.

"Ubrzanje potrošnje domaćinstava je bila lokomotiva koja je povukla napred ekonomski rast", kazao je on, dodajući da je "posebno ubrzao razvoj industrije usluga".

Preveliko oslanjanje na investicije uticalo je na rastući balast duga u zemlji, što je navelo analitičare da upozore da bi to moglo da ugrozi rast Kine i izazove još jednu finansijsku krizu.

S druge strane, indeks potrošackih cena (CPI), glavni pokazatelj opšte inflacije, splasnuo je u septembru na 1,6 odsto međugodišnje sa avgustovskih 1,8 odsto zbog pada cena hrane.

Rusi slave: Jača rublja i dobra žetva
Moskva -- Inflacija u Rusiji iznosila je 2,6 odsto na godišnjem nivou 15. novembra 2017. godine, izjavila je guverner Banke Rusije, Elvira Nabiulina.

"Prema najnovijim procenama, zaključno sa jučerašnjim danom, inflacija iznosi 2,6 procenata na godišnjem nivou", rekla je ona, dodajući da su "osnovni i privremeni faktori (jača rubalja i rekordna žetva) uticali na usporavanje inflacije", prenosi agencija Tas s.

Ruska centralna banka očekuje da će inflacija do kraja 2017. godine iznositi između 2,5 i 2,7 posto.

Piter Šif bio je jedan od retkih ekonomista koji su tačno predvideli finansijsku krizu 2008. godine.

Deset godina kasnije, na pomolu je još jedna kriza – ona koja može da sruši berze i izbriše američki dolar.

"Predvideo sam mnogo toga što se dešavalo na berzama. Predvideo sam krizu, ali što je još važnije, predvideo sam šta će vlada da uradi kao rezultat te krize i kakve će to sve posledice da ima. Pravi pad, koji sam opisao u svojoj najnovijoj knizi, tek stiže“, rekao je Šif.

Prema njegovim rečima, FED je naduvao gigantski balon, i kada on pukne, posledice će biti bolne za privredu, mnogo gore od onih koje je donela kriza 2008. godine.

"Mislim da je ovaj balon prevelik. Mislim da je to „majka svih mehurića“, a kada pukne, nema tih sredstava kojima bi se FED poslužio i popunio tu rupu kako bi maskirao ove probleme. Ovaj put, krizu će ostetiti svi u svom novčaniku ", rekao je on.

Svi će biti na gubitku, dodaje.

„Oni koji su trgovali na berzi, tržištu obveznica i tržištu nekretnina. Dolar ide u zaborav, a kupovna moć će biti izbrisana".

Šif kaže i da trenutni sistem po kome se veštački ograničava cena plemenitih metala nije održiv.

„Mogu još neko vreme da nastave to da rade, i to će jednom prestati. U nekom trenutku će cena zlata eksplodirati jer će postojati potreba za fizičkom kupovinom, i sva ta prodaja na papiru neće moći to da kamuflira“, rekao je.

Trampova administracija podigla je ulog u rastućem trgovinskom obračunu s Kinom, najavljujući carine od 25 odsto na oko 1.300 kineskih proizvoda.

Reč je o proizvodima iz oblasti industrijske tehnologije, saobraćaja i medicine, a nove mere trebalo bi da prisile Peking na promene u praksi poštovanja intelektualnog vlasništva.

Kancelarija američkog trgovačkog predstavništva predstavila je popis proizvoda koji obuhvata oko 50 milijardi dolara uvoza procenjenih za 2018. Popis sadrži proizvode od hemikalija do televizora, motornih vozila i elektroničkih komponenti.

Objavljivanjem popisa kineskih proizvoda počinje rok za javnu raspravu i konsultacije koji će trajati oko dva meseca, nakon čega kancelarija bi trebalo da donese konačnu odluku o carinama.

Kako je saopšteno, najavljene carine su "odgovor na kinesku politiku koja prisiljava američke kompanije na prenošenje svoje tehnologije i intelektualnog vlasništva kineskim preduzećima".

Kina, međutim, odbacuje optužbe da njeni zakoni prisiljavaju Amerikance na transfer tehnologije, a na najavu novih carina preti "preduzimanjem odgovarajućih mera jednake veličine i snage prema američkim proizvodima".

Najava novih američkih carina usledila je pošto je Kina nametnula carine na uvoz američkog voća, oraha, svinjetine i vina vrednog tri milijarde dolara u znak protesta protiv carina na kineski čelik i aluminijum, koje je prošlog meseca uveo američki predsednik Donald Tramp.

Takvo nadmetanje dve najveće svetske ekonomije podstaklo je tržišne strahove da bi SAD i Kina mogli potonuti u trgovinski rat koji bi uništio globalni rast.

Kompanija Majkrosoft prvi put je ponudila svoje akcije na berzi 13. marta 1986. godine.

Tadašnja vrednost jedne akcije iznosila je samo 21 dolar, a danas je njena vrednost čak pet puta viša i iznosi 106 dolara.

Tako, svi oni koji su tada uložili bar 1.000 dolara u akcije ove kompanije, postali su milioneri.

Sadašnja vrednost takve investicije bila bi više od 1.600.000 dolara.

Majkrosoft su 1975. godine osnovali Bil Gejts i Pol Alen za razvoj i prodaju bejzika, programskih jezika projektovanih da budu jednostavni za korišćenje, za računar Altair 8800.

Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a 12 hiljada među zaposlenima Majkrosofta postali su milioneri.

Jegulja ::

Kompanija Majkrosoft prvi put je ponudila svoje akcije na berzi 13. marta 1986. godine.

Tadašnja vrednost jedne akcije iznosila je samo 21 dolar, a danas je njena vrednost čak pet puta viša i iznosi 106 dolara.

Tako, svi oni koji su tada uložili bar 1.000 dolara u akcije ove kompanije, postali su milioneri.

Sadašnja vrednost takve investicije bila bi više od 1.600.000 dolara.

Majkrosoft su 1975. godine osnovali Bil Gejts i Pol Alen za razvoj i prodaju bejzika, programskih jezika projektovanih da budu jednostavni za korišćenje, za računar Altair 8800.

Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a 12 hiljada među zaposlenima Majkrosofta postali su milioneri.

Nešto tu nije jasno, ako si kupio akcije za 1.000 $ i one su sada 5x skuplje onda je to 5.000.$ a ne 1.600.000. Ima tu još nešto što autor teksta nije objasnio.

Citat: ::

Nešto tu nije jasno, ako si kupio akcije za 1.000 $ i one su sada 5x skuplje onda je to 5.000.$ a ne 1.600.000. Ima tu još nešto što autor teksta nije objasnio.

Ko zna koliko su puta u medjuvremenu radili tzv. split akcija. To je prvo sto mi pada napamet...

Gocili ::

Citat: ::

Nešto tu nije jasno, ako si kupio akcije za 1.000 $ i one su sada 5x skuplje onda je to 5.000.$ a ne 1.600.000. Ima tu još nešto što autor teksta nije objasnio.

Ko zna koliko su puta u medjuvremenu radili tzv. split akcija. To je prvo sto mi pada napamet...

Najverovatnije je to, delili akcije akcionarima iz nerasporedjene dobiti. Samo je to piscu teksta bilo komplikovano da objasni.

citat ::

EU se novim mjerama pokušava zaštititi od kineskih investicija

Direktiva, o kojoj su europske institucije postigle dogovor u utorak, 20. studenoga, znači da će se provoditi kontrola nad strateškom imovinom europskih poduzeća od ključne važnosti za Europsku uniju. Uz pomoć ovog dogovorenog paketa EU i države članice moći će zaštititi svoje glavne interese i istovremeno ostati jedan od najotvorenijih režima ulaganja u svijetu.

Berlin se, naime, zabrinuo nakon što je kineski proizvođač kućanskih aparata Midea 2016. godine preuzeo njemačkog proizvođača industrijskih robota Kuku a strahovanja je dodatno pojačao kineski proizvođač automobila Geely kupovinom udjela u njemačkom Daimleru od 9,7 posto.

Istraživanje fondacije Bertelsmann, objavljeno u maju ove godine pokazalo je da je 64 posto kineskih ulaganja u Njemačkoj u protekle tri godine bilo usmjereno u sektore koje Peking svrstava u prioritete strategije "Made in China 2025".

Među kineske investicijske prioritete posljednjih godina, kada je u pitanju Europa, spada i Balkan, što je također zabrinulo Brisel, koji je i o tome javno upozoravao.
Europski povjerenik za proširenje Johannes Hahn je u kolovozu ove godine izrazio sumnju da Kina ekonomski angažman na zapadnom Balkanu koristi za širenje "na mala vrata" političkog utjecaja na EU.

Odgovarajući na pitanje portala Politico.eu koje zemlje zapadnog Balkana stavlja u kontekst opasnosti da postanu "trojanski konji" Kine u EU, Hahn je rekao da je prethodnih godina najveći dio zapadnih briga bio usmjeren na ruske aktivnosti, ali da postoji mnogo više razloga za nespokoj zbog Kine koja je napravila niz značajnih investicija u infrastrukturne projekte u regiji.

Europski povjerenik Hahn je upozorio da treba biti svjestan strateškog koncepta Kine i reagirati na adekvatan način.

"Mislim da će to biti jedan od najvećih izazova za Europu", naveo je Hahn.


http://rs.seebiz.eu/eu-se-novim-mjerama-pokusava-zastititi-od-kineskih-investicija/ar-185221/

Toliko o "slobodnom" tržištu....

Predsednik SAD Donald Tramp optužio je američku centralnu banku (Fed) da ona predstavlja jedini problem američke privrede, nekoliko dana pošto je ta institucija podigla kamatnu stopu i smanjila predviđanja rasta za 2018. i 2019. godinu.

"Jedini problem naše privrede je Fed. Oni ne osećaju tržište, oni ne razumeju trgovinske ratove", napisao je Tramp na Tviteru.

Tramp je poredio Fed s igračem golfa, ocenivši da je ta institucija kao moćni igrač golfa koji ne može da ubaci lopticu u rupu jer nema preciznosti.

Tramp neprestano kritikuje odluke američkih Federalnih rezervi (Feda), za razliku od uobičajene predsedničke uzdržanosti prema potezima centralne banke.

On je prošle nedelje pozvao predsednika Feda Džeroma Pauela da ne podiže kamatne stope, ocenivši da bi to bila greška.

Ovog vikenda CNN i Blumberg su javili da predsednik planira da otpusti Pauela koga je sam izabrao. Međutim, tu informaciju je negirao Trampov ministar finansija Stiv Mnučin.

Sto se tice FED-a, Tramp je potpuno u pravu.

Google je 2017. godine preko holandske podružnice na Bermude prebacio 19,9 milijardi evra u sklopu aranžmana koji mu omogućuje da smanji poreske obaveze u inostranstvu, stoji u dokumentima predatim Holandskoj privrednoj komori.

Iznos je kanalisan preko kompanije Google Netherlands Hodings BV, a veći je za oko četiri milijarde evra nego u 2016. godini, pokazuju dokumenti predati 21. decembra.

Pritom je Google Netherlands Holdings BV u Holandiji tokom 2017. platio 3,4 miliona evra poreza, na osnovu bruto dobiti od 13,6 miliona evra, pokazuju podaci.

Google koristi holandsku podružnicu za prebacivanje prihoda od autorskih prava, ostvarenih izvan SAD-a, u Google Ireland Holdings, podružnicu sa sedištem na Bermudima, gde kompanije uopštee ne plaćaju porez na dobit.

Zahvaljujući tom poreskom manevru, poznatijem pod nazivom "dvostruki irsko-holandski sendvič", Google nije obavezan da plaća porez na te prihode u SAD-u i u Evropi, pri čemu oni čine većinu njegove zarade u inostranstvu.

Tako vlasnik kompanije Google, Alphabet, već više od deset godina plaća porez na dobit ostvarenu izvan matičnih SAD po efektivnim jednocifrenim stopama, otprilike tri četvrtine nižim nego u zemljama u kojima ih je ostvario.

Irska je 2014. odlučila postupno da ugasi takve poreske aranžmane zbog pritiska Evropske unije i SAD-a.

"Podmirujemo sve poreske obaveze i poštujemo poreske zakone u svim zemljama širom sveta u kojima poslujemo", poručuju iz Google-a.

"Poput ostalih multinacionalnih kompanija, i Google plaća veliku većinu poreza na dobit u matičnoj zemlji. U proteklih deset godina plaćali smo globalni porez po efektivnoj stopi od 26 posto", tvrde.

PEKING - Kina, koja je najveći kupac soje na svijetu, privremeno je obustavila kupovinu soje iz SAD zbog eskalacije trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona, javio je danas Bloomberg.

Kina je sredinom nedelje izvestila o najgorem nivou proizvodnje u poslednjih 17 godina, dok je Nemačka, motor Evropske unije, objavila da se njena ekonomija smanjila proletos. A ovo nisu izolovani problemi. Osim što je kineska privreda usporila, devet velikih ekonomija su ili u recesiji ili na njenoj ivici. Mnoge od tih zemalja su veoma zavisne od izvoza i sve više se postavlja pitanje može li američka ekonomija ostati čvrsta kad je toliko mnogo drugih država u problemima, ili će je povući za sobom.

Američka ekonomija je trenutno uglavnom uslužna i zadovoljava domaću potražnju, što obezbeđuje određenu izolaciju na prekomorske probleme. Ali i tu postoji limit. Dok druge zemlje posrću, globalni investitori kupuju američke državne obveznice, uzrokujući obrnutu krivu prinosa u SAD, što je znak upozorenja na recesiju i podsetnik da se inostrana kriza može preliti.

Argentina je već u krizi koja se izgleda zaoštrava. U ponedeljak je argentinska berza pala za skoro 50 odsto, što je drugi najveći jednodnevni pad u ovoj državi od 1950. Zemlja prolazi kroz rapidnu inflaciju, sa skokovima cena. Investitori se plaše da Argentina neće moći da isplati svoje dugove, dok se srednji sloj stanovništva brine da neće moći više da priušte svakodnevne proizvode, dok vrednost peza nastavlja da pada, posebno u odnosu na dolar.

Ruski ekonomski institut upozorio je prošle nedelje da bi najveća država u svetu mogla ući u recesiju do kraja godine, nakon skromnog rasta privrede od 0,7 odsto u prvoj polovini 2019. Rusija je u problemima otkako su 2014. pale cene nafte, a druge nacije uspostavile sankcije Moskvi zbog vojne akcije u Ukrajini i aneksije Krima. Rusija pokušava da zaštiti svoju ekonomiju od američkih sankcija ograničavajući dogovore sa SAD i one u dolarima, ali to samo znači veće oslanjanje na Kinu, koja sada usporava. Rusija takođe pokušava da pojača vladine gotovinske reserve, što znači da malo toga ostaje za stimulaciju privrede.

Član FED-a izjavio da ne vidi razlog za dodatno smanjenje kamata.

Tramp pobesneo: FED je neprijatelj američkog naroda!!

Citat: ::

Član FED-a izjavio da ne vidi razlog za dodatno smanjenje kamata.

Smanjenje referentne kamatne stope je neophodno, da bi se izbegla recesija usled trgovinskog rata.

Pad putničkog aviona indonežanske avio-kompanije Lion u oktobru prošle godine i pet meseca kasnije pad letelice etiopijske avio-kompanije koji su zajedno odneli 346 života „došao je glave“ Denisu Mjulinbergu, do pre neki dan generalnom direktoru Boinga, američkog giganta avio i vojne industrije.

Oba aviona su bila marke Boing 747 Maks, najnovije i najprodavanije letelice Boinga. Nekoliko meseci kasnije, država za državom je prizemljivala ove avione, da bi na kraju i sama FAA (američki regulator vazdušnog saobraćaja) zabranila letove njima. Pre manje od mesec dana direktor FAA je zabranu produžio do „neodređenog datuma u 2020. godini“.

Cena ovog skandala za Boing se procenjuje na oko 10 milijardi dolara.

Za samog Mjulinberga gledano sa finansijske strane to neće biti problem s obzirom da, kako američki mediji spekulišu, može da izvuče otpremninu od oko 60 miliona dolara uključujući i akcije kompanije koje poseduje i penzijski plan.

Ovaj 55-godišnjak rođen i školovan u Ajovi celu profesionalnu karijeru proveo je u Boingu, od stažiste do generalnog direktora i predsednika, dakle bez sumnje najvažnijeg čoveka jedne od najvećih kompanija u Americi.

Američki mediji su 2017. godine zabeležili nekoliko saveta Mjulinberga kako biti lider, a pre svega „Reaguj brzo. Događaji mogu da promene sve, zato to moraš da uradiš ti“ ili „iscrtaj svoj kurs.

Kompanija uopšte nije zaustavila proizvodnju aviona (to će se desiti tek od januara), već je gomilanjem zaliha slala poruku da će sve biti u redu. Ali ni to nije najgore.

U toku istraga o uzrocima pada dva aviona 747 Maks došlo se do saznanja da je pre pada letelica prijavljen problem sa sigurnosnim sistemom koji sprečava zaustavljanje motora, ali se preko toga olako prešlo.

Zatim su se pojavili iskazi pilota koji su letelice testirali pre puštanja u saobraćaj koji su u međusobnim razgovorima izražavali sumnju u to da li će taj sistem uvek raditi.

Na kraju pojavio se i uzbunjivač iz same kompanije koji je upozoravao menadžment baš na taj propust.

Odgovor kompanije bio je da je potrebno da piloti prođu dodatnu obuku kao i da će apdejt softvera sve rešiti. Vlasnici Boinga našli su drugo rešenje – otkaz za Mjulinberga.

Turska u 2019. godini od izvoza lešnika zaradila 2,3 milijarde dolara!

Iljas Edip Sevinc, predsednik Udruženja izvoznika oraha i orašastih plodova Turske (KFMIB), izjavio je da je iz te zemlje prošle godine izvezeno oko 319.772 tona lešnika.

"Ovo je istorijski rekord Turske u izvozu lešnika", kazao je Sevinc.

Istakao je kako je ovo za 14,5 odsto više, količinski, i 24 odsto više zarade, u odnosu na 2018. godinu.

Navodeći da ovaj uspeh nikako nije slučajnost, istakao je da turski privrednici naporno rade kako bi zadovoljili enormnu potražnju za lešnikom na svim svetskim tržištima.

Naglasio je da je poslednjih godina posebno porastao izvoz lešnika na kinesko tržište.

"Samo Kina je 2019. godine iz Turske uvezla 11.180 tona lešnika u vrednosti od oko 87,2 miliona dolara. Ovim se Kina svrstala na šesto mesto najvećih uvoznika lešnika.

Verujemo da će Kina narednih godina biti na trećem mestu ove liste, odmah iza Nemačke i Italije", kazao je Sevinc.

Na kraju je istakao kako svi dosadašnji pokazatelji govore da će Turska u 2020. godini dodatno povećati izvoz lešnika.

Peking -- Cene svinjskog mesa u Kini skočile su za 116 procenata u januaru 2020. u odnosu na godinu ranije, što je ubrzanje u odnosu na decembarski rast od 97 odsto.

Polovina svetske proizvodnje svinjskog mesa ide u Kinu.
Najveću kompaniju za proizvodnju svinjskog mesa u SAD kupili su Kinezi.

Srbija je brzo postala jedan od najvećih primalaca direktnih kineskih investicija, posebno u prerađivački sektor i tehnologiju, što je uvećalo bojazni oko transparentnosti, upravljanja i geopolitike, piše britanski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms (FT).

Kineske kompanije su 2019. godine najavile 16 "grinfild" projekata u Srbiji i investicije od 625 miliona dolara i Kina je postala najveći izvor tih ulaganja u zemlji, pokazuju podaci fDi Marketsa, servisa FT sa sveobuhvatnom bazom podataka o prekograničnim "grinfild" investicijama.

Pored "grinfild" investicija, snažno su povećane i integracije, akvizicije i drugi transferi. U 2018. činili su 20 odsto svih direktnih stranih investicija u Srbiji sa sumom od 650 miliona dolara od koje su jedino bile veće investicije iz Francuske - 711 miliona, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Po podacima fDi Marketsa, kod "grinfild" investicija Srbija je četvrti po veličini primalac kineskih direktnih investicija posle Rusije, Španije i Nemačke.

Gledano prema procentu BDP, Srbija je 2019. bila najveći primalac "grinfild" investicija u svetu, piše FT.

"Srbija otvara svoju ekonomiju i diversifikuje bazu investitora od 2014. kako ne bi zavisila od EU, Rusije, Kine ili SAD", rekao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da su veze Beograda i Pekinga rezultat "veoma, veoma pametne spoljne politike".

FT navodi i da učešće Srbije u grupi 17+1 (u okviru kineske transkontinentalne inicijative Pojas i put) raste od 2008. i, navodi fDI Markets, u toj grupi nijedna zemlja u 2019. nije primila direktnih kineskih investicija za godinu dana koliko Srbija.

Od kineskih investicija u poslednje vreme navode se ulaganje grupe HBIS u železaru u Smederevu koja je 2016. bila prva evropska čeličana koju je kupio neki kineski proizvođač čelika, kao i najava CRBC s kraja 2019. da će investirati 272 miliona dolara u prvi industrijski park u Srbiji.

Kina je "napravila od Srbije centar inicijative Pojas i put u centralnoj i istočnoj Evropi", kaže istraživačica sa Odseka za politike i međunarodne odnose Univerziteta Oksford Tena Prelec.

Američka savezna regulatorna tela pojačala su istragu tržišne dominacije pet velikih tehnoloških kompanija i traže detaljne informacije o njihovim kupovinama od 2010. godine.

Savezna trgovinska komisija (Federal Trade Commission - FTC) objavila je da će se ovo raditi i izdala naređenja kompanijama Fejsbuk, Amazon, Epl, Majkrosoft i krovnoj kompaniji Gugla Alfabet Ink.

FTC, ministarstvo pravde i odbor predstavničkog doma američkog Kongresa ispituju ophođenje velikih tehnoloških kompanija i da li su agresivno kupovale potencijalne rivalske firme da bi ugušili konkurenciju i naškodili kupcima.

Neki kritičari su ukazivali na primer, na Fejsbukovu kupovinu društvenih mreža Instagram i WhatsApp, kao nabavke koje treba ispitati.

Danas Tesla Company vredi više nego VW i BMW zajedno!
Uz to: Tesla sve svoje patente daje besplatno, njega ne zanima sadašnjost već budućnost.
Baterije koje se danas proizvode za njega su zastarele i zato sve svoje patente smatra zastarelim...
Tesla sebe vidi kao inovativnu kompaniju, a ne kompaniju koja živi od svojih trenutnih patenata koji su za nju već sada zastareli....
Tesla se razvija kao Korona: exponencijalno.!

Nadzorni odbor nemačkog nacionalnog avioprevoznika Lufthanze odlučio je da za sada ne prihvati državni paket pomoći od 9 milijardi evra, zbog uslova koje je za tu pomoć postavila Evropska komisija, koja traži da se Lufthanza zauzvrat odrekne dragocenih slotova na matičnim aerodromima u Frankfurtu i Minhenu.

Nemački ministar finansija Oto Šolc ocenio je da je avioprevoznik bez sopstvene krivice dospeo u tešku situaciju i da je državna pomoć zato "jako, jako dobro rešenje" da se premosti kriza, koje vodi računa i o interesima poreznih obveznika i o interesima kompanije.

Nadzorni odbor kompanije saopštio je, međutim, da za sada odlaže odluku o paketu pomoći, navodeći da prvo želi da "podrobno ispita" ekonomske posledice uslova koje je postavila EU, i moguće alternativne scenarije. Evropska komisija od Lufthanze, između ostalog, traži da se odrekne dragocenih slotova, odnosno dozvoljenih vremena sletanja i poletanja na aerodromima u Frankfurtu i Minhenu, piše portal EURAKTIV.

Od 760 Lufthanzinih aviona, oko 700 je prizemljeno, a kompanija je u aprilu prevezla 3.000 putnika u poredjenju sa oko 350.000 pre pandemije. U prvom tromesečju, kompanija je izgubila 1,2 milijarde evra, a još veći gubici se očekuju u drugom tromesečju. Lufthanza je početkom maja imala četiri milijarde evra u gotovini i gubitke od milion evra na sat, potvrdio je tada predsednik Upravnog odbora Lufthanze Karsten Špor.

Nemačka vodeća aviokompanija Lufthanza pristala je na kompromis koji je postignut između vlade i Evropske unije, prevazilazeći veliku prepreku ka konačnom odobrenju pomoći iz Berlina u iznosu od 9 milijardi evra.

Lufthanza je saopštila da je pristala na postignuti kompromis između Nemačke i EU u kome će aviokompanija morati da se odrekne nekoliko dragocenih slotova, odnosno dozvoljenih vremena sletanja i poletanja na aerodromima u Frankfurtu i Minhenu.

Novinska agencija DPA navodi da je na kompromis pristala i nemačka vlada. Vlada je u ponedeljak najavila paket pomoći kako bi pomogla Lufthanzi, koja se, poput većine aviokompanija, bori sa problemima tokom pandemije koronavirusa.

Međutim, EU je usvojila uslove, rekavši da rešenja moraju da sadrže mere koje će odražavati ravnopravne uslove za ostale kompanije. Specifičnosti zahteva EU nisu saopštene, ali iz Lufthanze su rekla da su obaveza na koje je pristala manje u odnosu na početne planove, prenosi DPA.

Prema sporazumu, avio-kompanija mora da ukloni do četiri letelice sa dva aerodroma, što je ekvivalent tri prava na poletanje po danu i tri prava na sletanje po avionu, kako bi omogućili konkurenciji da preuzmu slotove, saopštila je aviokompanija.

Slotovi će se dodeliti putem licitiranja, a očekuje se da su zainteresovane i niskobudžetne aviokompanije sa Rajener i Izidžet.

Nadzorni odbor Lufthanze sada mora da odobri kompletan paket pomoći, uključujući uslove, a nemačka vlada mora da finalizuje svoje planove sa Evropskom komisijom.

I pored korona DANAS SU odrzani predsednicki izbori u Poljskoj, kao i drugi krug lokalnih izbora u Francuskoj.....

Amerika uvodi 25 odsto carina na robu iz Francuske, što je oko 1,3 milijarde dolara, kao odgovor na francuski digitalni porez, ali će obustaviti implementaciju do 180 dana.

Porez koji je uvela Francuska digitalnim kompanijama bio je i ranije izvor tenzija Pariza i Vašingtona. SAD smatraju da je taj porez nepravedan prema američkim kompanijama.

Prošle godine američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će uvesti carine na francusku robu kao odgovor na francuski porez na digitalne usluge na godišnje prihode uglavnom američkih kompanija.

Meta tog poreza od tri odsto, nazvan "GAFA" /što se odnosi na "Gugl", "Epl", "Fejsbuk" i "Amazon"/ su digitalne kompanije sa prodajom većom od 849 miliona dolara.

Francuski zakonodavci doneli su zakon o oporezivanju digitalnih divova prošlog jula, ali u januaru je Pariz odlučio da odgodi ubiranje poreza da bi OECD mogao da zaključi pregovore o preinačavanju globalnih poreskih pravila za digitalne kompanije.

Sredinom juna je, međutim, Vašington odlučio da obustavi raspravu, uz obrazloženje da su vlasti sada koncentrisane na borbu protiv virusa korona.

Koliko vidi cena zlata LUDUJE!!!

Italijanski bruto domaći proizvod (BDP) pao je za 12,8 posto u drugom kvartalu 2020. u odnosu na prethodni kvartal, objavio je u Državni institut za statistiku (ISTAT).

Pad je bio nešto veći od očekivanih 12,4 posto, koliko je statistički ured procijenio krajem jula dok se italijanska ekonomija - treća po veličini u eurozoni - nosila s učinkom pandemije koronavirusa.

U odnosu na isti period prošle godine, domaća proizvodnja u drugom kvartalu pala je za 17,7 posto.

Kina je u ponedeljak pozvala Vašington da prestane da ugnjetava strane kompanije, nakon što je američko Ministarstvo odbrane upozorilo da bi moglo blokirati američke tehnološke kompanije da pružaju robu i usluge najvećem pekinškom proizvođaču čipova.
Odgovarajući na vesti o potencijalnim američkim sankcijama protiv Semiconductor Manufacturing International Corp (SMIC), Ministarstvo spoljnih poslova Kine je saopštilo da SAD "otvoreno maltretiraju" kineske firme.

U petak je Ministarstvo odbrane SAD-a upozorilo da bi moglo blokirati američke kompanije da pružaju robu i usluge SMIC-u. Trampova administracija razmatra da li bi kompaniju dodala na trgovinsku crnu listu, preneo je Rojters pozivajući se na zvaničnika Pentagona.

Ministarstvo odbrane sarađuje sa drugim agencijama kako bi utvrdilo da li će preduzeti potez protiv SMIC-a. Odluka bi primorala američke dobavljače da traže dozvolu koju je teško dobiti pre nego što pošalju robu kompaniji. SMIC je bio "u potpunom šoku" zbog te vesti, navodi se u saopštenju te kineske kompanije.

Međutim, dodaje se da je i dalje otvorena za komunikaciju sa američkim vladinim agencijama u nadi da će „rešiti svaki nesporazum“. Pentagon je, kako se navodi, već dao predlog za stavljanje SMIC-a na listu krajnjih korisnika.  

Dok SAD eskaliraju svoje akcije protiv kineskih kompanija, Bela kuća pod Trampom često koristii listu da bi pogodila ključne kineske firme. Giganti telekomunikacione opreme "Huavej" i "ZTE" pogođeni su zbog „kršenja sankcija“, dok je proizvođač nadzornih kamera "Hikvision" sankcionisan zbog navodnog kršenja prava kineske ujgurske manjine.

Spisak sada uključuje više od 275 kineskih firmi. Na berzi, kineski indeks plavih čipova pao je u ponedeljak za 2,3 odsto, pošto je potencijalna lista SMIC-a uticala na tehnološke kompanije širom sveta. SMIC je najveći kineski proizvođač čipova i rival je tajvanskom Semiconductor Manufacturing Co Ltd, tržišnog lidera u industriji. F

ang Ksingdong, osnivač ChinaLabs-a iz Pekinga, rekao je u nedelju za kineski Global times da je „sektor poluprovodnika trenutno najveći fokus američkog tehnološkog rata prema Kini“. „Nema drugih područja u kojima SAD mogu da stvore uporište kao  u čipovima“, rekao je analitičar.

Kineske kompanije ispoljavaju snažan entuzijazam za izlazak na američke berze
Apetit investitora za ulaganjem u kineske kompanije na američkim berzama skočio je u 2020. na šestogodišnji maksimum uprkos tenzijama između dve zemlje.
Kineske kompanije prikupile su 11,7 milijardi dolara putem 30 inicijalnih javnih ponuda (IPO) u Sjedinjenim Državama ove godine, navodi se u izveštaju kompanije Renesans Kepital od 17. decembra.
To je najveći iznos od 2014. godine, kada je 16 kompanija sa sedištem u Kini prikupilo 25,7 milijardi dolara debitujući na američkom tržištu kapitala, pri čemu se najveći deo odnosio na kompaniju Alibaba, čiji je IPO bio najveći u svetu do tada.