Bila jednom beogradska berza

Ludilo kakve table...jel SJPT pravio split ili je stvarno ovoliko propao za 2 godine?

Split!

Vidi ovde
https://www.aikb.net/table-f12/stanje-na-tabli-2412-28122007-t342.htm

Stepen osnovnih znanja o berzi na niskom nivou, pokazali rezultati ankete Beogradske berze i dnevnog lista Danas
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/akcije_sluze_za_zaradu_ili_stednju.4.html?news_id=192377

http://www.crhov.rs/

404 Not Found

Unable to connect to host

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kriza-kruni-vrednost-akcije.lt.html

ZAGREB - EU10 tek će se u 2011. dostići nivo ekonomske aktivnosti iz razdoblja pre krize, dok će nekim zemljama, među kojima i Srbiji za ostvarivanje te pozicije trebati malo više vremena.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/svijet/svetska-banka-najbrzi-oporavak-imace-zemlje-koje-su-bile-najjace-pogodene-krizom,86280.html

Dnevni izveštaj 02.08.2010.
Promet RSD Promet EUR Broj trans
BT 6.555.350 61.638 61
Akcije 982.728 9.240 21
Obveznice RS 5.572.622 52.398 40
VBT 7.086.248 66.630 117
Akcije 7.086.248 66.630 117
Ukupno 13.641.598 128.268 178

Регионална конференција-стварање услова за формирање регионалног тржишта капитала

10.08.2010.

Регионална конференција о тржишту капитала одржана је у Београду, 5.и.6. јула 2010. године, у организацији Комисије за хартије од врености Републике Србије. Учесници тог скупа били су представници регулатора и регистара из региона ( Словенија, Хрватска, Федерација БиХ, Републикa Српска, Дистрикт Брчко, Црна Гора, Македонија и Србија). Циљ Конференције био је да се конкретно и опративно приступи разматрању могућности за стварање услова за формирање регионалног тржишта хартија од вредности. Идеја о стварању једног таквог тржишта, или мултилатералне трговинске платформе (МТП) актуелна је последњих година. На регионалној конференцији о тржишту капитала којa је у мају ове године одржан у Опатији представници регулатора су се сагласили да је време за реализацију идеје.

Домаћа тржишта у државама на простору бивше Југославије су мала и плитка и излазак из транзиције и економске кризе неће допринети њиховом новом развоју и ликвидности. Мала, изолована тржишта не постоје нигде у свету. Податак да цела регија у 2009. години има шест пута мањи промет од Будимпеште (На пример: Загреб 18 пута, а Београд 40 пута мањи промет.), врло сликовито говори о ситуацији на тржишту капитала. Капитализација је 50 пута већа у регији него у Будимпешти, међутим квантитет није довољан за повећање ликвидности. На свих седам берзи у региону стање је више-мање слично. Сви регулатори тржишта у региону данас покушавају да дођу до одговора на исто питање:како унапредити систем трговања, поједноставити поступак и повећати ликвидност?!

Стварање регионалног тржишта је могући одговор, односно начин превазилажења такве ситуације. Регулатори и централни регистри у региону су сагласни да би оно било прави подстицај националним тржиштима за даљи развој. На Конференцији у Београду је разговарано о отвореним питањима, препрекама и евентуалним проблемима( економским, правним и техничким ) за формирање таквог тржишта, или трговинске платформе. Прихваћен је Акциони план којим је предвиђено да се до краја године усагласе и потпишу одговарајућа заједничка документа, као основа за приступање релизацији стварања регионалног тржишта капитала. Именовано је извршно радно тело, које чине по један предстравник свих регулатора и регистра у региону. Формиране су три међуинституционалне радне групе.

Оне треба да до краја септембра ове године прикупе податке и представе:1. Упоредни преглед регулативе на нивоу трансакција2. Упоредни преглед функционисања депозитара и3. Ко може приступити регионалном тржишту, као учесник и као емитент Сагледавање регулативе тржишта капитала у државама региона треба да укаже на прописе који омогућавају формирање регионалног тржишта, односно на оне који су томе препрека и које би требало у одговарајућој законској форми предложити за измену и усвојити. Правни оквир мора да буде исти. Радна група ће направити упоредне таблице усклађености прописа. Свако од регулатора ће попунити једну таблицу и послати другоме да би се дошло до минималниог сета стандарда који су неопходни за функционисање једног таквог тржишта.

Све то би било саставни део документа, који треба да представља : правни, економски и политички оквир као нужан основ формирања и почетка рада тржишта. После хармонизације прописа, која узкључује Директиве ЕУ, MIFID и међународне стандарде IOSCO, уследио би наредни корак који је на организаторима трговања и на клирингу и салдирању, да се може пратити новчани ток и да се може забележити власништво хартија од вредности. Оператор тржишта може бити берза, инвестициона банка, или инвестиционо друштво, или неко ко, на конкурсу, добије дозволу. Уједначавање регулативе је један од услова за формирање регионалног тржишта , било као трговинске платформе, или посебног тржишта на свакој берзи ,које ће се међусобно умрежити, или неког другог модела који буде оперативно најцелисходнији.

Регионална трговинска платформа о којој је разговарано треба да буде -мултилатерлна трговинска платформа, наднационална, са јасним правилима трговања и јасном техником извршења налога. Такође треба да се дефинише: чиме се тргује, ко би имао приступ таквом тржишту, на који начин би било лиценцирано физичко или правно лице, који су критеријуми и да ли би био укључен и crosslicencing, у смислу приступа свим берзама. Када регулатори и регистри заврше посао из своје надлежности требало би да им се прикључе и национлне берзе,а у следећем кораку заинтересоване компаније и владе држава због стварања одговарајућег повољног политичко амбијента.

Регионално тржиште као циљ , на коме би било 20-так најквалитетнијих хартија из региона, омогућило би да се развију нови инструменти и дугорочнио отвори инвестициони интерес за велике инвеститоре. Регулатори су сагласни да би обједињено место трговања подигло и заинтересованост страних инвеститора. Наредни регионални састанак заказан је за другу половину септембра 2010. године

http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1076&Itemid=1

Drugari, šta uradiste s Belexom??
Ostavim vas par nedelja da sami "petljate" i sve upropastite...

Ccccc....

Oštećeni za 10,3 miliona evra
Apatin - Od 700 malih akcionara, čije akcije nisu prodate na Beogradskoj berzi aukcijom, već dogovorom važnih ljudi iza zatvorenih vrata, njih 535 posle osam godina suđenja odlučilo je da organizuju protest ispred Palate pravde u Beogradu. Žele da ukažu na kršenje zakona, kao I na neverovatan obrt odluka istog suda „zbog političkih pritisaka“. Posle žalbe Apelacionom sudu, sada pripremaju žalbu i Međunarodnom sudu u Strazburu.
Osam godina akcionari su dobijali presude u svoju korist, da bi poslednjom presudom, kod istog suda i sudije Jasne Protić, presuda bila doneta u korist Beogradske berze koju su tužili.
Zbog promene presude kod istog suda i sudije, otuđenja akcija bez aukcije i kupovanja vremena za one koji su se domogli akcija po neverovatno niskoj ceni od 1.350 dinara, oštećeni akcionari su preksinoć podsetili na događanja na Beogradskoj berzi pre osam godina i podneli tužbu Apelacionom sudu.
Akcionarka Mirjana Došen podseća da je tadašnji direktor berze Zoran Jeremić nakon ovih „mućki“ podneo ostavku, te da je predsednik UO berze bio Božidar Đelić.
- Ako se obračunava sa organizovanim kriminalom, država bi i sada mogla da utvrdi ulogu svih aktera koji su pre osam godina utvrdili svoja pravila igre kršeći sve propise berze.
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/203340/Osteceni-za-103-miliona-evra

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/29994

Ovi stvarno nosu normalni. Pohlepne budale koje nisu u dodiru sa vremenom. A mogli su lepo da zarade da su bili iole normalni.

Cela poenta na berzi i jeste pronaći pravu cenu. ;)

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/30113
Sad je to 100 kinti jeftinije...

Dostanić: Osvezenje tržišta kapitala i dolazak investitora

Ona je rekla da se pojavljivanjem NIS-a na A listingu Berze očekuje dolazak investitora koji bi, pored hartija NIS-a, mogli da kupe i akcije nekih drugih preduzeća sa berzanskog tržišta, što bi povećalo likvidnost tržišta kapitala i motivisalo akcionare da ulažu u alternativne vidove štednje.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/204541/Dostanic-Osvezenje-trzista-kapitala-i-dolazak-investitora

Lepo bi bilo da objasni ove alternativne vidove štednje i akcionarima FIDL, VTHE i ostalih u stečaju, i još kad bi objasnila kako je zaštita manjinskih akcionara kod nas ista kao u EU, a možda još i bolja...

Prednosti:

I. Samo ovde alternativni ulagaci mogu biti u partnerskom odnosu sa aktivnim clanovima mafije, zasticenim svedocima, bivsim direktorima Geneksa, direktorima fudbalskih klubova, Titovim pionirima, Cetnicima..........

II. Pri tome ce placati najvecu kapitalnu dobit u regionu.

U PRAVOM SMISLU RECI OVO JE ALTERNATIVNO ULAGANJE. MNOGI EVROPLJANI VOLE EXTREME SPORTS. SIGURAN SAM DA IMA ONIH KOJI BI VOLELI EXTREME INVESTMENTS

„Dojče telekom“ dao 31 milion evra mita na Balkanu

Nemački istražitelji su krajem avgusta pretresali kuće i kancelarije Obermana i drugih članova Upravnog odbora „Dojče telekoma“, a postupak je pokrenut na zahtev američkog Ministarstva pravde i Federalne komisije za hartije od vrednosti, pošto je „Mađar telekom“ kompanija kotirana na njujorškoj berzi.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/207387/Dojce-telekom---dao-31-milion-evra-mita-na-Balkanu

Ovako će da radi i naša komisija za HOV... čim primeti neke neregularnosti u kompanijama koje su listirane na BG berzi.

Samo se pitam koje godine će to biti....

Ovo im je dobar potez, cista reklama. :twisted:

Mrak brate... ništa nemam od belexa!!

trguje se, cene se spuštaju do maksimuma (namerno)... gde i krene nema onog završnog udarca, popne se, al onda... khm!!

KADA CE VISE ZELENILO MUKA MI JE OD CRVENE BOJE.AKO SE U OKTOBRU NESTO NE DESI ONDA NISTA OD OVE GODINE JER PO PRAVILU NOVEMBAR I DECEMBAR PAD NARAVNO.
IMA LI OVDE OPTIMISTA ILI SU I ONI NESTALI?

Nema zelenila, zelenilo donose stranci a stanje na Lelexu je odraz stanja u privredi.

BEOGRADSKA BERZA
Berzanska vojska zbraja samo gubitke
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Finansijska industrija koncentrisana oko srpskog berzanskog tržišta, jedna od najperspektivnijih u pretkriznom periodu, koja je visokim platama, mogućnostima za profesionalni napredak i čitavim svojim ambijentom privlačila mnoge mlade ekonomiste i razne karijeriste, danas je desetkovana i svedena tek na senku ondašnje veličine.

Kolaps finansijskih sistema širom sveta, usput je isisao i ulagački kapital sa Beogradske berze, ostavljajući brokerske kuće i investicione fondove najednom bez ikakvog posla, usled čega su mnogi bili prinuđeni da zatvore svoja vrata ili da spas potraže pod okriljem nekog od jačih konkurenata.
Problem je nastao zbog toga što su nagli pad prometa brokerske kuće dočekale sa istim brojem zaposlenih pa je moralo doći do sažimanja tržišta, uz otpuštanje radnika i čak gašenje pojedinih brokerskih kuća.

- Jednom rečju, stanje je očajno - kaže za Danas Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza Invest Groupe.

On ističe da Beogradska berza ima marginalni položaj u domaćim finansijama. „Od obnove berzanskog poslovanja nije uspela da se izbori za mesto koje imaju berze na razvijenim tržištima, pa čak i u Hrvatskoj i Sloveniji. Tokom 2006. i 2007. godine u Srbiji je bila ekspanzija berzanskog poslovanja i tada je prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi bio 10 miliona evra. Prosečan promet ove godine je od 700.000 do 800.000 evra, što je više od 10 puta manje nego tada. To dovoljno govori o tome kakvo je stanje danas“, naglašava Gujaničić.

On objašnjava da je problem nastao zbog toga što su nagli pad prometa brokerske kuće dočekale sa istim brojem zaposlenih pa je moralo doći do sažimanja tržišta, uz otpuštanje radnika i čak gašenje pojedinih brokerskih kuća. Pre krize Beogradska berza je brojala stotinak članova, sada ih ima oko 70, ali prema Gujaničiću, gore od samog smanjenja broja brokerskih kuća je to što većina posluje uz gubitke.

Prema njegovim rečima, slična situacija je i kod investicionih fondova, koji su se u Srbiji pojavili znatno kasnije od brokerskih kuća, u proleće 2007. godine. Oni su, precizira Gujaničić, tada kolektivno imali kapital od oko 50 miliona evra, a danas manje od 10 miliona, što je dovoljno novca za poslovanje jednog fonda, a ne više njih. Neki su se zato spajali, a drugi gasili.

Da je situacija teška i da je pad kapitala realan potvrđuje i Milan Marinković, predsednik grupacije Društava za upravljanje fondovima. On, međutim, na stvari gleda optimistički, insistirajući na tome da se tržište ove godine stabilizovalo i da je zaustavljen dalji odliv sredstava iz investicionih fondova.

- U prethodnih 12 meseci došlo je do smanjivanja broja društava za upravljanje fondovima, tako da danas u Srbiji imamo devet društava i 20 fondova. Naše tržište nije bilo dovoljno veliko za sve, ali je bitno da fondovi koji danas rade, posluju stabilno i redovno donose prinose veće od svojih referentnih indeksa. Equity fondovi ostvaruju prinose iznad stope berzanskog indeksa, balansirani posluju još bolje, dok novčani fondovi konstantno ostvaruju stope rasta komparativne referentnoj kamatnoj stopi - kaže Marinković za Danas.

Činjenica je da je kapital investicionih fondova drastično opao tokom krize, ali se isto tako u poslednjih šest meseci situacija stabilizovala. Suma kojom fondovi upravljaju, međutim, i dalje raste samo na osnovu ostvarenih prinosa. Odliv kapitala je zaustavljen, ali još nema većeg priliva, zbog toga što se poverenje investitora još nije vratilo, kaže Marinković.

- Mislim da neće biti velikog prekonoćnog rasta, a to ne bi ni bilo dobro, ali se nadamo dugoročnim stabilnim stopama prinosa. Za nas je dobro što padaju pasivne kamatne stope u bankama, što bi trebalo da dovede do toga da se građani okrenu ka drugim kanalima za plasman svog novca, odnosno ka investicionim fondovima, koji im daju mogućnost da ostvare veće prinose u odnosu na neoročene depozite u bankama, uz mogućnost da u bilo kom trenutku povuku svoja sredstva - zaključuje Marinković.

- Sada je pitanje da li ćemo uz pomoć javnih preduzeća, koja bi trebalo da se pojave na berzi, izaći na zelenu granu ili će to biti kraj. Ako listiranje Telekoma Srbije bude dobro odrađeno, to bi moglo da bude veoma dobro za brokerske kuće. Kompanija vredna dve-tri milijarde evra bila bi 10 puta veći igrač na berzi u odnosu na sada najveću firmu na organizovanom tržištu, a mogla bi i da privuče krupne strane investitore koji su do sada često zaobilazili srpsku berzu zbog nedostatka velikih kompanija u koje bi mogli da ulažu - kaže Gujaničić.

Knjaz Miloš se povlači sa Beogradske berze

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/prehrana/knjaz-milos-se-povlaci-sa-beogradske-berze,94933.html

Beogradska berza: Buđenje tržišta, Najduži uzlazni trend još od aprila
http://seebiz.eu/sr/berze/budenje-trzista%2c-belex-15-na-dvomesecnom-maksimumu,96034.html

Varšavaska berza je danas pokrenula prvu javnu ponudu svojih akcija koje su odmah porasle za 23 odsto i dostigle cenu od 13,25 evra po akciji.

Vlada premijera Donalda Tuska lansirala je prodaju berze kao deo širih napora privatizacije poslova kojima upravlja država i skupljanja novca za prezaduženu zemlju.

Interesovanje za akcije Varšavske berze bilo je ogromno i među malim, pojedinačnim akcionarima i među institucijama koje su pokazale daleko veći interes da dobiju akcije od kvote koju je država izdvojila.

Ponudu za kupovinu akcije Varšavske berze podnelo je 323.000 ulagača a zbog velikog interesovanja umesto maksimalno 100 akcija dobili su po 25.

Ministarstvo državnog trezora osiguralo se da Varšavske berza ne dođe pod kontrolu stranih investitora, pošto u paketu od 36 odsto akcija koje je sebi ostavila, svaka državna akcija vredi pri glasanjima kao dve privatne.

Država od privatizacije Varšavske berze očekuje zaradu od 300 miliona evra. (Beta 9. novembar 2010)

Ja sam se pre 5 ili 6 godina pitao
zasto nema investicionih fondova.
Zatim, zasto se ne uvede obavezno trgovanje
bar 6 meseci na berzi svake firme pre
prodaje drzavnih akcija,
setite se samo lepih firmi koje su zbog redosleda
poteza prakticno izgubljene za berzu.
Pre 2-3 godine sam se pitao zasto se za tadasnja
javna preduzeca - EPS , NIS , JAT
ne pravi IPO.

Na zalost postalo mi je jasno, i sve mi je jasnije , da je
skoro sve koncipirano da se pojedinim grupama ili pojedinim
velikim "tajkunima" omoguci da sto jeftinije dodju
do vrednih i kompanija.

Sada me interesuje sta ce biti sa EPSom,
sa NISom je izgleda prica zavrsena.

U tom kontekstu gledam i na nas Belex,
svestan da ovim mozda vredjam i guram u pogresan
kos pojedince sa "zdravim" namerama.

BBrroo ::

Ja sam se pre 5 ili 6 godina pitao
zasto nema investicionih fondova.
Zatim, zasto se ne uvede obavezno trgovanje
bar 6 meseci na berzi svake firme pre
prodaje drzavnih akcija,
setite se samo lepih firmi koje su zbog redosleda
poteza prakticno izgubljene za berzu.
Pre 2-3 godine sam se pitao zasto se za tadasnja
javna preduzeca - EPS , NIS , JAT
ne pravi IPO.

Na zalost postalo mi je jasno, i sve mi je jasnije , da je
skoro sve koncipirano da se pojedinim grupama ili pojedinim
velikim "tajkunima" omoguci da sto jeftinije dodju
do vrednih i kompanija.

Sada me interesuje sta ce biti sa EPSom,
sa NISom je izgleda prica zavrsena.

U tom kontekstu gledam i na nas Belex,
svestan da ovim mozda vredjam i guram u pogresan
kos pojedince sa "zdravim" namerama.

Mene samo čudi da naša vlada nije došla na ideju da proda i BERZU!??

Njima trebaju pare i prodaće i sopstvene gradjane ako ustreba...

Mada, ako prodaju 30% berze, neće baš moći ovoliko da muljaju, a i Milko Štimac bi završio u zatvoru!!

Ma ja sam jos ranije cuo da postoji jaka
struja u vlasti koja zagovara da i drzavne agencije privatizuje.

Do kraja godine Vlada usvaja zakon o tržištu kapitala
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/217603/Vlada-ce-usvojiti--zakon-o-trzistu-kapitala-do-kraja-2010

Vladulns ::

Do kraja godine Vlada usvaja zakon o tržištu kapitala
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/217603/Vlada-ce-usvojiti--zakon-o-trzistu-kapitala-do-kraja-2010

"Biće omogućeno, reako je on, da se kupoprodaja akcija obavi preko otvorenog tržišta kapitala, ali i neposredna kupoprodaja hartija od vrednosti između zainteresovanih strana, uz obavezu da to bude evidentirano u Centralnom registru."

sta to znaci neposredna kupoprodaja? deluje krajnje netransparentno.

Austrijanci zainteresovani za kupovinu Beogradske berze
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218248/Austrijanci-zainteresovani-za-kupovinu-Beogradske-berze

Link ispod tog clanka

Oko 1.000 kompanija na berzi bez transakcija
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218237/Oko-1000-kompanija-na-berzi-bez-transakcija

MarkoJTD ::

Link ispod tog clanka

A u njemu:
Dežer je napomenuo da je u izveštaju Evropske komisije (EK) za 2010. godinu o napretku u procesu evropskih integracija istaknuto da domaća Komisija za hartije od vrednosti "nije dovoljno nezavisna i ne ispunjava međunarodne standarde".