SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Kazu nema NIGDE šećera da se kupi!!
Jel to istina?
Ako jeste, počinje ludilo kupovine zaliha...

Tačno je! Nema šećera!

Ako je AV neki frajer sada treba da uhapsi "kralja srpskih šećerana" KOSTIĆA i da ga javno obesi na trgu republike jer je uništio sve šećeranae, čak i onih 3 koje je dobio za 9 evra!!
BEDNIK!!

Šećera u ovom trenutku ima dovoljno. Problem sa kojim se suočavamo je cena - realna cena šećera je 110 dinara bez PDV-a, a u radnjama je aktuelna cena dosta niža, kreće se oko 85, 86 dinara za kilogram, kaže za N1 Zoran Matijević iz kompanije “Matijević Agrar”, koja je veliki prozvođač šećerne repe.

„Ali, aktuelna povećana potražnja je delimično i veštački izazvana. Potrošači stvaraju zalihe. Međutim, postoje i slučajevi zloupotrebe, odnosno šverca šećera, što takođe izuzetno negativno utiče na stanje na tržištu”, kaže za Matijević.

Kako je rekao Vučić, tek je sinoć saznao za problem sa šećerom i nije imao posle ni želju da dođe u Davos.

"Iz kože bih iskočio. Koga god da pozovem biće zastupnik interesa trgovaca. Svako će da traži rupu da bi napravio ekstrprofit".

Vlada Srbije će na sednici sutra, izmeniti važeću uredbu koja se odnosi na ograničenje cena namirnica, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu trgovine.
Tim izmenama cena šećera biće ograničena na određeni iznos - najverovatnije oko 89 dinara za kilogram - i važiće za sva pakovanja, bez obzira da li se šećer prodaje u ambalaži od kilograma ili u džakovima.

Šifru delatnosti broj 1081 – „proizvodnja šećera“ u opisu svoje firme nosi svega šest preduzeća u Srbiji. Od toga su dve šećerane u vlasništvu iste kompanije, dok pod okriljem jedne kompanije posluju – fabrike u tri različita grada.

„Sunoko“ je kompanija u vlasništvu MK grupe Miodraga Kostića. Slovi za najvećeg domaćeg proizvođača i izvoznika šećera s obzirom da ima tri fabrike – u Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Po poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2020. godinu, „Sunoko“ zapošljava 442 radnika, a u prvoj pandemijskoj godini poslovao je sa dobitkom od milijardu dinara, što je oko 8,6 miliona evra.

Grčka kompanija Hellenic sugar industry u vlasništvu ima fabriku šećera „Šajkaška“ Žabalj i fabriku šećera „Crvenka“ u istoimenom mestu.

„Šajkaška“ je 2020. upošljavala 49 radnika i poslovala je sa gubitkom od 182 miliona dinara, dok je „Crvenka“ zapošljavala 116 ljudi i poslovala je pozitivno, sa ostvarenom dobiti od 101,8 miliona dinara.

Šećerana doo Šabac, u vlasništvu je Vladimira Simića. Za 2020. godinu upisano je – nula zaposlenih i gubitak od 26.000 dinara.

Preduzeće „Mega plus“ iz Novog Sela takođe je registrovano za proizvodnju šećera. U vlasništvu je Bobana Lazovića. Ovo preduzeće 2020. godine imalo je 33 zaposlena i ostvarenu dobit od 1,58 miliona dinara.

Istu šifru delatnosti ima i preduzeće „Bero“ iz Novog Pazara, u vlasništvu Berata Sejdije. Ovaj proizvođač upošljavao je (2020. godine) četvoro radnika, a poslovao je s profitom od 400.000 dinara.

Veštačku nestašicu šećera u Srbiji izazvala je firma "King Komerc" iz Valjeva koja se bavi trgovinom na veliko šećerom, čokoladom i slatkišima, saznaje Kurir. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, jedini vlasnik ove firme je Goran Omerović (47).

Zanimljivo je, međutim, da je još kao mladi biznismen Goran Omerović od ranije poznat policijskim organima i čak bio hapšen zbog sumnje da je utajio porez.

Naime, kako su ranije pisali mediji, Goranu Omeroviću, tada dvadesetosmogodišnjaku, je 2003. godine bio određen pritvor od 30 dana zbog osnovane sumnje da je, zajedno sa svojim saradnicima, tokom 2001. godine utajio porez od oko 41,5 miliona dinara u veletrgovinskim poslovima prehrambenom robom, čiji je ukupan promet iznosio oko 212,5 miliona dinara.

Kolike su cene ove godine u skupštinskom restoranu?

https://www.instagram.com/reel/CgSCmwKsiO1/?utm_source=ig_embed&ig_rid=82d5d415-75af-4bcb-9573-ecdb12ed2244

Agrokor više ne postoji.

Afera Agrokor otvorena je 2017. godine kada se ispostavilo da koncern koji je zapošljavao više od 50.000 ljudi i uključivao 77 kompanija u Hrvatskoj i još sedamdesetak u regionu, ne može da vraća dugove koji su u tom trenutku dostigli neverovatnih 7,5 milijardi evra.

Dug je oko 30 puta bio veći od dobiti iz poslovanja, a na računima kompanije nalazilo se još neverovatnijih – 80 evrocenti.

U Agrokor je tada uvedena vanredna uprava, na čelu sa Fabrisom Peruškom, koja je ušla u pregovore sa poveriocima i 2018. godine postigla dogovor sa 80 odsto glasova. Kompanija je uspela u stečaju da nastavi poslovanje i isplati 2.400 malih dobavljača, dok su ostali poverioci naplatili oko 60 odsto potraživanja.

Najveći poverioci Agrokora bile su ruske banke, Sberbank i VTB banka. One su u novoformiranoj kompaniji Fortenova, u koju je preneta sva imovina Agrokora, dobili 47 odsto vlasništva. Ostali poverioci bili su pre svega hrvatske banke i američki investicioni fondovi.

U aprilu ove godine Sberbanka je, pod pritiskom sankcija EU i SAD, prodala svoj udeo mađarskom holdingu Indotek, u većinskom vlasništvu tajkuna Danijela Jelineka, ali i američkih investitora.

Poslanici vlasti i opozicije se složili u jednom – male im poslaničke plate!!!!!!!

Članovi odbora i iz stranaka vlasti i opozicije složili su se da su plate zaposlenih u skupštini niske, a požalili su se i na male plate poslanika, za koje je Janko Veselinović rekao da su mizerne.

Predsednik odbora Milenko Jovanov rekao je da je saglasan da odbor učini sve za šta ima nadležnost kako bi plate službenika bile podignute. Dodao je da i kada je reč o platama poslanika, poslanici u Srbiji imaju najniže plate u regionu.

„Treba da budemo svesni da smo svi mi stvorili sliku o parlamentu kao da niko ništa ne radi samo se svađaju i jedu i piju kafu za deset dinara. Takav je utisak stvoren. Ukoliko bismo svi zajedno razmišljali u tom pravcu i imali jedinstven stav možda bismo uspeli da promenimo sliku o poslanicima“, rekao je Jovanov.

On je zatražio od službi da odboru dostave predlog kako da u svojoj nadležnosti utiče na visinu zarada.

Pominjalo se godinama od strane SNS-a da će smanjiti broj poslanika sa 250 na 120-130, što bi bilo primereno i veličini zemlje i ekonomskom stanju. 

Francuska ima oko deset puta više stanovnika od Srbije, a ima 577 poslanika, po toj logici Srbiji bi bilo dovoljno 60 poslanika.

Nemačka sa 84 miliona stanovnika ima 598 poslanika.

Mađarska, sa 9,7 miliona stanovnika i Češka sa 10,7 miliona, imaju više stanovnika od Srbije za oko 50-60%, a obe te zemlje imaju 200 poslanika u Skupštini, dakle 20% manje od Srbije.

Nikad jasnije niko nije objasnio geopoliticke interese USA !!

Istina je da je Junajted grupa, N1 i Nova.s, registrovana u Luksemburgu. Istina je da to nisu srpski medij, već prekogranični mediji i istina je, kao što kaže vlasnik Junajted grupe, istina je da se oni samo reemituju na teritoriji Srbije.
Kao takvi ne plaćaju porez u Republici Srbiji, a ni nadoknadu udruženjima za muziku, filmove, zabavni program.
Oni kažu samo mi nismo firma iz Srbije, tako da nećemo ništa da plaćamo - rekla je danas na konferenciji za medije premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Популизам је постао проблем у тренутку када су западне елите које су се осилиле на власти почеле да губе изборе.
Популизам је име који се даје демократији кад губиш изборе. Популизам има корен у левим политикама, али то се данас променило.
Данас се популизам види као примарно десни.
То су углавном разне националне опције. И популизам је постао термин који се користи да би се људи који имају одређена политичка уверења дискредитовали, да би се приказали ирационалним.
И зато што се то своди на покушај дискредитацције, ја подржавам искључиво популисте. Антипопулисте не подржавам", изјавила је Андреа Јовановић.

ČAK 6.069 LJUDI U SRBIJI ŽIVELO NA RAČUN POKOJNIKA!? Država oštećena za nekoliko desetina miliona evra, ZATO OD SADA...
Novčana socijalna pomoć do nedavno je uplaćivana za 1.334 preminule osobe, dodatak za pomoć i negu drugog lica isplaćivan je za čak 4.427 pokojnika, dok je usluga smeštaja plaćana za 308 osoba koje nisu među živima, a mnogi među njima su godinama na spisku umrlih
Koristeći rupe u sistemu socijalne zaštite, pojedinci su umesto roditelja, supružnika ili rođaka podizali novac koji im ne pripada i na taj način budžet Srbije oštetili za nekoliko desetina miliona evra, navode Novosti.

Zbog toga su centri za socijalni rad pokrenuli postupke protiv svih koji su bez osnova primali te prinadležnost, a to je samo jedna od pozitivnih strana primene Registra socijalnih karata, koji je uveden 1. marta prošle godine.

CITAT ::

Nepravilnosti koje je DRI utvrdila u poslovima gradonačelnika Novog Pazara Meha Mahmutovića tokom 2011. godine:

• 180 miliona ukupno potrošeno na poslove javnih nabavki koje nisu bile predviđene planom javnih nabavki za tu godinu
• 109 miliona direktno isplatio dobavljačima umesto da ih isplate pojedina javna preduzeća čiji su računi bili u blokadi
• 56 miliona dinara više isplaćeno za plate obračunavane koeficijentima većima od propisanih
• 51,7 miliona odobrio za isplatu sredstava za finansiranje potreba i interesa građana u oblasti sporta, suprotno Zakonu o sportu
• 7,8 miliona potrošeno na usluge reprezentacije za koje nisu raspisane javne nabavke
• 2,5 milona za finansiranje udruženja građana bez sprovođenja javnog konkursa
• 1,9 miliona za materijal za Narodnu kuhinju bez sprovođenja javnih nabavki
• 1,4 miliona plaćene usluge javnog informisanja za koje nisu raspisane javne nabavke
• 1,4 miliona za ostali materijal za posebne potrebe za koji takođe nije bila raspisana javna nabavka
• 780.000 više nego što je bilo predviđeno sredstava za Predškolsku ustanovu „Mladost“
• 700.000 više od predviđenog platio za cveće i zelenilo
• 594.000 odobreno manje sredstava za finansiranje političkih partija i neredovne isplate
• 160.000 za 160 poklon čestitki za 8. mart od dobavljača „Lilly Drogerie“ suprotno Zakonu o budžetu.

DA LI JE OVO NORMALNO????

Sporna poslovanja "Montenegro airlinesa": Dinkiću plaćali usluge koje nisu dobili!!!

Tadašnja predsjednica odbora direktora Daliborka Pejović potvrdila angažman Dinkića, ali da je sve bilo zakonito i da je plaćeno manje od 300 hiljada. Dinkić prethodno bio angažovan da obećava radna mjesta pred izbore na Cetinju, kada je koordinator bila Pejović.

Specijalno državno tužilaštvo istražuje nekoliko spornih dokumenata iz poslovanja “Montenegro airlinesa” iz perioda 2014. do 2016. godine, a jedan dio se odnosi na konsultantske ugovore vrijedne 300 hiljada eura sa firmom “MD Solutions” Mlađana Dinkića.

Tužilaštvo sumnja da su usluge Dinkićeve firme bile nepotrebne i da je sporno da li su one uopšte i obavljene, kao i da je time nanijeta finansijska šteta nacionalnoj aviokompaniji. Sumnjiva je druga veza između Daliborke Pejović i Dinkića, odnosno da je novcem državne aviokompanije plaćena usluga koju je Dinkić napravio DPS-u tokom izborne kampanje na Cetinju 2013. godine.

detaljnije ovde:
https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/654104/sporna-poslovanja-
montenegro-airlinesa-dinkicu-placali-usluge-koje-nisu-dobili?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_
source=ug.contentexchange.me&pv=8cf29ef4-55a1-474e-82f7-9de0565632b5%3Fgdpr%3D2

A Dinkić, nadam se da će "dolijati"...

MaxBet grupacija se već 30 godina bavi priređivanjem igara na sreću. Našim igračima pružamo vrhunski doživljaj na preko 330 lokacija na teritoriji Srbije i putem online aplikacije.



Kažu mi da se ne samo oni, šire i po Africi....
a onda se pitamo ko gradi po Beogradu!

Kriminalne mreže ušle su u legalne biznis tokove u Evropskoj uniji i čvrsto se oslanjaju na korupciju da bi razvijale svoje aktivnosti, ocenila je danas agencija AP na osnovu danas objavljenog izveštaja Evropola (Europol).

Evropol je identifikovao 821 naročito preteću kriminalnu mrežu, s više od 25.000 članova u EU. Prema agenciji EU za policijsku saradnju, 86 odsto tih mreža sposobno je da se infiltrira u legalne privredne tokove da bi sakrile svoje aktivnosti i „oprale“ prljav novac.

Evropol navodi primer vođe bande identifikovanog kao italijanski biznismen argentinskog porekla koji živi u Marbelji, u Španiji, koji je specijalizovan za krijumčarenje droge i pranje novca a vodi nekoliko kompanija, uključujući jednu koja uvozi banane iz Ekvadora u EU.

Taj biznismen je takođe vlasnik sportskih centara u Marbelji, tržnih centara u Granadi i nekoliko barova i restorana, navodi Evropol.
Prema izveštaju agencije EU, jedan Albanac, saradnik tog biznismena, živi u Ekvadoru i zadužen je za krijumčarenje kokaina iz Kolumbije u Ekvador, kao i dalju distribuciju te droge u EU.

„Ekvadorske kompanije za (izvoz) voća koriste se kao paravan za te kriminalne aktivnosti“, saopštio je Evropol. Evropol takođe ističe porodice iz poznate italijanske mafijaške organizacije Ndrangeta, koje profit od krijumčarenja droge i oružja, kao i utaje poreza, ulažu širom Evrope u nekretnine, supermarkete, hotele i druge komercijalne aktivnosti.

Navodi se i da je jedna od karakteristika tih mreža njihova struktura bez granica, odnosno činjenica da su njihovi članovi iz 112 zemalja. Kad su u pitanju njihove kriminalne aktivnosti, najveću zabrinutost za evropske zvaničnike predstavljaju krijumčarenje droge i korupcija.

Kao ključna aktivnost ističe se trgovina drogom, pošto su rekordne količine kokaina zaplenjene u Evropi a nasilje povezano s tim postaje sve uočljivije u mnogim zemljama EU kao što su Belgija i Francuska. Polovina najopasnijih kriminalnih mreža uključeno je u krijumčarenje droge, što im je, ili jedina aktivnost, ili deo njihovog „portfolija“, prenosi AP.

Više od 70 odsto kriminalnih mreža u EU učestvuje u korupciji „kako bi olakšali kriminalne aktivnosti ili obstruirali“ rad policije i sudova, a 68% tih mreža koriste nasilje i zastrašivanje, navodi Evropol.

„Organizovani kriminal je jedna od najvećih pretnji današnjice, pretnji društvu korupcijom i ekstremnim nasiljem“, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

[size=34]Danica Popović: Zašto je isti proizvod skuplji u Srbiji nego u Nemačkoj[/size]

Zašto ne zvone zvona, pitao je sveštenik zvonara u crkvi u koju je došao da služi Pa eto, oče, stepenice su klizave, vrata zvonika su se zaglavila, ključar je otišao po tamjan, a u selu vlada kuga… mada ima još jedan razlog – nema zvona!

A meni se čini da ovu priču o tome zašto su isti proizvodi u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj ili EU, ovde večito izgovara neki zvonar koji nikako da završi rečenicu i otkrije nam gde se denulo to zvono.
U Srbiji su proizvodi skuplji zato što je poslovanje u Srbiji mnogo rizičnije nego u Nemačkoj.
Zašto, pitate? Evo zašto: da ste trgovac u Nemačkoj, rizik poslovanja je mali – sudovi rade, policija radi, dobavljači isporučuju robu na vreme, a vi ubirate profit od pet-šest odsto godišnje.

E sad, ako ste trgovac u Srbiji, to je već avantura: ko god vam ne plati, čekaćete par godina da se (ako se ikad) pokrene sudski spor – a za presudu ćete morati lično kod plemenskog vođe da idete na poklonjenje… I sad, hajde, šta biste vi uradili, da ste uvoznik koji trguje u Srbiji? Isto što i oni čine: prodaju, ali uz tri puta veći profit nego u Nemačkoj.

E sad, koliko je nemačka ili evropska hrana jeftinija od naše, ko hoće neka sluša naše zvonare, ja sigurno neću. Tu su i efikasnosti i produktivnosti i carine (kojih nema) i ukusi i preferencije, ili, što bi rekla srpska guvernerka – izostanak konkurencije na tržištu hrane! O, nebesa! Pa kud ne dodade i klimatske promene, geopolitiku i rat u Ukrajini.

I to je to zvono, koje možemo nazvati uređenom državom, u ekonomiji se to zove – premija na rizik. U Austriji, ili Nemačkoj, rizik te vrste je nula, pa je i premija na rizik – nula. A kod nas, trgovci posluju uz premiju od petnaestak odsto, pa se onda ne čudite naslovima „zašto je u Srbiji sve skuplje i do 20 odsto“.
Evo odgovora: austrijski profit od pet plus premija na rizik od petnaestak odsto, i eto odgonetke! Isto objašnjenje lako će razjasniti i ovaj apsurdan naslov: „Zašto je srpska flaširana voda jeftinija na Malti nego u Srbiji?“ Zato što Malta ima uređen privredni i politički sistem, to jest, zato što ima zvono pa je premija na rizik niska ili je možda nema!

Uvek će se u Srbiji naći neko još komičnije objašnjenje, poput onog iz udruženja Efektiva iz kog smo saznali da su za visoke cene hrane u Srbiji krivi gramzivi trgovci, kojima treba pripretiti „nekim bojkotom ili smanjenjem kupovine nekog asortimana, kako bi ih naterali da smanje marže“. Naprosto genijalno: nećemo jesti dok marže ne padnu.

Pa ipak, čak i ako u tom bojkotu pobedimo i trgovci potpuno ukinu marže, ni tada cene hrane u Srbiji neće pasti ispod onih u EU. Postoji još jedno zvono, a to su – poljoprivredne subvencije. Svaki vlasnik poseda u EU ima pravo na pozamašne subvencije, koje su osnovni razlog za tako obilnu i jeftinu hranu kojom Evropa hrani i sebe i svet, a uz to i sama lepo zarađuje.

https://n1info.rs/biznis/danica-popovic-zasto-je-isti-proizvod-skuplji-u-srbiji-nego-u-nemackoj/

Kako sad gospođa Dana kaže subvencije super? Juče beše da sve treba privatizovati, sve što ne posluje likvidirati, jer da je dobro ono se ne bi ni gasilo. Šta je državno to ćemo privatizovati jer će biti jeftinije i kvalitetnije.

Kad eto ti, Evropa subvencioniše hranu i zarađuje. A mi ćemo ukinuti carine jer smo glupi majmuni, pa i treba da bude skuplje.

Kako gospođi Dani nije jasno da ovo nije naša država i da je ovo vrhunac kapitalizma. Sve je privatno i uglavnom strano (tj kvalitetno). Živeo predsednik Hil.

Pa ono, mogu i privatne kompanije da dobijaju subvencije, to nije nikakva ekskluziva za državna preduzeća

Direktor CIA iznenada došao u Beograd

I sad svaka budala od "analitičara", opozicionara itd... zna o čemu je taj čovek razgovarao s vlastima u Srbiji?

Da li to može da se uzme zdravo za gotovo, da li takav lik želi da novinari i i 2analitičari" znaju o čemu je on ovde razgovarao...

E ovo je jedna od vesti koja me uvek razveseli:

citat ::

direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns stigao je u Beograd.

i sad će taj BERNS novinarima da saopštii zašto je došao na Balkan i o čemu je razgovarao s "nekim" likovima....
Pa on neće ni Bajdenu da kaže šta je razgovaro i šta je tražio na Balkanu, a kamo li novinarima i "analitičarima" koji kao sve znaju....
T.R.A.G.E.D.I.J.A. !

Ali u Srbiji su svi "pametni" i sve znaju, posebno "analitičari"!!!

Nakon posete Sarajevu, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns je došao u Beograd. O Bernsonovoj poseti Srbiji nema zvaničnih informacija, niti se zna koje su teme na stolu.

BAS ME CUDI!!!!!!  

Vidim da je samo opzicija iznenadjeana....

citat ::

Nakon posete Sarajevu, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns je došao u Beograd. O Bernsonovoj poseti Srbiji nema zvaničnih informacija, niti se zna koje su teme na stolu.

Bas cudno!!! Jel trbalo da kaze zasto je dosao?

Gubitaši iz 2023
Listu gubitaša predvodi privredno društvo HIP-Petrohemija doo Pančevo, sa neto gubitkom iskazanim u najvećem iznosu, od 18.309 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je zabeležilo dobitak (405 miliona dinara), naveo je APR.

Na drugom mestu prema iznosu negativnog neto rezultata nalazi se HBIS grupa Srbija Iron & Steel, sa gubitkom od 16,5 milijardi dinara, koji je veći 3,3 puta u poređenju sa prošlogodišnjim.

Treće mesto na listi gubitaša zauzima prošlogodišnje petoplasirano društvo RIO Sava exploration, čiji neto gubitak iznosi 11,6 milijardi dinara, što je za 17,5 odsto više nego prethodne godine.

Na četvrtom mestu gubitaša je Continental automotive Srbija iz Novog Sada, a peto mesto u 2023. godini pripada privrednom društvu Arena Channels grupa, u vlasništvu državnog Telekoma Srbija, sa neto gubitkom od 7,92 miljarde dinara.