SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

citat ::

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija ukida jednu od tri smene zbog smanjene tražnje vozila i predočila da će posle odmora u avgustu rad u fabrici biti organizovan u dve smene.

Kompanija je predstavnicima sindikata fabrike u Kragujevcu, u kojoj radi oko 3.200 radnika, saopštila da je jedna od tri smene radnika „višak“ i predočila da će posle odmora u avgustu rad u fabrici biti organizovan u dve smene.

Predsednik sindikata FCA u Kragujevcu Zoran Marković je rekao Beti da je tu informaciju prenela direktorka kompanije Silvija Verneti. „Sutra nastavljamo razgovore sa rukovodiocima kompanije, da čujemo šta konkretno nude, kakvi su modeli za dobrovoljni odlazak iz fabrike“, rekao je Marković.

On je ocenio da je sindikat primio „tešku“ vest od menadžmenta, ali da nije iznenađen jer je poznato da je pad tražnje vozila na svetskim tržištima.

„Mi smo, međutim, očekivali da još mnogo ranije reaguje Vlada kao vlasnik 33 odsto kapitala u FCA, odnosno premijer Aleksandar Vučić koga smo 24 meseca pozivali da se uključi u razgovore sa rukovodstvom kompanije, što se nije dogodilo“, rekao je Marković.

„U poslednje dve godine bilo je pauza u radu, zbog problema sa dobavljačima ili smanjene tražnje, ali ovo sada je najozbiljniji problem za nas“, rekao je Marković.

U saopštenju FCA navedeno je da tržište prodaje automobila u Evropi beleži blagi rast i da model Fiat 500L ima dobre rezultate.

Istaknuto je da, u saradnji sa sindikatima, FCA radi na dobrovoljnim odlascima, koji bi se odmah realizovali, „u cilju minimiziranja socijalnog uticaja na zaposlene“.

Dinkić, Tadić i kompanija .... sve što je AV uradio: Smederevo, Savamala, Air Srbia sve je još gore - tako kažu!

Ko je u pravu?

U Fabriku konditorskih proizvoda „Ravanica“ ušlo je novo rukovodstvo na čelu sa v.d direktorom Mikicom Spasićem, koje je postavljeno rešenjem Vlade Srbije o promeni vlasničkih prava na društvenom kapitalu u državni, potvrđeno je „Tanjugu“ u Opštinskom veću Skupštine opštine Ćuprija, prenosi RTS.

Promena vlasništva u fabrici koja proizvodi „bonžitu“ i „romansu“ usledila je odlukom Vlade od 31. decembra prošle godine, a novo rukovodstvo pokušavalo je bezuspešno dva meseca da sprovede tu odluku, odnosno da uđe u fabriku i počne da obavlja redovne poslove.

„Od 6. maja imali smo nekoliko pokušaja da sprovedemo odluku Vlade na dostojanstven način, da ne pravimo negativnu atmosferu, znajući šta se događalo poslednjih 20 godina, kada se nije dozvoljavalo da se sprovedu odluke Vlade. Na kraju smo sačekali da se formalno ispune svi uslovi, i ni tada nismo uspeli“, rekao je Tanjugu Spasić.

Kako je objasnio, i odluku Vlade i ulazaka novog rukovodstva opstruisala je praktisčno mala grupa ljudi koji su do tada zauzimali ruklovodeća mesta u fabrici, koja postoji već 60 godina.

„Oni su nam, jednostavno sprečili ulazak i onda smo, konačno, po dobijanju registracije u APR-u, 1. jula ušli u fabriku“, rekao je Spasić, koji kaže da je morao da angažuje i posebnu službu za obezbeđenje i advokatsku kancelariju za pravnu podršku da bi sve bilo u skladu sa zakonom.

Dodaje da je bio „frapiran“ onim što je zatekao kad je novo rukovodstvo ušlo u fabriku, te da je gubitak bio 40 miliona dinara, produktivnost na „fantastično niskom nivou“, što znači nekih deset odsto od proseka u konditorskoj industriji.

„To je neprihvatljivo, neodrživo i to će kad tad da nam se odbije o glavu“, ocenio je Spasić.

Dodao je da se „moraju obezbediti i kupci“, jer fabrika, kako je rekao „sada radi sa sedam kupaca, što je vrlo malo na domaćem tržištu a konkurencija je izvanredna“.

Imamo proizvođače koji su fantastično napredovali i sa pojedinačnim proizvodima i sa asortimanom, ali je „po meni ohrabrujuće da su u glavama potrošača i dalje „romansa“, „bonžita“, „mešavina“, istakao je Spasić.

Spasić je ocenio i da se moraju preduzeti i dodatne mere, kako bi ušli u sistem velikih lanaca kao što su Delez, DIS, Roda, IDEA, a što podrazumeva dodatna ulaganja.

Smatra da „Ravanicu“ treba privatizovati „ali da budući vlasnik mora da bude neko ko se razume u ovu vrstu proizvodnje“.

citat ::

Beogradska policija uhapsila je pet osoba, osumnjičenih da su krađom telekomunikacionih kablova oštetili "Telekom Srbije" za oko 1,7 miliona dinara, saopštio je danas MUP.

D.R. (1974), C.Š. (1981), M.D. (1991), D.M. (1988) i D.M. (1988) uhapšeni su prilikom krađe telekomunikacionih kablova iz okna preduzeća "Telekom Srbija" u Timočkoj ulici na Vračaru, koje su isekli bonsekom, što je prouzrokovalo prekid na vezama.

Policija je od uhapšenih privremeno oduzela kombi vozilo koje su oni koristili za krađe.

Most na Adi ni četiri godine nakon otvaranja nije dobio upotrebnu dozvolu, a to je i razlog zašto liftovi za bicikliste i dalje ne funkcionišu.

Liftovi u koje je uloženo više od 956.000 evra, zabravljeni su i van upotrebe, kao i oni sa suprotne strane. Zato biciklisti moraju da kruže, obilaze oko pristupnica.

Puštanje u funkciju liftova na Mostu na Adi uslovljeno je izdavanjem upotrebne dozvole za kompletan objekat, uključujući i liftove, navode iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Direkcija je nadležnom ministarstvu podnela zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za izgradnju mosta preko Save na poziciji donjeg špica Ade Ciganlije u Beogradu. Po izdavanju dozvole, objekat će biti predat gradskoj upravi, koja će odrediti način korišćenja liftova.

Ujedno, razlog zašto ceo Most na Adi nema kompletnu dokumentaciju je taj što projekat, čiji je most deo, nije gotov. To znači da može da prođe i čitava decenija dok liftovi ne prorade.

Samo za lift na novobeogradskoj strani izdvojeno je 353.119 evra, dok je onaj kod Ade koštao 235.400. Tu je još i okno na čukaričkoj strani, za koje je odvojeno čak 368.301 evro.

Po nalogu Ministarstva rada poslovodstvo u kompaniji Geoks iz Vranja poništilo je prethodnu odluku kojom su radnici bili obavezni da tokom radne nedelje ostaju na poslu sat duže od zakonom pripisanog osmočasovnog radnog vremena.

Umesto toga, sada je stupila na snagu nova odluka kojom je uvedena radna subota sa osmočasovnom satnicom. U međuvremenu, usledio je još jedan vanredni nadzor inspekcije rada u ovoj fabrici, nakon čega je zapisnik prosleđen direktoratu Ministarstva.

Ružica Stošić iz Samostalnog sindikata za Pčinjski okrug potvrdila je novinarima da u skladu sa Zakonom o radu postoji mogućnost uvođenja radne subote, ali s obzirom da je ovo neradni dan, to treba i posebno da se vrednuje kroz zaradu, prenosi list „Danas“.

– Poslodavac je po slovu zakona obavezan da za radno angažovanje na neradni dan i u vreme praznika zaposlenima isplati dodatnih 26 odsto od osnovne zarade – precizirala je Stošićeva, dodajući da „ukoliko poslodavac to ne ispoštuje, radnici svoja prava jedino mogu da ostvare sudskim putem“.

Iz Samostalnog sindikata najavili su da će pružiti svih pravnu pomoć radnici Gabrijeli Krstić, koja je nakon obraćanja poslovodstvu u ime svojih nezadovoljnih kolega dobila otkaz. Na nadležnim inspekcijskim organima je da sada provere da li i svi zaposleni u Geoksu imaju potpisane u skladu sa zakonom ugovore o radu, jer kako je ranije izjavila Krstićeva, ona je osam meseci radila u fabrici a da nije imala dokument o radnom angažovanju.

Poslovodstvo Geoksa potpuno je zatvoreno za medije, a povodom najnovijih događanja nisu se oglasili nikakvim saopštenjem, već svoju komunikaciju svode na nivo kontakata sa nadležnim državnim organima, što je kako se u Vranju ocenjuje, presedan kada je u pitanju jedan strani investitor sa respektabilnim ugledom u Evropi i svetu.

citat ::

NEVIĐENI SKANDAL: EVO ZAŠTO KASNI NAJVAŽNIJI PROJEKAT
BRUKA NA KORIDORU 11: Ruše nove tunele jer su niski, šteta 4 miliona evra!

Tuneli Brđani i Šarani na deonici Ljig-Preljina potpuno su neupotrebljivi - niži su za 30 centimetara, zbog čega šleperi ne mogu da prođu

KAD ONO MEDJUTIM:

citat ::

Koridori: Tuneli na putu Ljig-Preljina propisne visine

"Тунели су пројектовани и изведени према важећим стандардима који обезбеђују слободан простор 4,75 метара висине, што омогућава несметано и безбедно кретање свих возила (по међународним стандардима максимална дозвољена висина возила и терета износи четири метра)", навели су Коридори.

Како се додаје, геодетски снимак изведених радова указује да су сви радови изведени према пројектној документацији и да су одступања од пројектованог профила у границама дозвољених које прописује важећа техничка регулатива.

Koridori Srbije demantovali su navode medija da dva tunela na deonici Koridora 11, Ljig-Preljina moraju da se ruše jer nisu izgrađeni po standardnim dimenzijama.

"Tuneli su projektovani i izvedeni prema važećim standardima koji obezbeđuju slobodan prostor 4,75 metara visine, što omogućava nesmetano i bezbedno kretanje svih vozila (po međunarodnim standardima maksimalna dozvoljena visina vozila i tereta iznosi 4 metra)", naveli su Koridori.

Koridori su najavili da će na veb stranici preduzeća (www.koridori srbije.rs) u toku dana biti postavljen snimak sa gradilišta, kako bi sve mogli da vide da šleperi i mehanizacija nesmetano mogu da prolaze kroz tunele na autoputu Beograd-Južni Jadran.

Dnevni list "Kurir" objavio je danas da radovi na Koridoru 11 kasne zato što moraju da se ruše dva tunela na deonici Ljig-Preljina jer su niska i kroz njih ne mogu da prolaze šleperi.

Glasine.... i trač! Sada treba odrati nnovčanom kaznom taj KURIR!

"U današnje vreme tehnike i elektronike nemoguće je napraviti grešku od 30 milimetara, a kamoli od 30 centimetara, koliko su nam navodno tuneli niži. Postoji tender za tunel kod Čortanovaca na pruzi Beograd - Budimpešta, kao i za još nekoliko velikih projekata, i očignedno je da neko hoće da nas izbaci sa tih poslova. Zato se plasiraju ove neistine", rekao je Ratomir Todorović za "Večernje novosti"

Sporni tuneli su na deonici Ljig - Preljina, a mediji pišu da su niski i da kroz njih ne mogu da prolaze šleperi.

Todorović je rekao da se neistinama o navodnim propustima u gradnji tunela favorizuju strane kompanije i domaće forme koje su tek nedavno osnovane (i koje vode ljudi bliski vlastima).

Po njegovim rečima, nije istina da Planum nema dovoljno radnika, jer je oko 300 ljudi svakodnevno angažovano na gradnji na Koridoru 11.

"Imali smo problem u tunelu zbog neravnina na asfaltu, ali je stigla mašina iz Rusije, i trenutno je na carini. Biće potrebno nekoliko dana da se te nepravilnosti otklone. Nema ni govora o tome da su tuneli niski i da će se rušiti", rekao je Todorović.

Koridori Srbije, koji su nadležni za izgradnju puteva, demantovali su juče da dva tunela na deonici Koridora 11, Ljig-Preljina moraju da se ruše jer nisu izgrađeni po standardnim

"Ajzerbedžanska kompanija je odlično obavila svoj posao u gotovo rekordnom roku za srpske uslove, i to najtežu deonicu puta sa oko 200 objekata, mostova, nadvožnjaka, viadukta i tunela. Određenih problema je bilo, kao što ih uvek ima i sa projektnom dokumentacijom i sa mnogo čime, ali to nikakve veze nema sa time da li je pola metra viši ili niži tunel", kazao je Vučić.

On je dodao da će na otvaranje te deonice auto-puta da dođe autobusom ili šleperom kako bi svi videli da li može da prođe ili ne može. Time je reagovao na pisanje medija da su tuneli na deonici Ljig-Preljina dugoj oko 40,4 kilometra niži od standarda i da će morati da se rade popravke.

"Kada tu deonicu budemo otvorili, moj je predlog da građani dva meseca mogu besplatno da se voze auto-putem, da vide kako to veličanstveno izgleda. Da ljudi vide šta je od njihovog novca urađeno, a da javni dug nismo uvećali, zahvaljujući njihovom strpljenju", rekao je Vučić.

"Iza optužbi kako hoću da izbacim domaće firme iz posla i uposlim strance, kako šleperi ne mogu da prođu kroz tunele i da me premijer 'riba' krije se nešto drugo. Krije se strah od kontrole dodatnih radova odštetnih zahteva na ovoj deonici koju sam najavila zbog probijanja roka. Postoje informacije da će firme tražiti još nekoliko desetina miliona evra novca građana Srbije. Neću da dozvolim da država potroši dinar više od onoga što piše u ugovoru. To hoću da proverim, da vidim svaki zahtev, svaki dinar. Ne znam da li ću uspeti, ali učiniću sve što mogu. Znam da ćemo posle ovoga imati nova pravila da se ovakve stvari više ne bi dešavale. Velika je šteta da ovaj projekat, zaista fantasitčan projekat, ostane zapamćen po bilo čemu lošem",dodala je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je ponovila da tuneli na Koridoru nisu niži, da kroz njih mogu da idu i kamioni i šleperi i da nije problem u visini već u betonskoj podlozi.

14. октобра 2016.
Вућић је рекао да Србија за социјална давања издваја много више него друге земљама, „да има оних који је стварно заслужују, али и оних који могу коњу реп да ишчупају и неће да раде“.
„Узме за једно дете 4.500 и за друго и 11.000 овако и ето минималне плате, па што да ради?“, навео је премијер.




Da ostane zabeležen i ovaj biser našeg premijera

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/moje-izjave-o-trudnicama-falsifikovane_765184.html

pREMIJERU falsifikuju izjave, njegovom bratu kradu l.k. i otvaraju fantomsku firmu a pRESEDNIK se sastaje sa licima koja se nalaze na crvenoj poternici...

Stvarno dobar naslov teme, "sta reci a ne zaplakati"...

.

A tek sta kazete na ovo

https://www.aikb.net/t1819p132-izbori-2016#151533

Srndać kolateralna steta,Ne mozemo se nauciti redu i zakonu.Kultura u saobracaju kod nas je najgora. Nemam vise komentara na ovu kradju.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Gornjem Milanovcu rasvetlili su tešku krađu zaštitne ograde sa auto-puta Ljig – Preljina i uhapsili N.N. (53) iz Boljkovca zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo teška krađa.

Prilikom pretresa više kuća i pomoćnih objekata, u selu Boljkovci, pronađeno je i oduzeto 100 metara pletene žičane ograde i oko 70 metalnih profila različitih dimenzija, otuđenih sa auto-puta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, u zakonskom roku, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Putevi Srbije: Godišnja šteta od krađa na putevima je milion evra

Godišnja vrednost ukradenih, oštećenih i uništenih saobraćajnih znakova, putokaznih tabli, smerokaza i ostale saobraćajne signalizacije i opreme na državnim putevima u Srbiji iznosi oko milion evra, saopštili su danas "Putevi Srbije".

A sad će da se jave mnoge NVO koje će tvrditi da se radi o sputavanju slobode gradjana i ljudskih prava....

citat ::

Istražni organi tokom finansijske istrage utvrdili da osumnjičeni bivši ministar Slobodan Milosavljević drži novac u četiri banke i zabranili mu da njime raspolaže

Bivši ministar trgovine i nekadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević na dinarskim i deviznim računima u nekoliko banaka imao je  400.000 evra, otkrila je finansijska istraga Tužilaštva za organizovani kriminal.

Bivši ministar, podsetimo, uhapšen je u decembru prošle godine zbog sumnje da je sa još sedmoro ljudi zloupotrebio položaj i tako pribavio imovinsku korist preduzeću „Maksim“ od 1.040.000.000 dinara.

Ako se secate to je onaj lik sto je tvrdo da mu je tast kupo jahtu....

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da nema socijalnog dijaloga između nezainteresovanih poslodavaca i rascepkanog sindikata i naveo primer da u Železnicama Srbije ima čak 32 sindikata.

"Organizacije poslodavaca nisu reperezentativne, a nisu ni sindikati kojih je preko 20.000. U Železnicama Srbije postoji sindikat koji ima dva člana jer su dva smenjena direktora osnovala poseban sindikat u kome je jedan predsednik, a drugi sekretar", rekao je Orbović.

Dodao je da i u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd postoji 25 sindikata jer je zakonodavstvo omogućilo zaštitu "ličnog interesa i uništavanje sindikalizma".

"Niko ne govori o problemu da poslodavci kolektivne ugovore koje potpišu ne primenjuju ili ih ponište", rekao je Orbović.

Понуде за јавну набавку превођења коју организује Министарство привреде могу ући у анале економске науке, открива Пиштаљка https://pistaljka.rs/home/read/632 . Један од учесника у том поступку, Академија „Oxford agent“ из Јагодине, понудила је невероватну и непостојећу монетарну цифру од 0,00000000000000001 динар за сат симултаног превода, најзахтевније преводилачке дисциплине у којој преводилац мора да преводи речи саговорника док их овај изговара.

Ова цена, која заједно са ПДВ-ом износи „целих“ 0,000000000000000012 динара, понуђена је за симултани превод стандардних језика – енглеског, француског, италијанског, немачког, руског, кинеског и арапског. Чланица комисије за јавну набавку Министарства привреде Бранка Ердељан рекла нам је да је ова комисија тражила образложење цене понуђача пошто је и њима чудно изгледала. Одговор чекају.

Један од конкурената у истој јавној набавци, Конгресни сервисни центар из Београда, био је шире руке и за исту категорију превода понудио цену од 0,0000001 динар. Као илустрацију наводимо да је трећи учесник „Event group“ из Београда понудио 15.000 динара са ПДВ-ом.

О чему је дакле реч?

Учесници овде или имају увид пре саме јавне набавке у то какви ће послови бити најтраженији, па за њих дају највише понуде или фактички типују тј. играју на срећу – за неке категорије дају понуде које су далеко изнад реалне вредности док за друге ствављају астрономско ниске цифре. Пошто на крају све услуге наплаћује исто правно лице, победник јавне набавке, сигурно се рачуна да ће се то све „испеглати“, односно да ће услуге које се дају са губитком надокнадити онима добро наплаћеним.

Бизарност ових понуда, заправо бесплатног рада, јесте да такви бројеви и не постоје у платном промету. Да иронија буде већа, ови бројеви су понуђени Министарству привреде које би ваљда бар у цену услуга требало да се разуме.

Са друге стране, обично уз екстремно ниске понуде у једној категорији иду високе у другој. Тако у горе поменутој јавној набавци, Академија Оксфорд агент нуди све саме нуле за симултано превођење, али зато за сат консекутивног превођења нуди 54.000 динара по сату са ПДВ-ом.

Да овакве ценовне аномалије нису само везане за Министарство привреде, уверили смо се увидом у јавну набавку из исте области – превођења, коју је недавно организовало Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Овде је победник била управо Академија Оксфорд агент са „значајно вишим“ износом за сат симултаног и консекутивног превода за енглески језик по преводиоцу – један динар (1,20 са ПДВ-ом). Када се погледају остале цифре у победничкој понуди, економски смисао имају само цене превода текста по страници: за енглески 1.434,00 динара са ПДВ-ом, а за остале језике 1.794,00 динара са ПДВ-ом.

Шефица одсека јавних набавки у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Јасмина Благојевић рекла је за Пиштаљку да овако ниске понуде нису ништа необично. „У послу превођења углавном се јавља пет-шест истих понуђача. Проверили смо на Порталу јавних набавки и видели да су сличне понуде већ постојале. Због тога нисмо тражили објашњење од понуђача у овом конкретном случају“, објаснила нам је госпођа Благојевић.

Ljajić: Ako vas je Hrvatska oštetila, žalite se sudu!

Analiza kvaliteta (naizgled) istih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj pokazala je da kod više od polovine ispitanih postoji razlika u kvalitetu, da su razlike najveće kod hrane i da je većina analiziranih proizvoda skuplja u Hrvatskoj nego u Nemačkoj.

Rezultati istraživanja potvrdili su opravdanost uverenja većine gradjana iz tzv. novih članica EU da ih multinacionalne kompanije tretiraju kao gradjane drugog reda.

Istraživanje je pokazalo da samo kod četiri od 26 ispitanih proizvoda, odnosno 15 odsto, nije nadjena razlika ni u kvalitetu, ni u ceni, navodi se u saopštenju iz kacelarije hrvatske evroposlanice.

Kod 54 odsto proizvoda utvrdjena je razlika u kvalitetu, dok je više od 60 odsto proizvoda bilo skuplje na hrvatskom tržištu.

Najveće razlike su uočene kod pet prehrambenih proizvoda i jednog deterdženta.

"Vudi" (Woody) viršle od pilećeg i ćurećeg mesa na hrvatskom tržištu napravljene od tzv. otkoštenog mesa, koje se prema EU propisima ne sme označavati kao meso, dok je nemački proizvod od pravog ćurećeg i pilećeg mesa.

"Hip" (Hipp) dečije hrane sa pirinčom, šargarepom i ćuretinom gde proizvod namenjen hrvatskom tržištu sadrži znatno manje povrća a više pirinča od nemačkog.

Značajne razlike pronadjene su i kod "Nutele" (Nutella), voćnog jogurta od jagode "Aktivija" (Activia) i "Haribo hepi kola" (Haribo happy cola) gumenih bombona.

Inače, to je prvo istraživanje kvaliteta proizvoda u EU koje je uključilo i neprehrambene proizvode.

Od pet testiranih neprehrambenih proizvoda, velike razlike su nadjene u kvalitetu deterdženta za rublje "Ariel" koji u nemačkoj varijanti mnogo bolje pere na nižim temperaturama.

Deterdžent za nemačko tržište takodje je za oko 25 odsto jeftiniji od onog na hrvatskom tržištu.

Nisam pratio berzu neko vreme, čitam zakon i dodjem do člana:

Član 523
Izuzetno od čl. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava:

1) isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude; ili

2) tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom 522. ovog zakona, po uslovima iz ponude, u roku od tri meseca od dana isteka ponuda za preuzimanje.

Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrđivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i prava na prodaju akcija vrši se u skladu sa čl. 515. i 516. ovog zakona.

Da li je moguće da su omogućili većinskim vlasnicima koji recimo imaju 89% akcija da putem ponude za preuzimanje i po ceni koja moze biti i 10% knjigovodstvene vrednosti a pri tome za akciju koja je ne likvidna dodju do 100% vlasništva?

belexovac ::

Nisam pratio berzu neko vreme, čitam zakon i dodjem do člana:

Član 523
Izuzetno od čl. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava:

1) isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao najmanje 90% akcija koje su bile predmet te ponude; ili

2) tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom 522. ovog zakona, po uslovima iz ponude, u roku od tri meseca od dana isteka ponuda za preuzimanje.

Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrđivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i prava na prodaju akcija vrši se u skladu sa čl. 515. i 516. ovog zakona.

Da li je moguće da su omogućili većinskim vlasnicima koji recimo imaju 89% akcija da putem ponude za preuzimanje i po ceni koja moze biti i 10% knjigovodstvene vrednosti a pri tome za akciju koja je ne likvidna dodju do 100% vlasništva?

Naravno da je moguce kada ovde tajkuni-kriminalci  pišu zakone. Upravo tako je Kostić postao 100% vlasnik AIKB  kada je oteo akcije prinudnim otkupom po 1800 din. a samo obracunaska je bila 5600.

Građani Srbije sa prosečnom platom od 397 evra trebalo bi da rade čitavih 17 godina da bi zaradili jednokratnu nagradu jednog stečajnog upravnika.

Upravo toliko novca ili oko 81.000 evra iznosi najveća nagrada koju je prošle godine dobio stečajni upravnik, i to za postupak nad Industrijom hemijskih proizvoda "Prahovo đubriva". Kako ističu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), ova konačna nagrada stečajnom upravniku odobrena je rešenjem Privrednog suda u Zaječaru i iznosi tačno 9.718.518 dinara.

Iako se stečajni postupci vode po nekoliko godina, zarada je enormna. To je jasno i samo ako se ti iznosi uporede sa prosečnim mesečnim platama u Srbiji. Poslednji zvaničan iznos zarade, prema Zavodu za statistiku, iz novembra prošle godine je 47.575 dinara ili 397 evra, što je godišnje 4.764 evra. Prema tome, svaki građanin koji ima prosečna mesečna primanja tek će za punih 17 godina rada doći do cifre od 81.000 evra.

Ništa manje vrtoglavo ne zvuči ni drugoplasirani nagrađeni stečajac u 2017. godini koji je inkasirao oko osam miliona dinara, odnosno 67.000 evra. Radi se o stečaju nad Industrijom šećera i limunske kiseline "Šelk 911" iz Ćuprije. A samo pet stečajnih upravnika koji su dobili najveće nagrade u 2017. godini ukupno su dobili 34.778.202 dinara ili oko 290.000 evra.


Ostatak texta na:
https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/omrazeno-zanimanje-zarada-enormna-evo-koliko-godina-treba-da-radi-prosecan-gradanin/26s2xyv

U postupku broj 29 P. 3904/16 pred Privrednim sudom u Beogradu sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast Živomir Čitaković predao je svoje veštačenje u kome je izračunao da su mali akcionari u slučaju BIP-a oštećeni za ukupno 141.352.293 evra.
Po njemu jedna akcija pre privatizacije je vredela 25 evra, a tu je i izgubljena dobit od 52.352.293 evra.

Čitam, i mislim kada bi se izračunale gde su sve mali akcionari oštećeni,
bogte, koliko bi to bilo....

Licitacija za prodaju Jagodinske pivare po treći put je proglašena neuspelom, jer nije bilo zainteresovanih kupaca, po početnoj ceni od 319,95 miliona dinara i depozit od 142,2 miliona dinara.

Prethodna početna cena iznoslia je 355,5 miliona dinara.

Pivara se nalazi na veoma povoljnoj građevinskoj lokaciji u glavnoj ulici u Jagodini, na površini od blizu šest hektara, koja sama, bez objekata i opreme, vredi tri miliona evra ako bi se isparcelisala.

- Dvostruki standardi kod prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji doprineli su tome da se 100 miliona ljudi (na istoku EU) osećaju kao Aboridžini - izjavio je danas bugarski premijer Bojko Borisov na konferenciji o zaštiti prava potrošača u Sofiji, a prenosi agencija Rojters.

- Bio bih veoma posramljen da sam na mestu ovih lanaca i proizvođača. Zar to nije sramota? Ko je taj pametni čovek u Evropi koji je odlučio da bebe u Bugarskoj preferiraju palmino ulje u mleku? - zapitao je Borisov, aludirajući na nedavnu istragu bugarskih vlasti i otkriće da mleko za bebe u Bugarskoj sadrži veće količine palminog ulja nego identičan proizvod na zapadu Unije.

Borisov, čiija je država trenutno predsedavajuća EU, kaže i da će osigurati da hrana iz bugarskih supermarketa bude poslužena liderima EU na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja.

Jedinstvo EU znači jedan standard - poručio je on.

Evropska komesarka za zaštitu prava potrošača Vera Jurova izjavila je da je Evropska komisija dala pravno mišljenje da su razlike u kvalitetu nepravedne i da bi problem mogao biti rešen vrlo brzo.

Zvaničnici u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj, međutim, tvrde da je neetički da prehrambeni proizvodi prodavani pod istim brendom budu nižeg kvaliteta u "novim" članicama EU na istoku, u odnosu na njihov kvalitet u "starim" članicama na zapadu.

Edit: Hajde malo da mišem prošetate po reklamicama na desnoj strani ekrana!
I da pritisnete desno dugme!
Zarad DOBROG za ovaj forum
Mod D.

citat ::

"Gibson" u stečaju

Gitara "les pol" sada tužno svira

Ovo je direktna posledica (jedna od mnogih koje nas čekaju) više neće muzičarima biti potrebni klasični instrumeti! Već sad sve instrumente može da zameni kompjuter..
Ovo je početak "budućnosti" a biće još mnogo ljudi bez posla zbog digitalizacije...

Uskoro (za koju godinu) će osobe koje koriste prave gitare ili automobile na benzin i dizel biti smatrani za "frikove"!!

Odgovor Nemca našim privrednicima: Svako ide gde mu je bolje

Zrenjaninskim privrednicima ne odgovaraju dobre zarade radnika koje nemačka kompanija "Drekslmajer” daje svojim zaposlenima.

Tvrde da ih zbog toga radnici masovno napuštaju pa se dešava da bukvalno preko noći ostaju bez čitave smene.

Direktor nemačke kompanije "Drekslmajer” Mihael Vagner objašnjava da je upoznat s problemom zrenjaninskih privrednika jer mu se njih nekoliko javljalo, ali da je u tu fabriku, koja već zapošljava 5.000 ljudi, uvek dobrodošao kvalitetan radnik.

Uz to, napominje, tržište rada je slobodno i svaki radnik može da ide tamo gde smatra da mu je bolje.

Po oceni Zrenjaninskog socijalnog foruma, pojedini zrenjaninski preduzetnici negoduju zbog visine zarada koje radnicima isplaćuju Nemci, i navode da ih zbog većih plata napušta sve veći broj zaposlenih. Tvrdi da, s obzirom na uslove i intenzitet rada, plate u "Drekslmajeru” nisu uopšte visoke, nego su plate u drugim preduzećima "skandalozno niske”.

Tačno je da je "Dreksmajer” dobio državne subvencije za radna mesta, kao što su ih dobili i mnogi drugi strani investitori koji su ovde došli od 2006. godine, ali iz Vladine Uredbe jasno je da država njima garantuje minimalnu zaradu plus 20 odsto. Sve što od kompanije radnici "dobiju” pride, ide iz džepa gazde. Dakle, mogu i strane kompanije, kao što to čine mnoge naše, da radnicima isplaćuju minimalnu zaradu i 20 procenata više od toga, ali se deo njih odlučuje da visokim platama dođe do kvalitetnih radnika. Pošto se priča o visini plata u svakom mestu brzo širi, dobri i kvalitetni radnici zarad punijeg yepa prelaze na druga radna mesta jer je prošlo vreme vezivanja za samo jednu firmu, a pogotovo za one koje su bile državne.

Jos jedan u nizu bisera Donalda Trampa,lik je zaista za pojacani nadzor i terapiju,a ne za funkciju predsednika... bilo cega

[size=36]Sada već pretnja: Toliko sam učinio, Amerikanci neće zaboraviti[/size]
Vašington -- Predsednik SAD Donald Tramp opet napao Harli-Dejvidson, koja je najavila nameru da deo proizvodnje izmesti iz SAD, i upozorio da Amerikanci to "neće zaboraviti"
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2018&mm=06&dd=28&nav_id=1411834

Bravo za Trampa!!

Evropa samo može da izgubi ako se bude nadmetala u carinama sa USA!!

A SAD O PAKOSTI EVROPE PREMA SRBIJI!!
Da li je i EU "poremećenaih pogleda"? Da li je tramp samo uradio ono što EU radi celom svetu?

Srpska proizvodnja čelika iznosi SAMO 1% svog proizvedenog čelika u EU!!

ALI pakost EU je OGROMNA, a Tramp je malo dete spram njih:

Evropski proizvođači čelika od Evropskog suda pravde u Luksemburgu traže poništavanje odluke kojom našoj zemlji nisu uvedene antidamping mere.

Udruženje evropskih proizvođača čelika "Evrofer” pokrenulo je tužbu protiv Evropske komisije (EK) pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu zbog antidamping istrage koju je administracija u Briselu vodila protiv Srbije i još četiri zemlje koje nisu članice Evropske unije (EU).

Ovu informaciju potvrdio je za  Šarl de Luzinjan, portparol "Evrofera”, čije sedište se nalazi u Briselu.

Nezadovoljni činjenicom da našoj zemlji nisu uvedene carine na izvoz čelika, predstavnici "Evrofera” su još 29. decembra prošle godine tužili EK i od suda u Luksemburgu traže da poništi odluku iz oktobra prošle godine. Tom odlukom, Srbija nije kažnjena i nisu joj uvedene antidamping mere na izvoz čelika. Kako je De Luzinjan istakao u izjavi za "Politiku”, Evrofer sumnja da je administracija u Briselu napravila ozbiljne propuste tokom vođenja ove antidamping istrage.

"Informacija o tome da smo podneli tužbu je javno dostupna. Ali, ne mogu da vam kažem ništa više od toga, jer je sudski proces u toku i ne možemo da ga komentarišemo", rekao je De Luzinjan.

I da ovde razgovaramo o činjenicama:

Na sve automobile koji nisu iz EU plaća se carina od 10% a na to ide još 17% PDV!

Na sve automobile koji se uvoze u USA se plaća carina od 2,5% i nema PDV-a

O hrani, koja je u EU VISOKO SUBVENCONIRANA (iz državnih kasa) bolje i da ne govorimo, takvih subvencija nema nigde na svetu.....

Da li je Tramp glup, sami zaključite?

Kompanija Telekom Srbija reagovala je na vest N1 o tome da je u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatora i da planira akvizicije nekoliko kompanija u ovoj oblasti. Tim povodom, Telekom je saopštio da planirana akvizicija nije tajna i da je reč o "legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu".

"Telekom Srbija je još pre dva meseca javno saopštio da planira akvizicije kablovskih operatora, kako bi kompanija ojačala svoju poziciju na konkurentnom tržištu. Tada nije bilo reakcije ni javnosti, ni očigledno nelojalne konkurencije, pošto je svima koji se bave telekomunikacijama jasno da je reč o legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu, koji nije bio stran ni ostalim učesnicima na tržištu", navodi se u saopštenju Telekoma.

Kako su naveli, sasvim je jasno da to nije povod za sva nezvanična saznanja, za koja, kako kažu, opravdano tvrde nisu dobronamerna ni tačna.

"Pitamo se kako monopolističke namere može da ima kompanija koja trenutno ima 25 odsto učešća na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, a ne kompanija koja već ima natpolovični udeo na istom tom tržištu", dodaje se u saopštenju.

Zbog, kako su rekli, netačnih navoda na račun Telekoma Srbija, važno je da javnost zna da je "u toku sprovođenje najznačajnijeg investicionog plana Telekoma Srbija, čijom će realizacijom Telekom Srbija doći do milion domaćinstava u Srbiji, najsavremenijom optičkom infrastrukturom".
"Stoga se još pitamo da li je to pravi povod za napad na Telekom Srbija i plasiranje netačnih informacija ili je razlog činjenica što ovih dana sve veći broj korisnika napušta konkurenciju i svoje poverenje ukazuje uslugama Telekoma Srbija", navode iz Telekoma.

Generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk izjavio je da je ta kompanija u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatora i da planira akvizicije nekoliko kompanija u ovoj oblasti, kao i da Telekom ima finansijskih kapaciteta za te planove. Direktor Telekoma nije saopštio o kojim operatorima se radi, niti je objasnio zbog čega se kompanija sa većinskim državnim kapitalom odlučila na kupovinu drugih kablovskih operatora, umesto da razvija sopstvene kapacitete.

N1 nezvanično saznaje da je za ove operacije odvojeno nekoliko stotina miliona evra, kao i da je Telekom spreman da kablovske operatore sa kojima pregovara kupi i po mnogostruko većim cenama od tržišnih.

Radio sam za jednog od tih kablovskih operatera...lik je trazio jos 2014 nesto preko 3 mil eu za oko 12 hiljada korisnika,Bg i okolina,svi zaposleni su mu se podsmevali,ali cini mi se da ce sada tu cifru i dobiti ..

Ovo je Srbija....