Kurs EUR/RSD

Biznismen Zoran Drakulić izjavio je danas da su privrednici na sastanku s predstavnicima Vlade Srbije, povodom svetske ekonomske krize, dobili uveravanja da će biti učinjeno sve kako bi se kurs stabilizovao i da će na tu temu uskoro biti održan operativni sastanak s predstavnicima Narodne banke Srbije.
Najviše je na sastanku bilo reči o kursu i održavanju likvidnosti privrede, rekao je on i dodao da su privrednici imali primedbe na trenutni kurs dinara.

„Imamo depresijaciju dinara poslednjih 90 dana od 24 odsto. To je nešto neprihvatljivo, jer stvara nesigurnost u privredi, utiče na cenu artikala iz uvoza i na infalciju”, kazao je Drakulić.


U ponedeljak evro ide dole???

KRIZA POJELA 1,5 MILIJARDI EVRA DEVIZNIH REZERVI NBS

Kraj prošle godine Narodna banka Srbije (NBS) dočela je sa 8,15 milijardi evra deviznih rezervi.
To je za 1,49 milijardi evra manje nego na početku 2008, što bi moglo da znači da je tolika cena odbrane dinara u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu. Većim delom prethodne godine NBS se bavila obrnutim poslom. Pritisak svežeg kapitala bio je toliki da je centralna banka kupovinom evra morala da obuzdava preterani rast vrednosti dinara. Zato su devizne rezerve, ne samo u u prvih devet meseci 2008. godine, imale stabilan rast, što je omogućavalo prilično relaksiranu spoljnotrgovinsku politiku i nesmetana plaćanja prema inostranstvu.
Problemi su se pojavili u oktobru prošle godine. Tada je postalo vidljivo da strani finansijeri polako smanjuju obim novčanih transfera, da čak pokušavaju da deo deviza povuku nazad, što je monetarnu politiku NBS stavilo na velika iskušenja. Obim intervenicije rastao je iz meseca u mesec, da bi u decembru centralna banka smanjila nivo državnog deviznog stoka za 892,4 miliona evra. Najveći deo tog novca predstavljao je povraćaj onih deviza koje su banke bile položile kao obaveznu rezervu (638,3 miliona evra), jer je NBS morala da prihvati činjenicu da je likvidnost poslovnog bankarstva ugrožena i da se svaki slobodan evro mora usmeriti u novčani krvotok Srbije.

Bar za sada finansijska stabilnost Srbije nije ugrožena. Krajem decembra ukupne devizne rezerve zemlje, izražene u dolarima, iznosile su 11,48 milijardi, što je tri puta više od novčane mase M1. Odnosno, zalihe tvrde valute su tri puta veće od gotovog novca u opticaju. To i dalje garantuje višemesečnu ažurnost spoljnih plaćanja. Međutim, ubrzano krunjenje zaliha čvrste valute moglo bi da ima uticaja na makroekonomsku stabilnost i na spoljnotrgovinsku poziciju Srbije.

Odbrana nacionalne valute nije nekakav hir guvernera Radovana Jelašića i NBS. Pre bi se moglo reći da je to osnovni posao glavne monetarne institucije i da se slično ponašaju i druge centralne banke. Ruska rublja, negde od sredine prošle godine, imala je 14 malih devalvacija, čime je obezbeđeno blago klizanje prema evru i dolaru. Poniranje bi bilo još strašnije da ruska centralna banka nije branila nacionalnu valutu.

U pojedinim periodima dnevne intervencije dostizale su i 10 milijardi dolara, tako da treba imati razumevanja i za politiku odbrane dinara, koju sprovodi NBS. Čak i najsnažnije svetske valute (evro, dolar, jen...), često su branjene od strane matičnih banaka, na ovaj ili na onaj način.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Danas se NBS bas trudila !!

Mislim da je bilo DOSTA !!!
Mada je predvidjanje kursa u Srbiji težak zadatak, podjimo od pretpostavke da je ovoj vladi i
NBS stalo do kredibiliteta, onda ne bi smeli da dozvole da inflacija u ovoj godini bude (bitno) veća od 10%.
Dakle, ako im se može verovati, onda ni dinar ne bi smeo znatnije da oslabi u 2009.
U suprotnom, inflacija bi bila mnogo veća...
TAko da je "realni" kurs od 120 - 130 din za EUR, najverovatnije, pusta želja...

.

Mada... ako pogledamo ovo:
http://www.nbs.rs/export/inter...lozi/20090122_prezentacija.pdf

Tu stoji:

Moguća odstupanja od pretpostavki na kojima je baziran
program sa MMF-om

1) Realni rast BDP-a 3,5% u 2009.
2) Deficit tekućeg računa platnog bilansa od 16,1% BDP-a ili 5,6
mlrd evra.
3) Neto priliv po osnovu SDI od 1,7 mlrd evra u 2009.
4) Finansiranje tekućeg deficita u ovoj godini zahteva obezbeđenje
neto priliva po osnovu zaduženja i/ili iz deviznih rezervi u
iznosu od 3,9 mlrd evra (u 2008. 4,2 mlrd evra).

1. Ako se navedene pretpostavke ne ostvare, a želi se održati
privredni rast, neophodna je brza i odlučna reakcija Vlade kroz
redukciju i/ili promenu strukture izdataka.

2. U suprotnom prilagođavanje će se ostvariti kroz slabljenje dinara
i/ili smanjenje deviznih rezervi.

3. Povlačenjem sredstava od MMF-a Srbija potvrđuje da se
pretpostavke ne ispunjavaju!

Dinkić: Evro stabilizovati na 90 do 95 dinara!!

„Da sam guverner NBS-a, intervenisao bih na tržištu sa više deviznih rezervi za odbranu kursa dinara, a očekujem da će NBS to i učiniti“, rekao je Dinkić u razgovoru sa novinarima, uz opasku da o tome, ipak, odlučuje guverner NBS Radovan Jelašić, te da je sporazumom sa MMF-om limitirana suma kojom se mesečno može intervenisati za odbranu kursa.

Sreća naša, pa ON nije guvrner!

:D

Dinkić: Evro ispod 90 dinara?

Beograd -- Dinar je ojačao prema evru za 0,09 odsto, a zvaničan srednji kurs iznosi 91,8676 dinara za evro, objavila je Narodna banka.

NBS u petak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Od početka godine Narodna banka je na međubankarskom tržištu, prodala ukupno 415,2 miliona evra. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da više neće biti velikih oscilacija kursa dinara, da će se kurs stabilizovati i da može pasti i ispod 90 dinara za evro.

2009. godini NBS nastojaće da održi stabilan kurs dinara, ali će pritisci ka smanjenju vrednosti dinara biti nastavljeni. Na vrednost dinara u odnosu na evro utiče veći broj faktora od kojih ćemo ovde neke analizirati, dajući ocenu + x ili – saglasno da li deluju povoljno, neutralno ili nepovoljno na snagu dinara. Takođe nečemo suditi o ispravnosti mera ekonomske politike već ih samo konstatovati.


1. Poverenje građana u bankarski sistem
Strah građana Srbije od nemogućnosti podizanja ušteđevine iz banaka je zbog sećanja na devedesete sasvim razumljiv. Pokazalo se da je današnji bankarski sistem ipak mnogo stabilniji, ali ipak je određeni broj ljudi povukao depozite. To je naravno izazvalo tražnju za devizama u iznosu od više od 500 miliona evra i pritisak na kurs. Reakcija banaka i NBS je bila adekvatna i trenutno možemo tvrditi da je poverenje stabilno a veliki deo građana je u toku meseca štednje i drugih marketinških akcija vratio depozite u banke.
Uticaj: x

2. Stanje u spoljno trgovinskom bilansu
Kao što je poznato Srbija ima negativan spoljnostrgovinski bilans čija se razlika pokriva doznakama i penzijama iz inostranstva, stranim direktnim investicijama i kreditima. Prema klasičnim shvatanjima deficit upućuje na zaključak da je kurs nizak (ispod realnog, valuta precenjena). Prema platnobilansnoj teoriji, devizni kurs se formira na onom nivou na kome dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Posledično, rast deficita platnog (trgovinskog) bilansa dovešće do pada kursa valute zemlje koja ima ovaj deficit, ali o tome smo već smo pisali ovde. Izvozna struktura je nepromenjena u odnosu na predtranzicioni period, što znači da je nekonkurentna a toj nekonkurentnosti kurs ne može pomoći.
Uticaj: -

3. Kamatne stope
Kretanje kamatnih stopa značajno utiče na kurs. Investitori želeti da oplode svoj kapital po većoj stopi što dovodi do jačanja valute. NBS je povećala referentnu kamatnu stopu, dok su se druge CB uglavnom odlučile za smanjenje, u cilju podsticanja privredne aktivnosti. Viša (realna) kamatna stopa privlači kapital i jača tražnja za valutom te zemlje, ali može dovoditi do usporavnja privrede. Ovde ocenjujemo uticaj na kurs pa:
Uticaj +

4. Strane investicije
Ukoliko je zemlja atraktivna za investicije, dolazi do priliva kapitala i rasta tražnje za njenom valutom. U narednoj godini će verovatno biti ostvarene najavljene investicije (Fiat, NIS) ali je upitno da li će biti veće ili manje nego u 2008.
Uticaj x

5. Spoljna zaduženost
Visoka spoljna zaduženost ukazuje na mogućnost visoke tražnje za stranom valutom i rasta deviznog kursa.
Uticaj –

6. Privredni rast i nezaposlenost
Atraktivnost tržišta akcija, rast BDP-a ili rast zaposlenosti dovode do jačanja valuta zemalja u kojima je zabeležen ovaj rast. U 2009. možemo očekivati manju stopu privrednog rasta nego u prethodnim godinama, ali u uslovima kad mnoge zemlje očekuje pad, to bi se moglo smatrati dobrim rezultatom.
Uticaj +

7. Mere monetarne politike
Narodna banka će nastaviti sa restriktivnim merama monetarne politike.
Utiacaj +

8. Politička nestabilnost i ekonomski rizik
Investitori “beže” iz rizične zemlje i valute. Srbija svakako nije uzor stabilnosti ali se situacija blago popravlja, ili barem ne pogoršava. Investitori su povukli oko 900 miliona evra iz repo stok hartija od vrednosti u vreme propadanja banka u USA, Islandu ...što pokazuje njihovu percepciju prema riziku. Situacija ipak trenutno deluje stabilno.
Uticaj: x

9. Uloga medija i način saopštavanja informacija
Mediji mogu imati veliki uticaj na ponašanje učesnika na deviznom tržištu. Ipak, često se dešava da neka jako važna informacija prođe nezapaženo ili da se neproverena informacija iznosi u javnost. Sa druge strane, dešava se da se naglašavaju informacije koje nisu mnogo bitne za donosioce odluka. Teško je reći da li se se izveštavanje medija ugrađje u kurs i ne reaguju svi isto na njih. Iako u medijim nije stvarana panika, opet su građani povukli značajnu sumu iz banaka pre par meseci.
Uticaj: x

10. Rast produktivnosti
Rast produktivnosti pozitivno deluje na vrednost nacionalne valute. Rast produktivnosti je bio prisutan u Srbiji u prethodnom periodu ali se ne može se očekivati neki dalji napredak na tom polju.
Uticaj: x


11. Trgovinske barijere, carine i kvote, SPP
Povećanje trgovinskih barijera utiče na apresijaciju valute te države a smanjivanje na pad vednosti. Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja nije praćena sredstvima iz predpristupnih fondova negativno će delovati na kurs.
Uticaj: -

12. Preferencije domaće u odnosu na stranu robu
Povećana tražnja za izvozom neke države utiče na apresijaciju njene valute, a povećanje tražnje za uvozom utiće na depresijaciju domaće valute. Građani Srbije preferiraju stranu robu, što kobinovano sa prethodnim faktorom negativno utiče. Strane investicije su u proteklom periodu donekle popravile izvoz, ali nedovoljno. Investicija fiata bi mogla pozitivno delovati, ali ne u 2009.
Uticaj: -

13. Stanje deviznih rezervi
NBS raspolaže sa deviznim rezervama koje su nekoliko puta veće od količine dinara u opticaju tako da NBS može intervenisati praktično neograničeno.
Uticaj: +

14. Doznake radnika iz inostranstva i penzije
Doznakama iz inostranstva pokriva se značajan deo trgovinskog deficita. Za očekivati je da ukoliko kriza ne dostigne velike razmere, doznake ostanu stabilne. Sa druge trane ukoliko bi se doznake smanjile to bi delovalo u pravcu smanjenja uvoza i standarda građana.
Uticaj: +

15. Kreditno zaduživanje u inostranstvu
Kreditno zaduživanje u narednom periodu biće otežano, aranžman sa MMF to može delomično kompenzovati.
Uticaj: -

Sve u svemu,
kurs dinara je odbranjiv na ovom nivou u 2009. godini ukoliko se svetska ekonomska kriza ne produbi. U tom slučaju bi pale doznake iz inostranstva i dodtano se smanjile investicije i mogućnost kreditnog zaduživanja.

Očekujem stabilan kurs i u narednoj godini.

M.K.

Kakve su posledice devalvacije?
Devalvacija sama po sebi ne znači automatsko poboljšanje spoljnotrgovinskog i platnog bilansa. Jedna od uobičajenih mantri koje se mogu čuti u medijima i javnosti, česta skoro kao ona od strane evronaivaca koji misle da će nam ulazak u Evropsku uniju rešiti sve probleme, je da kurs dinara nije realan a naš spoljnotrgovinski i platni bilans bi bili poboljšani ako dinar smanji svoju vrednost prema evru. Tako ekonomista Milan Kovačević piše da će kurs pomoći da se stvori nekakav povoljniji odnos između uvoza i izvoza i da imamo manji negativni saldo u tekućem računu. I uvek se pozivaju na lako shvatljivu i popularnu, što ne znači automatski i ispravnu, teoriju da devalvacijom strana roba postaje skuplja pa se manje uvozi i troši a domaća postaje jeftinija (gledano kroz stranu valutu) što podsticajno deluje na izvoz.

Međutim, devalvacija ne mora uvek da znači automatsko poboljšanje spoljnotrgovinskog i platnog bilansa. Da bi imali očekivani (gore opisani) uticaj, mora biti ispunjen uslov iz Maršal Lernerove teoreme. Maršal-Lernerov uslov je: zbir elastičnost tražnje za izvozom i elastičnosti tražnje za uvozom mora biti veći od 1. Drugim rečima izvoz i uvoz, na makroekonomskom nivou, moraju biti osetljivi na cene. Rezultati istraživanjima koja su vršena devedesetih godina i ponovljena nedavno pokazala su da Maršal-Lernerov uslov za privredu Srbiju nije ispunjen. (ocenjen elasticitet izvoza je 0,507 a uvoza u još manje).

Da bi svi mogli da prate tekst, Maršal-Lernerov uslov u slučaju Srbije ovde ćemo objasniti krajnje pojednostavljeno. Ako se uzme u obzir struktura izvoza i uvoza Srbije, bez obzira koliko se promenio kurs, mi moramo da uvozimo naftu, sirovine, mašine i robu široke potrošnje koja se ne proizvodi kod nas. Sa druge strane mi nećemo povećati izvoz Ei Niš televizora ili zastavinih automobila (čak i ako se nastave proizvoditi) jer takvu robu niko neće da kupi po bilo kojoj ceni. Srpska privreda ne proizvodi konkurentnu robu, a ta nekonkurentnost se ne može rešiti promenom kursa.

Devalvacija u slučaju Srbije uvek proizvodi samo jedno – inflaciju.

M.K.

Dinar će u ponedjeljak, 6. aprila, ojačati prema evru za 0,42 odsto ili za 40 para,
tako da će zvanični srednji kurs iznositi 93,9809 dinara, objavila je NBS. Narodna
banka Srbije nije intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu, a poslednji
put je to učinila prije više od mjesec dana, 25. februara.

:secret:

Индикативни курс на дан 16.04.2009: 93.1556 :shock:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Off topic:

Treba se rešiti dolara...

:titanic:

@ Sneki:

zasto mislis da nece probiti 1,4?
ukoliko nafta ode na 60 ove nedelje, a postoje izgledi zbog ocekivanja rasta zaliha, i akcije nastave da sa padom, mislim da ce i $ otici ispod 1,4. Vreme ce pokazati :)

Ajde Željko ja da ti odgovorim umesto Sneki.
Pročitaj ovu temu https://www.aikb.net/edukacija-f6/ko-je-kriv-za-krizu-t701.htm?sid=56c139150becb41e835541ef01edb3df#26663 pa će ti biti jasnije na šta Sneki cilja.

Dobrodošao :wave1: i slobodno se aktivnije uključi u rad foruma.

OK, slazem se sa tim, ali mi se cini da je to na mnogo duzi rok (par godina).
Po trenutnim desavanjima (pad akcija i nafte) moze dovesti $ ponovo prema 1,35. Videcemo u toku ove/sledece nedelje da li ce 1,4 izdrzati.

Hvala za dobrodoslicu :) bolje vas nasao.
Redovno pratim forum. Svidja mi se ekipa i pozitivan duh.

uz uvažavanje svih ekonomskih pravila, mislim da se nesme zaboravati da je i ekonomija postala samo još jedna grana politike (možda bi bolji termin u ovom slučaju bilo sile). stoga čisto sumnjam da će USA olako prepustiti da neka druga valuta zauzme mesto najvažnije valute u svetu i time smanjiti mogućnost njihove manipulacije. to verovatno neće biti čisto ekonomskim polugama, ali rezultat će biti očekivan: posle perioda turbulencije i krize dolar će se stabilizovati i učvrstiti na vodećem mestu.

Stiglic: Uloga dolara “sumnjiva”

Uloga dolara kao dobrog čuvara vrednosti je “sumnjiva” i ta valuta nosi visok nivo rizika, izjavio je danas uvaženi američki ekonomista Džozef Stiglic.

”Postoji potreba za globalnim sistemom deviznih rezervi”, rekao je Stiglic na međunarodnom stručnom skupu u tajlandskoj prestonici Bangkoku i dodao da bi podrška zemalja poput Kine obezbedila normalnu raspravu o novom sistemu rezervi, prenosi agencija Blumberg.

Američka valuta je od 5. marta izgubila 12 odsto vrednosti u odnosu na indeks sastavljen od evra, jena i još četiri valute. Kina, koja poseduje najveće devizne rezerve na svijetu i Rusija su još ranije zatražile da nova valuta zameni dolar u ulozi dominantne novčane jedinice za držanje rezervi.

Vlasti evropskih zemalja i SAD-a su preplavile globalnu privredu likvidnošću, što bi moglo da dovede do “spekulativnih mjehura” usljed ograničenih mogućnosti za ulaganje, izjavio je Stiglic i dodao da nema povjerenja u obećanje američke Uprave federalnih rezervi (Fed) da će povući sredstva kad to bude potrebno.
Pod vodstvom Bena Bernankija, Fed je smanjio ključnu kamatnu stopu na svega nula do 0,25 odsto i povećao kreditiranje privrede za 1,1 bilion dolara tokom poslednjih godinu dana. U regionu zone evra je istovremeno Evropska centralna banka smanjila referentnu bančinu interesnu stopu na rekordno nizak jednoprocentni nivo.

Stiglic, koji je profestor ekonomije na američkom Kolumbija univerzitetu, a 2001. godine je dobio i Nobelovu nagradu za svoj rad, je ukazao da globalna finansijska kriza upućuje na propast kapitalizma američkog stila.
Svjetski finansijski sistem je u dosadašnjem toku krize funkcionisao samo zahvaljujući vladinim stimulativnim programima, dok su tržišta spasena od neuspjeha u preuzimanju rizika, naglasio je Stiglic.

Taj američki stručnjak za ekonomiju je naveo da je potrebno više kolektivne aktivnosti na globalnom nivou u borbi protiv krize i da se Grupa 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrazanim privrednim rastom hvatala u koštac sa problemima kao što je slaba agregatna tražnja docnije nego što je bilo potrebno.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner je juče izjavio da je oporavak privrede SAD još u ranoj fazi, ali da je on ipak pristutan, što je vidljivo iz poboljšanja stanja na tržištu rada i nekretnina, koji počinju da se stabilizuju.

Stiglic, sa druge strane, gleda na blisku budućnost američke privrede sa više pesimizma. Čak i ako je najgori dio recesije prošao, vjerovatnoća da će stopa nezaposlenosti u sljedećih godinu do tri biti viša nego što je bila ranije je “veoma velika”, upozorio je on.

VAŠINGTON, Američka administracija uvećaće projekciju budžetskog deficita SAD, tokom perioda od narednih deset godina, na oko devet biliona dolara, prema ranije planiranih nešto više od 7,1 bilion, objavljeno je u Vašingtonu.

Nova projekcija dugoročnog budžetskog deficita ukazuje na vrlo loše privredne rezultate koji su u SAD zabilježeni krajem prošle i početkom ove godine, izjavio je neimenovani predstavnik administracije predsjednika Baraka Obame.

Budžetska služba američkog Kongresa je u junu ukazala da bi kumulativni manjak budžeta tokom narednih deset godina mogao da dostigne sumu od 9,1 bilion dolara, što je za oko dva biliona iznad prethodnih procjena Obamine administracije.
Stalno uvećanje i rekordan rast budžetskog deficita povećali su zabrinutost među domaćim ekonomstima koji upozoravaju da bi SAD mogle, baš zbog sve većih budžetskih manjkova, da izgube sadašnji maksimalan kreditni rejting.

SAD sve veći nedostatak budžetskih sredstava nadoknađuju djelom i prodajom vladinih dužničkih hartija Kini i Japanu koji su najveći posjednici deviznih rezervi u svijetu, navodi se u izvještaju agencije Rojters iz Vašingtona.

Raspoloženje kineskih i japanskih investitora moglo bi, međutim, da se promjeni, a oni da prestanu sa masovnim ulaganjem u američke dužničke hartije ukoliko posumnjaju da Obamina administracija može kontrolisati situaciju oko rastućeg deficita, ocjenjuje Rojters.

Ako nam prodje aranzman sa MMF-om a verovatno hoce, da li ocekujete pad evra ispod 90 din?

Jel imate neko očekivanje što se tiče kursa ako prođe ovo sa MMF-om?
Npr. u naredna dva meseca da li očekujete da će dinar da oslabi, ili da ostane na istom otprilike, ili da raste?

Ovako je to izgledalo u proteklih godinu dana:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dakle, početkom oktobra 2008. značajan pad dinara do 90 dinara za Evro, pa u decembru stabilizacija i jačanje dinara i ponovni pad, da bi u februaru dostigli najviši nivo kursa, a potom sledi stabilizacija i stabilan kurs na nivou 92-95 dinara za 1 evro.

Ne vidim da će biti nekih pritisaka na dinar u budućem periodu (valjda neće nešto loše i nenadano da iskrsne, kao što kod nas biva).

A možda braća Kinezi nalete sa silnim investicijama pa nastane višak deviza :D

Jel to da tumačim kao "trebalo bi da se ne menja ništa, tj. bezbedno je promeniti devize iz slamarice u dinare"??? :)

Uvek nesto mora biti i u devizama.Ne iste leba :D

Za naredna dva meseca - da! Za dugoročniji period, ne, tj. ne znam! :D

Ovim našim "sposobnim" političarima, ništa ne verujem. Upropastiće nas...

A slažem se sa pepsijem. Da imamo mogućnosti, preporučio bi i malo geografske diverzifikacije, tj. da ne bude uloženo sve u srpske akcije. Preferiram ostale emerging markets zemlje, od kojih neke imaju mnogo veći potencijal za rast nego mi. A samim tim bi se i zaštitili od dinarskog rizika. Naravno, nikako sve u akcije!

Naravno! Idem sutra u poštu i kupujem akcije sa berze Indije!
http://www.bseindia.com/

Polako Stefane, doći će i taj dan, nadam se brzo... :D

"Devizne rezerve su i povećane u poslednjih par nedelja za oko 200 miliona evra. Ali, sve prognoze u vezi sa kursom i inflacijom u velikoj meri zavisiće od toga da li će biti dogovora sa MMF", kazao je Jelašić.

Da li bih nekako mogao doći (ukoliko uopšte postoje) do relevantnih informacija o projekcijama prosečnog kursa evra prema dinaru i odnosu EUR/US$ za 2010. godinu? Može i u dve cifre: npr. 1 EUR=100 dinara ; 1 EUR=1,4 US$.

Magi ::

Da li bih nekako mogao doći (ukoliko uopšte postoje) do relevantnih informacija o projekcijama prosečnog kursa evra prema dinaru i odnosu EUR/US$ za 2010. godinu? Može i u dve cifre: npr. 1 EUR=100 dinara ; 1 EUR=1,4 US$.

E, Magi, Magi... :clown: kakvo pitanje!!!
Nobelova Nagrada je malo za tako nešto, probaj s ovim objašnjenjem naše članice POGLED..

https://www.aikb.net/edukacija-f6/kako-se-formira-kurs-dinara-t799.htm?sid=ef03d88d47c22a4ca00483b3760902f6

Možda ti pomogne.... ptaj na toj temi, možda ona zna!!??

Kobe Bryant ::

Magi ::

Da li bih nekako mogao doći (ukoliko uopšte postoje) do relevantnih informacija o projekcijama prosečnog kursa evra prema dinaru i odnosu EUR/US$ za 2010. godinu? Može i u dve cifre: npr. 1 EUR=100 dinara ; 1 EUR=1,4 US$.

E, Magi, Magi... :clown: kakvo pitanje!!!
Nobelova Nagrada je malo za tako nešto, probaj s ovim objašnjenjem naše članice POGLED..

https://www.aikb.net/edukacija-f6/kako-se-formira-kurs-dinara-t799.htm?sid=ef03d88d47c22a4ca00483b3760902f6

Možda ti pomogne.... ptaj na toj temi, možda ona zna!!??

Hvala, u svakom slučaju!

Od 1.12.2009. privremeni veb servis za preuzimanje trenutno važeće kursne liste neće više biti dostupan pod dosadašnjim uslovima i na dosadašnjoj adresi. Ukoliko korisnici žele da nastave sa korišćenjem usluge pristupa tekućoj kursnoj listi putem veb-servisa, potrebno je da izvrše učlanjenje u Veb-servis sistem NBS.

Nakon uspešno okončanog procesa učlanjenja, korisnici će dobiti pravo pristupa kako servisu za kursne liste tako i ostalim besplatnim servisima uključenim u ovaj sistem. O svim detaljima vezanim za korišćenje ovih servisa možete se obavestiti putem tehničke dokumentacije date na ovom sajtu.


http://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeSiteDoc/SerCyrl/default.html

LONDON, Svetska ekonomija našla se na pragu hiperinflacije, pošto su vlade vodećih zapadnih zemalja prinuđene da traže načine za smanjenje ogromnih državnih dugova, nastalih zbog realizacije antikriznih programa, navodi se u analizi banke „Morgan Stenli“.

Analitičari banke navode da su se, pod teretom ogromnog zaduženja, vlasti vodećih industrijskih zemalja našle pred dilemom da objave bankrot ili dozvole inflaciju.

“Prirodno je očekivati da se opredele za ovo drugo”, navodi se u analizi.

Analitičari su uporedili trenutnu situaciju sa stanjem globalnih finansija u vreme dugotrajnih ratova i zaključili da je kriza danas možda i gora, jer se na probleme ogromnih dugovanja nadograđuju i teškoće vezane za starenje stanovništva, te ogroman procenat neupotrebljenih proizvodnih kapaciteta.

Ova situacija onemogućiće ekonomije tih zemalja da u srednjeročnoj perspektivi ostvare brz tempo rasta, upozorava američka banka.

Nezavisni analitičari londonskog Sitija ukazuju da su direktna posledica vrtoglavo visokih troškova stabilizacionih programa opasne razlike u vrednosti vodećih svetskih valuta.

U najranjivijem položaju se našao američki dolar, čija je vrednost od marta pala za 20 odsto u odnosu na evro.

Zeljko ::

@ Sneki:

zasto mislis da nece probiti 1,4?
ukoliko nafta ode na 60 ove nedelje, a postoje izgledi zbog ocekivanja rasta zaliha, i akcije nastave da sa padom, mislim da ce i $ otici ispod 1,4. Vreme ce pokazati :)

Smeši se ... Sutra će biti gore.
:study:

Poslednjih dana, od kada je kurs prešao 95 dinara za evro, bila je pojačana tražnja za devizama na međubankarskom tržištu. Razlog je izmirivanje obaveza preduzeća za uvoz energenata, ali i njihovih ostalih obaveza, kažu za "Blic" u Narodnoj banci Srbije.

Od 26. februara nije bilo intervencija na međubankarskom deviznom tržištu, a na pitanje da li će to da učini ukoliko kurs premaši određeni nivo u centralnoj banci odgovaraju:
- Još jednom ističemo da za NBS ne postoji nikakav unapred zacrtani nivo kursa, niti je on planska kategorija. Strateško opredeljenje je da se kurs i dalje formira slobodno, pod uticajem ponude i tražnje i bez intervencija NBS.
Da li će domaća valuta jačati ili slabiti, u narednom periodu zavisiće od ponude i tražnje, na šta svakako utiču priliv i odliv kapitala u zemlju, odnosno njegova sezonska komponenta.
Postoji više faktora koji bi na kurs ipak mogli da utiču.
Prema istraživanju tima "Banke: Onlajn", na jačanje dinara mogla bi da utiče aktivnost italijanske kompanije "Fijat", koja u narednom periodu ima obavezu da uplati prvu tranšu od 100 miliona evra. Međutim, ukidanje viza uticaće da se poveća tražnja za devizama, a time i na slabljenje domaće valute.

Takođe, krajem godine mnoga preduzeća plaćaju obaveze, pa je i veća potražnja za devizama, kao što je ovih dana bio slučaj.
Na osnovu istraživanja i analiza, ali i uz ogradu da je predvideti nivo kursa nezahvalno dati, njihova je prognoza da će se kurs u poslednjoj nedelji ove godine kretati 95-96 dinara za evro.

Brzo smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je orijentir za vođenje kamatne politike banaka, donelo bi više negativnih nego pozitivnih efekata, upozorava dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zbog ispoljenog višemesečnog nezavisnog kretanja aktivnih kamatnih stopa banaka (na kredite), u odnosu na kretanje referentne kamate NBS, koja je u hroničnom padu, njenim daljim smanjenjem neće pojeftiniti bankarski zajmovi, što bi dovelo do podsticanja privredne aktivnosti.

Podsetivši na to da je referentna kamatna stopa centralne banke ključna alatka za postizanje usvojene ciljane stope inflacije na srednji rok, profesor Đukić ukazuje da u uslovima režima slobodno fluktuirajućeg deviznog kursa NBS primenjuje taj koncept samo delimično.

– Jer, kad je domaće tržište novca plitko, monetarna politika ne može da se zasniva samo na mehanizmu kamatnih stopa, što znači da je za tržišne učesnike u Srbiji znatno važnije to da li će vlada, fiskalnom politikom, ostvariti održiv budžetski deficit na srednji rok.

Podsećanja radi, glavni argument za brzo smanjenje referentne kamate sa 12 odsto, koliko je iznosila do 8. oktobra, kad je Monetarni odbor doneo odluku da je obori na 11 procenata, bio je da će se tako banke destimulisati da veliki iznos likvidnosti plasiraju u repooperacije NBS i zapise Trezora zbog njihove izuzetno atraktivne kamatne stope, imajući u vidu nisku stopu inflacije, koja je u septembru bila nulta. Zatim je 5. novembra Monetarni odbor referentnu kamatnu stopu smanjio na 10 odsto, a viceguverner Bojan Marković je nedavno izjavio da „na osnovu tekuće projekcije, uzimajući u obzir sve rizike, Monetarni odbor Narodne banke Srbije procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna stopa u narednom periodu biti snižena, nego da se neće menjati”.

Međutim, stvarnost se podsmehnula očekivanjima kreatora monetarne politike da će banke deo viška likvidnosti, umesto u trezorske i zapise NBS, usmeriti u plasmane preduzećima i stanovništvu uz niže kamatne stope. Objašnjavajući tu činjenicu, Đukić navodi da, u uslovima u kojima se četiri petine transakcija indeksira u evrima, kamatne stope na većinu kredita ne mogu biti smanjene. Jer, za najveći broj zajmoprimaca najbitnije je kretanje kamata u evrozoni – euribor sa rokom od tri i šest meseci i kretanje rizične premije koja „pokriva” rizik zemlje, kao i kamatne marže koju zaračunavaju banke. To znači da će blagodeti smanjenja referentne kamate osetiti samo korisnici dinarskih kredita kod kojih je cena primarnog novca NBS orijentir za cenu dinarskog zajma.

Naš sagovornik upozorava na to da postoji veliki rizik da NBS, nakon brzog smanjenja referentne kamate, koja je proletos nadmašila 17 odsto, pribegne obrnutoj meri – njenom učestalom povećanju, zbog nemogućnosti da postigne ciljnu stopu inflacije u 2010. i 2011. godini. Uz to, rastući je rizik da NBS, zbog pritisaka da dinar depresira, pribegne naglom povećanju referentne kamate kako bi imobilisala slobodna sredstva banaka i stanovništva, radi smanjenja pritisaka na devizno tržište koje je sada mirno.

Alternativa tom scenariju jeste trošenje deviznih rezervi u odbrani kursa dinara, što je još gore, imajući u vidu da se devizni priliv obezbeđuje prevashodno iz privatizacije, menjačkih poslova i zaduživanja u inostranstvu a ne izvozom robe i usluga.

Zaduživanjem u inostranstvu da bi se devizne rezerve potrošile na intervencije na deviznom tržištu, opterećuju se buduće generacije bez ostavljanja proizvodnog potencijala koji garantuje održivost spoljnog duga. Stopa rasta realnog bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da bude bar na nivou od tri odsto da bi se servisirale samo kamate po kreditima koji se koriste kod MMF-a.
Imajući u vidu i državne dugove kod drugih kreditora, u NBS procenjuju i upozoravaju da je za održivost spoljnog duga potrebno ostvariti rast realnog BDP-a od bar pet odsto godišnje. U sadašnjoj situaciji banke su primorane da zbog visokog kreditnog rizika i u očekivanju raspleta oko aranžmana sa MMF-om i mera vlade, u prvom kvartalu 2010. i dalje plasiraju veliki iznos likvidnosti u repooperacije NBS i zapise Trezora.

Da bi sprečila eventualni špekulativni unos kapitala u zemlju radi ostvarivanja zarade ne repo operacijama i mogući špekulativni udar na devizni kurs, radi iznošenja deviza u inostranstvo, NBS ima arsenal mera iz oblasti supervizije banaka i visine obavezne rezerve i pri relativno visokoj referentnoj kamati, ukazuje Đukić.