AIK banka a.d. Niš - AIKB (10. IDEO)

Medax ::

Izvuci ce on svih 24 milijarde kroz dividendu,deo kredita ce odobriti svojim povezanim firmama  i naravno onda ce drzava da uskace i spasava  banku.Pljacka se nastavlja glavni akteri i dalje drzava i tajkuni....

Naravno i NBS,...on ovo ne bi mogao bez Narodne Banke, koja bi danas mogla da zaustavi ovo otimanje stednih depozita. To je sustina njegove dividende, posto tamo u banci biznisa nema, a imovina je cista kontaminacija.

Buzdovanku bi neko trebalo da pita podosta pitanja !!!

Znaci moze se ocekivati jos vecih dividendi uskoro?

A sto da nisi ostao mozda? :)

MarkoJTD ::

Znaci moze se ocekivati jos vecih dividendi uskoro?

Posle ove, ja tipujem na jos jedno 180m evra dodatnog ispumpavanja. A mozda i vise...naravno, ocigledno je ukapirao da to mora etapno da radi: previse bi providno bilo da sad odmah odlije dvesta komada !!


To sa kupovinom banaka je zamagljivanje totalno...taj ne zna da kupi nista, samo da otima & vara, i da u procesu rikne neki drzavni kapital. Mada verujem da vidi i u tome spas, jer produzava pedalu u AIK-u jos neko vreme (pre totalnog sloma), u fazonu veca banka/bilans i slicne gluposti...srpski TOO BIG TOO FAIL, pa onda u Postansku na budzej, a on u bolje sutra u neke toplije krajeve !!

Matthew Greenburgh ::

MarkoJTD ::

Znaci moze se ocekivati jos vecih dividendi uskoro?

Posle ove, ja tipujem na jos jedno 180m evra dodatnog ispumpavanja. A mozda i vise...naravno, ocigledno je ukapirao da to mora etapno da radi: previse bi providno bilo da sad odmah odlije dvesta komada !!


To sa kupovinom banaka je zamagljivanje totalno...taj ne zna da kupi nista, samo da otima & vara, i da u procesu rikne neki drzavni kapital. Mada verujem da vidi i u tome spas, jer produzava pedalu u AIK-u jos neko vreme (pre totalnog sloma), u fazonu veca banka/bilans i slicne gluposti...srpski TOO BIG TOO FAIL, pa onda u Postansku na budzej, a on u bolje sutra u neke toplije krajeve !!

Taman da kupi KMBN.

Kad Vucic izgubi na izborima, protivnici ce imati dosta dokaza da Vucica i Kostica brzo bace u zatvor. To bi im bilo najpametnije, pokazu narodu kolko su ovi bili losi, usput se rijese konkurencije.

Ovo je vec pisano ali cisto da se  podsetimo kako to funkcionise u zamlji Srbiji                                 http://www.srbijadanas.net/tajkun-kole-gmo-monsanto-finansirao-vucicevu-i-kampanju-sns-sa-150-miliona-dinara-video/                                                                                                                            http://www.srbijadanas.net/kako-je-vucic-sa-kreditom-koji-je-dobio-od-banke-tajkuna-kostica-obezbedio-sebi-dozivotnu-robiju/

@Milos86 ::Ima li novina u postupku P-99? Pozdrav!
Nema verovatno zbog odmora nego Milos86 sta si ti uradio povodom okupljanja akcionara,ide li tuzba,ili si odustao?

@ mali kojot jesi li uspo da obavestis 5.500 akcionara da delujete ili si digo ruke(ili je to bilo tek tako)?

@ dpopadic sta bi sa tobom osto si nedorecen jesi li preduzeo neke mere ili si odustao?

@Elizabeta2010 sta bi sa tvojom akcijom oko tuzbe?

Ovde mnogi pokusavaju recima a ne delima.Ocigledno cekate da Kole sam sebe tuzi????

Potpuno si u pravu!
Sto se mene tice, dobrog advokata nisam pronasla.
Obavila sam razgovor sa četvoricom i nijedan mi nije ostavio utisak.
Imam hrabrosti da se pozivajuci se na zakone sama upustim u ovu avanturu ali nemam vremena...
Treba prehraniti troje dece u ovoj Srbiji

https://youtu.be/IXsmTgh6Xlg
Na 3:50 je pitanje vezano za prinudni otkup zalozenih akcija Aik-a,konkretnog odgovora nema za sada.

U POLITICI se prethodnih dana pise o MK. Urusen ugled nije mala stvar za biznis...
http://www.politika.rs/scc/clanak/361683/MK-grupa-Netacni-neistiniti-i-tendenciozni-navodi

Саша Радуловић преслишао председника Комисије за хартије од вредности

http://dostajebilo.rs/sasa-radulovic-ispreskakao-predsednika-komisije-za-hartije-od-vrednosti/

poduyi tekst, vredan citanja>

https://www.srbijadanas.net/kole-u-mafijaskom-kolu/

Iz Alpha bank vest da je juče dogovorena njihova kupovina od strane Koleta.Informacija dobijena od zaposlenih

bsbane ::

Iz Alpha bank vest da je juče dogovorena njihova kupovina od strane Koleta.Informacija dobijena od zaposlenih

Bullshit, netacna informacija. To ih neko lozi...

losmi ::

U POLITICI se prethodnih dana pise o MK. Urusen ugled nije mala stvar za biznis...
http://www.politika.rs/scc/clanak/361683/MK-grupa-Netacni-neistiniti-i-tendenciozni-navodi

Zanimljkiv odgovor POLITIKE:

http://www.politika.rs/scc/clanak/361757/Kostic-nije-bio-glavni-finansijer-DS-a-kupio-je-samo-zgradu

Politika je definitivno naš najozbiljniji list. Što se tiče informacije iz Alpha bank , potiču iz izvora vrlo bliskog meni. Svake večeri spava u krevetu pored mene. Inače inf. jeste kuloarska priča ali je interesantno da je i pre toga je bilo sličnih objava u štampi.

Da li postoji mogućnost da bi najveći deo tržišta šećera uskoro mogao da ode u ruke stranaca? Da li je i država razmišljala o ovoj mogućnosti kada je Komisija za zaštitu konkurencije nedavno dozvolila Miodragu Kostiću da, kupovinom fabrike u Senti, istina pod određenim uslovima, zaokruži svoj dotadašnji udeo na tržištu sa 50 na oko 70 odsto. A posebno posle najava austrijske „Agrane”, koja je deo nemačkog giganta „Zidcukera”, da je zainteresovana upravo za većinski udeo vlasništva u Kostićevom „Sunoku”.

„MK grupa” tvrdi da Kostić ne izlazi iz biznisa sa šećerom. Mada je pismo namera o zajedničkom ulaganju potpisano sa „Agranom” upravo zbog toga što se, kako su ranije saopštili, sledeće godine u Evropskoj uniji očekuju radikalne reforme u ovoj industriji i ukidanje kvota, pa će samo najveći u ovom biznisu moći da obezbede opstanak.

MK je u svom jučerašnjem demantiju na tekst „Kostiću i šećerana u Senti” (koji smo objavili u „Politici” 13. avgusta) iskoristila i da opovrgne jedan od najvećih postpetooktobarskih mitova – da je Kostić 2002. godine privatizovao šećerane za tri evra. Kažu, to nije tačno. Tri šećerane plaćene su celih devet evra. Ipak, „MK grupa” tvrdi da su ih obaveze iz ugovora o privatizaciji koštale 71 milion evra i da su u iznos ušle obavezne investicije od 35 miliona evra, preuzete obaveze od oko 30 miliona evra prema poveriocima fabrika: Pio fondu, Poreskoj upravi i Republičkim robnim rezervama kao i socijalni program ukupne vrednosti šest miliona evra.

Propustili su, međutim, da kažu kolika je bila vrednost imovine, zaliha šećera i repe u trenutku preuzimanja fabrika u Baču, Pećincima i Kovačici.

MK tvrdi, takođe, i da Kostić nije bio umešan u prepakivanje šećera i plasman na tržište Evropske unije. Podsetimo, EU je početkom 2003. godine našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera po preferencijalnim uslovima koji nam je odobren 2001. Evropska kancelarija za suzbijanje prevara, zbog neadekvatne kontrole porekla robe u Srbiji, nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba preferencijalnog statusa.


U MK kažu da „prepakivanja nikada nije bilo” i da je ta afera „potpuno izmišljena i medijski zloupotrebljena”. Dodaju da u prilog tome ide činjenica da nijedan državni organ Srbije ili EU nikada nije utvrdio bilo kakvu odgovornost Miodraga Kostića ili bilo kog drugog fizičkog ili pravnog lica za navodno prepakivanje šećera.

Ovo je, nažalost, tačno. Šećerna afera našla se na EU spisku 24 sporne privatizacije. Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno je upozorio da su pitanja iz njihovih iscrpnih izveštaja o ovoj aferi ostala bez odgovora. Mada, kako saznajemo u Savetu, prema poslednjim informacijama iz aprila ove godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal još vodi predistražni postupak. Sve dok postupak u slučaju „prepakivanje” traje, ne može znati ko je bio umešan.

MK još tvrdi da nije tačno da je Miodrag Kostić bio glavni finansijer Demokratske stranke – ni pre, ni posle privatizacije pomenutih šećerana.

O svojoj ulozi u DS-u Kostić je prilično detaljno govorio u intervjuu za NIN, pod naslovom „Biće mi žao Đinđića” (od 19. aprila 2001. godine). Na mestu direktora ove političke partije Kostić je bio do početka 2001. godine i, kako je sam rekao, bio je zadužen za „tehničku organizaciju i finansiranje”. Kostić je tada potvrdio da „od 1992. pomaže DS-u“. „Od kada je DS došla na vlast, niti je ’MK komerc’, niti ja lično, učestvovali u bilo kakvom finansiranju stranke, od tada je to prekinuto”, istakao je tada čelnik „MK grupe”.

Ipak, otkrio je tada i na koje konkretne načine je učestvovao u finansijskom pomaganju stranci.

„Ja sam kupio zgradu Pokrajinskog odbora DS i ona nije registrovana na mene, već na DS. Voleo bih da vidim ko je još u DS to uradio. Da ne pričam da sam ja sa svojim prijateljima opremio zgradu Pokrajinskog odbora DS”, rekao je Kostić pre 16 godina za NIN.

http://www.politika.rs/sr/clanak/361757/Kostic-nije-bio-glavni-finansijer-DS-a-kupio-je-samo-zgradu

bsbane ::

Politika je definitivno naš najozbiljniji list. Što se tiče informacije iz Alpha bank , potiču iz izvora vrlo bliskog meni. Svake večeri spava u krevetu pored mene. Inače inf. jeste kuloarska priča ali je interesantno da je  i pre toga je bilo sličnih objava u štampi.

To Kostic pushta te price..kao preuzima banke. Kompletno njesra of informacije, sve fabrikovano.

On misli da ce da mu Grci doplate da uzme banku, a od toga posla nema nista.

mnogo je izvesnije da ce nastaviti da cedi dividende iz AIKa.

Grаđаni Srbije koji imaju predmet pred nekim od prekršajnih sudova, mogu da putem veb аplikаcije prаte tok predmetа, navedeno je na sajtu Ministаrstva prаvde Srbije.

Grаđаni koji imаju predmet pred bilo kojim prekršаjnim sudom će putem linkovа (https://tppas.sipres.sud.rs/ i https://tpps.sipres.sud.rs/) moći dа saznаju u kojoj je fаzi njihov predmet. Potrebno je dа znаju pred kojim se sudom vodi postupаk i broj predmetа.

Radi toga su unаpređene аplikаcije zа vođenje predmetа koju koriste prekršаjni sudovi (SIPRES) i Registrа neplаćenih kаzni, а projekаt je reаlizovаn uz pomoć podrške USAID projektа JRGA.

Pisala i NBS kaze nije nadlezna :)) hahaha

Evo da nam još malo posolim po AIKB rani:

Obavestenje o isplati dividende, 390 dinara bruto za obicne akcije

http://www.belex.rs/data/2016/09/00101383.pdf

Ivan00 ::

https://youtu.be/IXsmTgh6Xlg
Na 3:50 je pitanje vezano za prinudni otkup zalozenih akcija Aik-a,konkretnog odgovora nema za sada.

       Nije da nema odgovora.  Odgovorio je Milicevic da je sto se tice izmene zakona gde se dozvoljava da se otkupe i akcije koje su pod zalogom sve uradjeno u skladu sa zakonom. Nista on tu ne vidi sporno.  Isti taj Milicevic je izgleda ponovo izabran za clana komisije za HOV.

A tek šta je kriminalac smislio na Te-To, to je neverovatno!

I tu će da podeli dividendu ali samo prioretnim akcijama i još hoće da donese statut koji je u suprotnosti sa zakonom... a onda da šećeranu utera u stečaj!!!

I izaziva "nestašcu" šećera, tj. traži veću cenu.
Ako AV poklekne i popusti za cenu, on da je sve jasno.
Treba da uveze šećer iz EU i sjebe ovog pomahnitalog megalomana!


DETALJNIJE NA:
http://www.aikb.net/t924p396-ad-fabrika-seaera-te-to-senta-teto#151121

Optužbe u aktuelnoj trci za novog američkog predsednika poput onih da „milijarderi mogu kupiti i izbore“ nisu ništa novo u američkoj demokratiji. U mnogobrojnim istraživanjima kako moćne korporacije oblikuju „političko tržište“, javnosti su predočeni nalazi da kompanije uslovljavaju čak i svoje zaposlene da doniraju i javno podrže kampanje određenih političkih kandidata. Mada je u SAD lobiranje nacionalni sport, za svaki dolar koji u ovu svrhu potroše sindikati i grupe koje se bore za javni interes, velike korporacije izdvoje 34 dolara, te je jasno ko je u tome uspešniji.

Koliko su uspon na političkoj i sa druge strane poslovnoj lestvici međusobno povezani kroz istoriju pokazuje i studija “Banke, politika i političke partije: Od partijskog bankarstva do otvorenog pristupa bankama u ranom Masačusetsu”, koju je prošle godine objavio američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja. Studija dokumentuje spregu političke vlasti i bankarskog sektora počev od kraja 18. veka kroz aktivnosti vladajućih partija. U ovom veoma detaljnom istraživanju, između ostalog se navodi da je krajem 19. i početkom 20 veka, oko 80% direktora banaka u SAD bilo pod direktnim uticajem političkih partija, čiji se upliv sa liberalizacijom regulative o osnivanju banaka postepeno smanjivao – barem formalno.

Danas je po mišljenju mnogih analitičara trend obrnut, jer je veliki biznis u međuvremenu toliko narastao da i u najmoćnijim državama oblikuje „političko tržište“, bilo da utiče na donošenje zakona prema svojim potrebama ili na izbor predsednika. To tvrde čak i sami političari, poput Bernija Sandersa, koji je tokom kandidature za predstavnika Demokratske stranke na aktuelnim predsedničkim izborima u SAD izjavljivao da „u postojećem američkom sistemu milijarderi mogu da kupe i izbore“, navodeći kao dokaz i presudu američkog Vrhovnog suda iz 2010. kojom je odluka države da ograniči potrošnju korporacija u političke svrhe proglašena protivustavnom.

Ti meni, ja tebi
Džef Milio, profesor na Stenford univerzitetu, u svom radu „Uticaj korporacija i politička korupcija“ objašnjava kako to „ruka ruku mije“: tokom poslednje ekonomske krize američke vlasti su upumpale ogroman novac u očuvanje velikih preduzeća koja su se našla pred bankrotom, davale su garancije za kredite privatnim firmama, čak su se bavile i mahinacijama u Kongresu prilikom usvajanja reforme zdravstva koju je predlagao američki predsednik Barak Obama.

Povezanost privatnog sektora i politike se najbolje vidi kroz američki mehanizam političkih akcionih komiteta (PAC) i rasta količine novca koji se obrće u predizbornoj kampanji. Prema istraživanjima profesora Brajana Najta, na izborima obično pobeđuju kandidati koji imaju više velikih kompanija na svojoj strani. Jedan od primera je i duel između Džordža Buša, koga je podržavala 41 korporacija i Al Gora, čiji izbor je pomagalo 29 kompanija. Kada je Buš pobedio, kompanijama koje su se deklarisale kao njegovi simpatizeri porasla je vrednost za tri odsto, a onima koje su podržavgale Gora, opala je za šest odsto. Dakle, vrednost političkog uticaja se može i precizno ekonomski izmeriti.

Ostvarivanje uticaja na politiku se vrši na više načina, a jedan od njih je i lobiranje. Prošle godine, korporacije u SAD potrošile su na lobiranje 2,6 milijardi dolara, što je više od sredstava izdvojenih za budžet Senata. Pojedine kompanije upošljavaju i po stotinu lobista koji se bore za njihove interese. Svi lobiraju, samo je pitanje intenziteta – za svaki dolar koji u ovu svrhu potroše sindikati i grupe koje se bore za javni interes, velike korporacije izdvoje 34 dolara, te je jasno ko je u tome uspešniji. Od upućenih, koji su decenijama u ovoj „industriji“, mogu se čuti i komentari da su lobisti pre tri decenije imali za cilj da „drže vlast podalje od (njihovog) biznisa“, dok su današnje ambicije „da vlast postane poslovni partner“.

Glavnim akterima kupovine uticaja to se svakako isplati. Istraživanje koje je sprovela Sunlight Foundation pokazalo je da je između 2007. i 2012. godine samo 200 politički najaktivnijih korporacija uložilo 5,8 milijardi dolara u lobiranje i predizborne donacije. Zauzvrat, te iste korporacije dobile su 4,4 biliona dolara kroz programe podrške i podsticaje za poslovanje.

Na pitanje zašto politički kandidati u tako razvijenom demokratskom društvu pristaju na ovakav oligarhijski model funkcionisanja države, analitičari kažu da nema jednostavnog odgovora. Teško je naći kandidata „bez putera na glavi”, koji bi, pri tom, mogao samostalno da isfinansira kampanju koja bi privukla što veću pažnju javnosti.

Za ilustraciju, opet, mogu da posluže čarke iz aktuelne izborne kampanje za predsednika SAD i među pripadnicima iste stranke. Naime, na optužbe već pomenutog Bernija Sandersa na račun koleginice ali i protivkandidata u Demokratskoj stranci Hilari Klinton da po bankama, uključujući i problematičnog giganta Goldman Sachs, deklamuje naručene govore u zamenu za šestocifrene sume, Klintonova je lakonski odgovorila da svi političari to rade, te da ona nije izuzetak. Levičarski bloger Ejdan Rajlat sa podsmehom je prokomentarisao da će političari uvek radije potrošiti milijarde na spašavanje banaka i njihovih čelnika sa kojima se, inače, druže, nego da ulože u spašavanje železara sa čijim zaposlenima nikada nemaju dodira.

Pritisak na zaposlene u političke svrhe
Kori Robin, profesor Koledža u Bruklinu, primećuje da osim što finansiraju predsedničke kampanje, bogati koriste i druge metode za zbližavanje sa onima koji odlučuju o zakonima – od izvođenja članova Kongresa na skupe večere i plaćanja egzotičnih putovanja, do nameštanja papreno plaćenih govora na privatnim manifestacijama. „Oni ne grade demokratiju, već je kupuju“, kratko i jetko kaže Robin.

Prema istraživanju koje je sproveo Aleks Hertel-Fernandez, student doktorskih studija na Harvardu, osim ove poluge uticaja na politiku, vlasnici velikih korporacija koriste se i perfidnijim metodama. Kako bi osigurali pobedu svojih kandidata na izborima, oni često uslovljavaju i zaposlene da u tome učestvuju. Proučavanjem ponašanja preko 1.000 zaposlenih i 500 rukovodilaca u vezi sa političkim izbornim kapmanjama, Hertel-Fernandez je došao do zaključka da se kompanije ne libe ni prikrivenih ucena prema radnicima, kako bi postigle pobedu svog političkog pulena.

Tako je kompanija Murray Energy iz Ohaja, pri potpisivanju ugovora o zaposlenju tražila od aplikanata da pristanu da se jedan odsto njihovih zarada odvaja za političke akcione komitete (PAC) ove kompanije. Ni to nije bilo dovoljno, pa je direktor, potom, slao mejlove svojim zaposlenima tražeći da izdvoje dodatna sredstva za političko delovanje Mita Romnija, bivšeg guvernera Masačusetsa i nekadašnjeg kandidata Republikanske partije u predsedničkim izborima. Kompanija je pratila koji radnik je donirao sredstva, a koji nije. Tokom predizborne kampanje tražili su od zaposlenih i da prisustvuju skupu na kojem su nosili natpis “Zemlja uglja je uz Mita”.

Anketari koji su razgovarali sa zaposlenima, zaključili su da oni strepe kako im sigurnost posla zavisi od uključenosti u političke aktivnosti kompanije. Prilikom realizacije pomenutog istraživanja, polovina rukovodilaca je anketarima priznala da su na neki način učestvovali u mobilisanju svojih zaposlenih u političke svrhe.

Sve u svemu, „nestranačke“ ličnosti na čelu javnih preduzeća u Srbiji, ali i domaći tajkuni privatne inicijative, imaju još mnogo toga da nauče od američkih korporacija kako se efikasno oplođuje sprega politike i biznisa.

Ima li cega novog?

Da navedem iskustvo koje samo potvrdjuje  da je AIK banka nekorektna prema svojim klijentima.

Davno mozda 2003 ili 2004 ,  na sajmu finansija AIK banka je davala kreditne DINa kartice u reklamne svrhe kod kojih je mesecna kamata bila daleko najpovoljnija: rast cena na malo uvecano za 0,5 indeksnih  poena. I zbog toga uzmemo tu karticu. Obnavljala se svake dve godine. I uvek su me pitali da li cu tako da se kamata racuna ili  neku fiksnu kamatu koja je bila znatno veca od navedene.

Naravno ja sam uvek zadrzavao iste uslove i zato sam cuvao tu karticu. I koristio sam je povremno, jer jos uvek daju na cekove i Inteza ima kreditni karticu koja omogucuje kupovinu u mnogim prodavnicama bez kamate, a vidim da je to uveo i Societe.


Pred dve godine AIK je presao na godisnje izdavanje kartice uz istu godisnju naknadu od 450 dinara. Ajde da kazem povecali cenu naknade na duplo. Ali uslove i iznos mesecne kamate nisu menjali.

Ove godine su pri zamene kartice , rekli isto je to sve ali uveli i uslov da mesecna kamata ne moze biti manja od 1,4 %. To znaci povecali je drasticno mozda i tri puta. Sluzbenik mi to kaze onako usput, posto ja znam o cemu se radim , kazem da nije u redu, ona sta ce , kaze to je sada takva situacija tj politika. I mislim ja sta da radim i vidim VELIKI plakat na kome pise bez kamate na rate. Pitam j da li stvarno nema kamate, kaze nema samo za kupovine vece od 10 000 dinara. I samo treba mobilnim odkucati broj rata na koliko se deli.

To bi bilo u redu da u uslovima nema i clan koji kaze da nema kamate ali se odmaj jednokratno nplacuje naknada od 5 % a ne manje od 300 dinara. Na plakatu to nisam video , esm mozda da su od 2 mm slova na dnu jer su ostala slova oko 15 cm.

Sta reci.

Milos86 ::

Ima li cega novog?

Ukinula Apelacija neko prvostepeno resenje, protiv Kostica,...kaze da prvostepeni sud utvrdi ponovo odlucne cinjenice !!

Kako da vidimo koje?

Milos86 ::

Kako da vidimo koje?

Kaze u resenju:


UKIDA SE resenje Privrednog suda u Beogradu R 107/2016 od 07.06.2016. i predmet se vraca prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Jel ima to veze sa nama koji smo isplaceni ili je informacija bitna samo za ljude koji su u postpupku?
pozdrav

arsen123 ::

Jel ima to veze sa nama koji smo isplaceni ili je informacija bitna samo za ljude koji su u postpupku?
pozdrav

Ja mislim ako ljudi iz ovog postupka budu uspesni, rezultat ima uticaj za sve manjinske od kojih su otete akcije po niskoj ceni.

citat ::

Jedan od vodećih srpskih biznismena koji se bavi poljoprivredom i bankarstvom, Miodrag Kostić, pojavljuje se u bazi kao biznismen u čije je ime izvršen transfer 368.000 evra sa računa ofšor kompanije „Kelt Asset Management“ sa Paname na „Venturer Management AG“. „Venturer Management AG“ posedovala je akcije u AIK banci, koju Kostić kontroliše.

Neka se nadje....

Predmet Р-99/2016 jos je u razmatranju apelacionog suda.

.

Poslovna mreza za poslovne ljude, ovaj ima 0 i velikim slovima "NULU" od poznanika prijatelja i saradnika. A sa strane mozete pogledati likove koji su "posetili" profil poslovnog coveka za ginisa! Niti veca imperija niti jedan kontakt.

Svako za svoje d*pe:

[You must be registered and logged in to see this image.]