Borba za svoju državu - primeri iz sveta !!

Prvo su se zeznuli i dozvolili (preporuke EU) neograničenu prodaju svojih njiva i nekretnina. Usledela je totalna prodaja/kupovina cele zapadne Madjarske od strane investitora iz Austrije i co.

Time je doveden u pitanje suverenitet Madjarske na tom delu države.
Orban (premijer) raspisuje referendum (smrtonosni neprijatelj EU) kojim većina madjara glasa za zabranu prodaje svoje zemlje...
EU zvaničnici protestvuju (pre svega zbog referenduma koji je ustvari najdemokratskji način izražavanja volje naroda).
Država Madjarska sada otkupljuje istu tu zemlju na zapadu Madjarske po mnogo većim cenama, ali je otkupljuje....

Korak br. 2 : Orban uvodi dodatni SUPER porez na dobit stranih banaka u Madjarskoj, koji u svojim zemljama dele kredite po 3-4% a u Madjarskoj ista ta kamata ide do 20% (jel vas nešto podseča na Srbiju?) - EU žustro protestvuje i najavljuje sankcije....

Korak br 3: Orban uvodi obračunavanje kamata za domaće kredite u forintama - EU žustro protestvuje, najavljuje "Korake" protiv Madjarske...

Korak 4-5: Orban menja usatav, donosi zakon o informisanju kji nije po volji EU, dolazi do kompromisa ali Orban izlazi kao pobednik iz te epizode, EU besan !!!

Korak br: 6 Madjarska uvela dodatni porez na uvoznu robu iz EU i drugih država, radi zaštite svojih firmi. EU "oštro" protestvuje i preti odmazdom... 

Korak 7: Madjarska pre vremena otplatila kredit MMF od 20 milijardi evra.
Preostali iznos zajma od 2,15 milijardi eura, trebalo je biti u celosti otplaćen u trećem tromesečju iduće godine, a prevremena otplata uštedela je zemlji 3,5 milijardi forinti (11,78 miliona eura) kamatnih troškova, saopštilo je ministarstvo. Aktualna vlada na čelu s Viktorom Orbanom u više se navrata se sukobljavala s MMF-om, kako bi suzbila ono što smatra neprimerenim spoljnim uticajem na mađarsku ekonomsku politiku. Sledeće godine u Mađarskoj se održavaju parlamentarni izbori.
Orban je "zamolio" MMF da napusti Madjarsku....

Korak 8: Mađarska napušta projekat Nabuko. Ovo je izjavio premijer zemlje Viktor Orban. Eksperti govore da to dovodi u pitanje čitav gasovod. A odluku Mađarske objašnjavaju konfliktom rukovodstva zemlje sa evropskim činovnicima.

Facit: Ako se ne zameriš s nekim stranim "faktorom" - makar bio to i EU, neće ti biti bolje.
Slepa poslušnost stranaca ne vodi u boljitak!!
Svoju državu moramo sami da uredjujemo onako kako nama odgovara jer ni EU ni Rusi nemaju nameru da uredjuju našu državu, jedino nama je ona prirasla srcu, strancima je sve jedno....

Bravo za temu,sve to je Momiore tako,ali treba neke stvari i podvuci...

Orban Viktor je uveo Madjarsku u EU,sada je u boljoj poziciji da dozvoli sebi malo luksuza...

Moram reci da je jos nesto uradio a sto nisi naveo...

Od Holandskog konzorcijuma,su kupili autoput,jer su oni toliko naplacivali putarinu po nenormalnim cenama,tako su svi harcili madjarske drumove a autoputem nije isao niko...pre vise godina su prodali POSTABANKU i za taj novac odkupili udeo autoputa od konzorcijuma ASA.
Stambeni krediti u SVAJCARCIMA,su mogli da se otplate po kursu od 180 forinti po chf,iako je tada bio 250 ft po chf.Tu je bio cirkus ,a oni su pomogli svojim gradjenima,mi jos pricamo.

O Orbanu imam izuzetno lose misljenje,za njih necu nikada glasati.O njemu mozemo da otvorimo posebnu temu...ovo sto je uradio je ok,posledice mogu biti zakasnele ali velike.

Oni su narod od koga se moze uciti kako se voli svoja zemlja....ali dosta lose zive.Morate znati da je isti taj Orban dugo na vlasti,sa prekidima i ranije mu oni nisu smetali...

Mislim da mi trenutno sebi ne mozemo da dozvolimo takav luksuz.

Momir ::

Facit: Ako se ne zameriš s nekim stranim "faktorom" - makar bio to i EU, neće ti biti bolje.
Slepa poslušnost stranaca ne vodi u boljitak!!
Svoju državu moramo sami da uredjujemo onako kako nama odgovara jer ni EU ni Rusi nemaju nameru da uredjuju našu državu, jedino nama je ona prirasla srcu, strancima je sve jedno....

Odlična tema Momire! I baš je tako što kažeš: "nema nama bez nas".

Taj Orban i njihova priča me veoma interesuje, ali nikako da negde nađem nešto detaljnije al malo sistematizovano, ako imaš i neki link(ove) bilio bi lepo da podeliš ?

I: sipaj šta god imaš, ne žali struje.

Boby, doza nacionalizma-patriotizma je neophodana u borbi za prava i suverenitet (koliko god on malecki bio) svoje države.
Ako sami sebi ne pomognemo niko neće, pogledaj Bugarsku i Rumuniju, odavno su u EU i jel ta EU došla i rešila njihovu korupciju, njihove ekonomske probleme?
Nije.
I velika je zabluda srblja i ostalih gradjana Srbije da samo treba da udjemo u EU i sve će oni onda da reše!
E, pa neće, jbe im se za nas, za Bugare, Rumune, Madjare...
Ako mi sami, naše vlade ništa ne urade da nam bude bolje niko neće, a posebno neće EU!
Jednostavno: baš ih briga... imaju jeftinu radnu snagu koju mogu da dovedu gde im je već potrebna i to je to!

Orban: Štednjom, smanjenjem plata i penzija, MMF želi da promeni strukturu madjarskog drištva, da nas svede na nadničare, bezzemljaše, to nećemo dopustiti...

Momire,ja tog coveka znam licno,i to sam ga upoznao 97...ON DUGO APLICIRA U MADJARSKOJ VLASTI,nije dosao juce,jedan je od kreatora te prodaje,covek koji je izjavio i to pred kamerama da SRBIJU treba intenzivnije bombardovati,ne moze pobrati moje simpatije...morate znati da je kredit kojim je isplacen prevremeno MMF,znatno skuplji nego da se sacekalo da on sam istekne...koji je razlog tom ZURENJU,prosudite sami,treba da znate da je sledeca godina izborna.Orban Viktor,je prodavao istu tu zemlju strancima,sada kupuju desetostruko skuplje...Sigurno da doza nacionalizma mora postojati i tu si u pravu,ali ja sam njihov drzavljanin i tamo imam deo svog poslovanja,znam dobro kako tamo sta funkcionise.

Moje poznavanje stvari tamo nemojte dovoditi u pitanje...sa Orbanom me upoznao Rasa Jelasic,bivsi guverner NBS,koji je tada jos ziveo tamo...

Znam da se ulaskom u EU,.nista nece promenuti,verujem samo u sopstvene snage,i pozitivnu energiju koju Vucic,moram priznati,budi u Srbiju...

Boby ::

Moje poznavanje stvari tamo nemojte dovoditi u pitanje...sa Orbanom me upoznao Rasa Jelasic,bivsi guverner NBS,koji je tada jos ziveo tamo...

Za mene nije uopste pitanje "jeste Orban, nije Orban". Stvar je u tome da su Madjari ispravno prepoznali da treba da se naj*** i oca i majke bankama, posto su one izvor problema kako kod njih tako i u svakoj od zemalja CEE.

Pogledaj samo Srbistan, a narocito strukturu kreditiranja privredi. Upravo su te strane banke i dovele do problema, i taj ugarsko-hrvatski lobi sa trecerazrednim konsultantom Jelasicem kao guvernerom srbistanske centralne banke.

Upravo je Jelasic dozvolio kros-border aranzmane (kao metod izbegavanja restriktivne monetarne politike), da bi, primera radi samo, celavi bilmez uzimao kredite po 2-3%, i umesto u srbistansku produktivnu imovinu, on komplexas kupio brod od 50 metara! I ima mnogo takvih primera, nije ovaj jedini primer.

E sad, na stranu sto i tom celavom "uglednom privredniku" treba sve oduzeti, narocito treba nabiti porez stranim bankama i to kao procenat kros-border obima kreditiranja (inace je i tamo NPL 30%).

Niko ne spominje porez na banke, to je najveca greska. One su prve koje treba da plate za ovo u cemu se Srbistan nasao leta gospodnjeg 2013!

Nego, mosh misliti, sta li ce da kaze ona babuskera Draginja,...kao ona je eminentni bankarac, pa moze da se naljuti plastificirana ljancesterka!

I taj ugarsko-hrvatski lobi, koji je celu privredu zaduzio, dozvolio Todoricu da dodje do srpske imovine za 3 dinara...i eto sad koji rezultat imamo.

Bez oduzimanja imovine "uglednim privrednicima", oporezovanja banaka, masovne privatizacije velikih sistema (EPS, Telekom, Komercijalna, itd.) i rekvalifikacije naroda da umesto sto overava papire u PIO/MIO/CIO/RFZZO vozi traktor po Vojvodini - NEMA SRBISTANU BOLJEG SUTRA!

Jos nam podmetnuli ovog klinju...stvarno sprdnja.

Dobra je tema,hteo sam da podvucem da tamo bas i nije tako kako izgleda...moje misljenje o mmf-u je lose,ali hteo sam reci da je pozadina Orbana licna ,a ne neka ljubav prema Madjarskoj...sve ostalo sto si napisao podupirem...

Za jačanje (ekonomskog) suvereniteta korisna je doza racionalizma:

kada suverenitet koristi, recimo, Nemačka na svom tržištu rada, gde je zakonom uvedeno obavezno pravilo zapošljavanja a važi i za privatne firme: prvo Nemac, pa onda iz zemalja EU, pa tek onda ostali, onda to potvrđuje da i naj-liberali koriste suverenitet u zaštiti nacionalnih interesa kada ocene da to njima odgovara -  i to je logično, iako nije baš u skladu sa proklamovanim "slobodama kretanja ljudi, kapitala i roba". Time se potvrđuje prirodno postojanje "nacionalnih ekonomskih interesa", kao i da se prvenstveno štite prava i slobode domaćih građana - što je, takođe, prirodno.

Manje zajednice, kao Mađarska (Bugarska Srbija ...), nemaju ni ukupnu ekonomsku moć, ni domaće jake firme, te se teško brane ekonomskim sredstvima od raznih monopola  koji svojom snagom slobodno tržište pretvaraju u svoj privatan resurs: recimo kao Delhaize i NIS kod nas. Gori primer je nastup Danone u Mađarskoj (ako se korektno sećam), koji je pokupovao tamošnje mlekare, pozatvarao ih i obezbedio tržište za uvoz svojih proizvoda. Još gori primer je "komercijalni uticaj na političke snage" (jednostavnije: korupcija), koji onda jednu celu državu stavi u funkciju resursa privatne(ih) korporacije(a), kao što je slučaj Nigerije. A najgori je kada korporacije preko političkog uticaja koriste cele države protiv drugih državnih zajednica, radi nasilnog otimanja resursa - primer Libije i sl. I ne radi se o "zaverama", već o ostvarivanju poslovnih planova, koji se uvek zasnivaju na analizi tržišta.

Nesuverena zajednica posebno je podložna koruptivnom otimanju važnih resursa preko instrumentalizovano uređenih kvazi-liberalno-demokratsko-pravnih, a suštinski nepravednih sistema prelivanja javnih/državnih/društvenih bogatstava u najveće privatne džepove, a to znači, u pravilu - inostrane. Primer: kada se predlog zakona jedino obrazlaže usklađenošću sa nekim međunarodnim pravilima, a ne da je u skladu sa (nekim konkretnim) interesima građana Mađarske (Bugarske, Srbije ...).

Najveći javni, a neiscrpni resurs je - tržište. Fer ponašanje učesnika na korist sopstvenih građana i društva u celini može da reguliše samo suverena država, te je suverenitet manjim zajednicama više važan. Barem na domaćem terenu time se mogu regulisati mehanizmi fer utakmice između po snazi nejednakih konkurenata. Donekle.

Čak je i jedna Nemačka poklekla pred Monsantom, za koji se založio lično Obama i vlada USA.
Trenutno je nemačka vlada javno priznala da je vlada USA direktno intervenisala da i Nemačka u Briselu glasa da se u EU dozvoli uvoz Monsanto kukuruza za stočnu hranu!
To će se verovatno i desiti iako niko ne zna s kakvim posledicama po zdravlje ljudi. A svaki naučnik koji svojim naučnim radom dokaže da MGO nije dobar za ljudsku ishranu, čak i preko stočne hrane bide izložen ruglu, dobija otkaz, bilo iz kojeg je kraja sveta.

Toliko o slobodnom tržištu i "nemešanju" države u ekonomske stvari....
Liberaliyam jednostavno ne postoji, on je samo nametnut malim i slabim nacijama!

Boby, moraš da gledaš koliki je doprinos Orbana za ekonomiju i kakav takav suverenitet MAdjarske, naravno da taj lik nije idealan i da je brljao, ali očigledno je više toga pozitivnog od negativnog.

Na kraju krajeva  ne postoji idealan čovek, a tek idealan političar, to je misaona imenica.

Quo vadis, Domine?

U suštini sve se svodi na pitanje kuda nas to vodi liberalni kapitalizam i globalizacija (posle "pobede" nad zlim komunizmom?)

Živimo posledice sve veće podele na malobrojne izuzetno bogate i sve širi sloj siromašnih (ovo važi za ceo svet, Evropu, USA...).

Imamo banke koje svoje ponude prilagodjavaju "internacionalnim" milijarderima, a ne više prema ostatku nacije; bogataše koji zaradjuju na krizi, koji ne otvaraju nova radna mesta i koji misle da su pošteno (špekulacijama) zaradili svoje milijarde; Oligarhe koji manipulišu politikom i političarima zarad svog profita; bogataše koji za proslave svojih rodjendana troše i više od 2,5 miliona evra.
Da ne pominjem da se gubici socijalizuju (prevaljuju na poreske obveznike) a dobitci personalizuju, to je već stara priča.

Plutokrate koji ne podležu nikakvoj kontroli, to su rezultati kapitalizma u kojem živimo.  

Postavlja se pitanje da li će kapitalizam da ukine demeokratiju jer mu ne treba, ili će mase odbaciti kapitalizam jer više ne donosi opšte dobro za sve slojeve stanovništva, kao nekada?

Ranije je u kapitalizmu napredak bio uočljiv i svaki roditelj je video boljitak svake godine i mogao je da bude siguran da će njegova deca bolje živeti od njega - to više nije tako!

Kao da smo ušli u post-kapitalističko društvo gde slobode i socijalna pravda (pravo na penzije i sl.) više nisu bitne jer je totalna kontrola ideal svake vlasti.

Snouden, NSA, i sve internet firme koje saradjuju sa tajnim službama i/ili sa velikim koncernima koje zanima šta kupujemo, gde izlazimo, šta nas zanima, pa čak i šta mislimo... Video kamera na svakom ćošku?
Odricanje od slobode i ljudskih prava zarad (lažne) sigurnosti?
Plašenje naroda terorizmom i drugim alama?

Izgleda da je jedini način da se iz ovakvog kapitalizma ne završi u diktaturi - jeste socijalna država koja će (ipak) preuzeti neke funkcije koje je imala u tzv. socijalističkim društvima (državama).
Teško da postoji drugi put...

U Doktrini SOKA, stoji...najboji deo kapitalizma za radnicku klasu bio je kada je postojao socijalizam,jes su gazde htele pokazati da je kapitalizam bolji,sada kada pretnje nema,mozemo se vratiti u 19.vek sto se tice prava radnika/.....to je to...

PRIMER 1.
Reč je o jednom klasičnom primeru poštovanja vlasti i autoriteta.
Rimsko carstvo:
U logoru kod Suese, van gradskih zidina, mladi rimski konzul Kvint Fabije Maksimum dočekuje svog oca, koga Senat šalje s porukama, i zapoveda mu da sidje s konja i oda dužno poštovanje jednom konzulu i onda kada je taj konzul njegov sin, - na što stari otac odgovara: Ne omalovažavam ja, sine, tvoju veliku vlast, nego sam samo hteo da iskušam da li znaš postupati kao konzul: znam ja koliko treba voleti otadžbinu i razumem da javne ustanove treba više poštovati od privatnih.

Sneki ::

Izgleda da je jedini način da se iz ovakvog kapitalizma ne završi u diktaturi - jeste socijalna država koja će (ipak) preuzeti neke funkcije koje je imala u tzv. socijalističkim društvima (državama).
Teško da postoji drugi put...

Mogući savetnik A. Vučića, dr. Alfred Guzenbauer, austrijski ex-kancelar: "danas je socijalna pravda preduslov ekonomskog uspeha i suštinski bez toga nema tražnje, niti uspešnog društva" - izjava na osnovu iskustava u dugogodišnjoj primeni nemačkog modela "Socijalna tržišna privreda".
https://www.aikb.net/t1072p288-breaking-news#123028

Ovaj model je opisan od strane nekih autora kao "treći put" između kapitalizma i socijalizma ili takozvani "treći način". Odnosi se na aktuelni ekonomski poredak zemalja sa visokim BDP-kapita Nemačke($41,513) i Austrije($47,083). Ovaj balansirani model se, suštinski, zasniva na korelaciji prava i obaveza:

Tržišna prava/slobode:
- privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju i slobodno formiranje cena;
- obezbeđivanje uslova za konkurenciju i razvoj konkurencije (antimonopolski zakon, zakoni protiv nelojalne konkurencije);
- stabilna monetarna politika, bez finansiranja državnog deficita preko inflacije;
- sloboda trgovine, slobodna razmena valuta.
Socijalne obaveze:
- promovisanje pune zaposlenosti;
- socijalna sigurnost, socijalna pravda i društveni napredak (preko državnih mera za preraspodelu u vidu socijalne pomoći, penzija i socijalnih davanja za izravnanje (kupovne moći), subvencija, dotacija, progresivni porez na dohodak, kroz sistem socijalnog osiguranja: penzijsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje od nezgode, preko radnog i socijalnog zakonodavstva).
Sinergetski balans:
- osmišljena politika jačanja uslova za ekonomski rast.

Pominje se i u osnivačkim i drugim ključnim aktima EU: "o održivom razvoju Evrope zasnovane na uravnoteženom ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko konkurentnoj socijalnoj tržišnoj ekonomiji, u cilju pune zaposlenosti i društvenog napretka".

Ovaj model je, više - manje, čest po Evropi, pa i (nekako) kod nas. Poenta je u primeni modela u praksi.

A postoji i još jedan nemački, teorijski, model, vlasnika "DM-drogerije", Götz Werner, "Garantovani osnovni prihod" - svima obezbeđeno 800-1.000 evra mesečno odmah, kasnije 1.500e (dobra kupovna moć), a radi samo ko to stvarno želi !!!
http://www.livableincome.org/agotzwerner.htm

Orban nacionalizuje komunalne kompanije

Mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu mađarskom radiju, izjavio je da mađarska vlada planira nacionalizovati, odnosno deprivatizovati, šest do sedam kompanija koje se bave komunalnim uslugama, kako bi se snizile cene energije za domaćinstva i revitalizovala privreda.

"Još ne mogu otkriti pojedinosti", rekao je Orban, "ali mi stalno razgovaramo o ponovnom otkupu, ili vraćanju u državne ruke, najmanje šest ili sedam ozbiljnih kompanija, koje su prethodno bile privatizovane", prenosi Budapest Business Journal.

Iako nije pojasnio detalje ovog plana, Orban je nastavio s obećanjima da će Fideszova vlada, ukoliko bude ponovno izabrana, renacionalizovati komunalne kompanije koje bi nakon toga dve godine radile bez dobiti, radi snižavanja cena svojih usluga.

U martu je državna energetska kompanija, potpisala ugovor o kupovini mađarske podružnice nemačke kompanije E.ON.

"Nakon izbora, iduća mađarska vlada moraće da odgovori na pitanje, kako sniziti cenu energije na nivo američkih cena, ukoliko se moramo s njima takmičiti na svetskom tržištu.", zaključio je Orban.

E.ON-a će ponovo biti u državnim rukama 30. septembra, a ministarka razvitka Zsuzsanna Nemeth, rekla je da će tako vlada moći da pregovara o cenama i uticati na uvoz prirodnog gasa, kao i to da bi i državna energetska kompanija MVM trebala poslovati na neprofitnoj osnovi.

Orban je poznat po tome što je preuzeo je niz interesantnih mera za izlazak iz krize, što je dovelo do toga da je mađarska vlada došla u sukob sa MMF-om, a umesto preporuka ove institucija i umesto zaduživanja u inostranstvu, Vlada odlučuje da pare potraži u unutrašnjim izvorima.

Srpska strahovanja: Hrvatska će biti Srbiji ono što je Slovenija bila Hrvatskoj

"Listu potraživanja" od Srbije izložio je, prilikom boravka u Beogradu, hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Uslove je, ovoga puta, vezao za povlačenje tužbe za genocid.
Pomenuo je rešavanje pitanja nestalih osoba, vraćanje kulturnog blaga i procesuiranje ratnih zločina.
Već sutra sve nabrojano može postati merilo "podobnosti" Srbije da uđe u briselsku porodicu.

Jer, evropske procedure nalažu da se za svaki novi stepenik ka evropskim zvezdicama mora dobiti "zeleno svetlo" svake države članice EU pojedinačno. Što znači da će i hrvatski sabor direktno odlučivati o nama. Prostor za uslovljavanja time je širom otvoren.

"Ogledna vežba" napravljena je sa uvozom hrvatskih cigareta u Srbiju po povlašćenom tretmanu. Usklađenom akcijom Zagreba i Brisela, Srbija je naterana da popusti.

Čime sve Hrvati mogu da uslovljavaju Srbiju?

"Svim i svačim", uveren je direktor „Veritasa“ Savo Štrbac, jer, kaže, s obzirom na to da je tamo "rođen, odrastao i školovao se", odlično poznaje taj mentalitet.

"Biće prema nama gori nego Slovenci prema njima kada su ih dugo i beskompromisno ucenjivali oko granice u Piranskom zalivu", kaže Štrbac.

Tužba za genocid je, ističe Štrbac, zlatni rudnik za ucene, jer iz nje proističu i drugi zahtevi:

"Insistiraju, recimo, da se reši pitanje nestalih tražeći da Srbija otvori sve evidencije koje sa tim mogu biti u vezi"
On ocenjuje i da Brisel ima dvostruke aršine. Jer, kako ističe, evropskoj administraciji je bitno da se urede trgovinski odnosi dveju zemalj, a nije im bitan odnos prema ćirilici u Hrvatskoj".

Šta tačno znači zahtev da se duvanski proizvodi iz Hrvatske uvoze po četiri puta nižim carinskim tarifama nego što su tarife u EU.

"Smanjiće se prihodi u našem budžetu, biće manje para za zdravstvo i školstvo, a u Hrvatskoj će biti obrnuto. Da ne pominjem problem zaposlenih u duvanskoj industriji", kaže ekonomista Dejan Mirović.
"Države koje su pristupile EU ne mogu biti članice CEFTA. To je slučaj sa Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Rumunijom i Bugarskom iz prvobitnih CEFTA ugovora".

To je za njih unutrašnje hrvatsko pitanje. Valjda bi cigarete trebalo da budu unutrašnje pitanje, a ćirilica evropsko, jer se otporom ćirilici krše i evropski zakoni i tekovine.

I sociolog Slobodan Antonić naglašava da je za Hrvate važno savezništvo sa jakim državama EU:

"Vrlo je nezgodno kada imate suseda sa dosta spornih međusobnih pitanja, a taj sused je saveznik država koje vas uslovljavaju. Zahtev Brisela da se cigarete iz Hrvatske uvoze "povlašćeno" najbolji je pokazatelj. Jer, Hrvatska i ne mora direktno da nas ucenjuje, to će umesto nje učiniti njeni saveznici".

Antonić je uveren da će lista zahteva biti podugačka i da može da uključi i pitanja na koja mi sada i ne pomišljamo.

BEOGRAD - Srpski vicepremijer Aleksandar Vučić izjavio je u velikom intervjuu za beogradski Nedeljnik da očekuje da će ga Amerikanci, zarad interesa svoje zemlje, "baciti kao isceđenu krpu", te da pre desetak godina nije shvatao koliko Zoran Đinđić dobro razume značaj međunarodne zajednice i rešavanja kosovskog problema.
Najzanimljivije delove ovog intervjua:

O Zoranu Đinđiću: Početkom februara 2003, mesec dana pred njegovo ubistvo, razgovarali smo Đinđić, Čedomir Jovanović i ja.Ne izmišljam, Čeda je tu da potvrdi. Bio je težak razgovor, naši sukobi su tada bili žestoki, ali Đinđić je na racionalan način govorio o pritiscima spolja, govorio o tome šta moramo s Kosovom da napravimo, jer nas ti spolja nikad neće ostaviti na miru dok to ne završimo, u suprotnom zemlja će nastaviti da se urušava. Ja sam tada dodatno prepoznao kod njega i tu osobinu da one stvari koje mu politički ne odgovaraju i ne idu u prilog, da ih apsolutno na racionalan način posmatra. To je bila Đinđićeva veličina koju možda nisam voleo u tom trenutku ili nisam priznavao, ali koja je bila nesporna. Umeo je da jasno postavi stvari u zemlji, ali da ih posmatra globalno i računa šta nam sve dolazi spolja. Zemljina kugla je veliko selo, a Đinđić je to mnogo bolje razumeo i od mene i svih ostalih koji nismo shvatali značaj međunarodne zajednice, što je bila naša užasna greška. I ja sam mislio da on to precenjuje, ali naprotiv, mislim da je Đinđić te 2003. postigao apsolutnu ravnotežu između onog u zemlji i napolju i kako međusobno utiču jedno na drugo. Vidim da je odlično razumeo sve događaje. Poštovao sam što je prezirao neradnike i političke manipulante.

O odnosu sa SAD: Ići ću ponovo u Ameriku na radne i teške sastanke, srešću potpredsednika Bajdena i očekujem da dobijemo više podrške za ekonomske odnose. Bilateralni odnosi Srbije i SAD su iz meseca u mesec sve bolji i bolji. (Mogu li ponovo da padnu na slučaju Kosova? Dačiću nije dozvoljen ulazak na Kosovo, da li se plašite da će vas Zapad na kraju izigrati i ostaviti na cedilu?) Pa hoće, baš njih briga za mene. Ako mislite da imam iluziju da će me na vlasti čuvati Amerikanci ili neko drugi, pa to je smešno. Ja to njima kažem u lice, ja se nasmejem kad se priča o tome. Da li ćete biti na vlasti, to zavisi od našeg naroda i građana, a interes zemlje je da blisko sarađujemo sa SAD. Ali, baš njih briga za Vučića. Kao isceđenu krpu će me baciti, kao što su svakog drugog bacili jer oni imaju interese svoje zemlje.

O Vojislavu Šešelju: Imam poštovanje prema njegovoj porodici. O optužnici Tribunala mislim isto što sam i mislio, ali o našim politikama mislim da su različite. Nemam ništa ružno što bih govorio o njemu. Moja politika vodi Srbiju u budućnost, a o tuđim politikama ne razmišljam. Ja sam pristojan, razuman čovek i mnogo vremena smo proveli zajedno, tako da od mene neće čuti bilo koju uvredljivu reč.

O intelektualcima (na pitanje da li se savetuje s Dobricom Ćosićem): Čitam i slušam sve ljude šta i kako govore. Slušam i Vesnu Pešić i Emira Kusturicu i Ognjena Pribićevića. Slušam i negativne komentare i pažljivo se trudim da nešto ispravim. Čitam i Jovu Bakića i vaše tekstove. Ne delim to na intelektualni krem i nešto niži intelektualni sloj, nego slušam i učim od ljudi i dobijam mnogo dobrih ideja. O ekonomiji razgovaram sa svima. U politici želim da čujem svačije mišljenje, ali mi se čini da imam dobar pregled igre i mogućnost sagledavanja činjenica.

Island otpisuje građanima kredite
Posle finansijskog kolapsa 2008. ostrvska država Island namerava da otpiše građanima hipoteke i da ih oslobodi poreza na tri godine.

Prema planu, svakom domaćinstvu koje ima dug za stambeni kredit, vlada će otpisati 24.000 evra

U toj zemlji od samo 320.000 stanovnika problematične hipoteke iznose čak 1,25 milijardi dolara i utiču na kurs domaće valute krune. Ukupna vrednost islandske ekonomije procenjuje se na 14 milijardi dolara .

Više od polovine otpisanog duga čine direktni hipotekarni krediti koje Islanđani neće morati da vraćaj, a ostatak iznosa je od poreza za građane u naredne tri godine.

"Osloboditi domaćinstva dugova", bila je izborna parola i aktuelnog islandskog premijera Sigmundur David Gunnlaugsson.

Plan je kritikovao Međunarodni monetarni fond, OECD i mnogi ekonomisti. Međutim, zbog ove mere, agencija S&P je poboljšala ocenu rejtinga te zemlje.

Putin: Može of šor, ali novac ovamo
IZVOR: TANJUG
Moskva -- Za sve ruske građane koji su krajnji korisnici računa u of šor zonama predsednik Vladimir Putin predlaže da budu oporezovani prema ruskim poreskim zakonima.

Putin je time najavio nastavak takozvane deofšorizacije koja je u Rusiji počle prošle godine s ciljem da se što više ruskog novca vrati u Rusiju.

"Želite u of šor - izvolite - ali novac ovamo", rekao je Putin u godišnjem obraćanju Gornjem i Donjem Domu ruskog parlamenta.

Ruski predsednik je takođe predložio da stranim komapnijama, odnosno svim kompanijama koje nisu registrovane kao ruski pravni subjekti, bude onemogućeno da koriste beneficije koje daje država uključujući i državne kredite i garancije.

Neruskim kompanijama, prema predlogu Putina, ne bi trebalo dozvoliti da dobijaju poslove čiji je naručulac država ili da ulaze u ugovorne odnose sa kompanijama sa državnim kapitalom.

DA LI JE PUTIN ZAKASNIO?

Rusija je po izvozu nelegalnog kapitala, jedan od planetarnih lidera među zemljama sa brzo rastućom i manje razvijenom ekonomijom, objavljeno je u Vašingtonu.

Podaci GFI pokazuju da su ruski korumpirani zvaničnici, kriminalci i ljubitelji izbegavanja plaćanja poreskih obaveza "izvezli" iz Rusije, tokom perioda od 10 godina (od 2001. do 2011.) 881 milijardu dolara, što je predstavlja vrednost tri godišnja budžeta te zemlje.

Izveštaj GFI je, inače, u Moskvi objavljen juče, u danu kada je ruski predsednik Vladimir Putin ponovio, u redovnom godišnjem obraćanju poslanicima nacionalnog parlamenta, da će Kremlj i dalje sprovoditi kurs "deofšorizacije" jer, kako je rekao, "novac zarađen u Rusiji treba i da ostane u Rusiji".

Putinovo zalaganje za "defošorizaciju" ekonomije usledilo je nakon što je, u protekle dve decenije, veliki broj ruskih kompanija počeo radi u stranim "poreskim rajevima" i time praktično izbegavao da plaća poreske obaveze u svojoj zemlji.

Eksperti čije mišljenje navodi agencija RIA Novosti, smatraju, međutim, da su ruske vlasti sa zakašnjenjem reagovale na masovan, izvoz nelegalnog kapitala, jer su do sada raznim nedozvoljenim operacijama iz zemlje u inostranstvo prebačene hiljade milijardi dolara, kojima je praktično finansirana zapadna ekonomija.

Ako je verovati analitičarima GFI, Rusija je i sada pravi raj za prestupnike svih boja - od korupcionaša, sumnjivih trgovaca, klasičnih švercera, pa sve do onih koji uvek "traže rupu u zakonu" i na svaki način izbegavaju plaćanje poreza. Zbog toga i nije čudo što je pre dve godine zemlja ušla u sam vrh po eksportu kapitala sumnjivog porekla.

Zahvaljujući, naime, nezakontim trgovačkim i drugim operacijama sa kapitalom, iz Rusije je 2011. "isparila" 191 milijarda dolara, ili približno 6,3 biliona rublji.

Drugo mesto na spisku izvoznika "zaraženog" novca 2011. godine, zauzela je Kina sa sumom od 151 milijardu dolara, dok je treća još jedna zemlja sa brzim ekonomskim rastom - Indija (85 milijardi dolara).

U grupi od 15 zemalja sa najvećim odlivom nelegalnog kapitala u 2011. nalazi se, kako navodi portal Finmarke, takođe i Belorusija, "stari saveznik Rusije", sa vrlo respektabilnom sumom od 15 milijardi dolara.

Srbija na rang-listi GFI, koja obuhvata 150 zemalja, takođe "dobro stoji", jer je po ukupnoj vrednosti nelegalno izvezenog kapitala, u periodu 2001 - 2011. godine, zuzela visoko 16 mesto, sa sumom većem od 51 milijardu dolara.

Hrvatska otpisuje građanima skoro tri milijarde evra duga

Hrvatska kreće u borbu protiv nelikvidnosti građana: onima koji više nisu u stanju da podmiruju svoje dugove, novim propisima pokušaće da olakša situaciju. Dobitnici novog Vladina pristupa ovaj će put biti ‘obični’ građani. Onima koji više nisu u stanju da otplaćuju stambene kredite za stan u kojem žive i koji im je jedina nekretnina, banke bi trebalo da otpišu deo ili čak celokupna potraživanja, a za taj će se iznos bankarima smanjiti osnovica za oporezivanje pa će državi platiti i manje poreza na dobit, piše Jutarnji list.

Na dobitku će biti i dužnici prema javnim preduzećima i komunalnim društvima, kao i telekom kompanijama. Onima koji duguju iznose manje od 2000 kuna, a koje javna preduzeća i komunalci već godinama pokušavaju da naplate, otpisivaće se dugovanja.

Oni građani, ali i obrtnici i "slobodnjaci" koji državi na ime poreza duguju određene iznose, doći će na svoje jer će im taj dug, uz pretpostavku da nisu u stanju da ga plate, ili da bi troškovi njegove naplate bili veći od koristi koju bi država od toga imala, biti "očišćen" iz poreskih knjiga. To, naravno, ne znači da će on automatski biti brisan, nego će se voditi vanbilansno, pa kad u nekom trenutku od države budu tražili neku uslugu, poreznici će uvek moći da ih podsete da imaju nepodmirena dugovanja prema državi. Akcija smanjivanja nelikvidnosti građana, u izvođenju ministra finansija Slavka Linića, teška je 22,6 milijardi kuna (oko 2.959.381.349 evra). Toliko, naime, iznose nepodmirene obveze građana prema raznim poveriocima, zbog čega je, prema Fininim podacima, do kraja oktobra u blokadi završilo više od 290.000 građana.

Švajcarski birači 18. maja izlaze na referendum na kojem će se glasati o minimalnoj plati od 22 švajcarska franka po satu, odnosno 4.000 franaka mesečno.

Švajcarska trenutno nema propisanu minimalnu platu, ali 90 odsto radnika već zarađuje više od 4.000 franaka mesečno.

Zagovornici uvođenja minimalne plate smatraju, da će ova mera pomoći potplaćenim radnicima, jer su i troškovi života u Švajcarskoj visoki.

Referendumi, ključni element švajcarskog političkog sistema, održavaju se četiri puta godišnje. Birači su često na strani poslodavaca, pa je tako 2012. odbijen predlog kojim bi radnici dobili šest nedelja plaćenog godišnjeg odmora.

Iako u Švajcarskoj posluju mnoge velike kompanije, poput Nestlea ili Novartisa, dve trećine radnika zaposleno je u malim i srednjim preduzećima.

Predlog za uvođenje minimalne plate naišao je na otpor poslodavaca. Alpura, udruženje švajcarskih servisa za čišćenje, protivi se ovom predlogu jer smatraju da će on smanjiti broj radnih mesta i pogoršati uslove rada. Njihovi radnici zarađuju između 18,50 i 26,50 švajcarskih franaka po satu.

Protiv su i velike kompanije poput Nestlea, Novartisa i Svoča, koje smatraju da bi uvođenje ovog minimalca moglo da nanese štetu privredi.

Prosečno domaćinstvo od dva člana za poreze, socijalno i zdravstveno osiguranje mesečno izdvaja 2.643 švajcarska franka. Na svakodnevne potrebe, odnosno hranu, stanarinu, odeću i prevoz odlazi 5.498 franaka.

Stopa nezaposlenosti prema kriterijumima Međunarodne organizacije rada, iznosila je 4,1 odsto.

http://pokretpatriot.com/2013/08/15/neposten-i-nelegitimni-dug-ekvadora/

"Pobeda" radničke klase u Kini!
Posle serije štrajkova i pobuna vlada Kine podigla najmanju zakonom zagarantovanu mesečnu platu u državi na "celih" 200 evra!

Kineski poslodavci sele polako svoje fabrike u Kambodžu: tamo je država propisala "najmanju" platu na 44$ i to tek skoro...
U Bangladešu država zabranjuje sindikalna organizovanja, ali je ipak posle protesta radika "podigla" zakonom zagarantovanu najmanju platu na 27 evra!

U Etiopiji je radna snaga još jevtinija....

Zna li se kolika je najmanja zagarantovana mesečna plata u Srbiji?
  

Limited011 ::

"Pobeda" radničke klase u Kini!
Posle serije štrajkova i pobuna vlada Kine podigla najmanju zakonom zagarantovanu mesečnu platu u državi na "celih" 200 evra!

Kineski poslodavci sele polako svoje fabrike u Kambodžu: tamo je država propisala "najmanju" platu na 44$ i to tek skoro...
U Bangladešu država zabranjuje sindikalna organizovanja, ali je ipak posle protesta radika "podigla" zakonom zagarantovanu najmanju platu na 27 evra!

U Etiopiji je radna snaga još jevtinija....

Zna li se kolika je najmanja zagarantovana mesečna plata u Srbiji?
  

Mislim da je 115 dinara po satu

USA:
Demokratska većina Senata nije prešla prag potrebnih glasova za pokretanje njihovog predloga zakona, kojim bi se povisila minimalna satnica sa 7,25 na 10,10 dolara. Minimalna plata ne prati inflaciju u Sjedinjenim Državama i povisuje se samo kada Kongres usvoji zakon koji određuje novu stopu.

HRVATSKA/SRBIJA - Nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor oštro je kritikovala one koji koriste situaciju u kojima su se ovih našle Hrvatska, Srbija i BiH, kako bi opljačkali tuđe domove.

"Onima koji pljačkaju poplavljene kuće moramo omogućiti da očiste rukama sve septičke jame na tom području. Snaći će se, jer iz tih jama i izlaze", napisala je Jadranka Kosor na svom Tviter nalogu.

Mađarska `zavrnula` gas Ukrajini

Mađarska kompanija FGSZ obustavila je isporuke gasa Ukrajini što je Budimpešta obrazložila potrebom da poveća svoje rezerve gasa.

Snabdevanje Ukrajine gasom obustavljeno je juče posle podne "na neodređeno vreme", saopštio je FGSZ.

Isporučivanje gasa je obustavljeno, podseća France Presse, nekoliko dana nakon sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika ruskog Gazproma Alekseja Milera u Budimpešti.

Kako javlja mađarska agencija MTI, tom prilikom je dogovoreno da se Mađarskoj dostave veće količine gasa kako bi povećala svoje zalihe.

FGSZ je sinoć naveo da je obustavio isporuke gasa Ukrajini kako bi se odgovorilo na povećanje potreba za gasom u samoj Mađarskoj. Dodaje se i da je Ukrajini od marta 2013. godine svakodnevno dostavljano 16,8 miliona kubnih metara gasa.

Ukrajinski Naftogas koji ima ugovore sa zapadnoevropskim kompanijama za uvoz gasa preko Mađarske, izrazio je "duboko žaljenje" zbog "neočekivane i neobjašnjive" odluke mađarskog operatera.

Naftogas je pozvao FGSZ da "poštuje ugovorne obaveze i zakone Evropske unije".

Ruski Gazprom je 16. juna obustavio isporuke gasa Ukrajini dok ne isplati deo duga, čiji je ukupan iznos 5,3 milijardi dolara.

SAD, jedina članica OECD koja oporezuje svoje građane gde god da žive, pojačala je potragu za onima koji izbegavaju plaćanje poreza nakon što je UBS platio kaznu od 780 miliona dolara u 2009 godini zbog 4700 svojih američkih klijenata. Posle švajcarskih i nemačke banke su se odlučile da postupe po nalogu američkih vlasti, što je nagnalo 9000 Amerikanaca koji žive u inostranstvu da vrate državljanstvo u proteklih pet godina.

Ovaj poreski zakon, nalaže svim američkim finansijskim institucijama da primene porez od 30% na sve isplate stranim bankama koje ne pristanu da identifikuju i predaju američkim vlastima podatke o računima američkih državljana. Ovaj zakon omogućio je američkim vlastima da prikupe podatke o računima američkih građana od 77 000 finansijskih ustanova i 80 vlada.

Usvajanjem ovog zakona 2010 godine Kongres i predsednik Barak Obama su faktički zapretili bankama da će im odseći pristup američkom tržištu ako američkim vlastima ne stave na raspolaganje informacije o računima američkih građana. Očekuje se da će se primenom ovog zakona tokom deset godina prikupiti oko 8,7 milijardi američkih dolara neplaćenih poreza.

Orban: SAD nas pritiska zbog "Južnog toka"

Sjedinjene države vrše veliki pritisak na Mađarsku zbog podrške koju pruža projektu izgradnje gasovoda "Južni tok" i širenju nuklearne elektrane Pakš (koju grade Rusi), kaže mađarski premijer Viktor Orban.

Mađarski premijer Viktor Orban se obratio novinarima u Minhenu, nakon govora u "Hans Zajdel fondaciji", navodeći da su gasovod i elektrana pre svega ekonomske teme, koje su postale upletene u geopolitičke, vojne i bezbednosne stvari zbog rusko-ukrajinskog konflikta, javlja agencija MTI.

"Vašington obe stvari tumači kao približavanje Rusiji, a istina je da mi niti želimo da se nekome približavamo, niti da se od nekoga udaljavamo. Ne sprovodimo politiku prijateljsku prema Rusiji, već prema Mađarskoj", poručuje premijer Mađarske.

citat ::

Ispred mađarskog parlamenta u Budimpešti okupilo se oko 25.000 ljudi koji su nosili transparente sa natpisom:"Ne možemo da platimo toliko poreza koliko vi možete da pokradete !" Demonstranti su, takođe, uzvikivali "Orbane, odlazi!".

"Ne želimo da nas Orban vodi ka Putinu i Rusiji. Mi smo zemlja Evropske unije i želimo da ostanemo u Evropi, gde i pripadamo", izjavio je agenciji AFP jedan od demonstranata, 26-godišnji student Balint Farkas.

Demonstracije u Budimpešti su bile najmasovanije, a širom zemlje je održano više od 20 protesta.

Ko se bori za svoju državu dobije "šarenu" revoluciju, koja "spontano" bude organizovana....

Mađarska planira da, uprkos protivljenju EU i SAD, naredne godine počne sa gradnjom deonice gasovoda "Južni tok" jer ovaj projekat doživljava kao jedini način za obezbeđivanje snabdevanja, rekao je mađarski državni sekretar za energetiku Andraš Aradski.

Mađarski državni sekretar za energetiku rekao je da budući da posle skoro deset godina oklevanja gasovod "Nabuko" neće biti izgrađen, a naročito u svetlu ukrajinske situacije, ps mora da se deluje. "Ovo je potreba", rekao je Aradski u intevjuu Rojtersu.

"Svi upiru prstom u Mađarsku, ali zaboravljamo da od 2013. godine Hrvatska nije uspela da realizuje investicije koje bi omogućile protok gasa iz Hrvatske prema Mađarskoj. Isto važi i za Rumuniju", poručio je Aradski.

Aradski je, takođe, rekao da su zemlje koje podržavaju "Južni tok", među kojima Slovenija, Mađarska, Bugarska i Austrija, zatražile od Evropske komisije da izgladi nesuglasice sa Moskvom u pogledu usklađivanja tog projekta sa propisima EU, ali da su njihovi pregovori na kraju završeni neuspehom.

Madjari su dobili signal od nemaca, da prvi probiju led.
Pocinje odmrzavanje JT-a.

Ласло Кевер: „Недопустиво је да САД само себи дају право на пуни суверенитет“

У Мађарској је у протеклих неколико недеља објављена лавина извештаја и ставова о томе како се та земља отшро успротивила политици САД. Наиме, САД се оптужују да у Мађарској покушавају да изазову још један „Мајдан“ по узору на украјински, што је у Будимпешти узроковало екстремне осуде целокупне америчке политике, њеног ратоборног карактера, непоштовања суверенитета и деструктивне ирационалности. Портал Russian Insider објавио је неколико тих текстова, укључујући и два интервјуа са водећим политичким фигурама у Мађарској, које озбиљно доводе у питање одрживост такве политике и интерес тренутног мађарског савеза са САД, чак и кроз НАТО.

Двадесетосмог децембра 2014. излашао је чланак Мађарска страхује од америчког Мајдана у Будимпешти. У њему се оптужује амерички амбасадор у Будимпешти Андре Гудфренд да је обилазио антивладине протесте. Мађарска штампа пише: „Мађарска Влада и САД су сада противници. Заокрет у политици потврдио је Јанош Лазар, десна рука мађарскоаг премијера“. Коначно, 30. децембра објављен је текст Мађарска тражи регионални савез како би се одбранила од САД.