Borba malih akcionara

Mali akcionari EPCG najavili tužbu zbog privatizacije

PODGORICA, Udruženje manjinskih akcionara Elektroprivrede Crne Gore najavilo tužbu za nadoknadu štete od 40 miliona evra, nezadovoljno odlukom Tenderske komisije o djelimičnoj privatizaciji EPCG.
Italijanska kompanija A2A prvorangirana je na tenderu za djelimičnu privatizaciju i dokapitalizaciju 18,3 odsto akcija EPCG, a Tenderska komisija je odbacila ponudu grčkog konzorcijuma Golden Energy One Holdings i Public Power Corporation, koja je ponudila 11,1 evra po akciji, 2,7 evra više od A2A.

“Ponuda grčkog konzorcijuma”nije u skladu sa uslovima, preporukama i zahtjevima tendera”, navela je u obrazloženju Tenderska komisija.

Predsjednik Udruženja manjinskih akcionara Vasilije Miličković smatra da, poslije uvida u pismo koje je Komisiji uputio grčki konzorcijum, a u kom se navodi da je njihova ponuda bezuslovna, nije bilo nijednog razloga za odbijanje ponude. On tvrdi da šteta koja je pričinjena EPCG i državi odbacivanjem ponude iznosi više od 61,3 miliona evra.

Mali akcionar tuži većinskog vlasnika Balkane

BANJALUKA, Draženko Gloginjić, koji posjeduje 20,34 odsto akcija Turističnog centra (TC) “Balkana” iz Mrkonjić Grada, tužiće većinskog vlasnika tog preduzeća banjalučkog biznismena Jovana Vidovića, kojeg optužuje da je obezvrijedio njegovu i imovinu ostalih malih akcionara u mrkonjićkom preduzeću.

Gloginjić se na tužbu odlučio nakon što je Skupština akcioanara “Balkane” proteklog vikenda donijela odluku o zamjeni imovine tog preduzeća za poslovni prostor u Banjaluci koji je u vlasništvu Vidovićeve povezane firme. Odluka je donesena glasovima Vidovića i njegovog partnera Slobodana Puzića, koji drže 50,39 odsto, odnosno 8,11 procenata akcija “Balkane”. Tvrdeći da je za poslovni prostor u Banjaluci zamijenjena najvrednija imovina “Balkane” i da su na taj način obezbijeđeni njihovi udjeli u mrkonjićkom preduzeću, protiv trampe glasao je Gloginjić, dok su se pisanim putem njenom donošenju usprotivili i Fond PIO RS i “Polara invest fonda” iz Banjaluke, čiji predstavnici nisu prisustvovali sjednici Skupštine akcionara.
Gloginjić kaže da je pokušao ubijediti Vidovića da je njegova odluka štetna za TC “Balkana” i njegove akcionare, ali da je on ustrajao u svojoj namjeri. Budući da je i prije sjednice Skupštine akcionara najavio podizanje tužbe protiv Vidovića ukoliko odluka o zamjeni imovine bude usvojena, nakon subotnjeg ishoda glasanja Gloginjić je angažovao advokata kako bi pokrenuo sudski postupak.
“Tražićemo od suda da donese privremenu mjeru obustve sprovođenja odluke Skupštine akcionara TC ‘Balkana’ do donošenja rješenja po tužbenom zahtjevu”, kazala je advokat Ljiljana Stajić.
Gloginjić kaže da je Vidović najvredniji dio imovine TC “Balkana” zamijenio za bezvrijedan poslovni prostor u banjalučkom naselju Starčevica i time ugrozio sve akcionare TC “Balkana”.
“Vidović je na sjednici Skupštine akcionara uporno insistirao da je većinski vlasnik preduzeća i da može donijeti bilo kakvu odluku, ali to ne može biti opravdanje za nanošenje štete ostalim akcionarima, koji sada ostaju bez ičega”, ističe Gloginjić.
Vidović tvrdi da je prodaja imovine neophodna, jer preduzeće ne može izmiriti dugovanja prema dobavljačima, Poreskoj upravi i Fondu PIO RS i dodaje da takva odluka nije protiv zakona.

AMERIKANKA Elinor Ostrom (76) je pokazala da udruženje korisnika može efikasno da upravlja zajedničkom imovinom, što joj je ove godine donelo Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Ostromova, koja priznanje za rad o “upravljanju privredom” deli sa sunarodnikom Oliverom Vilijamsonom (77), postala je prva žena dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju. Ona je peta žena - ovogodišnja dobitnica te nagrade, što je rekord do sada.


- Elinor Ostrom je dovela u pitanje uvreženo mišljenje da se zajedničkom imovinom loše upravlja i da je potrebno da se ona privatizuje ili da upravljanje regulišu centralne vlasti - navodi se u obrazloženju.
Odbor je primetio da je “na osnovu brojnih slučajeva ribnih fondova, pašnjaka, šuma, jezera i basena podvodnih voda, Ostromova zaključila da je u većini slučajeva rezultat (upravljanja) bolji nego što predviđaju standardnim teorijama”.

Nagradu za ekonomiju dodeljuje i finansira Centralna banka Švedske od 1969. godine, a zvanični naziv je “Nagrada Švedske centralne banke za ekonomsku nauku u čast Alfreda Nobela”. Dobitnici dele nagradu od 970.000 evra.

BANJALUKA, Savez udruženja malih akcionara RS pozvao je juče Vladu RS da zajedničkim djelovanjem preuzmu upravljanje u privatizovanim preduzećima koja urušavaju špekulanti.
Nebojša Jugović, predsjednik tog saveza, koji okuplja male akcionare 17 preduzeća, izjavio je da su u procesu privatizacije, koju je ocijenio neuspjelom, mnoge firme preuzele osobe kojima nije bilo do njihovog razvoja, već do preuzimanja vrijedne imovine i građevinskog zemljišta, kojima su raspolagale.
“Špekulantima, za razliku od malih akcionara, nije u interesu unapređenje proizvodnje u preduzećima niti rast cijena njihovih akcija zbog čega odvraćaju ozbiljne investitore”, kazao je Nebojša Jugović.

Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara nisu posledica samo neznanja već i svesnog nepoštovanja propisa

Iskustva u primeni regulative korporativnog upravljanja i privatizacije ukazuju na potrebu unapređenja nekoliko propisa: Zakona o privrednim društvima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o investicionim fondovima, a posebno na regulativu u oblasti sankcionisanja.

Privatizacija i paralelno nastajanje tržišta kapitala doveli su do vidljivijih indikatora razvoja tog tržišta (ukupan promet hartijama od vrednosti, broj listiranih kompanija, formiranje listinga A i B Beogradske berze, tržišna kapitalizacija kompanija). Korporativno upravljanje se napuštanjem društvene svojine polako vraća u pravni i privredni sistem, a naročito kroz prodaju manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. Privatizacijom ovih paketa započet je, posle 60 godina, proces nastajanja tržišta kapitala u Srbiji prvim aukcijskim transakcijama od aprila 2002.godinena Beogradskoj berzi. Ovim procesom omogućeno je da disperzija vlasništva – na zaposlene, Fond PIO, državu (Akcijski fond), velike investitore i male investitore (građane)– bude valorizovana mehanizmom ponude i tražnje na jedino organizovanom tržištu, u realnoj vrednosti hartija od vrednosti. Od tog perioda do danas Beogradska berza doživela je svojevrsnu renesansu, formiranjem dva berzanska indeksa i (u pojedinim periodima) podjednakim učešćem stranih i domaćih investitora, sve do maja 2008.godine i prvih posledica globalne finansijske krize.

Ovi procesi direktno su uticali na postprivatizacioni period u kompanijama, na njihovo profitabilno poslovanje, učešće na tržištu i na prve korake korporativnog upravljanja. Posebno u onim kompanijama privatizovanim iz portfelja Akcijskog fonda (više od 50), koje su očuvale srpske brendove kao što su: Alfa plam, Aleva, Apatinska pivara, Banini, Bambi, Vunizol, Zvezda-Helios, Imlek, Jafa, Karneks, Klas, Meser tehnogas, Metalac, Mlekoprodukt, Neoplanta, Palanački kiseljak, Pivara Čelarevo, Potisje Kanjiža, Sintelon, Sojaprotein, Soko Štark, Somboled, Fidelinka... Ti procesi doprineli su i adekvatnom ostvarivanju prava akcionara na učešće u vlasništvu i raspodeli dobiti.

Privatizacija i dalji razvoj tržišta kapitala će i ubudućebiti u korelaciji, jer će strateškim pristupom biti određeni modaliteti privatizacije pojedinačnih firmi, javnih preduzeća i preostalih neprivatizovanih kompanija u državnom vlasništvu.

Praksa je pokazala da je važeću normativu u oblasti korporativnog upravljanja neophodno unaprediti i podići na viši nivo. To obavezno uključuje i izmene Zakona o privrednim društvima, posebno u onim delovima koji regulišu osnivačka i druga akta akcionarskih društava, prava članova AD i DOO, ulogu direktora, menadžmenta, nadzornih organa, odluke o promeni kapitala i raspodeli dobiti, odluke o reorganizaciji akcionarskog društva. Izuzetno su važni zaokreti ka uspostavljanju, uvažavanju i sankcionisanju nepoštovanja novih pravnih i ekonomskih normi koje čine osnovu korporativnog upravljanja. Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara (članova DOO) nisu posledica samo nepoznavanja, neznanja i neinformisanja, već i svesnog nepoštovanja propisa i odsustva sankcija. Tako se, recimo, u pojedinim kompanijama korporativno upravljanje svodi na to da akcionari donose odluke na skupštinama akcionara, da ih direktori sprovode, a da su drugi kontrolni mehanizmi marginalizovani.

Za nivo korporativnog upravljanja u Srbiji može se reći da ulazi u fazu postepene normalizacije vlasničke i statusne strukture. Neminovnost tranzicionog perioda pa tako i zakonskih rešenja (Zakon o privrednim društvima i drugi prateći zakoni) u oblasti zajedničkog upravljanja dovode do primera da vlasništvo iz ruku zaposlenih prelazi u ruke investitora, a da vlasnici menjanjem statusa firme i pretvaranjem u DOO i praktično utiču na karakter zajedničkog upravljanja.

Civilizacijska tekovina tržišne ekonomije, pa tako i korporativnog upravljanja, jeste maksimalizacija dugoročne vrednosti akcija unapređenjem procesa odlučivanja u akcionarskim privrednim društvima kroz visokokvalitetno strukturisanje odnosa između akcionara, investitora, menadžmenta i drugih učesnika (investicionih kreditora, zaposlenih).

Definitivna normalizacija vlasničke i statusne strukture nužna je pretpostavka daljeg unapređenja korporativne kulture i korporativnog upravljanja u kompanijama kao neophodnog faktora privrednog razvoja.Time će se okončati konflikt između grupa zaposlenih, koji su istovremeno akcionari i većinskog akcionara, odnosno menadžmenta o pitanjima koja nisu u neposrednoj vezi sa poslovanjem, a odnose se na visinu plata, sigurnost radnih mesta i slično.

Dakle na sindikalnu, a ne na tematiku korporativnog upravljanja.

MEDIA II
Portfolio:
03.11.2009. - 26.01.2010.
Hartija 03.11.2009. 26.01.2010. Razlika

IMLK 1560 0 -1560

Bez promena
AIKB 2765 2765 0
AIKBPB 622 622 0
IKRB 200 200 0
INFM 165 165 0
SJPT 3011 3011 0
VZAS 104 104 0

Sprečiti rasprodaju „Prosvetine” imovine
Štrajk zaposlenih u „Prosveti AD” u beogradskoj knjižari „Geca Kon” trajaće do ispunjenja zahteva i isplate zaostalih pet ličnih dohodaka, kao i doprinosa, po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, za više od godinu dana. „Prosvetini” radnici, međutim, juče su uputili zahtev državi da spreči dalju rasprodaju imovine ove izdavačke kuće, budući da njen kupac „IPS Medija II” još uvek nije ispunio obaveze propisane kupoprodajnim ugovorom, i nije u potpunosti postao njen vlasnik.

– Uprkos tome, Dejan Pantović, direktor „Medije II”, otuđuje „Prosvetinu” imovinu, zbog čega će gubici biti višestruki, radnici će izgubiti radna mesta, a država instituciju kulture od značaja, kažu Mirjana Nardin, glavni poverenik „Prosvetinog” sindikata „Nezavisnost”, i Ljubica Stjepanović Muhić, predsednica „Saveza samostalnih sindikata Srbije”.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kupili-Prosvetu-a-duguju-milione.lt.html

Kupili „Prosvetu”, a duguju milione
Država je prodala „Prosvetu” lancu knjižara koji ima vrlo lošu saradnju sa izdavačima
Preduzeće za izdavaštvo, trgovinu i marketing „IPS medija dva d.o.o.” novi je vlasnik izdavačke kuće „Prosveta”, kupovina je obavljena za 3 miliona i dve stotine hiljada evra, a IPS je bio jedini preostali ponuđač na tenderu. U izdavačkim krugovima ova vest nije dočekana sa odobravanjem, budući da izdavači najbolje znaju koliko im IPS duguje. Ovaj „vodeći uvoznik i distrubuter knjiga, muzičkih izdanja, dekorativnog, putnog i drugog programa”, prema nekim procenama duguje pojedinim izdavačima u proseku po više miliona dinara, mnogi su svoje knjige povukli iz IPS-ovih knjižara, a neki su čak putem sudskih sporova povratili deo svog novca. Pitanje koje smo postavljali i pre završetka prodaje „Prosvete” jeste kako će drugorangirana, i jedina preostala firma na tenderu, doprineti oporavku „Prosvete” kada su i „jači igrači” odustali. Inače, IPS je nedavno postao vlasnik kapitala i izdavačke kuće „Rad” iz Beograda, za 126 miliona dinara, već u prvom aukcijskom nadmetanju.

Dejan Papić, vlasnik „Lagune”, kaže za sebe da je jedan od retkih izdavača koji se ne plaše da pričaju o svojoj saradnji sa IPS-om, zbog toga što su još početkom ove godine „Lagunine” knjige povučene iz IPS-ovih knjižara.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kupili-Prosvetu-a-duguju-milione.lt.html

:shock: I ova firma (Media II tj. IPS) je akcionar AIKB !!

policija nastavlja da proverava tokove novca, pa bi na udaru mogao da se nađe i novosadski „Koprodukt“, na čijem su čelu nedavno uhapšena braća Pavle i Gordan Bašić. Ono što je interesantno za tu firmu jeste podatak da je u sumnjivim poslovima učestvovao vlasnik kompanije „Rodić M&B“ Bogdan Rodić.
- Mali akcionari „Koprodukta“ su još u maju 2008. godine podneli Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu prvu krivičnu prijavu protiv braće Bašić, ali i Bogdana Rodića, suvlasnika „M&B Holdinga“, jer su Bašići kao većinski akcionari založili imovinu tog novosadskog preduzeća da bi Rodić podigao kredit za „M&B Invest“ kod AIK banke u iznosu od 1,2 milijarde dinara - objašnjava sagovornik Kurira.

Kako navodi, za taj iznos stavljena je hipoteka na zgradu u samom centru Novog Sada, koja je bila u vlasništvu „Koprodukta“.
- Rodić kredit nije vraćao, pa je zgrada u centru Novog Sada umalo pala u ruke banci. Međutim, imovinu nekada jakog novosadskog preduzeća „Koprodukt“, čiji je predsednik UO Pavle Bašić, mali akcionari su uspeli da spasu, pošto su počeli da o ovim sumnjivim transakcijama govore javno. Doneta je privremena mera kojom je onemogućeno da zgrada zbog Rodićevih dugova pređe u vlasništvo banke sve dok se ne reši sudski spor - objašnjava naš sagovornik.

Od kraja decembra sudski portal vise nije dostupan nikome:

http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=68

MarkoJTD ::

Od kraja decembra sudski portal vise nije dostupan nikome:

http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=68

Zabranio ga Rodoljub Šabić zbog iznošenja ličnih podataka.

Tomas Liven ::

Umka je grupi akcionara koji su tuzili isplatila po 44.000 dinara preko cene u prinudnom otkupu za svaku otkupljenu akciju...   

https://www.aikb.net/t539p96-umka-ad-umka#127670

Tomas Liven ::

Sudski proces povodom Jafe jos uvek traje i akcionari treba da istraju jer sa obzirom na sudsku praksu imaju velike sanse da uspeju u sporu.  

https://www.aikb.net/t162p96-jaffa-fabrika-biskvita-ad-crvenka-jafa#127668

Tužbe podnete i sudski sporovi u toku na Neoplanti (NEOP) i Goša Montaža (GMON)

Posto Komisija za hartije od vrednosti ne radi svoj posao sta mogu mali akcionari da urade povodom manipulisanja i namernog obaranja cene ALAS Rakovca? Pa bezobrazni su,kupuju pa "naivno" za par dana gube 20%,i tako sa 6000 na 800 dinara.

Nista, cekati da padne i onda kupovati.

MarkoJTD ::

Nista, cekati da padne i onda kupovati.

Nema tu kupovine,krug je napravljen i samo "vrte."

U sustini moze se neko izvesti na sud zbog obaranja cene, i tu najvise (ili jedino) moze da odgovara onaj koji je kupovao kada je cena padala na -40%, a da je potom sve to prodao na minimumu. Sve zavisi od umeca tvog advokata.

Beko ::

Posto Komisija za hartije od vrednosti ne radi svoj posao sta mogu mali akcionari da urade povodom manipulisanja i namernog obaranja cene ALAS Rakovca? Pa bezobrazni su,kupuju pa "naivno" za par dana gube 20%,i tako sa 6000 na 800 dinara.

\

Marko je neozbiljan.
Komisija za HOV uredno reaguje ako im se obratiš pismenim putem i)preporuceno pismo).
Više puta na ovom forumu je to objašnjavano: oni reaguju SAMO na prijavu koja mora biti obrazložena.
Dobićeš sigurno odgovor zašto je to po zakonu ili da će pokrenuti postupak.

Zato sastavi pritužbu, objasni o čemu se radi i budi siguran da će se nešto desiti ako si u pravu.

Niko neće umesto tebe da brani tvoja prava, moraš sam da se potrudiš!

Комисија за хартије од вредности Републике Србије
Омладинских бригада број 1, VII спрат,

Милена Матић Зокић инспектор 3116038, 3116155
Београд
Srećno!

http://www.sinteza.net/vesti/belex/20601-mali-akcionari-trazili-visestruko-vece-vrednosti-za-akcije.html?ref=aikb.net
       Ovi iz komisije umesto da nas brane jos su poceli i da nas napadaju.

Beograd - Iako je od početka privatizacije bilo jasno da će važan deo posla Komisije za hartije od vrednosti biti zaštita malih akcionara, koji su najčešće ugroženi jer nemaju poluge upravljanja, u poslednje vreme sve je češća situacija da se većinski vlasnici žale na pritiske i ucene manjinskih investitora.
- Mali akcionari najčešće su zaposleni ili bivši radnici firme koja je privatizovana. Ali, ovde nije reč o njima, već o nekoliko grupa "profesionalnih malih akcionara" koje su poslednjih godina prisutne na finansijskom tržištu. To su investitori koji prikupljaju informacije privatnim i insajderskim kanalima, zatim targetiraju firmu za koju imaju saznanja da se nešto krupnije sprema, ili promena vlasništva, ponuda za preuzimanje ili veća investicija. Tada na berzi kupe deo, ne više od pet do deset odsto akcija, i onda krenu da to ulaganje kapitalizuju - kaže za Danas Zoran Ćirović, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

On objašnjava da se deo aktivnosti koje potom preuzimaju, ukoliko ih ne gledamo kroz prizmu morala i etike, odvija u okviru zakona, jer je većina grupa povezana sa advokatima. Novi akcionari zahtevaju svakodnevni uvid u knjige, traže mesto u nadzornim odborima, revizije finansijskih izveštaja, podnose razne krivične i prekršajne prijave, obraćaju se medijima i prikazuju kao žrtve firme u kojoj se njihova prava ne poštuju. Iznurivanje većinskog vlasnika u više desetina slučajeva okončao se tako što bi on odlučio da isplati manjinske akcionare, i tako zaštiti biznis od negativne medijske kampanje, sudskih poziva i inspekcijskih nadzora.

Ali, neke od grupa i tu granicu prelaze, kaže predsednik Komisije za HoV. Upravo se to dogodilo u slučaju Valjaonice iz Sevojna, a kada je Komisiji dostavljen mejl u kome se većinski vlasnik uslovljava da kroz vansudsko poravnanje isplati desetostruko veći iznos nego što paket tih akcionara vredi na berzi, otvorena je istraga koja je nakon šestomesečnog nadzora rezultirala podnošenjem krivične prijave protiv bračnog para Bojčić zbog, kako je navedeno, ucene u pokušaju.

- To nije jedina krivična prijava koju je Komisija za HoV podnela, ali je prva koja je iz nadležnosti klasičnog kriminala. Inače, 2011. izmenjen je zakon i uvedena su tri nova krivična dela na osnovu kojih Komisija po službenoj dužnosti mora da reaguje. Reč je zloupotrebi insajderskih informacija, zatim o neovlašćenom pružanju investicionih usluga i o zabrani manipulacija na tržištu. Mi smo po tom osnovu do sada podneli više krivičnih prijava protiv raznih firmi i lica - ističe Ćirović.

U javnosti je možda najpoznatiji slučaj Srbijatrejdinga, koji se kroz elektronske i štampane medije reklamirao i pružao investicione usluge. To su bili tekstovi u kojima se građanima savetuje da kupe akcije određene strane firme a po pravilu nelistirane na tamošnjim berzama, što znači da se ne može proveriti status tih hartija. Prema rečima našeg sagovornika, to je bio uigran lanac prevaranata kroz koji je veliki broj ljudi izgubio i do 90 odsto svog uloga.

- Kod nas se pojavljuju razne firme registrovane kao marketinške ili neke druge agencije, "plivaju" između regulatornih propisa i koriste to što je naše tržište hartija "plitko", sa nedovoljnom ponudom, tako da kroz agresivnu reklamu vrlo brzo dolaze do žrtava. Na to smo upozoravali i na našem sajtu, ali smo u nekoliko takvih slučajeva, po izjavama oštećenih građana, podneli krivične prijave - kaže on, ali priznaje i da još nijedna nije dobila epilog kroz pravosudni sistem, "jer je reč o mladoj praksi".

Evo kako se bore akcionari Nove Buducnosti  za svoja prava a i prava ostalih akcionara :
Ovo je jedna od retkih akcija gde su akcionari udruzeni zajedno protestvovali protiv vecinskog vlasnika,trazili proveru poslovanja i isplatu dividendi. 
           http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/vlasnik-nove-buducnosti-nezakonito-smanjio-vrednost-kapitala_359859.html
        http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:447137-Zarkovac-Dividendama-pokrivaju-gubitke

             Svaka cast !       Glavno je pitanje kako ce se sve ovo zavrsiti.

2013. nisu se nešto pomakli od tad

molim moderatore da stave ovaj post u lepljivi deo na segmentu Akcije. Ako se ovo ukine, legalizovace  se mnoge pljacke

A jel imamo negde predložene izmene zakona, ili se samo traži (pre svega od poslodavaca i vlasnika firim) da predlože izmene, koje će im olakšati da nas (malih akcionara) što pre reše?

Ako je tako, onda treba što više nas da pišemo i tražimo zaštitu malih akcionara...

 

Kažu ovaj zakon "favorizuje manjinske akcionare"... ispadamo mi krivi što oni uzimaju masivne kredite koji se često i nenamenski troše, i koji otežavaju poslovanje i stvaraju sve veći finansijski trošak koji je u brojnim slučajevima firme oterao u stečaj ili bar u UPPR, ostavljajuci manjinske akcionare bez nadoknade za njihove akcije koje su u 80% slučajeva zaradili decenijskim radom u toj firmi.

Takođe zaboravljaju poentu ovog zakona koji upravo destimuliše preterana zaduživanja kod banaka a sve u cilju toga da preduzeća potraže alternativne načine prikupljanja sredstva za poslovanje, kao što su dodatne emisije HoV (bilo akcija, bilo obveznica), a da ne pričamo o finansiranju iz sopstvenih sredstava što izgleda mnogi većinski vlasnici potpuno zaboravljaju.


Ovom inicijativom su zapravo nama otvorili vrata da po ubrzanom procesu predložimo izmene koje smatramo da bi dalje doprinele povećanju zaštite investitora na našoj berzi kao i većoj transparentnosti poslovanja javnih akcionarskih društava.

Bice zanimljivo videti da li ce se ukljuciti EBRD i ostali portfolio investiori, koji su ulazili u vlasnistvo od 10 d0 25 %  DOO firme.

Ovo pogadja i njih, jer se legalizuje buduca pljacka i svako ulaganje cini potpuno besmislenim

Nema sumnje da je losa vest za akcionare ako dodje do promene zakona.  Ali,verujem ja da tu prica jos nije zavrsena i da ce to sve da potraje.
      Medjutim,svuda na internetu sam pretrazio i nigde ne vidim bilo kakva zasedanja privredne komore u vezi Zakona o PD po clanovima 470-475, kao ni bilo kakve rasprave koje su vodjene a cak ni pokrenute po ovom pitanju. Nema ni tekstova o bilo kome ko je trazio promenu ovog zakona.  Nema nista ni na sajtu privredne komore na ovu temu.
             Odakle tebi Marko ovi tekstovi?    Daj neki link sa imenom bilo koga ko je ucestvovao u ovoj raspravi u Nisu ili nesto opsirnije?

Nisam mislio da se o ovome pise na temi NIS-a.  Moje pitanje se odnosilo na grad Niš i na sednica o kojoj ste rekli da je tamo odrzana.
    Meni je advokat rekao da nema pravila koliko mogu da traju procedure promena zakona i da nije iskljuceno da se oduze.
     Pisao sam privrednoj komori po pitanju diskusije o promeni ovog zakona,da li su odrzavane sednice,da li su bile diskusije i da li je neko pokrenuo inicijativu.
                                         Evo odgovora :
Gospodine

Kod nas u Privrednoj komori Beograda poslednje aktivnosti vezane za ZOPD bile su kada je zakon stupio na snagu i kada je organizovana serija prezentacija zakona, a sto se tiče Privredne komore Srbije nemamo saznanja.
Veliki pozrav!
      To je odgovor od Jelene Savkovic.

Nije to bila diskusija članova komore iz Niša, već se u regionalnoj privrednoj komori Niš samo fizički održao sastanak PREDSEDNIKA regionalnih privrednih komora Srbije, na kojem je donešeno ono gore navedeno.

Dugo pratim forum i odlican je.  Ovaj zakon je vrlo vazan za akcionare i ako se promeni to bi moglo da nam uzdrma berzu.
      I ja sam pisao privrednoj komori po pitanju ovog zakona i takodje dobio odgovor da oni nista ne znaju po pitanju predloga promene zakona u tackama 470-475.  Moj prijatelj ima jednog poznanika iz privredne komore koji mu je rekao da isto ne zna nista po ovom pitanju,ni da je pokrenuta inicijativa ni da su sastanci odrzavani,a da bi trebao znati da je toga bilo. Na sajtovima privredne komore Beograda,Srbije ili Niša nigde ni reci o tome ni da su bili sastanci ni da je pokrenuta inicijativa. Pise o tome da su raspravljali o drugim zakonima ali ovaj zakon nigde nije pomenut. Nigde se ne pominje ni na dnevnom redu nekih skupstinskih procedura.
         Prema tome,nije mi jasno kakav je to sastanak odrzan a da niko nista ne zna o tome. Prosto je nemoguce da se bar negde ta informacija ne bi pojavila.

Zato što je i interes da ti i ostali mali akcionari to ni ne saznate sve dok nije kasno ;)

OK pošto se ne vidi kome Predsednik Komore Srbije piše i kome se obraća a pošto je ista osoba postala Ministar Privrede Srbije, najbolje bi bilo da mu se DIREKTNO obratimo s pitanjem: ž
kako i zašto traži promenu tih članova zakona, jer je očigledno da će se time Belex još više urušiti i skoro da ničemu neće služiti, tj. berza u Srbijni više nikome neće biti zanimljiva.
Umesto da većinske vlasnike akcionarskih društrava poduči da kroz berzu (dokap) može jeftinije da dodje do sredstava, on ih podržava u nameri da što pre i na što bezbolniji način iz vlasništva istera male akcionare...
ČEMU ĆE ONDA BERZA SLUŽITI?

PIŠITE MU I PITAJTE GA ZAŠTO TO RADI, EEVO VODE:
http://www.privreda.gov.rs/pages/issue.php?id=7148

MarkoJTD ::

Svakako da je kolega Boranija u pravu = treba pisati ministru Sertiću dok nije "rekonstruisan" i pitati ga šta je ovim predlogom hteo, ALI, interesantno je da ovo pismo koje "citira" kolega MarkoJT nema ni uzglavlje, odnosno ne vidi se kome je upućeno, a i koliko vidim ovo je DRUGA stran tog pisma/predloga izmena zakona...

Tako da kolega MarkoJT (ne sumnjam da postoji to pismo) ostaje dužan da nam saopšti KOME je upućeno ovo pismo (nedostaje uzglavlje = na koga je adresirano) kao i PRVA stran tog pisma...

Za informaciju koja je ovde postavljena, ti detalji mogu da budu veoma bitni!

Ima li nekog sa ovog foruma ko bi mogao da me uputi na adresu gde bih mogao da se udružim sa nekim ko je pokrenuo postupak protiv države zbog akcija AGBN i MTBN....Unapred hvala

Po mojim informacijama postoje 2 adv. kancelarije koje bi trebale, da zastupaju akcionare AGBN, Matić-Alimpijević, Resavska 26a, Beograd i Stanković i Partneri (adv. Nenad Stanković) Njegoševa 19/2, Beograd.  

Poz.