Kako je rasprodata Srbija

Drag65 (23.7.2013) ::

ekskluzivno bankocentričnom sistemu ino-finansijera koji je izgrađen nakon genocida nad domaćim bankama.
...
 Da li sam nakon prodaje Maksija čuo/ćito i jedan prigovor na monopol Delhaize. Ne nisam, i ne, niste, verovatno, čuli ni vi. Ili ?

 Danas (5.8.2013, Dnevnik): madam Guverner, iskazujući nadu da će kamate "vremenom" biti niže, potvrdila je "bankocentričnost sistema" kao glavnu prepreku fer tržišnoj utakmici u prodaji finansijskih usluga. Kako je Guverner ipak izvorno političar, razumeo sam da je time posredno ocrtala, blago rečeno, submisivan odnos NBS i države Srbije.

 A i juče (Dnevnik) po prvi put su spomenuta dva, doduše neimenovana, lanca supermarketa koji drže 70% tržišta Srbije i imaju marže koje su 400% do 600% veće u odnosu na uobičajene u EU. Radi se, naravno, o kompanijama Delhaize i Idea. Inače, standardna definicija monopola je tržišno učešće iznad 10% a ne 40% (trenutno važeća u Srbiji). S obzirom da je monopolističko a i kartelsko ponašanje, radi neosnovanog pribavljanja imovinske koristi evidentno:

- šta radi ministarstvo trgovine ?
- šta čeka javni tužilac ?

(ako čekaju limun - i on je dvostruko skuplji, a "Princ iz banke" je za udavače)

Drag
Prso si brate,ovde jos nije ni dosla puna liberalizacija trzista,prvo mora Srbija da se napuni sa jos 5 puta ovoliko trgovackih lanaca da bi poceli da pricamo o liberalizaciji,pa tek onda o trzistu,a tek na kraju o monopolima
Ti se muceni pozivas na ministarstva ,a tek na tuzilastvo, koje i nema sta da tuzi jer je zakon jasan-i nije uopste poenta u zakonu vec u liberalizaciji trzista koje politicki satrapi i dalje koce -mnogima jednostavno odgovara da ovo stanje traje dok traje-svaki dan po neko milionce-jer boze moj,sve je po zakonu...

Prevara-1: "liberalno tržište" kao recept blagostanja za sve. Činjenica je, napr.: što je više stranih banaka, sve su veće kamate, i sve je više "osiromašenih dužničkih robova". Neregulisanost tržišta koristi se za ostvarivanje ekstra profita - sa željom da to bude trajno, il bar na 500 godina, recimo. Ako može i monopolski, još bolje.

Prevara-2: lažna je priča i čista opsena da će strani investitori (novi trgovinski lanci, nove banke, novi vlasnici telekomunikacija i dr.) rešavati domaće probleme - bedu Srbije. Događa se i biće upravo suprotno.

Ove dve, osnovne prevare, uzrokovale su da je već preko 98% stanovništva Srbije ispod granice siromaštva (a i plate su već manje od kineskih), a da na svim drugim poljima - ekonomski, tehnološki, kulturno, civilizacijski - Srbija ubrzano nazaduje, i relativno, ali i apsolutno.

Ako se, konačno, konstatuje da smo naseli na prevare - eto nas na po puta do rešenja.

---------------
They all thought that the market was God, who made everything work with his invisible hand.
Now, we see we have to put the economy at the service of man.

Drag65 ::

Policija & co neka apse koga treba, vodeći državni funkcioneri bi trebalo da se intenzivno bave:

- definisanjem jedinstvene, narodne finansijsko-monetarne  politike u funkciji razvoja i zapošljavanja, ...

Ministarstva finansija i privrede u konačnoj podeli karata pripašće Srpskoj naprednoj stranci.

Nema šanse da SPS dobije finansije. Ne želimo da od tog ministarstva naprave novo “Dunav osiguranje”, “Srbijagas” ili “Puteve Srbije”.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/397206/Aleksandar-Vucic-preuzima-kompletne-finansije

AKO se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017. Rok od četiri godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije.

  Činjenice su nemilosradne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. - Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem.

Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom.

- Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara - objašnjava Prostran.

Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU!

26.7.2013:
Privatizacija struje i gasa ("deregulacija", obaveza iz EU)

Fantazija je da možete imati tržište struje ili gasa - to je, jednostavno, prirodni monopol (jedan dovod/žica). U Kaliforniji je došlo do neverovatnih prevara, kroz tarifiranje, namerno obustavljanje proizvodnje struje radi dizanja cena i dr. Snimljeni su razgovori menadžera Enrona gde se dogovara obustava isporuke struje uz lažne, "kreativne" izgovore. "Deregulacija" je omogućila povećanja cena nivou od +100% do +1.000%. Na kraju je došlo do re-regulacije.

Evropi tek slede pomračenja i rast cena zbog deregulacije tržišta strujom, kao posledica Maastricht dogovora o liberalizaciji, šatro radi boljih usluga i nižih cena. Novi "snabdevači" strujom ne moraju da budu njeni proizvođači, već uglavnom prodaju ono što proizvodi javni sektor. Po formuli: dobit privatnim firmama - troškovi i gubitak na teret građana. Računi su građanima porasli za 80%.
https://www.aikb.net/t1581-kako-je-rasprodata-srbija#122065

14.8.2013
EPS: Dva računa za struju u avgustu
Potrošači električne energije dobiće tokom avgusta dva računa za struju, saopštila je danas Elektroprivreda Srbije (EPS). Jedan račun dobiće od distribucije, koja ih je snabdevala do 1. jula i drugi od Privrednog društva "EPS Snabdevanje", koje snabdeva tarifne kupce od 1. jula.
http://www.pressonline.rs/info/srbija/282928/eps-dva-racuna-za-struju-u-avgustu.html

Zorana Mihajlović Milanović: Snizićemo cenu električne energije za 20%. Korupcija
https://www.youtube.com/watch?v=YlaGFq4PDIk

Momir ::

moraš da shvatiš da on mora uskoro nešto da proda, verovatno Telekom da premosti vreme od danas do onog trenutka kada ova politika počne (ako počne) da daje rezultate.
Drugog izbora on nema ako misli da narod na proleće ne izadje na ulice....

Drag65 ::

Eventualna prodaja Telekoma bi bila teška strateška greška (praviš hi-tech Mubadala, a prodaješ hi-tech Telekom ?). Prodaja strateških srpskih kompanija je "referendumsko pitanje", a nikako, sačuvaj me Bože, da o tome odlučuje jedan čovek. I ne mora se ni jedna srpska firma prodati. I skoro svaka posustala može i treba da se opravi.

.

Nisu te čuli, izgleda, šta li?

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/399136/Akcioni-plan-Lazara-Krstica-Prvi-potezi-novog-ministra-finansija

Kobe Bryant ::

Nisu te čuli, izgleda, šta li?

1. Priprema budžeta za 2014. i okvirnih budžeta za 2015. i 2016. godinu, kao i srednjoročne ekonomske politike - check
2. Analiza troškova javnih preduzeća i kresanje svih nepotrebnih troškova države - check
3. Ukidanje podsticaja za investitore i subvencija gubitašima, preraspodela dotacija privredi i agraru - check
4. Priprema zajedničkih ulaganja poput „Etihada“ i „Jata“ (energetika, bankarstvo, telekomunikacije) - ".. je sigurno moglo bolje ..". Ulaganje (investicija), prodaja (deinvesticija). Videćemo, ali nadam se: check
5. Podizanje kreditnog rejtinga, popravljanje poslovnog ambijenta i odnosa sa MMF - proizlazi iz citiranog, a i:
https://www.aikb.net/t1407p96-zaduzivanje-srbije#122844

Drasko @ Vrsacki vinogradi VRVI 27.7.2013 ::

Oni ce ulozeno da vrate ove godine...

U slučaju "Vršački vinogadi" - (Državna) Agencija za privatizaciju manipulište postupcima, namešta cene i direktno krši zakon, stoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije od 12.8.2013.g.

U izveštaju se navodi i:

"3. Agencija je vršila prodaju u vreme koje nije pogodno ni za kupca ni za prodavca. Naime, radi se o vremenu godišnjih odmora koje nije pogodno za prodaju imovine. U odnosu na prodavca vreme je veoma nepovoljno jer je to vreme kada prodavac u roku od mesec dana očekuje berbu iz koje mora da ostvari prihod (Zašto se poklanja kupcu berba 2013. godine?).

4. Agencija je dala neverovatno kratke rokove tako da se postavlja pitanje da li su svi zainteresovani kupci mogli pripremiti potrebnu dokumentaciju ili su to mogli samo oni kupci koji su imali poverljive informacije. Na ovo upućuje činjenica da su potencijalni kupci imali veoma kratke rokove za obezbeđenje bankarskih garancija (ko može da obezbedi bankarsku garanciju za 8 dana ako nije imao ranije poverljive informacije o prodaji).

5. Zbog čega se prodaja nepokretne imovine u kojoj je sadržano poljoprivredno zemljište (620ha) vrši strancu iako je još na snazi Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim je zabranjeno otuđenje poljoprivrednog zemljišta strancima (član 1. st. 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu) i na kraju, zašto je vršena procena vrednosti sa podacima za 2012. godinu kada je opšte poznato da je cena zemljišta u Vojvodini u ovoj godini porasla više od 100%."

A zaključno:

"Savet smatra da Agencija za privatizaciju nastavlja sa postupanjem kao i do sada, unapred odredi kupca, dogovori se o ceni, postupak prilagodi tom kupcu, odnosno sprovede tako da samo odabrani kupac može da pripremi dokumentaciju u rokovima i na način koji Agencija odredi, a onda tvrdi da je sve rađeno po zakonu i da je uspešno izvršila prodaju jer je u tom momentu ostvarila tržišnu cenu."

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/vrsacki%20vinogradi%20(1).doc

Tržište Srbije je najveći javni resurs svih građana Srbije. Vitalni pa time i neprocenjivo vredan resurs. U uslovima tržišne privrede i najvažniji javni resurs.

Kapitalizovana vrednost tržišta građana Srbije mogla bi se proceniti, uz koeficijent standardnog perioda dugoročnog kredita/ulaganja od 20 godina, na oko 640 do 800 milijardi evra (1).

Da li se ovaj prvorazredni resurs adekvatno štiti i kako se njime upravlja u ime građana Srbije, nije jasno.

Sistematizovano je, valjda, u nadležnost Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a "funkcionisanje tržišta" je prvo u nizu od oko 70 taksativno nabrojanih nadležnosti tog minstarstva. Rukovodi potpredsednik vlade i ministar Rasim Ljajić, po zanimanju lekar. Državni sekretari (5), su profesor srpskog, politikolog, elektroinženjer, pravnik i ekonomista (tim redom). U proseku se "služe engleskim" i "poznaju rad na računaru". Bave se, uglavnom, "harmonizacijom propisa".

Telekom Srbija, godišnji prihodi od prodaje za 2012.g. su 88.058.336.000 dinara = 773.180.134 evra (inače Telekom Srbija je 2012.g. napravio neto dobitak od 98.694.342 EUR, prethodne godine 195.387.737 EUR, a 2010.g. 138.503.763 EUR). Ako to opet izračunam kao gore (* 20), onda bi kapitalizovana vrednost (prihoda od prodaje) Telekom Srbija bila 15.463.602.680 EUR. Telekomunikacije su i vitalan interes svakog građanina Srbije.

Dunav, Komercijalna, EPS i Srbijagas:  opet se radi o vitalnim interesima, bez tih kompanija se ne može.

----------------------------
(1) godišnji promet tržišta Srbije je, otprilike, jednak BDP; procena MMF-a od 24.6.2013.g. je da će BDP Srbije u 2013.g. biti skoro 40 (?) milijardi evra, a u 2012. BDP je bio oko 32 milijarde eur.

Drag65 ::

(1) godišnji promet tržišta Srbije je, otprilike, jednak BDP; procena MMF-a od 24.6.2013.g. je da će BDP Srbije u 2013.g. biti skoro 40 (?) milijardi evra, a u 2012. BDP je bio oko 32 milijarde eur.

Ispade rast BDPa od 25%?

Nikola ::

Ispade rast BDPa od 25%?

Razlika od 2012 GDP Nominal do 2013 GDP PPP (min-max).

Sori na zbunu.

Ok, zbunio sam se malo :)
Uglavnom, u pravu si da nemamo ni malo postovanja za svoje (mada jadno) tržište. Nije normalno kad su svima za svu robu glavna ciljna grupa penzioneri.

Ali reakcije u sporu sa Makedoncima i Hrvatima u poslednjih mesec dana jasno pokazuju da nemamo ni malo samopoštovanja. Raniji pokušaji zaštite tržišta su se izjalovili jer ljudi više nisu lojalni državi i svi gledaju kako da je zajebu. Pa tako nemamo bogate privrednike koji rade i štite svoju zemlju nego samo one koji gledaju kako da je očerupaju. Pokušao sam time da povežem monopol koji je država dala Miškoviću i njegovu kasniju prodaju Delezu sa ovom pričom.

Nikola ::

Ok, zbunio sam se malo :)
Uglavnom, u pravu si da nemamo ni malo postovanja za svoje (mada jadno) tržište. Nije normalno kad su svima za svu robu glavna ciljna grupa penzioneri.

Ali reakcije u sporu sa Makedoncima i Hrvatima u poslednjih mesec dana jasno pokazuju da nemamo ni malo samopoštovanja. Raniji pokušaji zaštite tržišta su se izjalovili jer ljudi više nisu lojalni državi i svi gledaju kako da je zajebu. Pa tako nemamo bogate privrednike koji rade i štite svoju zemlju nego samo one koji gledaju kako da je očerupaju. Pokušao sam time da povežem monopol koji je država dala Miškoviću i njegovu kasniju prodaju Delezu sa ovom pričom.

Ma ja sam zbrljkao, mea culpa.

Ako se ne varam, 1970-tih ili 80-tih takmičili smo se sa Austrijom. Danas možda da pogledaš ovako:
GDP pc, Srbija: $7,136 vs. GDP pc Austrija: $47,083 = 659,79% (potencijala rasta tržišta građana Srbije). Dakle jedno "malo, lepo i veoma potencijalno tržište". I to su i Delhaize, Merkator, etc. videli.

Nelojalnost&čerupanje su by design: otac tog koncepta je svojevremeno rekao, cca: "bio sam u dilemi da li (sredstva donacija, veliki iznosi) ulagati u potrošnju ili u proizvodnju", pa prelomio i - polomio. Verujem: greškom.

Vesela družina otpadnutih sinova je preuzela razradu tog koncepta, upotpunjući ga "totalitarnom privatizacijom" i "inostranim (de)investicijama". Disciplinovali su i (povremeno neposlušne) njegove ključne realizatore, Miško&Co, koji su uočili svoju drugu šansu a i priliku za fantastične profite. Usput je družina rasipnički arčila narodne i tuđe pare, i stoga toliko povećala namete da je bilo "il zezni gde mož, il crkni". Mnogo je firmi pogašeno. Ostao je zeznut sistem.

Pa su, u povratnoj sprezi, sada Miško&Co kupovali političare i pravili šatro-eu-zakone (al sa izuzecima), i kontra-uredbe, i nakaradna mišljenja nadležnih, zarad ostvarivanja svojih privatnih interesa, a suštinski, zajednički su napravili antisistem. U tome je njihov, zajednički, capital crime: "systematic destruction, in whole or in part". E, to ne zastareva.

Lek: institucije, institucije, institucije:
https://www.youtube.com/watch?v=HTkA9L2J2gY

Hotel "Jugobanka", Kopaonik, koji se nalazi na najlepšem mjestu na Kopaoniku, u blizini ski staze, površine cca 4.000m2, 140 ležaja (20 u jednokrevetnim i 120 u dvokrevetnim sobama, sve sobe imaju kupatilo, TV, i telefon), danas je prodat za 60% manju cenu od stručne procene vrednosti (5.218.790 evra), tj za 2.087.516 evra, ili oko 500 evra po metru kvadratnom.
Trenutna cena nekretnina na Kopaoniku, u zavisnosti od lokacije, je od 1.000 do 2.000 evra/m2.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Vlada-za-seika-pazarila-vilu-na-Kopaoniku.lt.html
http://www.capital.ba/hotel-jugobanke-prodat-za-21-milion-evra/

Drag65 ::

Hotel "Jugobanka", Kopaonik, koji se nalazi na najlepšem mjestu na Kopaoniku, u blizini ski staze, površine cca 4.000m2, 140 ležaja (20 u jednokrevetnim i 120 u dvokrevetnim sobama, sve sobe imaju kupatilo, TV, i telefon), danas je prodat za 60% manju cenu od stručne procene vrednosti (5.218.790 evra), tj za 2.087.516 evra, ili oko 500 evra po metru kvadratnom.
Trenutna cena nekretnina na Kopaoniku, u zavisnosti od lokacije, je od 1.000 do 2.000 evra/m2.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Vlada-za-seika-pazarila-vilu-na-Kopaoniku.lt.html
http://www.capital.ba/hotel-jugobanke-prodat-za-21-milion-evra/

Ali to nije sve, jedan dan kasnije (dva puta sprovedene izmene u zemljišnim knjgama, plaćen porez i dr., sve u 24 sata):

Hotel Jugobanke prodat za 1,5 mil € - Vlada Srbije je hotel Jugobanke na Kopaoniku prodala kompaniji iz UAE Properti investment LLC (iz UAE ili iz USA ?) za 1,5 miliona evra, rečeno je Beti u Direkciji za imovinu Srbije.

Direkcija je taj hotel prethodno otkupila od suvlasnika za 2,1 milion evra. Odluka o prodaji hotela Jugobanke kompaniji iz Abu Dabija doneta je na osnovu Zaključka Vlade Srbije od 15. jula, a hotel je prodat neposrednom pogodbom.

Objašnjeno je da je međudržavnim sporazumom regulisano i da ugovori, sporazumi, programi i projekti neće biti predmet javnih nabavki, javnih tendera, javnog nadmetanja i sličnih procedura utvrđenih u skladu sa zakonodavstvom Srbije.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=08&

Aktuelna prodajna cena, lux gradnja: 3.000 - 3.232 evra/m2

Pošto se ipak ustanovilo da Telekom Srbija postiže "performans", sada je preformulisano:

"Siniša Mali je istakao da Vlada Srbije ne može Telekom da ostavi da se bori sa konkurencijom, koja više ulaže, kao i da sa sadašnjom strukturom vlasništva i okružen jakom konkurencijom, Telekom na dugi rok ne može da opstane. Država nema para za investicije i da tako parira Telenoru i VIP-u, rekao je Mali"

Prvi deo se zasniva na nepoznavanju stvari, ako se ima u vidu da je Telekom Srbija - pored redovnog transfera dobiti, poreza, doprinosa ... svega budžetu države građana Srbije - iz komercijalnih kredita i na teret svoga poslovanja, npr.: izrazito modernizovao svoju mrežu, pribavio Telekom Srpske i Crne Gore, i ne samo da opstaje već i pobeđuje u međunarodnoj areni, stalno dinamično razvija i širi svoje poslovanje, kao što i drugi uočavaju:

- Telekom Srbija acquired a 65% controlling stake in Telekom Srpske for 646 million euros in 2006. outbidding Telekom Austria with an offer of 467 million euros. Telekom Srbija also broadcast cable channel Arena Sport 1,2,3 and 4.
- Montenegro: Telekom Srbija started its operations on July 16, 2007, after the company gained license as a third mobile operator as a part of the consortium with Ogalar B.V. company. The consortium offered for the license the sum of €16 million. The name for this subsidiary is m:tel, and is owned 51% by Telekom Srbija.

Drugi deo izjave, stav da "država treba da parira" domaćim firmama Telenor d.o.o. i Vip d.o.o. (al nema trenutno para)  je štetan.

U periodu 1995-2010, periodu tranzicija, austrijske kompanije su ostvarile 4.886 mergers & acquisitions širom istočne Evrope, u ukupno poznatom iznosu od 163 milijarde evra.

"Da li se još neko seća Martina Šlafa ? To je onaj austrijski milijarder koji se angažovao u kupovini Mobtela od Bogoljuba Karića. Angažman se, pojednostavljeno rečeno, sastojao u tome da otkupi Mobtel od Karića i preproda ga Telekomu Austrija. Međutim, stvari su se (naizgled) iskomplikovale, najpre oko vlasništva Mobtela, a onda je Mobtel kupio norveški Telenor. Šlaf je inkasirao 350 miliona evra i pride tražio od države Srbije, uz prijateljsko uplitanje države Austrije, dodatnih 240 miliona jer je smatrao da je na šteti. Posle se utešio jer mu je omogućena izuzetno povoljna kupovina hotela Jugoslavija u Beogradu i dobijanje licence za kockarnicu Grand kazino.

Austrijski mediji spekulišu da je Martin Šlaf glavni finansijer Socijaldemokratske partije Austrije (SPA)  u kojoj je bivši kancelar Austrije i budući univerzalni, specijalni savetnik Srbije Alfred Guzenbauer na visokoj poziciji."

Ostalo na:
http://www.balkanmagazin.net/portreti/cid140-71138/kontroverezni-kandidat-za-savetnika-srpske-vlade

Gas za domaćinstva u Srbiji od sutra će poskupeti u proseku za 4,4 odsto, tako da će koštati 46,3 dinara po kubnom metru, odnosno u dolarima: 0.5348 USD.
To na 1.000 m3 odgovara ceni od 534,80 USD/Km3, a navodno je ovih dana uvoz iz Rusije pojeftinio za oko 12% ?

Srbija je plaćala gas iz Rusije, kao i Grčka, znatno skuplje nego neke druge zemlje, oko 470 USD/Km3, kasnije navodno oko 420 USD/Km3 a ovih dana je navodno sklopljen aranžman da plaća oko 370 USD/Km3, što odgovara cenama koje plaćaju Holandija i Britanija.

Ukoliko je tako, to znači da je trenutna razlika u ceni (534,80-370,00) 164.80 USD, ili 30,80% marže, što je barem dvostruko više od uobičajenih. Naravno, uz činjenicu da je Srbijagas jedan od najvećih tzv. "gubitaša" nameće se pitanje kuda se godišnje dene nekih 288.400.000 USD marže od uvoznog gasa.

Ne treba zaboraviti da Srbija pored uvoza od 1.750 miliona m3 i proizvodi 240 miliona m3 gasa.

Gde se deva/nestaje oko 500.000.000 USD godišnje ?

To mu je kao 10 x EtihadAirSerbiae, ili kompletan sistem za navodnjavanje Srbije, ili šta god već.

Ili plaćamo i dalje 470 USD/Km3 za uvoz gasa iz Rusije, među najvišim cenama u Evropi ?

http://www.forbes.com/sites/markadomanis/2013/02/20/gazprom-isnt-being-run-by-evil-geniuses-its-being-run-by-the-keystone-cops/

http://www.unece.org/fileadmin/DAM/ie/se/pdfs/wpgas/countries/serbia_gas.pdf

Kada procitam postove ne ovoj temi dodje mi da se selim iz drzave

Zeljko321 ::

Kada procitam postove ne ovoj temi dodje mi da se selim iz drzave

Ma jok, treba neke druge prognati. A i nigde nije tako zabavno kao kod nas (:
https://www.youtube.com/watch?v=48VcLp4UF44

Cena gasa u Srbiji: od 106,28 USD/Km3 do 534,80 USD/Km3

jan 28. 2013 Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će u razgovorima u Moskvi krajem nedjelje biti dogovorena cijena ruskog gasa za ovu godinu, koja bi, u prosjeku, za ovu godinu iznosila oko 370 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
„Prema aneksu ugovora, cijena gasa u januaru i februaru biće 421 dolar, ali će kada potpišemo ugovor, ona na kraju prvog kvartala biti poboljšana na oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Prosječna cijena za cijelu godinu biće na nivou od oko 370 dolara, naspram 488 dolara u posljednjem kvartalu 2012, i biće u rangu cijena koje plaćaju države koje troše znatno veće količine gasa nego Srbija“, rekao je Bajatović.
http://www.capital.ba/bajatovic-krajem-nedjelje-u-moskvi-dogovara-cijenu-gasa/

Tanjug,  06.08.2013: Generalni direktor JP "Srbijagas" Dušan Bajatović tim povodom je rekao je da je na osnovu zahteva Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i na osnovu Zaključka Vlade Srbije, Upravni odbor "Srbijagasa" smanjio cenu gasa sa 480 na 468 dolara za 1.000 metara kubnih, što predstavlja dodatnu povoljnost za potrošače iz javnog snabdevanja.
JP "Srbijagas" je ponudilo realnu cenu gasa koja je u trenutku podnošenja zahteva na dan 1. aprila 2013. godine, iznosila 480 dolara za hiljadu kubnih metara, što je značilo povećanje cene gasa za 14 odsto prema javnim distributerima.
http://www.kurir-info.rs/srbijagas-povecava-cenu-gasa-snabdevacima-64-odsto-clanak-926255

15.08.2013 | Novi Sad Srbijagas rezervni snabdevač za kupce koji nemaju pravo na javno snabdevanje Na osnovu postupka javnog tendera, Vlada Republike Srbije donela je Rešenje kojim se Javno preduzeće „Srbijagas“ određuje za snabdevača koji će obavljati rezervno snabdevanje prirodnim gasom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na javno snabdevanje. Taj posao kompanija „Srbijagas“ obavljaće od 1. Septembra 2013. do 1. Januara 2016. godine, po ceni koja se sastoji od promenljive jedinične cene za hiljadu kubnih metara gasa za kvartalno kretanje cena derivata nafte na berzi i fiksne dodate vrednosti u iznosu od 106,28 USD za hiljadu kubnih metara. Preduzeće će obavljati rezervno snabdevanje po navedenoj ceni do donošenja pravila o radu transportnog sistema. U slučaju da cena koja je navedena bude niža od cene prirodnog gasa za balansiranje sistema nakon donošenja pravila o radu transportnog sistema, cena će se usaglasiti sa cenom prirodnog gasa za balansiranje.
http://www.srbijagas.com/press-centar.17.html?NewsId=683

Gas za domaćinstva od 1.9.2013  u Srbiji poskupeo u proseku za 4,4 odsto, tako da  košta 46,3 dinara po kubnom metru, odnosno u dolarima: 0.5348 USD. To na 1.000 m3 odgovara ceni od 534,80 USD/Km3.

RTS Dnevnik, ovih dana: Vlada zaključkom odobrila Srbijagasu nabavku gasa iz Rusije po ceni od 453 USD/Km3.

Insajder: Energetski (Ne)sporazum 1.ep - večeras u 21h

Posle višemesečnog istraživanja novi serijal ”Insajdera” otkriva strogo čuvane tajne, poverljive ugovore i odgovore na pitanja koji se kriju od javnosti godinama – kako je i zašto Srbija najskuplje platila učešće u međunarodnom projektu gigantskog gasovoda Južni tok.

U četiri epizode videćete i sve detalje o tome ko je i kako predao na upravljanje sve domaće rezerve nafte i gasa vredne milijarde evra, ali i zašto Javno preduzeće Srbijagas, koje je Vlada Srbije odredila da bude nosilac u ovom poslu, beleži sve veće gubitke koje će, po svemu sudeći, morati da otplaćuju svi građani.

Kakva je zavisnost Srbije od ruskog gasa zbog svega toga, kuda će ići novac od naplate taksi za transport gasa i zašto je Srbija jedina zemlja na trasi gasovoda pristala da se ceo projekat vodi iz svojevrsne offshore zone u Švajcarskoj.

Insajder otkriva ko profitira od aranzmana koji su predstavnici svih stranaka nazvali poslom veka u Srbiji.

http://www.b92.net/tv/najava.php?id=3397

... kako je jedna država lopovlukom sama sebe pokrala ...

Srbijagas je od 2007 do kraja 2012. godine s privatnim firmama ugovorio poslove gasifikacije vredne najmanje 242 miliona evra. Skoro sve ove poslove dobija samo pet firmi, koje su praktično podelile teritoriju tako da ispada da jedna drugoj ne konkurišu.

Lokalne mreže gasovoda su se gradile po nekoliko različitih načina finansiranja. Model javnog i privatnog uveden je 2005. godine i bio je osmišljen kao zajedničko ulaganje privatnika sa jedne, Srbijagasa i opština sa druge strane, čime se deli i rizik ulaganja i zarada.

Međutim, ovaj sistem danas je postao izgovor izbegavanje Zakona o javnim nabavkama i gotovo nekontrolisano prebacivanje ogromnih sredstava sa računa Javnog preduzeća Srbijagas na račune privatnih firmi jer izgradnju gasovoda finansira isključivo Srbijagas.

http://www.novimagazin.rs/ekonomija/na-gasu-zaradili-240-miliona-evra

Pravila i izuzeci:

ZAKON O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)

Načela javno-privatnog partnerstva i koncesija
Član 5
Uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora, zasniva se na sledećim načelima: zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana.
Prilikom sprovođenja postupka davanja koncesija, davalac koncesije dužan je da, u odnosu na sve učesnike u postupku, pored načela iz stava 1. ovog člana, primenjuje i načelo slobode kretanja robe, načelo slobode pružanja usluga, načelo zabrane diskriminacije i načelo uzajamnog priznavanja.
Načela iz ovog člana koriste se za tumačenje odredaba ovog zakona.

Član 3
Ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatna partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi:
1) uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacije čije bi otkrivanje ugrozilo bezbednost Republike Srbije;
2) se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;
3) predmet tog partnerstva bila eksploatacija javne telekomunikacione mreže, odnosno pružanje telekomunikacionih usluga.

Ja još nisam čuo da je zaključen neki javno-privatni ugovor o bilo čemu?
 
Mada ne vidim tu ništa loše, možda treba nešto doterati, a ti dragi moj Drag65 izgleda piješ jako lošu rakiju. 
Predji na limunadu, biće ti bolje, veruj mi, govorim iz iskustva....

JPP: verovatno najpoznatiji primer je BusPlus (naplata karata u javnom prevozu u BG, široko raspravljano). Dobri primeri za to, kažu, su finansiranje mosta Zemun-Borča (Kinezi, 170 miliona evra) i deo autoputa od BG do Požege (Azerbejdžan, 300 miliona evra, 7.2 miliona evra po kilometru na delu od Ljiga do Preljine, po V.Iliću oko 30% skuplje od kineske ponude). Ima i drugih, loših primera, gde su, recimo, 4 koncesije raskinute (uglavnom izgradnja puteva), a ima i na desetine (stotine?) regionalnih i lokalnih primera JPP koji su u toku, recimo JP Informatika iz NS i neki Slovenci (oko optičkih kablova, vrednosti nešto oko 70 miliona evra).

Osnovna razlika između JPP i koncesije je u izloženosti riziku: kod koncesije, "javno telo" (država, lokal itd.) daje neko javno dobro na korišćenje uz naknadu (suštinski: zakup na određeno vreme), a ulaganja i rizik uspeha posla snosi koncesionar. Kod JPP rizik i ulaganja se dele, na način koji se utvrđuje ugovorom. Ugovor izrađuju činovnici javnog tela, sa jedne, i poslovni ljudi kompanije-partnera sa druge.

Prethodni zakon (o koncesijama, nije prepoznavao JPP) je definisao, kao predmet koncesije i: "Izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i iskorišćavanje naftovoda, gasovoda i objekata za skladištenje, transport i distribucija gasa." Važeći zakon (čl 11) formuliše: "Koncesija se može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa" a gasovod spada, valjda, u tačku: "3) u oblasti energetike;".

Gasovod JT, je suštinski ne samo besplatna, već i velikim delom subvencionisana koncesija.

Slobodan Milosevic - predvideo sve posle 13.godina

Otimanje zemlje

- Država je oštećena za milijarde evra samo u privatizacijama poljoprivrednih kombinata po Vojvodini. Tu su „Agrokombinat“ u Subotici, „Zobnatica“, poljoprivredna preduzeća i zadruge u Feketiću, Lovćencu, Kikindi, Odžacima, Ratkovu, Miletićevu, Brestovcu, Zmajevu, Bačkom Dobrom Polju, Titelu, „Agroruma“... Agencija za privatizaciju je odredila da predmet prodaje ne sme da bude poljoprivredno zemljište, ali je u nekim kombinatima, posle smišljenih stečaja, zemlja prebacivana na privatna lica - kaže naš izvor blizak istražnim organima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić dodaje da je posebno sporno kako su stranci dolazili do najvrednijih oranica u Vojvodini i oko Morave, naročito u slučajevima kada su strane banke preko hipoteka uzimale zemlju. Tako je u ruke drugih državljana prešlo oko 13 odsto poljoprivrednog zemljišta.



Privatizacija

Najveće pljačke bile su u vezi sa privatizacijom. Danas je trećina privatizacija poništena, trećina je uspela, a trećina preduzeća tavori, pa radnici ili ne dobijaju plate, ili dobijaju na kašičicu, proizvodnja grca, a novi vlasnici čekaju da istekne zakonski rok da izvrše konverziju zemljišta.

- Procene jednog američkog instituta su da je iz zemlje izneta 51 milijarda evra, ali građani nikad neće znati koliko tog novca otpada na privatizacionu pljačku. Iznos je svakako veći od 10 milijardi, jer je jasno da je sve ono što je prodato, a što su generacije stvarale, vredelo više od tri milijarde evra, koliko je Vlada prihodovala od privatizacije - kaže profesor Savić.



Porezi

Posebno urušavanje države „odrađeno je“ preko dugovanja za poreze i doprinose. Dug preduzeća i građana je dostigao 600 milijardi dinara, a u Poreskoj upravi tvrde da je trenutno naplativo samo sedam odsto!



Subvencije i krediti

Resorni ministri imali su, kako kaže prof. Savić, diskreciono pravo da odluče koga i kako će država subvencionisati. Tako se dešavalo da firme zaposle radnike, uzmu od države subvencije, posle nekoliko meseci ih otpuste i zaposle nove, da bi opet uzeli subvencije...

- Tek ćemo se iznenaditi ko je sve dobijao subvencije i kako ih je trošio - upozorava Savić, i dodaje da je jednako dramatična situacija i sa davanjem kredita državnih institucija, recimo Fonda za razvoj, ranije i Garancijskog fonda, gde su po malim kamatnim stopama dobijani krediti koji nisu vraćani.

Umesto da podstaknu regionalni razvoj, mahom su završili u Beogradu, i to u džepovima najbogatijih, a neretko po partijskoj liniji. Od 220 milijardi dinara, dve trećine ili nije još vraćeno ili se vraća sa zakašnjenjem.



Državna pomoć

Ista je priča i sa korišćenjem državne pomoći i kreditima za likvidnost. Savić navodi primer Miškovića i „Delte“, koji su po devet do 12 meseci dugovali malim dobavljačima, a dug je bio oko 600 miliona evra. Umesto da malim preduzećima da pozajmicu, država je dala „Delti“ da namiri dobavljače, ali je diskutabilno gde je novac otišao. Brojni su primeri da su ljudi kupovali kola, jahte i slično.



Javne nabavke

Procene su da se godišnje izgubi kroz provizije i oticanje novca u javnim nabavkama milijarda evra. Prema procenama EU, svaki četvrti dinar iz javnih nabavki završi u privatnim džepovima.

- Državni kapital se ovde traći i kroz nelegalne poslove, ali i kroz dopuštene, ali štetne - kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije“. - Zabranjeni su oni poslovi gde se direktno krši zakonska procedura i sklapaju ugovori bez tendera ili propisuju diskriminatorski uslovi da bi se posao dao određenoj firmi. Legalne, a štetne su nabavke kada se nabavljaju nepotrebne stvari, a dosta ovih poslova je u „sivoj zoni“.



Odštete

U direktno štetne poslove po državu koji ne spadaju u direktnu pljačku, ali nas preskupo koštaju zbog nečije nebrige, bahatosti ili neznanja, Nemanjić svrstava i ogromne odštetne zahteve koje plaćaju javna preduzeća, opštine, republika, bilo po nalogu arbitraža ili međunarodnih sudova. A sve to je moglo da se spreči da su svi odradili svoj deo posla kako treba. Ovde se može svrstati i neuspela reforma pravosuđa koja nas je, po rečima ministra Nikole Selakovića, koštala 15 miliona evra!

- Ogromne odštete plaćamo i po međunarodnim sporazumima i ugovorima, koji su prekriveni velom tajne, a na kraju se ispostavi da je javna imovina oštećna takvim aranžmanom, pa kada ugovor hoćemo da raskinemo, plaćamo odštete - kaže Nenadić.



Fantomi

Organima gonjenja posebne muke zadaju fantomske Firme koje su osnovane na ukradene ili kupljene lične karte, isključivo za pranje para. Kako kaže naš izvor blizak istražnim organima, preduzeća koja peru pare bave se fiktivnim prenosom robe, kupovinom i prodajom, tako da se izbegne porez i PDV, a robu zatim prodaju na crno i izvlače keš.



Putari

Na desetine miliona evra izvučeno je i preko putarskih preduzeća, a najslikovitiji primer je „Nibens grupa“. Princip je sledeći: kupovina jedne firme, izvlačenje keša, uzimanje kredita, gde se kao zalog daje imovina te firme, kredit služi za kupovinu sledećeg preduzeća, i tako još nekoliko puta. „Nibens“ je pokupovao desetak putarskih preduzeća uzimanjem kredita i stavljanjem pod hipoteku prethodno kupljenih firmi. Prema procenama, za 5,5 miliona evra došao je do preduzeća vrednih desetine miliona, a firme iz „Nibens grupe“ sada državi i bankama duguju više od 180 miliona evra!

Imovinska prava i interese Srbije štiti Republičko javno pravobranilaštvo, koje zastupa državu i kao tužioca i kao tuženog. Prema rečima zamenika pravobranioca Savke Mangović, zaštita imovinskih interesa ostvaruje se i kroz zastupanje Srbije kada je tužena, jer se sprečava otuđenje državne imovine i odlivanje para iz budžeta.

Tužilaštvo je podnosilo tužbe za: utvrđenje prava korišćenja i svojine Republike na poljoprivrednom i građevinskom zemljištu; radi iseljenja iz stanova i poslovnog prostora u državnoj svojini; radi poništavanja ugovora; radi vraćanja robe iz republičkih robnih rezervi; radi naplate troškova i dugovanja za pojedine državne organe; radi utvrđivanja potraživanja Republike u postupku stečaja nad privrednim društvima; radi naplate duga na osnovu obaveza koje je država preuzela sporazumima sa poveriocima iz Pariskog i Londonskog kluba; radi preuzetih potraživnja Razvojne banke Vojvodina u stečaju i Slavija banke u stečaju; radi potraživanja po osnovu neosnovanog bogaćenja; radi utvrđenja državnog udela u preduzećima koja još nisu privatizovana...

U 2012. Tužilaštvo je imalo 83.104 parnična predmeta, gde je u 10 odsto država bila tužilac.



PROTIVUSTAVNO

RJP po Zakonu o privatizaciji nije imalo nikakvu nadležnost ni u sprovođenju privatizacije ni u njenom praćenju. Ali ono je blagovremeno ukazivalo na negativne posledice po državnu imovinu Zakona o planiranju i izgradnji (član 103, stav 1), kada je u pitanju način obračuna cene građevinskog zemljišta u državnoj (javnoj) svojini u postupku konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Tako je ogromno građevinsko zemljište prešlo u privatnu svojinu bez ikakve ili uz simboličnu naknadu. Odlukom Ustavnog suda od 10. oktobra ova odredba proglašena je neustavnom. Ovakvo zakonsko rešenje uvećalo je obaveze države u postupku restitucije - kaže Mangović.

"Импацт Ассессмент оф Приватисатион ин Сербиа"

Danas je član Vlade (u ostavci) izjavio da je privatizacija bila katastrofalna. To nije ni prvi put da jedan član Vlade (a.d.) oceni da je "privatizacija imala veoma loše-katastrofalne-kriminalne efekte".

Međutim, na sajtu vladine agencije za privatizaciju, (Погледајте како је приватизација заиста утицала на предузећа у Србији) o proteklim privatizacionim efektima stoji sve najlepše. Iako su datumi različiti, valjda post festum ocena efekata može biti samo jedna. Još tvrđe: prvo je priča (za populus?), drugo je dokument Vladine agencije, i na engleskom, doduše pod gornjim naslovom.
http://www.priv.rs/cms/view.php?id=9319

Nekako se priča o 24 sporne privatizacije pretvorila u zaključivanje poglavlja o krimo-katastrofalnim  privatizacijama i njenim posledicama. Uočeno je, doduše stidljivo, da su "zakoni i ina akta pravljeni po meri", drugim rečima da je pljačkanje kroz privatizacije ostvareno uz organizovanu pomoć lica iz zakonodavne, izvršne i sudske vlasti - "zakonito pljačkanje". Ali je takođe, veoma jasno rečeno, da "zakonite prvatizacije neće biti preispitivane".

Niko nije ni pokrenuo pitanje, a tako niko nije ni odgovarao, pre svega iz izvršne vlasti, za organizovanu izradu uslova koji su omogućili "zakonito pljačkanje".

Pošto su još uvek izvori prava i "opšta pravna načela" i "pravna nauka" itd. to ostaje (samo za sada?) neistraženo kako je došlo do velikog bogaćenja bez osnova, višestrukog oštećenja javnog interesa preko polovine i dr. - ono što, uglavnom, javnost ocenjuje kao krimi-nemoralna dela. To su, međutim i pravno sankcionisana, štetna činjenja sa teškim posledicima po celo društvo, valjda.

Osim ako Vladina agencija za privatizaciju nije u pravu. Napismeno.

Srbiji nedostaje oko 115 milijardi evra godišnje, da bi bila na EU proseku:

EU-BNP-prosek, per capita: 24.029 evra; Srbija: 8.072 evra.
Nedostaje godišnje 114.685.537.850 evra - Srbija treba da stvara tri puta više da bi bila na proseku EU.

Kako ne može: nikako ne može rasprodajom resursa Srbije. Jer i kada bi se sva državna/javna imovina prodala ne bi mogla da se namaknu sredstva ni za jednu godinu. Ostvariti nivo stranih investicija na potrebnom nivou, uz dosadašnji pristup, takođe nije realno.

Kako može:
- postaviti cilj - prosek EU.
- planirati, dugoročno, stopu rasta od 7-8% godišnje, ili ostvarenje cilja za 15-20 godina.

Mere i promene logično proizlaze iz postavljenog cilja/plana.

Deluje nerealno: pogledati 10-godišnji razvoj Ruske federacije i Kine, napr. Pa od njih smo bolji barem dvaput, mislim kad hoćemo, nako iz inata.

NAMERNO guranje poljoprivrednih preduzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su se pljačkale plodne vojvođanske oranice. U proteklih desetak godina na ovaj način tajkuni, kriminalci i sumnjivi biznismeni pokupovali su za male pare zemlju i voćnjake, ali i farme, mehanizaciju, objekte… Jedan od primera privatizacije kroz stečaj, koji sada istražuje i Uprava kriminalističke policije MUP Srbije, jeste i slučaj firme „Srem“ iz Šida.

Prve procene govore da je državni budžet oštećen za najmanje četiri miliona evra. – Umesto da stečaj u ovom privrednom gigantu obezbedi, zbog ogromnog kapitala kojim je raspolagao, namirenje svih poverilaca u potpunosti kao i zaposlenih, a da preostali iznos kapitala omogući „novi početak“ firmi, došlo je do nezapamćene pljačke – kaže izvor „Novosti“ upoznat sa dešavanjima. U to vreme, pred stečaj, ovaj poljoprivredni gigant raspolagao je sa 820 hektara sopstvenih oranica, 49 hektara građevinskog zemljišta, 71 hektarom voćnjaka, 1.329 hektara državnih oranica sa pravom korišćenja, najsavremenijom klanicom i hladnjačama, silosima, tri ekonomije, tri farme, kompletnom poljoprivrednom mehanizacijom, i brojnim poslovno-prodajnim objektima u Šidu, Beogradu, Čačku, Nišu, Nikšiću i Podgorici. Imovina ovog giganta je bila procenjena od strane Agencije za privatizaciju na 28 miliona evra. Prodat je za samo 11 miliona evropskih novčanica.

– Policija sada istražuje kako je i zašto dozvoljeno stečajnom upravniku Miloradu Dostaniću da firmi „Big bul“, sreže cenu sa minimalnih 14 miliona evra na 11.000.000 evropskih novčanica – kaže naš izvor blizak istrazi. – Tražićemo i odgovor na pitanje kome se toliko žurilo da se baš pošto-poto „Srem“ proda „Big bulu“?

Iz obimne dokumentacije dostavljene policiji i tužilaštvu provejava sumnja da je kriminal oko „Srema“ započeo još tokom otvaranja prvog stečaja 2001. godine. Prilikom utvrđivanja liste potraživanja poverilaca u stečaju, kao nesporno potraživanje utvrđeno je ono firme „Viva internašnal“ iz Beograda u iznosu od 23.246.331 dinara. ''OTET'' PREDMET O SVIM mućkama u „Sremu“ iz Šida svedočili su i bivši rukovodioci ovog giganta. -„Srem“ je redovno plaćao svoje obaveze prema „Vivi“, ali u jednom trenutku ona je nama dugovala oko 70.000 tadašnjih maraka – priča jedan od nekadašnjih direktora. – Tužili smo je i sve je išlo kako treba. Veštaci su utvrdili da je dug neosporan. Onda je došlo do haosa, menjali su se direktori. Promenjen je naš advokat koji je proces protiv „Vive“ radio kako treba. Promenili su posle i veštaka.

Tadašnji direktor „Srema“ je namerno povukao ceo predmet iz pravne službe. Oteo ga je pravnici iz ruku i odneo advokatici u Beograd. Kasnije smo tih 33 miliona dinara dobijenih u sporu izgubili, jer naš novi advokat iz Beograda dva puta nije izašao na ročište. – Nije sporno da je ovo potraživanje od strane „Viva internašnala“ bilo utvrđeno presudom Privrednog suda, ali je ova firma pre otvaranja stečaja naplatila svoja dugovanja – kaže naš izvor.

– To je urađeno asignacijom između „Viva internašnala“, makedonske firme „Veko korporacija“ i „Srema“ Šid. Time je „Viva“ namirena u potpunosti još pre stečaja. Da apsurd bude još veći, stečajni sudija Dragan Lalić i prvi stečajni upravnik Ivan Krivošija nikada nisu pokazali da postoji i presuda istog privrednog suda kojom „Viva“ duguje „Sremu“ 33 miliona dinara. Pa, umesto da ova beogradska firma plati svoja dugovanja, ona postaje privilegovani poverilac u stečaju. Sakrivanjem ove presude od strane sudije i stečajnog upravnika dovedeni su u zabludu svi ostali poverioci, zaposleni, Trgovinski sud…

– Znači, ne samo da „Viva internašnal“ nije isplatila svoj dug od 33 miliona dinara, već je uspela da naplati i celih 1,1 milion dinara u stečajnom postupku – objašnjava naš izvor. – Prilikom utvrđivanja poverilaca, stečajni upravnik Milorad Dostanić je imao nespornu dokumentaciju kojom je DDOR potraživao od „Srema“ 15 miliona dinara. Na dan zatvaranja stečaja, Milorad Dostanić je potpisao obračun za isplatu po kome se DDOR mora da isplati 184.316.828 dinara! Nikome nije jasno kako je ovaj dug narastao za više od 10 puta, kada mesna industrija za vreme stečaja nije ni radila, pa nije imala ni šta da se osigurava. Prema rečima našeg sagovornika bliskog istrazi, osnovano se sumnja da je „Srem“ i tokom stečajnog postupka u DDOR banci u Novom Sadu imao poseban račun preko koga se odvijao platni promet dok su svi ostali računi bili blokirani.

Niko ne zna koliko je isplaćeno preko ovog računa, i ko je sve odobravao isplate. Sada treba istražiti kako se 15 miliona uvećalo na 184 miliona. Mućke, kako sumnja policija, počinjene su i sa oranicama. Poljoprivredno zemljište u vlasništvu „Srema“ najpre je prodato firmi „Graničar“ i preduzeću „Rid“ iz Kukujevaca. „Graničar“ je potom tih 804 hektara preprodao narko-bosu Darku Šariću, pa su tokom zaplene njegove imovine za koju se sumnja da je stečena nelegalnom trgovinom narktoicima – oduzete i ove oranice. -Istražujemo sudbinu pokretne i nepokretne imovine „Srema“ kako ovde tako i u Crnoj Gori i Makedoniji – kaže naš izvor. NAJVIŠA CENA ZEMLjIŠTA U SRBIJI KOMPANIJA DTD „Ribarstvo Bački Jarak“, reagujući na tekst „Preko katastra do bogatstva“ u „Večernjim novostima“, objavljenog 14. marta, tvrdi da su iznete činjenice „neistinite i nepotpune“.

– Neistiniti su navodi da je Poljoprivredno dobro „Njegoš“ iz Lovćenca bilo predmet kupoprodaje. Takođe, radi potpunosti informacije važno je istaći da je predmet kupoprodaje bio deo imovine AIP „Njegoš“ iz Lovćenca u stečaju, koje je na javnoj prodaji prodala Republika Srbija – tvrde u kompaniji DTD „Ribarstvo Bački Jarak“. – Na predmetnoj javnoj prodaji, nakon sprovedenog javnog nadmetanja na kome je učestvovalo više ponuđača, ta imovina prodata je najboljem ponuđaču DTD FOOD DOO. Plaćena je kupoprodajna cena od 1.240.840.378 dinara, što je po našim saznanjima, najviša cena zemljišta u Srbiji. U saopštenju ove kompanije navodi se i da da DTD FOOD DOO nije strana kompanija, već je to domaće privredno društvo sa inostranim kapitalom.

Takođe, kako se ukazuje, neistinita je informacija da je došlo do gašenja privrednog društva DTD FOOD DOO, koje je u zakonom predviđenoj proceduri statusnom promenom pripojena privrednom društvu DTD „Ribarstvo DOO“. -Ističemo da kompanija DTD „Ribarstvo“ postoji više od 50 godina. Ukoliko poredimo početnu cenu prodaje imovine AIP „Njegoš“ iz Lovćenca i postignutu

Majstori privatizacija:

Демократска странка била у праву када је рекла да је уговор са Етихадом изразито штетан за Србију и њене грађане због тога што Србија у овом правном послу, у финансијским средствима, у имовини, у правима, улаже у Ер Србију 660 милиона долара, а Етихад позајмљује 40 милиона долара. Дакле, практично не улаже ништа јер та позајмица мора да се врати. Влада Србије практично поклања 49 одсто компаније Етихаду, који нема финансијске обавезе, односно његова финансијска обавеза је вишеструко нижа, а и та средства која улажу ће враћати грађани Србије.

http://www.ds.org.rs/medija-centar/vesti/18507-bojan-pajtic-potvrdjeno-da-je-ugovor-sa-etihadom-stetan-za-srbiju

Bilansirane vrednosti većih nekretnina na nešto preko 300e/m2. Dobra osnova za revalorizaciju/dobit.

Krulj: Skinut teret sa građana

Detalji ugovora između Srbije i Etihada pokazuju da je načinom na koji je rešen problem Jat-a skinut ogromni teret sa leđa građana i budžeta Srbije, ocenio je ekonomski stručnjak Vladimir Krulj.

Krulj, koji je viši savetnik u briselskoj konsultantskoj kući "Kreab and Gavin Anderson", izjavio je Tanjugu da je za Srbiju, kada je reč o ovom ugovoru, ključno to što je uspela da nađe strateškog partnera za jedno preduzeće koje je praktično bilo u stečaju i samo opterećivalo budžet.

On je podsetio da je 2013. godine gubitak Jat-a bio 73 miliona evra, koliko otprilike iznose i ukupne obaveze Srbije u ovom poslu.

"Obaveze Srbije su oko 82 miliona dolara, znači nešto ispod 70 miliona evra, tako da je obaveza Srbije jednaka gubitku iz samo 2013 godine. To pokazuje da je ovaj aranžman jako dobar", smatra Krulj.

Simić: Važan korak u pravcu transparentnosti

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić ocenio je da je objavljivanje ugovora važan korak u pravcu transparentnosti i veće demokratizacije društva, budući da takva vrsta javnosti u radu države u prošlosti nije bila praksa.

"Za mene je to veoma ohrabrujuć korak jer pretpostavljam da će biti još mnogo investicija i sličnih ugovora koje će naša država sklapati sa drugim državama i sa privatnim kompanijama, a po određenoj proceduri, posle nekog vremena, ti ugovori treba da postanu dostupni javnosti u celini ili u određenim delovima u zavisnosti od stepena tajnosti i prirode ugovora", izjavio je Simić Tanjugu.

Osvrćući se na detalje ugovora sa Etihadom koji je danas objavljen, Simić je istakao da se pokazalo da je saradnja sa kompanijom iz Emirata bila jedinstvena šansa i da je Srbija u tom aranžmanu prošla izuzetno dobro.

Radulović: Veliki pozorišna predstava

Bivši ministar privrede Saša Radulović u izjavi za televiziju Al Jazeera Balkans rekao je da je predstavljanje ugovora jedna „velika pozorišna predstava“. On je u intervjuu govorio o dugovima i imovini Jat-a koja po njegovim rečima uopšte nije bila uzeta u obzir kada se ugovor potpisivao.

Šareno....