I najveće pristalice opšte štednje (čak do nivoa Kir Janje) slažu se da bez potrošnje svaka proizvodnja zamire.
Rukovodioci pojedinih privrednih grana poput građevinarstva kukaju kako ne mogu da prodaju svoje proizvode. Kao rešenje se uvek pominju nekakvi krediti - bilo samim privrednicima, bilo stanovništvu.
S druge strane, banke su oprezne kod kredita jer im svakako nije svejedno da li će biti vraćen.
Na prvi pogled izgleda kao da je lizing rešenje koje odgovara svima: omogućuje porast potrošnje a banka neće ostati "kratkih rukava" bez obzira na promene u platežnoj moći korisnika.
Uprkos tome, izgleda kao da lizing svi izbegavaju!
Zakonodavac, iako se o tome mnogo govorilo, još uvek nije stvarno omogućio lizing stanova a banke, rekao bih, izbegavaju i finansijski lizing koji je trenutno zakonski regulisan, kao što je slučaj sa kupoprodajom motornih vozila.
Ko ne veruje neka pogleda koliko ima banaka koje pored kredita nude i lizing, a i one koje ga nude čine to stidljivo, tako da na internetu o njemu gotovo nema podataka.
Pored toga, lizing je za banku pouzdan čak i ako se korisniku bliži kraj života jer se predmet lizinga ne nasleđuje nego ostaje banci. Situacija je besmislena jer pojedine banke čak, nama starijima, ne odobravaju lzing zbog godina a istovremeno daju kredit!
Na osnovu svega ovoga ostaje pitanje: da li je za banke veći rizik kredit ili lizing?
Ako je kredit veći rizik zašto sve banke nude kredite a malo koja lizing?
Napomena: punim 70 godina i zainteresovan sam za lizing vozila ali nisam našao banku koja bi mi to omogućila! :-(