Metthew Greenburgh - Osiguranja u Srbiji

Izasao izvestaj za IQ 2016. 
http://nbs.rs/internet/latinica/60/60_6/izvestaji/izv_I_2016.pdf

Da građani Srbije vode računa o svojoj pokretnoj i nepokretnoj imovini svedoči i raznoliki spisak zahteva koje osiguravajuće kuće dobijaju da osiguraju, od papagaja do direktora i to od – odgovornosti.

Sve što imate, a padne vam na pamet da možete da oštetite i da zbog toga pretrpite štetu, možete da osigurate od rizika, piše Blic.

Tako su pojedini građani osigurali čak i šahte od krađe u svojim dvorištima, a što i ne treba da čudi, pošto su oni posebna „poslastica“ za lopove.

Krajem prošle godine za jedan dan bilo je ukradeno čak 20 šahtova sa auto-puta Ljig Preljina, a opasnost da upadnete u rupu svakodnevno vreba širom Srbije.

Od krađe golubari osiguravaju golubove, a pčelari od trovanja pčele. Neki imaju sklopljene polise za pokriće svih rizika za oštećenje firmiranih tašni i odeće koje rentiraju, a kako bi zaštitili svoj biznis. I jedan poznati sportista se osigurao od gubitka prihoda zbog prekida profesionalnog bavljenja sportom.

Strane muzičke zvezde koje gostuju u Srbiji veoma često osiguravaju muzičke manifestacije od rizika otkazivanja i odgovornosti organizatora.

Evo šta se, između ostalog, može naći na osiguravajućoj listi u Srbiji:

osiguranje demontera mina
osiguranje kliničkih ispitivanja
osiguranje direktora i rukovodilaca od odgovornosti
osiguranje muzičkih instrumenata, raritetnih knjiga i umetničkih slika
osiguranje bespilotnih letelica
osiguranje gubitka posla (samo za korisnike kredita)
osiguranje činčila, nojeva, kao i životinja u zoološkim vrtovima – tigrova, puma, žirafa, kamila i papagaja
osiguranje zmija i krokodila od uginuća

Bilo je i slučajeva osiguranja oldtajmera iz Titove kolekcije, ali i zaštite kompanije koja je htela da uruči specijalnu nagradu automobil u slučaju da igrač golfa amater iz prve ubaci lopticu. Taj klijent je želeo da osigura svoj rizik od „pogotka iz prve“. Ipak, niko od takmičara to nije uspeo da učini.

Poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga koji osiguraju proizvodnju država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Po isplati štete bez prigovora su samo oni koji su dobro pročitali polisu, a njih je malo, kao i onih koji znaju da se pad kvaliteta voća dopunski osigurava, kažu osiguravači.
U te dopunske rizike, spadaju i poplava, mraz, suša... Za osiguranje od suše poljoprivrednici su zainteresovani, ali ne i osiguranja - kažu zato što nema dovoljno referentnih stanica koje mere količinu padavina.

"Da bi to osiguranje omasovili neophodno je da zajedno sa državom sednemo, da iskoristimo stručne službe države i da napravimo model osiguranja koji će biti cenovno i po svim drugim osnovama prihvatljiv i osiguravajućim kućama i našim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Veljko Ninić iz "Đenerali".

U Srbiji je osigurano 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.

Industrija osiguranja u Srbiji udvostručila je rast za proteklih 15 godina, iako manje od očekivanog, ali predstavnici osiguravajućih kuća smatraju da ima prostora za napredak, pre svega kroz transparentantniju ponudu proizvoda, više kanala komunikacije sa klijentima i njihovu edukaciju, ali i pomoć države, rečeno je danas na prvoj regionalnoj konferenciji „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima“.

Predsednik IO Dunav osiguranja Marko Petrović istakao je da u Srbiji postoji višedecenijska tradicija osiguravanja imovine i lica i da su osiguravajuće kuće poslednjih 15 godina naporno radile kako bi povratile poverenje u instituciju osiguranja, nakon teških godina kroz koje je prošlo srpsko društvo.

Prema njegovim rečima, tehničke rezerve od 2005. do 2018. godine povećane su pet puta i prošle godine iznosile su 1,5 milijardi evra, što je rast od 17 odsto u odnosnu na godinu pre.

Predlog novog Zakona o osiguranju u slučaju povreda na radu vrlo brzo će ući u proceduru u Skupštini Srbije, najavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

On je precizirao da novi zakon predviđa da poslodavci moraju da osiguraju sve svoje zaposlene, bez obzirom kojim poslom se bave.

Đorđević je na konferenciji za novinare povodom otvaranja "Srpskih dana osiguranja" u Aranđelovcu ocenio da će novi zakon "doneti određeno opterećenje privrednicima koji do sada nisu osiguravali svoje zaposlene, ali će, kada se budu dešavale povrede na radu, isplata štete biti veliko rasterećenje".

Novi zakon obavezaće poslodavce da osiguraju sve radnike
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3754327/novi-zakon-obavezace-poslodavce-da-osiguraju-sve-radnike.html

Poruka ratarima: Ko želi SUBVENCIJE moraće da OSIGURA njivu!

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović naime, najavio je obavezno osiguranje za poljoprivrednike koji koriste određene subvencije i najavio uskoro automatsku protivgradnu zaštitu na Bukulji.

Nedimović ističe neophodnost fizičke i finansijske zaštite u sektoru poljoprivrede i da je samo tri odsto poljoprivrednih gazdinstava, odnosno 12 odsto površina u sistemu osiguranja, što je nedovoljno u odnosu na rizike u poljoprivredi.

Resorni ministar je istakao da je u pet okruga odobrena subvencija od 70 odsto za osiguranje u poljoprivredi, a neke lokalne samouprave dodaju svoje učešće za polisu, baš kao što je primer poljoprivrednika iz Mačve koji smo pomenuli na početku teksta.

U republičkom budžetu za narednu godinu izdvojeno je milijardu dinara više, od svih subvencija preko 40 odsto namenjeno je poljoprivredi – proizvodjačima će 2020.g na raspolaganju biti 36,2 milijarde dinara.

Našim ratarima je potrebna edukacija jer mnogi i ne znaju šta sve imaju na raspolaganju.

Generalni sekretar Udružena osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović, istakao je da su "te brojke i dalje mnogo niže od procenta osiguranja u poljoprivredi u okruženju, kao i da postoji ideja da se subvencije u poljoprivredi vežu za obaveznost polise“.

- Pokušaćemo da zajedno sa državom dogovorimo obavezno osiguranje imovine ili da damo određene povoljnosti polisa u osiguranju imovine i na taj način da obezbedimo sigurnost naših građana i da rasteretimo budžet zbog eventualnih budućih katastrofalnih nepogoda - objasnio je Jovanović.

Neke osiguravajuće kuće nude, osim pomoći na terenu i video procene štete. Zahvaljujući ovom inovativnom servisu korisnici mogu da, tokom samo jednog video poziva sa proceniteljem, snime nastala oštećenja na njivi i razmene svu neophodnu dokumentaciju, zbog čega proces isplate šteta traje do 48 sati.

Tržište osiguranja ostalo je stabilno, ostvareni su pozitivni rezultati, a broj zaključenih polisa potvrđuje poverenje građana u osiguravajuća društva i u kriznim vremenima. U okviru 29. Kopaonik biznis foruma, na panelu održanom pod nazivom „Pandemija: Da li smo spremni za nove izazove“, predstavnici osiguravajućih društava otvorili su pitanje neophodnih promena u sektoru osiguranja u susret mogućim novim pandemijama.

Analizirajući mogućnost osiguranja od katastrofalnih rizika u koje spada i pandemija, Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, istakla je važnost uspostavljanja stabilnog mehanizma za finansiranje i saniranje posledica pandemije i ostalih rizika koji su u vezi sa ovakvim događajima. „U svetu postoji više modela javno-privatnog partnerstva, a ono što je zajedničko svima jeste da su bazirani na sprezi države i njenih institucija, s jedne strane, i osiguravača i reosiguravača, s druge.

Kapaciteti pojedinačnih osiguravača, čak i onih najvećih u zemlji, nisu dovoljni za sprovođenje pandemijskog osiguranja, već je tu potrebna pomoć države. Samo tako možemo izgraditi siguran i efikasan model osiguranja od katastrofalnih rizika“, rekla je Soković ukazujući na potrebu da ovo osiguranje bude obavezno, jer bi tako po najpovoljnijoj ceni bilo obezbeđeno pokriće za štetu koja svakoga može da pogodi.

NBS uputila dopis osiguravajućim društvima: "Vratiti premiju na prethodni nivo"

Beograd -- Narodna banka Srbije (NBS) uputila je dopis društvima za osiguranje.

Naime, dopis je upućen svim društvima za osiguranje koja su neosnovano povećala premiju osiguranja od autoodgovornosti. NBS društva poziva da tu premiju u najkraćem roku vrate na prethodni nivo.

DRUGOG dana Kopaonik biznis foruma, održana je panel diskusija pod nazivom „Osiguranje – nova realnost“.

Moderator panela bio je Milo Marković, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“. Ključne teme o kojima su razgoarali predstavnici osiguravajućih kuća bile su katastrofalne štete, ali i inflacija, koja je, po njihovoj oceni, veliki neprijatelj osiguranja.

Izneta su neka rešenja iz svetske i evropske prakse i zaključeno je da je najbolje i najpragmatičnije rešenje i preporuka za naše tržište formiranje pula osiguranja. Pul osiguranja bi podrazumevao sinergiju države, osiguravača i reosiguravača, gde bi svako imao svoju ulogu - rekao je Marković.

Od države se očekuju, kako je naveo Marković, jedinstveni kriterijumi za prihvat osiguranja i za naknadu štete, propisivanje obaveznosti osiguranja i garancije za stabilnost celog tog sistema. „Osiguravači mogu da ponude široku mrežu za prihvat osiguranja i za likvidaciju šteta. Reosiguravači, kao krupni akteri na tržištu, mogu da izvrše diverzifikaciju rizika i da svojim kapitalom omoguće prihvat velikih iznosa rizika“, istakao je Milo Marković.

U delatnosti osiguranja inflacija je bila značajno veća nego što je bila opšta inflacija na tržištu, ocena je panelista. Osiguravači i dalje traže način da reše problem minule inflacije, kao i inflaciju u pojedinim segmentima osiguranja kao što je dobrovoljno zdravstveno osiguranje, uz ocenu da je taj problem još aktuelan.

Zna li se rezultat Dunava, brate Momire

https://www.vesti-online.com/dunav-osiguranje-ispunilo-planirane-ciljeve/

Perapostar ::

https://www.vesti-online.com/dunav-osiguranje-ispunilo-planirane-ciljeve/

Iz procenata rasta premije za 2022 sledi da je premija porasla 5 milijardi dinara
Iz procenta rasta resenih steta u odnosu na 2022 sledi da je iznos likvidiranih steta porastao za 2 milijarde dinara.

Pitanje je sta je sa rezervisanim stetama, one isto uticu na rezultat.

Finansijski prihodi ce svakako biti veci od proslogodisnjih, troskovi sprovodjenja osiguranja u prvih 6 meseci su bili nesto nizi nego 2022. 
Kako je krenula navala za akcijama deluje da ima curenja vesti, ja na osnovu ovog teksta sa linka iznad ne mogu da donesem zakljucak da li ce profit biti kao pre par godina (3+ milijarde, ili su ona rezervisanja koja su nastala u trecem kvartalu pojela profit…).

Uvecao sam poziciju za jos stotinjak akcija juce jer mi je prosecan buy jos uvek iznad nekih 30 dinara u odnosu na trenutnu cenu.