Organizovana pljačka sistemski važnih srpskih finansijskih institucija u manjinskom ili većinskom vlasništvu Republike Srbije od strane takozvanih „razvojnih“ i „socijalno odgovornih“ međunarodnih finansijskih institucija, a uz pomoć Agencije za osiguranje depozita
U Beogradu, 11. januara 2011. godine
Uvodna razmatranja
Neki od najvažnijih zaključaka iz ove preliminarne analize sistematskog potcenjivanja vrednosti kapitala domaćih, sistemski važnih, finansijskih institucija u kojima je Republika Srbija vlasnik su sledeći:
1. Ispod fasade koju međunarodne finansijske institucije aktivno projektuju na tržištima na kojima učestvuju (ovde je fokus pre svega na Evropskoj Banci za Obnovu i Razvoj [„EBRD“] i Međunarodnoj Finansijskoj Korporaciji [„IFC“]), a to je razvojno i socijalno odgovorno investiranje, u stvari se krije najobičnija pohlepa za netransparentnim transakcijama (i to tipično direktnim pogodbama sa vladama i preduzećima u državnom vlasništvu) u kojima ove finansijske institucije uspevaju da realizuju abnormalne stope prinosa na uloženi kapital.
„Mutne vode“ država jugoistočne Evrope, u kojima je vlasništvo nad finansijskim i produktivnim kapitalom, uglavnom, i dalje u rukama države, omogućavaju EBRD i IFC da direktno posluju sa slabo obrazovanim i nesofisticiranim kadrom, što je, naravno, tipična karakteristika javnog sektora u državama jugoistočne Evrope. Na taj način, u netransparentnim direktnim pogodbama sa vladama i preduzećima u državnom vlasništvu, ove međunarodne finansijske institucije bukvalno strukturiraju transakcije u koje investiraju na načine koji im osiguravaju ogromne stope prinosa na uloženi kapital.
2. U Republici Srbiji, ni na jednom nivou vlasti – i to u nadležnom Ministarstvu Finansija, a naročito u Agenciji za osiguranje depozita koja operativno raspolaže i upravlja ogromnim kapitalom Republike Srbije u sektoru finansijskih usluga – ne postoji kompetentan upravljački kadar, pa samim tim ne postoje ni adekvatna profesionalna znanja, koji je potreban za razumevanje kompleksnih strukturiranih transakcija koje nude međunarodne finansijske institucije u netransparentnim direktnim pogodbama.
Međunarodne finansijske institucije upravo i koriste ove okolnosti kako bi, zloupotrebom nekompetentnih kadrova sa kojima dogovaraju uslove transakcija u koje investiraju, za sebe strukturirali lukrativne stope prinosa na uloženi kapital.
3. Visok stepen nezavisnosti (kao i imuniteta od odgovornosti) koji je, sticajem nesrećnih okolnosti, karakteristika nekompetentnih ljudi iz Agencije za osiguranje depozita, doveo je do još jednog velikog sistemskog problema, a to je sindikalno udruživanje jedne od agencija Republike Srbije (koja raspolaže i upravlja ogromnim kapitalom Republike Srbije u sektoru finansijskih usluga) sa revizorskim kompanijama, u kontekstu kojeg se rutinski krše i zakoni Republike Srbije i međunarodni profesionalni standardi, a sve u cilju da se izvrši transfer kapitala sa računa Republike Srbije (i u nekim slučajevima privatnih i individualnih investitora) na račune pohlepnih takozvanih „razvojnih“ i „socijalno odgovornih“ međunarodnih finansijskih institucija.
4. Same srpske finansijske institucije koje su predmet ovakvih netransparentnih direktnih pogodbi (u konkretnim slučajevima Komercijalna banka a.d. Beograd, Čačanska banka a.d. Čačak, a potencijalno i Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd i ostale) i njihov rukovodeći kadar, tipično su „kolateralna šteta“ autokratskog ponašanja čelnih lica Agencije za osiguranje depozita – često se proizvoljne direktive Agencije, koje nanose materijalnu štetu najboljim interesima Republike Srbije, slepo i bez pogovora izvršavaju.
Komercijalna banka a.d. Beograd
Pre svega, čitaocima treba objasniti ko je Hildegard Gacek i kako je došla u Republiku Srbiju.
Pre nego što je postala lider EBRD u Srbiji, Hildegard Gacek je bila lider EBRD u Rumuniji. Direktno je učestvovala na jednoj od najprofitabilnijih investicija koju je EBRD ikada uradila u svojoj istoriji, a to je investicija EBRD u Banca Comercială Română („BCR“), koja je najveća univerzalna banka u Rumuniji po ukupnoj aktivi i najbolja po kvalitetu poslovne mreže. BCR je, kao i naša Komercijalna banka, nacionalni šampion u Rumuniji, i do juna 2004. godine bila je u većinskom vlasništvu rumunske države. {Napomena novinaru Press-a: pogledati detaljniju biografiju Hildegard Gacek; mi smo se isključivo fokusirali na ovaj veoma relevantan detalj.}
EBRD i IFC, zajedno baš kao i u slučaju naše Komercijalne banke, 4. juna 2004. godine za oko 182 miliona evra stiču četvrtinu banke BCR. Malo više od dve godine kasnije, tačnije 12. oktobra 2006. godine, EBRD i IFC su svojih 25% banke BCR prodali za oko 1,515 milijardi evra austrijskoj banci Erste Bank der oesterreichischen Sparkassen AG („Erste Bank“). Na ovoj investiciji su dve međunarodne finansijske institucije realizovale evro stopu prinosa od neverovatnih 146% na godišnjem nivou.
Videvši da i u Srbiji postoji sličan scenario (nacionalni šampion u bankarskom sektoru, sa relativno jeftinim izvorima finansiranja u vidu depozita stanovništva i kvalitetnom nacionalnom poslovnom mrežom), EBRD postavlja Hildegard Gacek za svog predstavnika, verovatno sa ciljem da i u Srbiji, sa svojim partnernima iz IFC, realizuje sličnu lukrativnu transakciju za EBRD.
Komercijalna banka a.d. Beograd je međunarodnim finansijskim institucijama emitovala preferencijalne zamenljive akcije 20. januara 2010. godine, i to ukupno 479.819 komada akcija po emisionoj ceni od 23.759 dinara po akciji.
Pre svega treba napomenuti da emisiona cena od 23.759 dinara po preferencijalnoj zamenljivoj akciji banke zapravo znači da su međunarodne finansijske institucije fiksirale cenu obične akcije banke na taj iznos. Korigovana knjigovodstvena vrednost akcije Komercijalne banke a.d. Beograd na dan 31. decembra 2009. godine iznosila je 30.031 dinara, što znači da je emisiona cena iz transakcije sa međunarodnim finansijskim institucijama na nivou od oko 79% od korigovane knjigovodstvene vrednosti akcije banke, pa su tako međunarodne finansijske institucije odmah nakon emisije preferencijalnih zamenljivih akcija imale značajan profit na ovoj investiciji.
Međunarodne finansijske institucije u ovoj transakciji imaju i pravo pretvaranja preferencijalnih zamenljivih akcija u obične akcije banke i to u odnosu 1:1 nakon perioda od tri godine. Ako investitori steknu 1 evro kapitala banke za 79 evrocenti, a onda kapital banke u roku od tri godine raste po stopi od oko 15% godišnje (što je razumna godišnja stopa prinosa na kapital Komercijalne banke a.d. Beograd), onda se investitorima – to jest međunarodnim finansijskim institucijama – praktično garantuje minimalni prinos na uloženi kapital koji na godišnjem nivou iznosi između 22% i 25%. Ovo je slučaj, naravno, ako pretpostavimo da će na kraju trogodišnjeg perioda međunarodne finansijske institucije realizovati svoju investiciju po ceni jednakoj korigovanoj knjigovodstvenoj vrednosti akcije banke. Međutim, daleko verovatniji scenario je da bi Komercijalna banka a.d. Beograd u krajnjoj transakciji privatizacije (i to u prodaji strateškom partneru) postigla cenu po akciji koja je bar 1.5 do 2 puta veća od njene korigovane knjigovodstvene vrednosti. Upravo ovakav krajnji scenario međunarodne finansijske institucije i najviše priželjkuju.
Direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić u Press-u 6. januara je analizu garantovanog minimalnog prinosa na uloženi kapital međunarodnih finansijskih institucija praktično i potvrdio: „... međunarodne institucije mogu da zahtevaju od naše Vlade da otkupi sve akcije koje poseduju EBRD, IFC, DEG i Svedfund internacional. Ta investicija bi krajem 2012. godine iznosila oko 214 miliona evra“. Dakle, ako ste 20. januara 2010. godine investirali 117 miliona evra u deo kapitala banke, a 31. decembra 2012. godine tu investiciju prodajete za 214 miliona evra, vi ste praktično u toj transakciji dobili garantovanu evro stopu prinosa na vaš uloženi kapital od oko 24% na godišnjem nivou.
Da rezimiramo: u „najgorem“ slučaju, međunarodne finansijske institucije će na kraju 2012. godine realizovati evro stopu prinosa od bar 24% na godišnjem nivou, a u najboljem slučaju – to jest, u slučaju krajnje prodaje Komercijalne banke a.d. Beograd strateškom partneru u transparentnoj međunarodnoj aukciji (što je zapravo i jedini metod prodaje koji bi postigao najbolju moguću cenu za kapital ove sistemski važne banke) – evro stope prinosa na uloženi kapital koje bi realizovale međunarodne finansijske institucije mogle bi veoma lako biti veće i od 50% na godišnjem nivou.
Važno je napomenuti sledeće: u ovoj našoj analizi smo u potpunosti ignorisali fer vrednost koju je imalo pravo međunarodnih finansijskih institucija da pretvore preferencijalne zamenljive akcije u obične akcije banke u odnosu 1:1 (pri čemu je emisiona cena preferencijalne zamenljive akcije banke 23.759 dinara). Već smo napomenuli da je emisiona cena preferencijalne zamenljive akcije banke bila na nivou od oko 79% od korigovane knjigovodstvene vrednosti akcije banke. Od 17. avgusta 2006. godine, kada je trgovina akcijama banke i počela na organizovanom tržištu, pa sve do trenutka emisije preferencijalnih zamenljivih akcija banke, obimom ponderisana cena obične akcije Komercijalne banke a.d. Beograd na Beogradskoj berzi iznosila je oko 65.000 dinara (na bazi obima trgovine na organizovanom tržištu od oko 124.000 običnih akcija banke, što predstavlja oko 14% od ukupnog broja običnih akcija banke koje su bile u emisiji tokom istog perioda, odnosno oko 56% od ukupnog broja običnih akcija banke kojima je bilo moguće trgovati uzimajući u obzir da se akcijama banke u vlasništvu Republike Srbije i lica sa kojima zajednički deluje ne trguje na organizovanom tržištu). Na bazi ovakve cenovne statistike sa organizovanog tržišta, moguće je, putem konvencionalnih finansijskih modela koji su u struci široko prihvaćeni, odrediti fer vrednost prava investitora na pretvaranje preferencijalne zamenljive akcije u običnu akciju banke – po nekim grubim kalkulacijama, fer vrednost ovog prava po akciji bila je na nivou od oko 40% do 50% od emisione cene preferencijalne zamenljive akcije banke. Kada bi se na adekvatan način i ovi finansijski efekti uzeli u obzir, godišnje evro stope prinosa na uloženi kapital koje bi realizovale međunarodne finansijske institucije ulaze u domen opscenog.
Uzimajući u obzir ove jednostavne analize elementarnih parametara ove dokapitalizacije, nameću se sledeća logična pitanja:
1. Čija je odluka bila da se ovako visoke godišnje evro stope prinosa garantuju međunarodnim finansijskim institucijama u zatvorenoj i netransparentnoj direktnoj pogodbi?
2. Da li je Milorad Džambić, direktor Agencije za osiguranje depozita i odgovorno lice koje je operativno vodilo ovu konkretnu transakciju, uopšte razumeo kakvu i koliku štetu dokapitalizacija po ovakvim uslovima nanosi samoj banci i akcionarima banke (među kojima je i Republika Srbija)?
Direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić u Press-u 6. januara je, takođe, izneo neistinu: „Zbog globalne finansijske krize nije bilo zainteresovanosti za ulaganje od strane privatnih investitora...“ Pre svega, Agencija za osiguranje depozita uopšte nije ni sprovela međunarodno kredibilan, transparentan i organizovan proces kako bi mogla da utvrdi, sa sigurnošću, da nema zainteresovanih privatnih investitora. U stvari, nikakav proces za testiranje apetita privatnih investitora za jednu ovakvu dokapitalizaciju nije sproveden od strane Agencije. Postoje indicije da je banka održala nekoliko ad-hoc sastanaka sa međunarodnim društvima za upravljanje privatnog kapitala, i to u režiji domaćih „konsultanata“ koji su bliski Agenciji za osiguranje depozita (na primer, delegacija iz Apax Partners, koja je u istom trenutku razmatrala kupovinu paketa akcija u vodećoj slovenačkoj finansijskoj instituciji NLB, bila je u poseti Komercijalnoj banci a.d. Beograd). Uzimajući u obzir atraktivne uslove koje su međunarodne finansijske institucije sebi obezbedile u zatvorenoj i netransparentnoj direktnoj pogodbi, uz asistenciju Agencije za osiguranje depozita, apsolutno je sigurno da bi u transparentnom i organizovanom međunarodnom procesu Komercijalna banka a.d. Beograd, zajedno sa svojim postojećim akcionarima, mogla postići daleko povoljniji aranžman sa privatnim investitorima.
Kada smo već kod teme zainteresovanosti za ulaganje od strane privatnih investitora, Milorad Džambić bi trebao da odgovori zašto je limitirano i negirano pravo prečeg sticanja postojećim akcionarima banke, potez za koji apsolutno ne postoji pravni osnov. Među postojećim akcionarima Komercijalne banke a.d. Beograd svakako ima krupnih privatnih investitora, kako međunarodnih tako i domaćih, koji žele da dodatno investiraju u banku.
Ako je već odlučio da limitira i negira pravo prečeg sticanja postojećim akcionarima banke, Milorad Džambić bi, takođe, trebao da odgovori zbog čega ovaj finansijski proizvod nije, pre svega, ponuđen građanima Republike Srbije? Komercijalna banka a.d. Beograd se aktivno promoviše kao lider na tržištu finansijskih proizvoda i usluga po prikupljenoj deviznoj štednji stanovništva, sa preko milijardu evra prikupljene devizne štednje stanovništva. Banka, takođe, ima i jednu od najboljih distributivnih mreža u Republici Srbiji sa oko 300 prodajnih mesta – poslovna mreža koja je svakako idealna za prikupljanje transakcionih i štednih uloga stanovništva. Banka na prikupljene trogodišnje devizne depozite stanovništva plaća godišnju kamatu između 5% i 6%, dok je Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa Miloradom Džambićem, omogućila međunarodnim finansijskim institucijama garantovanu minimalnu evro stopu prinosa od 24% na godišnjem nivou i to u periodu od nepune tri godine. Važno je napomenuti da je četvrti kvartal 2009. godine bio rekordan po neto prilivu devizne štednje stanovništva u bankarski sektor Republike Srbije i iznosio je 702 miliona evra, dok je samo u januaru 2010. godine, kada je dokapitalizacija Komercijalne banke a.d. Beograd završena, neto priliv devizne štednje stanovništva u bankarski sektor Republike Srbije iznosio 71 milion evra. Da je Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa Miloradom Džambićem, vodila transparentan i dobro objašnjen proces dokapitalizacije vodeće srpske banke, apsolutno je jasno da bi najekonomičniji izvor finansiranja za banku bio upravo segment stanovništva kojem se moglo pristupiti, na efikasan način, putem razgranate poslovne mreže banke. Ovakva transakcija bi na najbolji mogući način promovisala razvoj tržišta kapitala Republike Srbije, važnost daljeg rasta štednje stanovništva i pouzdanost Komercijalne banke a.d. Beograd kao vodeće i finansijski jake domaće finansijske institucije. Za relevantan primer treba pogledati Nacionalnu banku Grčke koja je u julu 2010. godine, u kriznoj situaciji i za samo četiri dana, putem svoje maloprodajne mreže uspela da prikupi 450 miliona evra od stanovništva i to u formi finansijskog instrumenta koji se kvalifikuje kao kapital banke sa stanovišta obračuna adekvatnosti kapitala. Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa Miloradom Džambićem, je lako mogla da preslika ovaj scenario iz Grčke na srpski scenario emisije hibridnog finansijskog instrumenta Komercijalne banke a.d. Beograd.
Na kraju, da bi se dodatno ilustrovala pohlepa i beskrupuloznost EBRD u slučaju Komercijalne banke a.d. Beograd, treba svakako napomenuti i poslovanje Komercijalne banke a.d. Beograd sa kompanijom Asseco South Eastern Europe SA („Asseco SEE“) čiji je jedan od vlasnika i poverioca EBRD. Asseco SEE je kompanija iz Poljske koja se bavi razvijanjem bankarskog softvera i integracijom informacionih sistema. Asseco SEE je glavni izvođač radova na implementaciji novog informacionog sistema Komercijalne banke a.d. Beograd i obim poslova sa Komercijalnom bankom a.d. Beograd do danas i u narednim godinama meri se u desetinama miliona evra. Iako je Asseco SEE, suštinski regionalna kompanija, na tenderu za nabavku novog informacionog sistema Komercijalne banke a.d. Beograd uspela je da „pobedi“ i velikane globalne IT industrije za finansijske institucije kakav je na primer SAP iz Nemačke.
Čačanska banka a.d. Čačak
Dokapitalizacija Čačanske banke a.d. Čačak je još jedan primer potcenjivanja vrednosti kapitala domaćih finansijskih institucija. Protagonisti su opet EBRD i IFC, koji opet u zatvorenoj i netransparentnoj direktnoj pogodbi treba da dokapitalizuju banku sa oko 8 miliona evra – i to IFC sa oko 6 miliona evra, a EBRD sa oko 2 miliona evra.
Izvršni menadžment Čačanske banke a.d. Čačak je, u zatvorenoj i netransparentnoj direktnoj pogodbi, pristao na emisionu cenu od 17.732 dinara po novoj običnoj akciji banke.
U poslednjoj verziji prospekta Čačanske banke a.d. Čačak za organizovanje trgovanja na tržištima berze od 25. maja 2010. godine izvršni menadžment banke je izjavio, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da prospekt banke sadrži, istinite, tačne, potpune i sve bitne podatke o banci i izdatim hartijama od vrednosti koji su od značaja za odlučivanje ulagača. U tom istom prospektu, izvršni menadžment banke je izjavio da je obračunska vrednost akcije banke 29.553 dinara. Analizirajući bilans stanja Čačanske banke a.d. Čačak na dan 30. septembra 2010. godine koji je banka poslala Narodnoj banci Srbije, lako se može zaključiti da je obračunska vrednost akcije banke bila 30.083 dinara.
Dakle, izvršni menadžment Čačanske banke a.d. Čačak je, u zatvorenoj i netransparentnoj direktnoj pogodbi, pristao na emisionu cenu koja je na nivou od oko 60% od obračunske vrednosti akcije iz poslednje verzije prospekta banke. I sve to bez ikakvih obrazloženja i analiza koje bi potkrepile mišljenje izvršnog menadžmenta banke da je emisiona cena od 17.732 dinara po običnoj akciji banke reprezentativna za fer vrednost Čačanske banke a.d. Čačak.
I u ovoj dokapitalizaciji je, kao i u slučaju emisije preferencijalnih zamenljivih akcija Komercijalne banke a.d. Beograd, limitirano i negirano pravo prečeg sticanja postojećim akcionarima banke, iako za to ne postoji pravni osnov. Da situacija bude još gora, banka nije obavestila akcionare na njihovo pravo da budu nesaglasni u vezi sa ovom zatvorenom i netransparentnom dokapitalizacijom i, shodno tome, nije ispoštovala zakonsku proceduru za odlučivanje na vanrednoj sednici Skupštine održanoj 14. decembra 2010. godine.
Podsećanja radi, EBRD je u dokapitalizaciji Čačanske banke a.d. Čačak u novembru 2006. godine plaćala 449.6 evra po običnoj akciji banke (u poređenju sa oko 165 evra u nedavno predloženoj dokapitalizaciji). Postojala su velika očekivanja od EBRD investicije u banku sa kraja 2006. godine. Ipak, od svih priprema za privatizaciju i institucionalne gradnje, danas je očigledna samo činjenica da je četiri godine kasnije EBRD omogućeno da isponderiše svoju ulaznu cenu materijalno naniže, dok IFC za 1 evro neto imovine Čačanske banke a.d. Čačak plaća 59 evrocenti i na taj način odmah knjiži profit od bar 3 miliona evra na ovoj transakciji, odnosno momentalni prinos na investiciju od neverovatnih 51%.
Nijedna od relevantnih institucija nije adekvatno reagovala na skandalozne uslove dokapitalizacije Čačanske banke a.d. Čačak i identifikovane zakonske nepravilnosti – na primer Narodna banka Srbije se ne uključuje, Komisija za hartije od vrednosti smatra da nije nadležna, dok Beogradska berza nemo posmatra razvoj događaja.
Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd
Postoji veliki rizik da se slična zatvorena i netransparentna direktna pogodba dogodi i u slučaju Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd.
„Dežurni krivci“ u krugu međunarodnih finansijskih institucija već kruže oko banke i verovatno uz asistenciju Agencije za osiguranje depozita, na čelu sa Miloradom Džambićem, spremaju još jednu „uspešnu“ transakciju koju će, po dobro ustanovljenoj praksi, platiti Republika Srbija.
Ovo se sve događa u trenutku kada premijer Mirko Cvetković, ministar finansija Diana Dragutinović i direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić imaju konkretna saznanja da postoji pravi strateški interes za Banku Poštanska štedionica a.d. Beograd od strane najboljih međunarodnih finansijskih institucija koje su iz globalne finansijske krize izašle finansijski snažnije nego ikada i koje u transparentnom procesu privatizacije žele da ponude fer partnerstvo Republici Srbiji, Banci Poštanska štedionica a.d. Beograd i Javnom Preduzeću PTT saobraćaja „Srbija“.
Uzimajući u obzir fundamentalne i očigledne nedostatke profesionalnih kompetencija u Agenciji za osiguranje depozita, poražavajuće su činjenice da je ista ta Agencija, na čelu sa Miloradom Džambićem, danas u poziciji da arbitrira po pitanju ko je podoban investitor u bankarski sektor Republike Srbije, dok istovremeno, i bez ikakve odgovornosti, na katastrofalan način raspolaže i upravlja ogromnim kapitalom Republike Srbije u sektoru finansijskih usluga sklapajući netransparentne direktne pogodbe sa međunarodnim finansijskim institucijama u transakcijama koje materijalno krše najbolje interese Republike Srbije.
Informacioni vakuum i zabrinjavajuću krizu upravljanja segmentom bankarskog sektora Republike Srbije koji je u vlasništvu države (bilo manjinskom ili većinskom) odlično ilustruje i komentar predsednika Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića, a u vezi sa Bankom Poštanska štedionica a.d. Beograd, koji za Press 4. januara kaže sledeće: „Pre sam za to da prodaju, na primer, Privrednu banku Pančevo, koja ima izvesne probleme. Dajte onda da se ta banka proda, ako je već država blizu odluke da se povuče iz Komercijalne banke“. Veroljub Dugalić očigledno ni ne zna da je Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa Miloradom Džambićem, ovu banku sa „izvesnim problemima“ već spojila sa Bankom Poštanska štedionica a.d. Beograd u toku leta 2010. godine, i to uprkos jasnim i kredibilnim upozorenjima od strane akcionara Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd da se ne ide u transakciju apsorpcije Privredne banke a.d. Pančevo po uslovima koji, sa finansijskog stanovišta, nisu fer za akcionare Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd. Statusna promena pripajanja Privredne banke a.d. Pančevo Banci Poštanska štedionica a.d. Beograd ipak je urađena i to na materijalnu štetu Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd i njenih akcionara i zbog toga su otpočeti sporovi pred sudom Republike Srbije protiv odgovornih institucija i lica. Povodom ovog slučaja i rutinskog kršenja zakona Republike Srbije od strane Agencije za osiguranje depozita i međunarodnih profesionalnih standarda od strane revizorskih kompanija koje su učestvovale u ovoj transakciji spajanja dve banke (a to su Deloitte d.o.o. Beograd i KPMG d.o.o. Beograd), u dopisu upućenom oštećenim akcionarima Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd svoju zabrinutost izrazio je i Međunarodni monetarni fond.
Naslov: OTKRIVAMO KAKO SE RASPRODAJU DRŽAVNE BANKE 
6/26/2011, 17:31
