Narodna Banka Srbije

Iz Narodne banke Srbije ističu da od oktobra 2021. godine na deviznom tržištu preovladavaju snažni deprecijacijski pritisci koji su do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini.

- U martu je tome dodata i nezapamćena i bezrazložna tražnja građana za efektivnim stranim novcem, ističu iz NBS dodajući da je i krajem februara zabeležena rekordna i koncentrisana (u kratkom roku) tražnja za devizama od strane nerezidenata koji su, usled eskalacije krize u Ukrajini, izlazili iz obveznica u lokalnim valutama zemalja u celom regionu i/ili putem hedžing transakcija, radi zaštite od deviznog rizika svojih ulaganja pojačano kupovali devize.

Odgovor na pitanje zašto se kurs evra nije menjao vrlo je jednostavan. Naime i kako piše u nedavnom saopštenju NBS, a i kako je naknadno izjavila sama guvernerka, za odbranu kursa dinara u martu mesecu je potrošeno na međubankarskom tržištu oko milijardu i 160 miliona evra iz deviznih rezervi. Najveće pritiske i potrebu za intervencijom, kako piše u saopštenju NBS, stvorila je izuzetno visoka devizna tražnja uvoznika energenata i pojačana globalna neizvesnost oko krize u Ukrajini.

Izvor: RTS, 09.06.2022. , 12:32
Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 2,5 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto.
Odlučeno je i da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije (NBS) ostane nepromenjen (±100 baznih poena, odnosno ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,5 odsto.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,29 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 245,7 miliona evra.

Kompanija "Srbija Ziđin Koper" za tri i po godine prodala je Narodnoj banci Srbije 5,74 tone zlata, saopštila je kompanija.

Celokupna količina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, "Srbija Ziđin Koper" mogla bi da traži dozvolu za izvoz.
To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji ostaje u Srbiji.

Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke Srbije.

Malo je, međutim, onih koji znaju da je gotovo sva količina zlata, koja našu zemlju rangira na 54. mesto u svetu, proizvedena u "Srbija Ziđin Koper".

Samo za šest meseci ove godine proizvedeno je, prodato i Narodnoj banci isporučeno čak 852 kilograma zlata, navodi "Ziđin", prenosi Tanjug.

Na drugom mestu na Balkanu je Severna Makedonija sa 6,9 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone zlata. Na poslednjem mestu je Crna Gora sa 1,09 tona, dok Hrvatska nije na listi 100 rangiranih zemalja.

Iako se u Boru zlato proizvodi od osnivanja rudnika 1903. godine, zvanična statistika o dobijenoj količini žutog metala vodi se od 1938. godine. Od tada do decembra 2018. u nekadašnjem RTB-u Bor proizvedeno je oko 160 tona zlata.

Evidenciju o proizvodnji zlata su pre 1938. vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama. Francuska kompanija je u to vreme slobodno raspolagala plemenitim metalima, ali postoje podaci da je do 1935. godine iz rudnika izvezeno 16 tona zlata.

07.07.2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto. Ovo je četvrto povećanje referentne kamate u ovoj godini. Prethodno je u aprilu, maju ijunu NBS povećala kamatu za po 0,5 odsto.

Beograd -- Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto.

Povecanje kamate kao borba protiv inflacije, isto to radi i FED, ali Evropska Centralna Banka okleva, jer povecanjem kamate ugrozava clanice Eu koje su prezaduzene, kao Italija, Grcka itd...

Novac ce krenuti put USA napustajuci EU, a i berze ce osetiti posledice takve politike FED.

Slazem se!

Ova mera NBS znači da se blago zaoštravaju uslovi finansiranja u domaćoj valuti. To znači da će dinarski krediti biti sa malo većom kamatnom stopom, ali i da će dinarska štednja verovatno donositi nešto veći prinos.

Istovremeno se podiže kamatna stopa na većinu dinarskih zaduživanja što može da učini atraktivnijim i ulaganje u obveznice države i za domaće i za inostrane ulagače.

Mogući rast tražnje za dinarima od strane inostranih investitora može da umanji pritiske na devizni kurs u narednom periodu.

Država je emitovala obveznice u vrednosti oko 4 milijarde dinara po 2,75%. Prodali su 1,3 milijarde dinara po 4,1% i to jednom jedinom kupcu. Prošle godine u ovo vreme emitovali smo po 1,7%, a prodali po 1,57%.

Pre godinu dana smo se zaduživali po 1,57% danas po 4,1%. Kamata je 3x veća. To povećava deficit sledeće godine pa ćemo morati još više da se zadužujemo. Nema više tražnje po 4,1% ali ima po 5-6%. Samo je pitanje trenutka kad ćemo i toliko morati da platimo.


Autor:Goran Radosavljević

Srbija je, prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke Srbije, izveštava sajt Danas.

Gotovo sva količina "žutog metala" kojom je Srbija na 54. mestu u svetu, proizvedena je u nekadašnjem RTB Bor, danas Srbija Ziđin Koper.

Prema oceni ekonomskih stručnjaka i bankarskih analitičara, zlato je najbolja i najsigurnija investicija, posebno u turbulentnim vremenima u čitavom svetu kao sada, zbog rusko-ukrajinskog sukoba.

U minulih šest godina Srbija je "znatno povećala zlatne rezerve i ostvarila pomak za osam mesta na listi Svetskog saveta za zlato".

Prema podacima nadležnih, 2016. godine u trezorima Narodne banke Srbije bilo je 17,9 tona zlata, a Srbija je zauzimala 62. mesto u svetu.

Kao i tada i danas je lider u regionu po količini zlata, s tim da je to vođstvo sada ubedljivije.

Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato "Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke Srbije".

Iza Srbije, na Balkanu, je Severna Makedonija sa 6,9 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone zlata.

Gotovo sva količina ovog plemenitog metala, "koja našu zemlju rangira na 54. mesto u svetu, proizvedena je u nekadašnjem RTB Bor, a sada u Srbija Ziđin Koper".

U Boru se zlato proizvodi od osnivanja rudnika 1903. godine, a zvanična statistika o dobijenoj količini žutog metala vodi se od 1938. godine. Od tada do decembra 2018. u nekadašnjem RTB Bor proizvedeno je oko 160 tona zlata – rekli su Danasu nadležni u Srbija Ziđin Koper.

Objašnjavaju da su evidenciju o proizvodnji zlata pre 1938. vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama.

Kažu i da je francuska kompanija u to vreme slobodno raspolagala plemenitim metalima, kao i da postoje podaci da je do 1935. godine iz Borskog rudnika izvezeno 16 tona zlata.

Stanje je izmenjeno tek 1934. godine kada je Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala, pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

I danas, shodno srpskim zakonima, celokupna količina proizvedenog zlata, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije.

Praktično to znači da Srbija Ziđin Koper, koja je od decembra 2018. zaključenjem ugovora o strateškom partnerstvu sa Srbijom preuzela 63% vlasništva nad nekadašnjim RTB Bor, zlato proizvedeno u Boru u jedinoj fabrici za dobijanje zlata u Srbiji, mora najpre da ponudi Narodnoj banci Srbije.

A tek u slučaju da ona odbije da ga otkupi po berzanskoj ceni, Srbija Ziđin Koper mogla bi da traži dozvolu za izvoz, što se do sada nije desilo.

Jorgovanka Tabaković: Krompir poskupeo 152 odsto zbog svadbi
Izvor Danas,
U julu su cene neprerađene hrane u Srbiji na međugodišnjem nivou povećane 24,8 odsto, a u evrozoni 11 odsto.

Na pitanje novinara Danasa na predstavljaju Izveštaja o inflaciji Narodne banke šta je uzrok toj razlici, Milan Trajković zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS objašnjava da su pre dve godine cene hrane u Srbiji bile na niskom nivou.
„Pored suše koja je uticala na cene, tržište EU je znatno veće i dublje. Kod nas je veća volatilnost cena“, objasnio je on ali ipak je zanimljivo objašnjenje ponudila i guvernerka Jorgovanka Tabaković.

„U pandemiji je smanjena potrošnja te vrste namirnica. Imamo da je krompir poskupeo 152 odsto. Kada je prošla pandemija ljudi su počeli da organizuju svadbe i slavlja i povećana je potrošnja i to je pored suše i drugih faktora dovelo do rasta cena“, zaključila je guvernerka.
Ona je dodala da se NBS trudi da nema efekata prelivanja cena zbog deviznog kursa, ali da ne može da spreči da se poljoprivrednici ugledaju na svetska tržišta i cene.

Republika Srbija prodala je obveznice koje dospevaju na naplatu 8.02.2028. po stopi od 6,8%, a  prodato je svega oko 30% emisije. Cena žestoka, tražnja mala, pravi ekonomski tigar.

Ode stopa na 3,5 %

БРУТО девизне резерве Народне банке Србије на крају јула износиле су 15 милијарди евра. Оне су тако за 247,1 милион евра веће него на крају претходног месеца.

НБС поручује да овај ниво резерви премашује сав новац у оптицају и неорочена средства у банкама и обезбеђује и пет месеци увоза робе и услуга. То је скоро двоструко више од адекватног нивоа покривености увоза робе и услуга девизним резервама.

Нето девизне резерве на крају јула износиле су 12,3 милијарде евра и у односу на крај претходног месеца биле су веће за 427,2 милиона евра.

NBS: Referentna kamatna stopa povećana na četiri odsto (+0.5%)
6.10.2022.
Beograd -- Na današnjoj sednici, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od četiri odsto.

Pa lepo je ovde na forumu na vreme receno da ce doci do finansijske krize, nista nas sada ne cudi!

Boranija ::

Pa lepo je ovde na forumu na vreme receno da ce doci do finansijske krize, nista nas sada ne cudi!

Nije meteorolog onaj koji predviđa da će da pada kiša, već onaj koji predvidi tačno kada će da pada. 

A još teže je predvideti u kom obimu i gde tačno će to da se desi.

To da će  nekad doći do finansijke krize je skoro pa siguran događaj. 
Prava veština je predvideti tačno vreme kada će to i da se desi.

E, pa evo, desice se do kraja godine...
Mogu da se kadim. Nije predvidjanje.
Da cujem kakva su predvidjanja drugih forumasa.

Sve će se vrteti oko kamatnih stopa. Ako se sve završi sa normalizacijom monetarne politike neće biti finansijske krize. Međutim, kako sada stvari stoje postoji prilična verovatnoća da će monetarna plitika prerasti u restriktivnu tako da se šanse za finansijsku krizu povećavaju.
Nadajmo se da kamatne stope neće otići previsoko, inače finansijska kriza je jasna kao dan pogotovu u državama u razvoju.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju septembra ove godine iznosile su 16,5 milijardi evra i bile su za 626,7 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca, saopštila je NBS.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju septembra iznosile su oko 13,6 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 420,1 milion evra.

Povećanje deviznih rezervi je, kako je istakla NBS, prvenstveno rezultat njenih aktivnosti na domaćem deviznom tržištu (priliv po osnovu kupovine deviza u iznosu od 525 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi u septembru dodatno su uticali neto prilivi po osnovu devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 199,2 miliona evra, kao i neto prilivi po osnovu upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima (neto 88,4 miliona evra).

Ti prilivi bili su dovoljni da pokriju odlive radi izmirenja deviznih obaveza države po osnovu deviznih kredita i drugim osnovima (ukupno 193,1 milion evra).

Efekat tržišnih faktora u septembru bio je pozitivan u neto iznosu od 7,2 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru iznosio je 852,3 miliona evra i bio je za 44 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

„Moj otac i otac Jorgovanke Tabaković su rođena braća. Sa sestrom od strica se retko viđam, ali se veoma često čujemo. Stalno me pitaju da li se savetujem s Jorgovankom o finansijama, a bolje je da pitate nju. Zamislite da meni nešto Jorgovanka učini, pa o tome bi novine pisale svaki dan“, izjavila je Viktorija 2016. godine, a nešto kasnije se iznervirala nakon novinarskog pitanja, ističući da je izgubila svaki kontakt sa sestrom od strica.

NBS nastavila sa podizanjem referentne kamate i u decembru
IzvorKamatica
Tekst objavljen: 08.12.2022 12:55

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6%.
Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2023.

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,25%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,25%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,25%.

"Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja. Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor Narodne banke odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5 odsto.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju januara iznosile su 20,913 milijardi evra (20.913,3 miliona evra).

To je ujedno i najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način, od 2000. godine, objavila je danas NBS.

U toku januara bruto devizne rezerve povećane su za 1,49 miliajrdi evra (1.497,6 miliona evra). Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 182 odsto i 5,8 meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

FatCat ::

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju januara iznosile su 20,913 milijardi evra (20.913,3 miliona evra).

To je ujedno i najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način, od 2000. godine, objavila je danas NBS.

U toku januara bruto devizne rezerve povećane su za 1,49 miliajrdi evra (1.497,6 miliona evra). Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 182 odsto i 5,8 meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Jel moze neko da objasni strukturu deviznih rezervi, jer vdidim da je Ministar Mali pred kraj godine na pitanje o vracanju prispelih obaveza za ovu godinu od oko 4.5 mlr $ rekao da pare nisu promlem para ima "...uzecemo redite i prodacemo obveznice..." (tako nekako je rekao, mrzi me da trazim tacan citat). Sto se i dalje zaduzujemo kad nam tako dobro ide, imajuci u vidu da je zaduzivanje sve skuplje.
Pozdrav

NBS OPET POVEĆALA KAMATU
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75%.

EDIT: Hajde malo SAMO po 2 x kliknite na reklamice s desne strane ekrana, za dobrobit ovog Foruma.
Mod. D.

NBS oprt digla referetnu kamatu,sad je 6%

Inflacija u Srbiji  2023.:
             ostvareno    očekivano
januar      15,8%
ferbuar     16,1%         15,55%
mart        16,2%          16,1% (podatak od 12/4/2023)

Limited011 ::

NBS oprt digla referetnu kamatu,sad je 6%

malo je

Do sad je 13 puta bilo povećanja.
Po prvi put od aprila prošle godine, referentna kamatna stopa nije povećana, već je ostala na nivou od šest odsto, odlučio je izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS).
Pre ove sednice u NBS, ključna kamatna stopa bila je povećavana 13 puta zaredom.
Prvi put kamata je povećana u aprilu prošle godine, i to za pola procenta, te je iznosila 1,5 odsto. Poslednji put, povećanje se desilo prošlog meseca, kada je referentna stopa porasla za 0,25 odsto, te je iznosila šest procenata.

Novo povecanje na 6.25%

Građani Srbije na štednji drže više od 14 milijardi evra!!!
Zašto ti ljudi ne ulažu u biznis ili akcije?

referentna podignuta sa 6.25% na 6.5%
Inflacija pala na 13.7% sa 14.8%

Rejting agencija Standard & Poor’s donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je večeras Narodna banka Srbije.

„Time se Srbija i dalje nalazi na korak do dobijanja investicionog rejtinga, uprkos nepovoljnim efektima sukoba u Ukrajini, usporavanju eksterne tražnje, kao i još uvek visokoj, mada opadajućoj, globalnoj inflaciji“, ocenila je Narodna banka Srbije.

Rejting Srbije podržan je umerenim nivoom javnog duga i kredibilnim okvirom monetarne politike, navodi se u saopštenju.