Narodna Banka Srbije

Prema podacima Narodne banke Srbije, građani u bankama danas štede više od 11 milijardi evra, što je za oko pet milijardi evra više u odnosu na 2010. godinu.

EDIT Pogledajte malo s desne strane ekrana!
Ima tu korisnih stvari a forumu dobro dodje!
Mod D.

Dinarska i devizna štednja su i tokom 2019. godine beležile konstantan rast i krajem godine dostigle su svoje najviše nivoe, što potvrđuje poverenje građana u domaći bankarski sistem, saopšteno je iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije.

Dinarska je krajem 2019. iznosila 79,5 milijardi dinara, što je 30 odsto više nego krajem 2018. godine, dok je devizna štednja prošle godine uvećana za 800 miliona evra, čime je na kraju godine dostigla rekordan iznos od 10,8 milijardi evra.

Podatak da se kontinuirani rast dinarske i devizne štednje ostvaruje u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju ukazuje da je poverenje građana u bankarski sistem Srbije na visokom nivou, ističe se u saopštenju.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju januara 2020. godine iznosile su 13,694 milijardi evra, što je za 316 miliona evra više u odnosu na decembar 2019. godine..

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine Sektoru za zaštitu korisnika usluga Narodne banke Srbije upućeno je 1.976 pritužbi korisnika, navodi se u godišnjem izveštaju centralne banke.

Od tog broja pritužbi, 53,8 odsto se odnosilo na postupanje društava za osiguranje, 46 odsto na postupanje banaka, 0,2 odsto na postupanje platnih institucija, 0,1 odsto na postupanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, dok na postupanje ostalih davalaca finansijskih usluga nije bilo pritužbi.

U periodu od januara do decembra 2019. godine primljeno je 908 pritužbi korisnika na postupanje banaka.

U tom periodu najveći broj pritužbi na postupanje banaka odnosio se na kredite (42,6 odsto), platne račune/usluge (31,6 odsto) i platne kartice (20,9 odsto).

U periodu januar–decembar 2019. godine utvrđeno je da 12 banaka nije postupalo u skladu s pojedinim odredbama zakona kojima se uređuje oblast zaštite korisnika finansijskih usluga, navodi se u izveštaju.

NBS smanjila repo stopu za 0,5%

Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,75 odsto

https://www.nbs.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_5/

NBS: Devizne rezerve oko 13,5 milijardi evra

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju februara iznosile su 11 milijardi i 371 milion evra.

Na kraju februara bruto devizne rezerve su bile manje za 235,6 miliona evra u odnosu na kraj januara i to je u najvećoj meri rezultat neto razduženja države (ukupno 184,2 miliona evra) po osnovu deviznih hartija od vrednosti emitovanih na medjunarodnom i domaćem finansijskom tržištu i deviznih kredita, što je doprinelo smanjenju javnog duga Republike Srbije.

Pored toga, u februaru je isplaćena prva serija obveznica (10,9 miliona evra) na ime neisplaćene devizne štednje građana iz bivših republika SFRJ.

Neto prilivi ostvareni po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (ukupno 32,3 miliona evra), uz pozitivan neto tržišni efekat (53,3 miliona evra) u značajnoj meri pokrili su neto odlive iz deviznih rezervi po osnovu aktivnosti NBS na medjubankarskom deviznom tržištu (65 miliona evra) i drugim osnovima (ukupno 61,1 milion evra), navela je centralna banka.

Trgovina devizama na medjubankarskom deviznom tržištu u februaru iznosila je 484,6 miliona evra i bila je za 133,7 miliona evra manja nego u prethodnom mesecu. U prva dva meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovana je ukupno 1,1 milijarda evra.

U februaru, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro, a NBS je na medjubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 65 miliona evra.

Imajući u vidu neophodnost očuvanja dostignutog nivoa i daljeg jačanja stabilnosti finansijskog sistema u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom u zemlji, Narodna banka Srbije je na danas održanoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora, usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum).

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije korona virusa u Srbiji.

Iz Narodne banke navode da u navedenom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita, odnosno lizinga. Svakako, dužnici banke, odnosno primaoci lizinga, ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze.

Dodaju i da tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga, neće obračunavati zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja, i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata.

Pored toga, banka kao ni davalac lizinga, od dužnika neće moći da potražuju naknadu bilo kojih troškova u vezi sa primenom usvojenih propisa, pojašnjavaju iz NBS.

"Finansijska stabilnost je neophodna i u redovnim i posebno u vanrednim okolnostima u zemlji. Narodna banka Srbije u koordinaciji sa drugim državnim organima preduzima i preduzimaće sve što je neophodno da zaštiti stabilnost i u vanrednim okolnostima olakša poziciju građana i privrede Republike Srbije. Svest o neophodnosti odgovornog ponašanja svih tržišnih učesnika je u ovim osetljivim trenucima od neprocenjivog značaja za prevazilaženje teškoća sa kojima se možemo suočiti", rekla je ovim povodom guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Iz centralne banke ističu da, u cilju transparentnosti i nedvosmislenog informisanja svojih klijenata, u skladu sa navedenim propisima banke i davaoci finansijskog lizinga su dužni da obaveštenje o ponudi zastoja u otplati obaveza objave na svojim internet prezentacijama, čime će se smatrati da je obaveštenje dostavljeno svim klijentima. Ukoliko klijent u roku od 10 dana nakon toga ne odbije navedenu ponudu, smatraće se da prihvata moratorijum bez bilo kakvih obaveza odlaska u banku.

Iz NBS kažu da su mere odmerene s posebnom pažnjom i uzimajući u obzir potencijalno suočavanje sa teškoćama u otplati obaveza, kako građana tako i privrednih subjekata i potrebu prevazilaženja negativnih efekata po građane i privredu, usled mogućnosti suočavanja sa teškoćama u otplati obaveza dužnika banke, odnosno primaocima finansijskog lizinga, koja s obzirom na novonastalu situaciju objektivno postoji.

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da se zabranjuje naplaćivanje naknada bankama i drugim pružaocima platnih usluga za uplatu donacija u borbi protiv epidemije koronavirusa.

NBS je na sednici Izvršnog odbora usvojila odluku "kojom se zabranjuje naplaćivanje naknada i drugih troškova za usluge koje se pružaju u platnom prometu pri uplati, odnosno prenosu novčanih sredstava u dinarima i devizama na namenske račune Republike Srbije, koji su otvoreni radi prijema donacija u borbi protiv epidemije koronavirusa", navedeno je na sajtu centralne banke.

U skladu s ovom odlukom, banke, institucije elektronskog novca, platne institucije i JP "Pošta Srbije" ne mogu od korisnika platnih usluga naplatiti naknadu za uplate i prenose na navedene račune, bez obzira na to da li se ove transakcije izvršavaju kao uplata na šalteru pružalaca platnih usluga, kao prenos sa tekućeg ili drugog platnog računa ili pružanjem druge vrste platne usluge, precizirano je iz NBS.

Takođe, pri izvršavanju ovih transakcija NBS neće naplaćivati naknade za one usluge koje i sama pruža u vezi s njihovim izvršavanjem.

Narodna banka Srbije objavila je pojašnjenje Odluke o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema koja predviđa zastoj u otplati kreditnih obaveza, koja podrazumeva da klijenti koji prihvate zastoj (moratorijum) u otplati kreditnih obaveza nemaju obavezu njihovog plaćanja, ni po osnovu kamate ni po osnovu glavnice, u narednih 90 dana.

Zastoj u plaćanju mogu koristiti privredna društva, preduzetnici i građani, po osnovu svojih kreditnih obaveza – stambeni krediti, potrošački i gotovinski krediti, kreditne kartice i pozajmice po tekućem računu, objavila je centralna banka u objašnjenju Odluke.

Za sva privredna društva i preduzetnike, u većoj meri pogođene trenutnom situacijom, ovo je prilika da odlože plaćanje svojih obaveza dok teška situacija traje, da tako izbegnu mogućnost da dugovanja postanu dospela i na tako dospela dugovanja obračunava zatezna kamata, navedeno je u objašnjenju.

NBS je predložila i moguće modele otplate duga nakon perioda zastoja.

Model koji je NBS preporučila ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta i neznatno uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat je datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate, navedeno je u saopštenju.

Odlukom NBS klijentima je ostavljena mogućnost da sa bankom dogovore i neku drugi (alternativni) način otplate svojih obaveza nakon isteka perioda zastoja, ukoliko procene da je to prihvatljivije za njih.

Osnovni model za primenu Odluke NBS je da se tri anuiteta iz perioda zastoja dodaju na kraj otplatnog perioda, produžetkom otplatnog perioda za tri meseca.

Cilj je da se mesečne obaveze po isteku zastoja previše ne opterete dugom po osnovu anuiteta iz perioda zastoja, a anuitet nakon perioda zastoja se minimalno uvećava zbog raspoređivanja obračunatih obaveza iz perioda zastoja na preostali period otplate.

Mogući alternativni modeli (anuitet ostaje isti ali celokupne tromesečne obaveze iz perioda zastoja padaju na teret klijenta odmah po isteku zastoja) su: da po isteku zastoja (četvrti mesec) klijent plati ođednom sva tri anuiteta iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu) ili da poisteku zastoja (četvrti mesec) klijent plati samo kamatu koja se odnosi na period zastoja.

Na sajtu NBS mogu se videti detalji u vezi sa pojašnjenjem Odluke o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema koja predviđa zastoj u otplati kreditnih obaveza, odnosno primeri za otplatu kredita.

Smanjena ref. kamata na 1,5%

U cilju još povoljnijeg obezbeđenja likvidnosti bankarskog sektora, Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je donela odluku da smanji kamatnu stopu na dinare koje banke mogu dobiti putem redovnih svop aukcija deviza, prateći poslednje smanjenje osnovnih kamatnih stopa za 25 baznih poena.

Za obračun fiksnih svop poena na aukciji svop kupovine deviza i na aukciji svop prodaje deviza koristiće se za dinare kamatna stopa na depozitne olakšice NBS uvećana za 10 baznih poena, a za evre 0 odsto.

Centralna banka će i u narednom periodu nastaviti da pruža kontinuiranu podršku likvidnosti domaćem finansijskom sistemu i domaćoj ekonomiji u uslovima širenja koronavirusa, putem redovnih deviznih svop aukcija, ali i drugih instrumenata koji joj stoje na raspolaganju, po povoljnim kamatnim stopama, navodi se u saopštenju.

NBS će na sekundarnom tržištu kupovati HoV!!!!!

Beograd -- Narodna banka Srbije proširila je listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Centralne banke.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=18&nav_id=1685064

Bruto devizne Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja 2020. iznosile oko 14,3 milijarde evra i bile su na novom najvišem nivou krajem meseca od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci, kao i neto devizne rezerve od oko 12,2 milijarde evra, saopštila je NBS.

Kako je navedeno, bruto devizne rezerve su bile veće za oko 1,6 milijardi evra nego u aprilu i obezneđivale su pokrivenost novčane mase M1 od 159 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja uvećane za 1,5 milijardi evra u odnosu na prethodni mesec.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike i referentnu kamatnu stopu snizio je za 25 baznih poena, na nivo od 1,25%, uz ocenu da bi to moglo ublažiti efekte pandemije korona virusa i voditi rastu BDP u 2021. od najmanje šest odsto, saopštila je danas NBS.

https://www.danas.rs/ekonomija/nbs-smanjena-referentna-stopa/

Krajem aprila 2020. godine rekli iz NBS, bilo je ukupno 471 deviznih štednih uloga u kategoriji preko 500.000 evra.

Što se tiče dinarske štednje, u kategoriji preko 10 miliona dinara je krajem 2020. godine broj štednih partija iznosio 630, a ukupna vrednost štednih uloga iznosila je 14,9 milijardi dinara.

To znači da je prosečna vrednost štednog uloga koji pripadaju toj grupi(preko 10 miliona dinara) iznosila oko 23,6 miliona dinara.

U Narodnoj banci Srbije kažu da ne raspolažu podacima o pojedinačnim iznosima depozita pravnih lica.

Narodna banka Srbije (NBS) omogućila je od danas novi način plaćanja – instant plaćanja na internet prodajnim mestima trgovca, koji nudi bržu, lakšu i sigurniji onlajn kupovinu.

Кako je navedeno, kada se odabere željeni proizvod, nakon kompletiranja porudžbine, na internet sajtu trgovca kao način plaćanja izabere se "IPS skeniraj".

Prikazaće se NBS IPS QR kod koji ima ograničeno vreme trajanja i koji sadrži podatke neophodne da se inicira plaćanje. Kupac potom u aplikaciji mobilnog bankarstva na svom uređaju takođe izabere opciju "IPS skeniraj", a zatim se prikazani NBS IPS QR kod skenira i izvrši plaćanje.

Plaćanje je vrlo brzo i jednostavno, naglašeno je, jer ne zahteva prekucavanje podataka kao kod plaćanja platnom karticom.

Ovaj vid plaćanje je i sigurniji od plaćanja platnim karticama, jer kako je objašnjeno, kod instant plaćanja kupac nijedan podatak koji se odnosi na njegov platni instrument ne unosi na internet sajtu trgovca, za razliku od plaćanja platnim karticama kada, da bi izvršio plaćanje, mora uneti broj kartice i ostale neophodne podatke. Zbog toga je rizik zloupotrebe platnog instrumenta kod instant plaćanja značajno smanjen.

Iz centralne banke su ukazali da je sigurnost plaćanja najvažniji deo onlajn kupovine robe i usluga, a "IPS skeniraj", odnosno instant plaćanje mobilnim uređajem, pruža ključnu sigurnost svim stranama u toj kupovini. Takođe, kupci su zaštićeni i imaju pravo na povraćaj sredstava ako im se, recimo, posle uspešno izvršenog plaćanja ne isporuči proizvod koji su kupili.

Iz NBS su naveli da su svojom "izrazito povoljnom tarifnom politikom", stvorili uslove da troškovi prihvatanja instant plaćanja budu znatno niži za trgovce od troškova prihvatanja platnih kartica, odnosno banke imaju sve uslove da ove transakcije trgovcima ponude po značajno nižim naknadama.

Time NBS motiviše i male trgovce koji danas ne prihvataju platne kartice da na svojim internet prodajnim mestima omoguće upotrebu ovog inovativnog, ali i troškovno povoljnijeg načina plaćanja, što je od značaja i za dalji razvoj elektronske trgovine.

Novčana masa M1, kao osnovni monetarni agregat, koji uključuje kratkoročna dinarska sredstva – gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva, povećana je u Srbiji u prvih pet meseci 2020. godine za 17,8 odsto, odnosno za 160,5 milijardi, što je posledica odgovora države na krizu izazavnu pandemijom korona virusa, rekli su danas agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije (NBS)

„U ambijentu krize koja primorava sve svetske ekonomije da se na određeni period zatvore i koja dovodi do smanjenja tokova novca u privredi, NBS i Vlada Srbije uspeli su da ostvare dva osnovna cilja. Prvo, očuvali smo stabilnost, uveravajući sve ekonomske aktere da nećemo dozvoliti da je bilo šta ugrozi i drugo, odmah smo omogućili priliv neophodne likvidnost finansijskom i realnom sektoru“, naveli su centralnoj banci.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 14 milijardi evra, saopštila je NBS.

Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 147 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju juna iznosile su 11,8 milijardi evra.

Bruto devizne rezerve su u odnosu na kraj juna 2019. godine povećane za 1,8 milijardi evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, istakla je centralna banka.

Na kraju juna bruto devizne rezerve su bile niže za 388,3 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca i rezultat su aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, sprovedenih radi ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju (ukupan efekat po osnovu neto prodaje deviza i svop aukcija -273,0 miliona evra) i neto razduženja Republike Srbije po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 127,4 miliona evra.

Neto prilivi u devizne rezerve tokom juna po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 51,5 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 19,7 miliona evra) i u potpunosti amortizuju negativan neto tržišni efekat (19,7 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 582,8 miliona evra i bio je za 132 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvoj polovini ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 3,4 milijarde evra.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta, navodi se u saopštenju NBS.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju avgusta ove godine iznosile 13,4 milijardi evra, što je za 300 miliona evra više nego pre godinu daa, saopštila je danas NBS.

Ovo je ujedno i manje za 600 miliona u odnosu na juni 2020.
A neto rezerve u odnosu na juni za 700 miliona.

Kamate na dinarske zajmove pale na 5,3%
Najniza kamata do sada.

NBS: Agencija Fič Rejtings zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+
Rejting agencija Fič (Fitch Ratings) zadržala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je večeras Narodna banka Srbije.

Izvor  Kamatica
Tekst objavljen: 08.10.2020 12:55        


       

Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto

https://www.kamatica.com/vest/referentna-stopa-ostaje-nepromenjena-na-125/62777?fbclid=IwAR38KFwTDOsdwx6PMh7H4aBA6yKLrN247BnyF9eXAc_gG8fNv98k0Gcieng

BEOGRAD - U prvih devet meseci ove godine otkriveno je 1.765 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca, među kojima je bilo najviše novčanica od 1000, 2000 i 500 dinara, objavila je Narodna banka Srbije u Izveštaju o otkrivenim falsifikovanim novčanicama.

Poreska uprava počela je da "ČEŠLJA" BANKARSKE RAČUNE FRILENSERA, a poseban PIK bacila je na zarađivanje u ovih 40 zemalja

Narodna banka Srbije u off-shore zone svrstava sledeće zemlje:

Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa.

To, svakako, ne znači da nisu kontrolisane i uplate iz nekih drugih država.

Pohvala za NBS

U ovoj krizi Narodna banka je obavila veliki posao, učinila je pravu stvar. Ona je smanjila referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, što je nama omogućilo kredite sa kamatom od dva odsto. U Bugarskoj i Rumuniji nemate kredit ispod četiri odsto, imamo bolju situaciju nego u Mađarskoj, što je velika pohvala za centralnu banku.
Drugo, dobro su odradili sa odlaganjem kredita, moratorijumom, to je za privredu bila najjača mera.
Bilo bi dobro da smo uspeli i malu privredu da edukujemo da se zadužuju, sada 80 odsto njih finansira investicije iz akumulacije iako imaju uslova da se zaduže.

Velika je šteta i to što ne radi finansijsko tržište, u ovoj krizi ljudi kupuju nekretnine koje posle ne mogu da izdaju, na veštački način su se podigle cene stanova, a moglo je preko tržišta kapitala sve da se investira u privredu.

Zoran Drakulic, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“.

Moglo je preko fin trzista da se investira u privredu da niste koristili svaku mogucnost da zakinete male akcionare i da 95% firmi koje vrede nisu delistirane sa berze.

Beograd -- Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navodi da Srbija ima u deviznim rezervama 36,3 tone zlata.

"Srbija danas raspolaže sa 36,3 tone zlata. Godine 2019. smo kupili devet tona zlata, prvu put smo kupovali zlato u inostranstvu i to onda kada niko nije ni očekivao da će se to desiti. A onda smo i u 2020. kupili još tri tone zlata, a 2012. nasledili smo 15,3 tone zlata", navodi Tabakovićeva.

Evropska centralna banka (ECB) i Evropska komisija (EK) prepoznale su da je Srbija potvrdila sposobnost da ekonomske posledice pandemije svede na minimum, a odgovor Narodne banke Srbije (NBS) na pandemiju bio je pravovremen i snažan, ocenjeno je danas u Briselu na redovnom godišnjem dijalogu zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, EK i ECB, objavila je NBS.

https://www.danas.rs/ekonomija/eu-pohvalila-adekvatno-vodjenje-monetarne-politike-nbs-i-u-uslovima-pandemije/

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju avgusta iznosile su 15,59 milijardi evra. Neto devizne rezerve - devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima - na kraju avgusta iznosile su 13,2 milijarde evra, saopštila je NBS.

I bruto i neto devizne rezerve na kraju avgusta nalazile su se na najvišem nivou krajem meseca od 2000. godine, od kada se devizne rezerve mere prema važećoj metodologiji, navodi se u saopštenju.

Na povećanje deviznih rezervi u avgustu dodatno su, kako se ističe, uticali i prilivi po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (kupovina deviza) u neto iznosu od 255 miliona evra i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (ukupno 56,7 miliona evra).

„Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita u iznosu od 43,2 miliona evra, kao i odlive po drugim osnovima (ukupno 31,3 miliona evra)“, navela je NBS.

Prema njenim rečima, od kraja 2012.godine rezerve u zlatu do danas uvećane su za više od 21 tonu i one danas iznose 36,8 tona.

Srpske firme tokom prošle godine su, prema podacima Narodne banke Srbije, utrošile 1,06 milijardi evra na plaćanja prema državama u ofšor zoni. To je, kako navodi portal Biznis.rs, za 22,6 odsto manje u odnosu na godinu pre. Za prvih šest meseci 2021. domaće firme ostvarile su platni promet ka ofšor zonama u vrednosti od 472,2 miliona evra.

Nedavna analiza poslovanja 36 velikih evropskih banaka, koje su dužne da javno saopštavaju podatke o svojim poslovnim aktivnostima, pokazala je da vodeće banke na Starom kontinentu u „poreskim rajevima“ godišnje „uštede“ oko 20 milijardi evra – što je ekvivalentno 14 odsto njihove ukupne dobiti, piše portal Biznis.rs.

NARODNA banka Srbije od danas na svojim nalozima na društvenim mrežama Tviter i Fejsbuk ima novu rubriku pod nazivom „Korisno je da znate", gde će zaposleni u NBS početkom svakog meseca na jednostavan i razumljiv način pojašnjavati teme iz nadležnosti centralne banke koje su aktuelne i zanimljive široj javnosti.

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje jedan odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od jedan odsto.

„Banke čiji akcionari potiču iz Ruske Federacije imaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije oko četiri odsto i osnovni izvor njihovog finansiranja su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru, ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka“, istakli su u NBS.

EDIT Pogledajte malo s desne strane ekrana!
Ima tu korisnih stvari a forumu dobro dodje!
Mod D.

Narodna banka Srbije će vrlo brzo morati da podigne referentnu kamatu.
To znači da će i krediti poskupeti.
Neki eksperti smatraju da bi ref. kamata morala da ode na 4%

EDIT Pogledajte malo s desne strane ekrana!
Ima tu korisnih stvari a forumu dobro dodje!
Mod D.