Miroslav Bogićević FARMAKOM MB

Bogićević: Farmakom neće propasti

Dug svih članica koncerna Farmakom iznosi 182 miliona evra, za koliko su blokirani računi 11 preduzeća u okviru kompanije biznismena Miroslava Bogićevića koji pritom uverava da Farmakom neće propasti, jer će većina firmi iz koncerna ući u reorganizaciju.

Za deset do 15 dana biće spremni svi planovi za reorganizaciju osam od 10 firmi koje posluju u sastavu Farmakoma, Reč je o unapred pripremljenim planovima reorganizacije (UPPR), koji se rade za svako preduzeće pojedinačno, kaže Bogićević za Novosti.

S obzirom na to da ovakvi planovi podrazumevaju i pristanak poverilaca, onn kaže da je ključni poverilac Farmakoma IFC, pri Svetskoj banci, koji se bavi podrškom razvoja malih i srednjih preduzeća i razvojem finansijskih tržišta u ovom regionu.

Reč je o kreditu od 120 miliona evra prema IFC, kaže Bogićević. Planom reorganizacije predviđeno je vraćanje kompletnog iznosa, a poreske obveznike naša reorganizacija neće koštati nijedan jedini cent. Tražimo samo dve godine duži rok za otplatu.

Bogićević navodi da je koncern u problemu već dve godine, ali da uzrok tome nije u lošem poslovanju, već da su imali „nameštaljku“ od strane banaka u vezi sa blokadom računa.

Zato smo tužili Sberbanku i Findomestic banku, tražeći odštetu od 11,15 milijardi dinara (100 miliona evra). Te banke su nam, bez objašnjenja, blokirale račune na ime duga po kreditu, iako smo sve redovno namirivali i nismo dugovali ni dinara kamate. Ta blokada je, posledično, izazvala mnogo veću štetu.

Na pitanje da li će moći da se izvuče iz dugova, jer trenutna blokada Farmakomovih računa iznosi 182 miliona evra, Bogićević je uveren u pozitivan ishod.

Naravno da ću moći. Imamo najbolji biznis u jugoistočnoj Evropi, a to što smo mi u proteklom periodu izdržali, ne bi mogle ni mnogo jače firme. Imamo 4.500 zaposlenih, 450 miliona evra sklopljenih ugovora za izvoz i tri rudnika značajne vrednosti.

Dug 182 ili 328 miliona evra

Računi 10 preduzeća koja posluju u okviru Farmakom blokirani su za 12,2 milijarde dinara. Kada se na to doda i blokada matičnog preduzeća, od 8,9 milijardi dolazi se do ukupne sume veće od 21 milijarde dinara, odnosno 182,5 miliona evra.

Ovde je reč samo o dospelim dugovanjima šabačkog koncerna, dok poslednji raspoloživi zvanični podaci pokazuju da je Farmakom krajem 2012. godine dugovao 37,3 milijarde dinara, ili 328 miliona evra.

*Izvor: Novosti

LOZNICA - Dozlogrdilo im!
Radnici preduzeća „Rudnici i topionica Zajača“ iz Loznice i juče su nastavili blokadu magistralnog puta Loznica-Šabac u Lipničkom Šoru jer nisu ispunjeni njihovi zahtevi za isplatu zarada, overu zdravstvenih knjižica i uplatu radnog staža. Rudari blokiraju put od ponedeljka, a kako kaže predsednik sindikata u Rudarskom kombinatu „Zajača“ Dragan Pantić, blokada će se nastaviti dok im Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“, u čijem sastavu posluje rudnik, ne isplati najmanje tri lična dohotka, overi zdravstvene knjižice i uplati doprinose za šest godina.

 

citat ::

U kompaniji "Farmakom MB" pokrenut stečaj - Privredni sud u Valjevu prihvatio predlog Svetske banke

KONAČNO!!!

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da će država rešiti problem izlivanja toksične jalovine iz zatvorenog rudnika Stolice kod Krupnja, koji je u vlasništvu kocerna Farmakom, čim za to pronadje zakonski osnov.

"Shvatili smo da moramo da intervenišemo, jer imamo neodgovornog privatnika i neodgovorno ponašanje", istakao je Vučić.

"Morate da razumete jednu stvar. Vi govorite o privatnom preduzeću, o problemu koje je nama napravilo privatno preduzeće, a imali su para kada je trebalo da uzmu i zarade", rekao je Vučić novinarima.

"Za mene je interesantno da neko pita za to i napada državu, a da je potpuno jasno da je reč o privatnoj imovini i problemu, koji je napravio privatnik, koji nikog ništa ne pita, dodje u državu i kaže 'ja nemam pare i ne dam pare za to. Ja sam bogat i imam nekoliko aviona, ali ne dam pare za to, narod neka crkne, a vi iz države gledajte šta ćete'", objasnio je Vučić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se postave dve brane kako bi se sprečio prodor jalovine, dodajući da se do sada u reke izlilo 80.000 kubnih metara te opasne materije.

UHAPŠEN!!!

Vlasnik koncerna „Farmakom MB“, koji bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima blizu pet milijadi dinara, a Poreskoj upravi još 1,6 milijardi dinara.

Farmakom MB osnovan je 1989. godine, a Bogićević je preduzeća čiji je vlasnik kupio za vrlo kratko vreme i važio za uspešnog biznismena, pa je 2011. godine proglašen za biznismena decenije, a to priznanje koje dodeljuje Klub privrednih novinara iste godine dobio je i Goran Perčević, koji je prošlog vikenda takođe uhapšen.

Pad i sunovrat koncerna Farmakom MB počeo je kada se pojavila informacija da je Bogićević po nalogu tadašnje vladajuće Demokratske stranke učestvovao u kupovini kompanije Politika.

Sa promenom vlasti posle 2012. godine, Bogićevićeva slika uspešnog privrednika počinje da bledi a na površinu isplivavaju dugovi njegovih preduzeća prema državi i bankama.

Od dobrog poslodavca, postao je onaj koji radnicima duguje za plate, a dobavljačima i seljacima za predatu robu.

Prema tvrdnjama premijera Srbije Aleksandar Vučića iz oktobra ove godine, Bogićevićev koncern je jedan od najvećih poreskih problema države, koji samo bankama duguje više od 400 miliona evra.

Vučić je tada rekao da je to "političko čedo jedne stranke koje je preraslo u monstruma" i da ne zna kako će taj problem da bude rešen.

citat ::

Sa Bogicevicem su zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica uhapšeni su i predsednik kreditnog odbora "Privredne banke Beograd" (PBB) AD Beograd M.S, i još pet osoba.

Za ovog M.S. znam ko je

Miodrag Salai
Managing Partner, PMC Serbia
Contact:
Phone/Fax: +36 1 266 1778
Email: miodrag.salai@p-m-c.hu

Gospodn je posle propasti PBB otvorio svoju firmu Proactive Management Consulting, da valjda daje savete kako upropastiti banku?

Business Experience:

2014 - Proactive Management Consulting Kft, www.p-m-c.hu – Managing Partner of PMC Serbia
2011 – 2013 Privredna Banka Beograd – CEO
2008 – 2011 Vojvodjanska Banka/ National Bank of Greece – Country Risk Manager
2006 – 2008 Piraeus Bank Serbia – Head of the credit risk management division
2003 – 2005 Eurobank EFG – Head of corporate banking
2001 – 2003 HVB Bank Yugoslavia – Deputy credit risk manager
1995– 1996 HVB Bank Yugoslavia – Controller

Obrazovanje:
1998-2000 CWRU, Wetherhead School of Management, USA – MBA
1994 Central European University, Prague – Msc in Economics
1984 Belgrade, Faculty of Economics – Bsc in Economics

Osim toga on je i član borda u Društvu lobista Srbije
http://www.drustvolobistasrbije.org/o-nama.html

MINISTAR POLICIJE:

On je, napomenuvši da u slučaju "Farmakom" nema članova Srpske napredne stranke, poručio i da naprednjaci "niti će koga da prikrivaju, niti će koga da pokrivaju". Gde god se pokaže nedostatak zakonitosti i gde god je neko prekršio zakon neka odgovara, rekao je Stefanović novinarima.

"Za razliku od prethodnog perioda mi te ljude sada hapsimo. Oni su nekada bili ugledni članovi društva baš kao što su bili Kosmajac i slični. Mislim da je to snažna poruka društvu, sada postoji politička volja da se sa korupcijom i kriminalom obračuna, a ranije očigledno je nije bilo", naglasio je on.

Stefanović je naveo i da je u slučaju "Farmakom" načinjena ogromna šteta i za veliki broj privrednih subjekata, ali i za državni budžet i građane. "Poznajem ljude čiji su kompanije potpuno upropaštene zbog saradnje sa Farmakomom. Nisu znali šta se krije iza svega toga i naprosto platili su danak, rekao je on.

Prema njegovim rečima, na slučaju "Farmakom" mora se raditi isto toliko intenzivno kao u slučaju "Kosmajac" kako bi se prikupilo dovoljno dokaza da imamo osnov da se traži oduzimanje imovine.

"Nije nam cilj da neko samo ode u zatvor. Cilj nam je da imovina stečena krivičnim delima bude zaplenjena da bi Srbija imala korist od toga i da bi naplatila porez i dugovanja. Na ovaj način gubimo i škole i bolnice i porodilišta", rekao je on.

Podignuta optužnica protiv Bogićevića
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv vlasnika koncerna "Farmakom MB" Miroslava Bogićevića iz Šapca i još šestoro okrivljenih.

Optužnica je podignuta zbog nezakonitog odobravanja i korišćenja 42 kredita Privredne banke Beograd AD, od PD „Farmakom MB“ d.o.o. Šabac, saopštilo je danas to tužilaštvo.

Osim Bogićevića, optužnicom su obuhvaćeni i predsednik kreditnog odbora Privredne banke Beograd Miodrag Salai, članovi kreditnog odbora te banke Aleksandra Janković, Vera Medić i Predrag Tošić, zatim zamenik člana kreditnog odbora Dušan Vujadinović i finansijska direktorka koncerna „Farmakom MB" Olivera Đordević.

Optužnica je, kako se navodi, podignuta zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica kojim je „Farmakomu MB“ pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 3.943.733.588,33 dinara.

Za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica zaprećena je kazna do 10 godina zatvora.

Ovu optužnicu treba da potvrdi Specijalni sud, koji je početkom juna ukinuo pritvor Bogićeviću i Salaiu, u kojem su bili od novembra prošle godine, i odredio im kućni pritvor uz elektronski nadzor.

U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, na 100 strana koju je potpisao zamenik Goran Marjanović, na više mesta se poziva na ekonomsko-finansijsko veštačenje Nade Čobeljić Šobajić od 15. juna 2015.

Prema tom veštačenju, “Koncern Farmakom MB” dobijajući ukupno 42 kredita preko povezanih preduzeća pričinio je štetu Privrednoj banci Beograd od 4.021.584.762 dinara i tako nezakonito stekao 3.943.733.588 dinara. U veštačenju se konstatuje da je zakonom dozvoljeno da banka maksimalno od svog kapitala može da uloži 25 odsto. Međutim, davanje Privredne banke “Farmakomu” dostizalo je i do 321,6 odsto ukupnog kapitala banke!

Prema optužnici Bogićević je od svojih rođaka, prijatelja i saradnika tražio da otvore preduzeća koja su odmah uzimala kredite od Privredne banke, jer „Faramakom“ zbog obaveza prema ovoj banci, ali i drugima više nije mogao da se zadužuje. Ta preduzeća su podizala kredite i zatim na osnovu ugovora o zajmu novac preusmeravala na “Farmakom”. U optužnici ima više sličnih svedočenja vlasnika preduzeća da su se o svemu dogovarali sa Bogićevićem. Takav je iskaz Branislava Petrovića, koji je radio u „Farmakomu“. On je rekao da je po dogovoru sa Bogićevićem otvorio preduzeće “Olmpikus”, uzeo kredit od Privredne banke i taj novac dao “Farmakomu”.

- Zajam nije vraćen iako sam imao čvrsta obećanja Bogićevića da će to uraditi - svedočio je Petrović.

Tužilaštvo se poziva i na svedoke iz Privredne banke kao i na internet prepisku zaposlenih u banci iz koje se vidi da Salai, kao predsednik Izvšnog odbora i Kreditnog odbora, daje saglasnost za neke sporne kredite “Farmakomu”.

REKETIRANJE Miroslav Bogićević: Dinkić mi je tražio 800.000 evra!

http://www.kurir.rs/vesti/politika/reketiranje-miroslav-bogicevic-dinkic-mi-je-trazio-800000-evra-clanak-1961397

Rekao sam ja da je Dinkic tu bio najprljaviji igrac. Pun je ko brod i sada uziva.
Upropastio je banke, preduzeca, porodice, ... a i napunio dzepove. 

Miroslavu Bogićeviću, vlasniku Koncerna Farmakom, država je u kontinuitetu pružala jasnu podršku i obezbeđivala zaštitu od poverilaca, svedoče novi dokumenti do kojih je došao Danas. Zapisnici sa sastanaka koji su organizovani iz vrha vlasti, pokazuju kako je tokom 2013. godine rađeno na tome da se spreče državne banke da naplate svoja potraživanja od Farmakoma, iako su privatne već blokirale to preduzeće, a cilj je bio da ta firma nastavi da radi bez obzira na ogromne dugove.

Upravni odbor Privredne banke Beograd, naredio Izvršnom odboru da preduzme sve mere kako bi naplatio sve dugove koje može od svih dužnika, ali da to nikako ne čini prema Farmakomu. Naime, kako se navodi u naredbi "strategija naplate potraživanja, direktno ili indirektno, dugovanih od Koncerna Farmakom MB, biće usklađivana unutar generalne strategije države prema ovom klijentu, uz koordinaciju između Vlade, Ministarstva finansija i privrede i drugih relevantnih institucija i organa". Time je PBB-u bilo zabranjeno da blokira Farmakom ili da aktivira hipoteke na Bogićevićev rudnik, koje je uzela u obezbeđenje.

Na kraju će se pokazati da "državna strategija naplate potraživanja" prema Bogićeviću nikada nije doneta, te je PBB na kraju završila u stečaju. Ali, u tom trenutku bilo je odlučeno da se delovanje sa ciljem zaštite Bogićevića, proširi.

Tako 16. aprila 2013, Ivica Kojić, tada državni sekretar Ministarstva finansija, a danas šef kabineta premijera Aleksandra Vučića, saziva sastanak u Ministarstvu finansija sa svim bankarima (i državnim i privatnim), od kojih je Bogićević uzimao kredite. Sa strane države, sastanak vode Kojić i Siniša Mali, u zvaničnom svojstvu Vučićevog savetnika, tada prvog potpredsednika Vlade. Prisustvuje i sam Bogićević, sa svojim savetnicima. Dešavanja na ovom sastanku su poznata praktično celoj bankarskoj zajednici u Srbiji, pošto su bili pozvani Inteza, Komercijalna, Eurobank, Vojvođanska, Sberbank, Findomestik, AIK, Moskovska banka, Univerzal, Poštanska štedionica, Srpska banka, PBB, Kredi, Čačanska i Jubmes banka.

Kako za Danas objašnjavaju neki od bankara koji su prisustvovali događaju, kontekst je ključan: "Država svojim autoritetom staje iza privatne firme da bi sugerisala bankama da odustanu od prinudne naplate dugova od nje".

Recept nije uspeo. Odmah pošto je sastanak završen, dve inostrane, privatne banke, hitno povlače menice i u roku od par sati blokiraju Farmakom. Tada kreće domino efekat, pa je do sutradan skoro ceo Bogićevićev koncern bio pod blokadom, uključujući i Mlekaru Šabac.

Prema navodima bankara, dve okolnosti su uticale na ovakav razvoj događaja, koji je kasnije doveo do potpunog urušavanja Farmakoma. Prva je ta što plan restrukturiranja i oporavka ovog sistema, koji je predstavljen na sastanku, nije ubedio bankare, a druga je nervoza koju su privatni bankari osetili videvši državno uplitanje u celu stvar, koje je pretilo da samo njih ostavi "kratkih rukava", a sve ostale namiri na jedan ili na drugi način.

Nakon toga, vlast usmerava svoje napore ka državnim bankama na koje ima direktan uticaj (bez Komercijalne) i ka ostalim državnim institucijama kojima Bogićević duguje novac - Dunav osiguranju i AMSS-u. Ova grupa se nazvala "domaći pul poverilaca".

Tada se kreira plan da Bogićević osnuje novu firmu - Farmakom Finance, koja će poslužiti da se matičnoj kompaniji obezbedi finansiranje za nastavak rada njenih firmi, konkretno Mlekare Šabac i rudnika Lece. To finansiranje je trebalo da dođe, i došlo je, od kompanije Mediolanum invest.

Budući da su i mlekara i rudnik bili pod blokadom, sav novac koji bi legao na račun ovih firmi bi pripao bankama. Zato je od "pula domaćih poverilaca" zatraženo da pruže podršku ovom planu, tojest da dozvole Bogićeviću da zadrži novac koji dobije od Mediolanuma, umesto da ga uzmu za naplatu svojih dugova.

Revizorskoj kući KPMG je pripao zadatak da formuliše predlog dokumenta (protokola i saglasnosti) koji će banke i ostali akteri potpisati. Tu se opet pojavljuje Vučićev savetnik Siniša Mali, kao organizator koji upućuje banke da pristanu na ovakav aranžman i obećava da će se zauzeti za njih.

U mejlu od 26. juna 2013. upućenom državnim poveriocima Farmakoma (ali i Miloradu Džambiću, tadašnjem direktoru Agencije za osiguranje depozita), Siniša Mali doslovno piše:

"Molim vas da pažljivo proučite predlog koji je u prilogu. Smatram da je potrebno da se Farmakomu obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje u što kraćem vremenskom periodu kako bi se stvorili uslovi za oporavak kompanije. U isto vreme, kao informacija, zamolio sam KPMG da u razgovorima sa IFC-om pokuša da popravi poziciju domaćih banaka kako bi one postale hipotekarni poverioci drugog reda. Ja sam na raspolaganju za bilo koja pitanja. Dr Siniša Mali, CFA, Savetnik prvog potpredsednika Vlade RS".

Dan pošto su dobili ovaj mejl od Malog, domaće banke pristaju na dogovor i Bogićević dobija pet miliona evra od Mediolanum investa.

Bogićević i Svetska banka

Deo mejla Siniše Malog upućenog bankarima, u kojem se pominje da je zamolio KPMG da kod IFC-a pokuša da izdejstvuje da se domaće banke upišu kao hipotekarni poverioci drugog reda, tiče se činjenice da su državne banke Bogićeviću mahom davale kredite bez potrebnog obezbeđenja, uz izuzetak PBB-a koji ima hipoteku drugog reda na rudnik Suva Ruda Raška. IFC je komercijalni ogranak Svetske banke, koji je Farmakomu takođe dao velike kredite (čak 125 miliona evra), ali sa upisanim hipotekama prvog reda. Pošto su ostale banke imale samo menice, Mali je zapravo zamolio KPMG da pita IFC za dozvolu da se i državne banke upišu kao hipotekarni poverioci za svoje kredite na istoj imovini na kojoj i IFC ima hipoteku. Bogićević se u mejlu ne pominje, ali kako objašnjavaju sagovornici Danasa, to je zbog toga što je jasno da on ne bi smeo da uskrati svoju saglasnost na zahtev Malog, koji nastupa u ime države koja pokušava da mu spasi preduzeće.

Pa zato je onomad i proglašen za  menadžera godine. Uz politicku podršku lako je prodati muda za bubrege. U zatvor bi ja njega dok ne zatraži status svedoka saradnika, pa onda ostalu bandu komplet na robiju.

Big Mile ::

Pa zato je onomad i proglašen za  menadžera godine. Uz politicku podršku lako je prodati muda za bubrege. U zatvor bi ja njega dok ne zatraži status svedoka saradnika, pa onda ostalu bandu komplet na robiju.

Stečajni upravnik Koncerna "Farmakom M.B. Šabac - Rudnici i topionica ad Zajača" u stečaju iz Loznice oglasio je prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim nadmetanjem.

Imovinu stečajnog dužnika čini nepokretna i pokretna imovina, među kojom je najznačajnije zemljište ukupne površine više od 470.000 m2 i postojeći objekti na parcelama - proizvodna hala, upravne zgrade, pogoni, hemijska laboratorija... Od pokretne imovine na prodaju su oprema, zalihe i inventar prema popisnim listama na dan pokretanja stečajnog postupka.

Početna cena je 200 miliona dinara, a depozit za učešće u postupku prodaje iznosi 117.144.085,80 dinara.

Rok za otkup prodajne dokumentacije je 11. mart 2016. godine, a javno nadmetanje će se održati 18. marta 2016. godine u 12 časova, u Privrednom sudu u Valjevu.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1355841

Stečajni upravnik koncerna "Farmakom M.B Šabac - a.d. Mlekara Šabac" oglasio je prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim nadmetanjem.

Početna cena iznosi 792.644.418 dinara, a depozit za učešće u postupku prodaje je 317.057.767 dinara.

Rok za otkup konkursne dokumentacije je 22. mart, dok će se javno nadmetanje održati 29. marta u 12h u Privrednom sudu u Valjevu.

Mlekara Šabac prodata je danas za 950 miliona dinara šabačkoj firmi M.I. Finance, saopštio je Privredni sud u Valjevu. Šabačka mlekara je bila u stečaju u vlasništvu Farmakoma MB.

Drugi najbolji ponuđač bila je švajcarska kompanija "Bernd Matthias Dietel" koja je ponudila 50 miliona dinara manje. Na javnom nadmetanju učestvovala je i kompanija Imlek iz Beograda.

Početna cena Mlekare Šabac iznosila je oko 792,6 miliona dinara.

M.I. Financelasnik firme M.I. Finance iz sela Mišar kod Šapca je:
Име Презиме: Велимир Јовановић
Јмбг/Лични број: 1704973710177

Imaju i ogranak u Beogradu:
Назив:M.I. FINANCE DOO MIŠAR OGRANAK M.I. FINANCE DOO MIŠAR, BEOGRAD (SAVSKI VENAC)
Шифра делатности:6499
Назив делатности:Остале непоменуте финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова
Општина:Beograd-Savski Venac
Место: Beograd (Savski Venac)
Улица: Augusta Cesarca
Број и слово:24d
Спрат, број стана и слов:

Заступник огранка:
Име Презиме: Данка Пантовић
Јмбг/Лични број: 2012971795048

Optužnica protiv biznismena i vlasnika Farmakoma Miroslava Bogićevića, koji se tereti za zloupotrebu službenog položaja, je potvrđena.

Bogićević je uhapšen 24. novembra zbog sumnje da je od juna 2012. do kraja marta 2013. pribavio protivpravnu korist koncernu "„Farmakom MB" od 1,75 milijardi dinara, tako što je podigao 10 nenaplativih kredita od banke.

Farmakomu je na taj način pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 551.515.974,41 dinara, jer sredstva nije vratio preduzećima "„Basemi" D.OO Šabac, „"Lim-ing Linings" DOO Šabac, i „Sigma" DOO Šabac, sumnja tužilaštvo.

1.Ko mu je to dozvolio?
2.Zašto ga trenutna vlast štiti?
3.Zašto niko ne poziva na odgovornost guvernera čija je institucija bila treći stub kontrole(bivši guverner je i dalje na slobodi)?

NewStar ::

1.Ko mu je to dozvolio?
2.Zašto ga trenutna vlast štiti?
3.Zašto niko ne poziva na odgovornost guvernera čija je institucija bila treći stub kontrole(bivši guverner je i dalje na slobodi)?

Kaže: " od juna 2012 do marta 2013", pa ova ista ekipa je na vlasti od juna 2012 dakle oni su mu to omogucili. Pod 2, o kom ti guverneru govoriš, kao bivšem??? Pa Jorgovanka je postavljena za guvernera 06.08.2012. god. tako da sumnjam da je bivši guverner koji je vec u junu  znao da ce biti smenjen bilo šta odobrio u julu.

Big Mile ::

NewStar ::

1.Ko mu je to dozvolio?
2.Zašto ga trenutna vlast štiti?
3.Zašto niko ne poziva na odgovornost guvernera čija je institucija bila treći stub kontrole(bivši guverner je i dalje na slobodi)?

Kaže: " od juna 2012 do marta 2013", pa ova ista ekipa je na vlasti od juna 2012 dakle oni su mu to omogucili. Pod 2, o kom ti guverneru govoriš, kao bivšem??? Pa Jorgovanka je postavljena za guvernera 06.08.2012. god. tako da sumnjam da je bivši guverner koji je vec u junu  znao da ce biti smenjen bilo šta odobrio u julu.

Agrobanka je opljačkana u vreme prethodne vlade.U upravnom odboru je bio premijerov kum Nikezić(ujedno i 1 stub kontrole banke)....Zna se ko je tada bio guverner...

Ovu raspravu smo imali na AGBN, zakon je svuda isti: Diskreciono je pravo menadžmenta bilo koje  banke kome će dati kredit i pod kojim uslovima.
Tu država ne može ništa. Jedino akcionari mogu da tuže menadžment za nesavesno poslovanje, odnosno nesavesno (ili nemarno) rukovodjenje bankom koja im je poverena.

Jer njih biraju akcionari na skupštini, a ne država.

I to je to. Više nema ničega, samo to....

Ne pita se NBS da li će Inteza ili Privredna Banka nekom da da kredit. NBS samo kontroliše kako banka stoji sa rezervama, kapitalom itd...
A to ne može da se kontroliše svaki dan.

NBS, u skladu sa zakonom i Odlukom o izveštavanju banaka kontroliše komercijalne banke svaki (radni) dan, nedeljno, mesečno, tromesečno i godišnje i to tako da od banaka dobija elektronske izveštaje u propisanom formatu koji se automatizovano obrađuju. Suštinski, NBS ima stalni, kvazi online uvid u računovodstvo banaka.
Diskreciono pravo uprave je suženo: propisima, pravilima o upravljanju rizicima, mnogobrojnim smernicama, međunarodnim standardima, obaveznim internim regulativima i procedurama koji podležu saglasnosti NBS i dr.
Provući dubiozni kredit kroz tu višeslojnu mrežu kontrola je složena rabota. Dakle nesavesnost i nemar su skoro isključeni, već je posredi sofistikovano umišljajno protivpravno delovanje. Ono se, najčešće, sastoji u falsifikovanju činjenica na "fizičkom nivou": lažno po vrednosti/utrživosti procenjena sredstva obezbeđenja, falsifikovanje dokumentacije i dr. To NBS skoro da ne može da kontroliše.
Ne znam da je neka banka pala zbog jednog plasmana, već zbog, najčešće, višegodišnje loše prakse. E u to NBS ima uvid i morala bi efikasnije da reaguje. Da li ima "viših interesa" i korupcije - verovatno da ima. Jer po tome smo, jelte, priilično čuveni.
Aksiom je, ipak, da riba smrdi od glave.

NewStar, nemoj da misliš da ja branim predhodnu vladu i premijera, po meni su i ovi sada a i oni od pre ista razbojnicka družina  sa istim ciljevima,  a to je licno bogacenje. Jedino sam primetio, pošto se optužnica datira na tacno precizan period u koji nespada pljacka Agrobanke, da je to bilo za mandata ove iste garniture i Jorgovanke kao guvernera, što potvrdjuje moju predhodnu tvrdnju. Imaš još jedan divan primer na temi AIKB, iliti kako je Kostic dobio,a Pireus banka nije dobila dozvolu za preuzimanje AIKB i kako je SNS dobio 3 mil. EUR. kredita od te iste banke za svoju izbornu kampanju 2014, a na celu AIKB je vec tada bio Kostić koji je i odobrio taj verovatno bespovratan kredit.

Stečajni upravnik stečajnog dužnika Koncerna „Farmakom M. B. DOO” oglasio je danas u „Politici“ prodaju dela imovine ovog privrednog društva. Kupcima se nudi 11 celina, među kojima je proizvodni kompleks za proizvodnju plastične ambalaže „Eha” u okviru industrijske zone „Zorka Šabac”, upravna zgrada u ulici Hajduk Veljkova bb u Šapcu, restoran sa pripadajućim objektima i opremom na istoj adresi, kao i deo poslovnog prostora u kome je Komercijalna banka, na uglu Gospodar Jevremove i Cara Dušana u Šapcu. Na prodaju je i gazdinstvo „Dobrić”, sa zgradama, ribnjakom i zemljištem, zemljište i zgrade u Zajači i Mokroj gori, stan u Debrcu, kao i oprema u Guči i Kragujevcu.

Fabrika akumulatora Sombor u stečaju, koja posluje u okviru koncerna Farmakom MB Šabac, traži kupca.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika kao pravnog lica je 25.020.000 evra, a početna cena za javno nadmetanje koje će biti održano 21. oktobra u Somboru, biće 50 odsto ove vrednosti odnosno 12.510.000 evra.

Depozit za učešće u javnom nadmetanju iznosi pet miliona evra, a najvažniju imovinu čine proizvodne hale, upravne zgrade, magacini, kao i neizgrađeno građevinsko zemljište.

Ode sve na doboš!!!!

Počelo suđenje Bogićeviću, optužnica "teška" 3,4 milijarde!

Nepune dve godine od hapšenja, u Specijalnom sudu u Beogradu, počelo je suđenje vlasniku Farmakoma Miroslavu Bogićeviću. On je, sa još šest osoba, optužen za uzimanje nezakonitih kredita od Privredne banke Beograd.

3,4 milijarde dinara. Toliko je "teška" optužnica protiv Miroslava Bogićevića i još šest osoba, optuženih da su za Farmakom nezakonito odobrili i uzeli 32 kredita Privredne banke Beograd.

Optuženi su za produženo krivično delo zloupotreba polozaja odgovornog lica, za šta jer zaprećena kazna i do 10 godina zatvora

"Optuženi su se dogovorili da preko drugih firmi nastave kreditiranje Farmakoma, koji je već bio prezadužen sa više desetina miliona evra kod nekoliko banaka, tako što su druge firme konkurisale za kredite, koji su odobravani, a ta sredstva su prosleđivale Farmakomu. Krediti su odobravani bez adekvatnih garancija, a optuženi su znali da će novac biti prosleđen Farmakomu", stoji u optužnici Tužilastva za organizovani kriminal.

Miroslav Bogićević došao je na sud u pratnji advokata. Uveren je da je nevin i najavljuje da će sudu predočiti važne informacije.

"Braniću se tako da dokažem da ne postoji nikakva šteta, a ako postoji izazvana je drugim okolnostima, ne odnosom banke i mene, već drugim okolnostima koje nemaju nikakve veze s biznisom", kaže Miroslav Bogićević.

Ima li politike u svemu ovome?

"Naravno, ali čisto da se pogrešno ne razumemo, nema veze s premijerom. To ne govorim da bih se zaštitio, nego je tako. Znam da je tako".

Miroslav Bogićević važio je za biznismena bliskog Demokratskoj stranci u vreme kada je tu stranku vodio Boris Tadić. Uhapšen je u novembru 2014. i u pritvoru je proveo šest meseci, nakon čega mu je određen i kućni pritvor u kome je bio još pola godine. Na suđenje je došao sa slobode.

Ove nedelje zakazana su četiri ročišta na suđenju Miroslavu Bogićeviću. Drugog sudećeg dana planirano je da se svi optužen izjasne o krivici, kako bi nakon toga počeli sa iznošenjem odbrane.

OD PRIVREDNIKA DECENIJE DO GUBITNIKA VEKA KAKO SE RASPALO POSLOVNO CARSTVO MIROSLAVA BOGIĆEVIĆA

Da je u Srbiji sve moguće, pa čak i to da od laskave titule privrednika decenije preko noći postanete gubitnik veka, potvrđuje primer Miroslava Bogićevića.
Ovu prvu titulu je dobio zvanično 2011. godine od Kluba privrednih novinara, kada je u svom vlasništvu imao čak 13 rudnika, mlekaru, livnicu, fabriku akumulatora i još mnogo štošta. Ovu drugu nezvaničnu ti isti novinari dodelili su mu samo godinu dana kasnije, kada sa promenom vlasti dolazi i do promene njegovog ali i statusa njegovih firmi, koje preko noći, jedna po jedna, odlaze u stečaj i bankrot.

Poslovna imperija koja je godišnje imala prihod od 600 miliona evra sada se toliko urušila, da zarade više nema, pa se svela na samo 70 od nekadašnjih 3.500 radnika. Znatan deo tih prihoda bio je ostvaren i od eksploatacije rudnih bogatstava koje mu je država prodala po bagatelnoj ceni, tvrdi za "Blic" jedan od bivših rukovodilaca Agencije za privatizaciju.

- Država je procenjeno rudno bogatstvo od tri milijardi evra prodala Bogićeviću za 100 miliona evra. To je paradoks jer prilikom određivanja cene rudnika nije se procenjivala i vrednost rudnih rezerve koji oni imaju. Na to su upozoravali mnogi geolozi, ali ih niko nije slušao, pa se u rukama jednog čoveka našlo veliko prirodno bogatstvo - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su Bogićeviću strast bili rudnici i da ih je kupovao uglavnom na aukcijama, po početnoj ceni.

- Gotovo sva rudna bogatstva antimona, olova, cinka, ali i zlata Srbije bila su njegova. Rudnike je plaćao od 200 do 800 miliona dinara, iako su rudne rezerve bile ogromne. Tako je za rudnik Lece, koji je sada u stečaju, na aukciji platio 771 milion dinara, i pored toga što je reč o najvećem i najbogatijem nalazištu zlata u Evropi. Suvu Reku kod Raške platio je 587 miliona, ostale znatno manje. Banke su mu bez pogovora davale kredite, uključujući i Svetsku, za oporavak proizvodnje u rudnicima, u vrednosti od gotovo milijardu evra. Izgleda da su te pare završavale i u džepovima njegovih političkih mentora, pre svega iz DS - kaže naš izvor.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/od-privrednika-decenije-do-gubitnika-veka-kako-se-raspalo-poslovno-carstvo-miroslava/wlsrh8e

MUP je podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal krivične prijave protiv šest osoba osumnjičenih da su iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja, privrednom društvu „Koncern Farmakom MB“ D.O.O. Šabac, pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko 6,3 miliona evra, na štetu "Privredne banke Beograd" A.D.

Naime sumnja se da su na osnovu prethodnog dogovora sa odgovornima iz koncerna, osumnjičeni članovi Kreditnog odbora, protivno interesima banke, odobravali otkup potraživanja uz naknadu privrednom društvu „Koncern Farmakom MB“ prema više privrednih društava u iznosu od 812.026.220 dinara, a na osnovu fiktivnih faktura.

Jel ovo ona stara vest iz 2016te ili novo nesto?

Stečajni upravnik Fabrike akumulatora Sombor (FAS) Predrag Ljubović izjavio je da šabački biznismen Miroslav Bogićević želi da ponovo postane vlasnik tog nekadašnjeg giganta kojeg je pre dve godine doveo do bankrota jer je bio u sastavu njegovog Farmakoma.“Tri puta sam se sastao sa Bogićevićem, uvek na njegov zahtev, i svaki put mi je govorio da ima planove za fabriku, da ima ugovore za plasman robe i da je spreman da kupi FAS“, rekao je Ljubović za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE, www.voice.org.rs) i dodao da za ono o čemu priča ima i svedoke.

FAS je otišao u stečaj maja 2015. godine zbog finansijske blokade od 36 miliona evra. Od tada, fabrika je dva puta izdavana u zakup, a od 17. januara ove godine u fabrici je potpuno prestala proizvodnja. ;

Elektrodistribucija Sombor isključila je struju tog dana fabrici i zakupac, firma Dem Hellas, bio je primoran da je napusti.

Predrag Ljubović je rekao da je Bogićevića pitao i za osnivačka prava u Dem Hellasu, te da mu je on rekao da je to u suštini njegova firma.

„Rekao mi je: Dem Hellas je moja firma. Na moju opasku da na sajtu Agencije za privredne registre piše nešto drugo, Bogićević mi je rekao: ‘Ne, to je moja firma. Navedeni ljudi su pod mojom kontrolom'“, kazao je Ljubović i dodao da mu nije smetalo da priča sa Bogićevićem, iako se nigde ne pominje kao vlasnik Dem Hellasa.

VOICE navodi da su se kao vlasnici Dem Hellasa na sajtu Agencije za privredne registre do maja prošle godine vodili grčki biznismen Dimitrios Koutras sa 47 odsto udela, predsednik Društva srpsko-grčkog prijateljstva Eftimios Karanasios sa šest odsto i jedan od bivših rukovodilaca u Farmakomu Branislav Tucaković sa 47 odsto udela, što je VOICE potvrdio i advokat Dem Hellasa Čedomir Stojković, koji je demantovao da je Bogićević skriveni vlasnik te firme.

U Odboru poverilaca FAS-a kazali su da nisu imali kontakata sa Bogićevićem, ali su dodali da su takođe čuli da se sastajao sa stečajnim upravnikom.Odbor poverilaca, pored ostalih, čine predstavnici Svetske banke kao najvećeg poverioca, Komercijalne banke, Hall banke, Mediolanum investa koji je otkupio potraživanja Banke Inteza, kao i predstavnik oko 800 bivših radnika FAS-a.

Miroslav Bogićević demantovao je ranije da ima veze sa Dem Hellasom.

„Nemam nikakve veze s njima. To je izmišljotina, nema tu nikakve slučajnosti“, rekao je on.

Finansijska forenzičarka Miroslava Milenović ocenila je da u slučaju Fabrike akumulatora „ima nešto što se valja iza brega“.

„Da li je reč o atraktivnoj lokaciji ili nečem drugom, mi ne možemo da znamo. Bogićević je doveo firmu do stečaja, a potom je zakupio sa povezanim licima“, kazala je ona za VOICE.

Prema njenim rečima, do stečaja u Fabrici akumulatora došlo je usled prezaduženosti pravnog lica kod banaka.

„Kako i zašto su banke odobravale kredite, ostaje pitanje. Pitanje je i šta je bila kolaterala i da li je neko žmurio kada je iste odobravao, odnosno da li je bilo političkih migova da se krediti odobre. Da li je reč o ulaganju koje se nije isplatilo ili o klasičnom ispumpavanju para iz privrednog društva. To je na tužilaštvu da utvrdi“, kazala je Miroslava Milenović.

Vlasnik firme iz Požege
UZELI SMO KREDIT ZA BOGIĆEVIĆA

Kurir je pre dve godine stupio u kontakt s vlasnikom firme „Inmold“ iz Požege Goranom Jankovićem, koji je potvrdio da je kredit od tri miliona evra njegova firma samo formalno uzela.
- Bogićević je imao dogovor sa Srpskom bankom i iskoristio je našu poslovnu vezu da moja firma formalno uzme kredit za njega jer smo od 2008. za „Farmakom“, radili mehaničke linije za proizvodnju ambalaže za „Mlekaru Šabac“ i alate za „Fabriku akumulatora“ u Somboru. Bogićević je od mene tražio da moja firma za njega uzme kredit, pošto su oni imali zabranu Svetske banke da uzimaju kredite. Poslali smo dokumentaciju, a pare sam, istog trena kad su legle na račun moje firme, prebacio na račun „Farmakoma“ - kazao je tada Janković i dodao da njegova firma „nije imala kapitala da dobije kredit od tri miliona evra, ali da je to Bogićević završio sa bankom“.


Svi bili prezaduženi

- Naredba o sprovođenju istrage doneta je protiv osumnjičenih I. M., S. J., B. V., R. Ć. i B. Š. zbog nezakonitog odobravanja kredita privrednim društvima „Koncern Farmakom MB“ d. o. o. Šabac, „Distributivni centar Sigma“, „Basemi“, „Magma prom“, „Inmold“ Požega, kao i „Lim-ing Linings“. Naime, sumnja se da je ovim privrednim društvima Srpska banka“u periodu od 1. marta do 9. aprila 2013. odobrila 13 kredita koji nisu vraćeni banci, niti su bili obezbeđeni na adekvatan način u skladu sa zakonom i propisima banke - saopštilo je Specijalno tužilaštvo.

Podsetimo, vlasniku „Farmakoma“ Miroslavu Bogićeviću i njegovim saradnicima pred Specijalnim sudom već je u toku suđenje zbog malverzacija s kreditima Privredne banke. U ovom postupku oni su optuženi da su ovu državnu banku, koja je u međuvremenu likvidirana, oštetili za 30 miliona evra.

Biznismen iz Šapca Miroslav Bogićević, koji je u kućnom pritvoru s nanogicom, odlučio je, kako kaže, da proda svoj udeo od 50 odsto u kompaniji „Politika novine i magazini“.
Tvrdi da ima nekoliko zainteresovanih firmi, ali da svoj udeo još nikome nije prodao.

„Ko prvi da pare, on će dobiti moj udeo od 50 odsto u „Politici“, i tu nema dileme. Niti ja mogu više da čekam“, kaže Bogićević.

Na pitanje ko su zainteresovani kupci i po kojoj ceni prodaje svoj udeo, Bogićević nije hteo da govori.

"To sve radi moj advokat, ne znam sve detalje, obavestiće me kad se vidimo. Znate, ja imam nanogicu i ne mogu da idem na razgovore, a telefonom nećemo da pričamo", objašnjava Bogićević.