WIKILEAKS

"Njujork tajms"
Američka vlada gradi slučaj protiv Asanža
Beta/AFP | 16. 12. 2010. - 07:49h | Komentara: 0

Američki savezni tužioci, koji nastoje da izgrade slučaj protiv Džulijana Asanža, osnivača veb-sajta "VikiLiks", sada traže dokaze bilo kakvog tajnog dogovora u njegovim ranijim kontaktima sa vojnim analitičarom koji je osumnjičen za odavanje informacija, piše današnji "Njujork tajms".


Džulijan Asanaž: Amerikanci će sve učiniti da ga vide iza rešetaka

Zvaničnici Ministarstva pravde pokušavaju da otkriju da li je Asanž ohrabrivao ili, čak, pomogao vojniku Bredliju Meningu da iz vladinih kompjutera izvuče poverljiva dokumenta vojske i Stejt departmenta.


Ako je bilo tako, u ministarstvu veruju da bi Asanža mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio.
Medju materijalima koje tužioci proučavaju je i onlajn "čet log" u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis, dok je Mening kopirao vladine fajlove.



Borba za opstanak

"Njujork tajms" piše takođe da "VikiLiks" sada nastoji da se pozicionira kao medijska organizacija i da kao svoj glavni zadatak navodi filtriranje i analizu dokumenta, a ne samo objavljivanje u "sirovom" stanju. Na sajtu "VikiLiksa" sada ističu da prihvataju široku lepezu dokumenata, ali da nikoga ne ohrabruju da šalje poverljiva dokumenta. Na sajtu su izbrisali napomenu da su podneti poverljivi materijali bezbedni i zaštićeni zakonom, već samo navode da su "podneta
dokumenta zaštićena zakonom u boljim demokratijama".

Mening je, navodno, takođe rekao da mu je Asanž dao pristup serveru da bi mogao da prebaci fajlove "VikiLiksu". Adijan Lamo, bivši haker u koga je Mening imao poverenja, a koji ga je na kraju prijavio, rekao je da mu je Mening izneo detalje tih kontakata.



"Njujork tajms" primećuje da su već objavljeni delovi komunikacije Meninga i Lamoa, ali da ti detalji nisu među njima. Od kako je "VikiLiks" ove godine počeo da objavljuje poverljiva dokumenta američke vlade, ministarstvo pravosudja se trudi da nađe način da Asanža optuži za krivično delo.


Između ostalog, proučeno je više statuta koji kriminalizuju širenje restriktivnih informacija pod odredjenim uslovima, kao što su akt o špijunazi iz 1917. i akt o kompjuterskim kradjama i zloupotrebama iz 1986. Iako su ih dosad koristili protiv onih koji odaju informacije i hakera, tužioci nikada nisu uspešno gonili primaoca procurelih informacija koji ih je preneo drugima, pošto je to aktivnost koja može da potpada pod Prvi amandman američkog ustava i njegovu snažnu zaštitu slobode govora i štampe.


Iako zvanično nema reakcije, ljudi upoznati sa slučajem kažu da su u ministarstvu pravosuđa privučeni mogućnošću da sude Asanžu kao učesniku zavere, jer su pod velikim pritiskom da od njega naprave primer koji će odvratiti buduća masovna curenja elektronskih dokumenata preko interneta. Na taj način, u ministarstvu bi izbegli neprijatno pitanje zašto ne sude medijima i novinarima koji, takođe, otkrivaju informaciije za koje vlada kaže da treba da ostanu tajna. To obuhvata i medije koji
su originalno objavili ista dokumenta do kojih je došao "VikiLiks".

Sneki ::

Bar da su mu dali to ambasadorsko mesto...

Bolje da je uzeo onih 5 miliona $ !!

Šekspir: Novac je krupna stvar, koja ljude čini sitnim!

SAD osnivaču Vikiliksa pakuju optužnicu
Slabe šanse da se Amerika dokopa Asanža
N. Vlačo | 17. 12. 2010. - 00:02h

Džulijan Asanž juče je pred sudom u Vestminsteru zajedno sa advokatima čekao garancije sedam prijatelja kako bi kaucija od 240.000 funti za njegovo oslobađanje postala pravosnažna. Asanž na privremenoj slobodi koja će trajati do 11. januara neće imati vremena za novogodišnje slavlje, pošto Vašington razmišlja da možda pogazi i Ustav SAD da bi ga se dokopao. Stiven Majer, bivši direktor CIA za Balkan, kaže za “Blic” da Asanž ipak ima dobre šanse da se izvuče.
Postupak izručenja Asanža Švedskoj može da potraje i do leta, kaže Vojin Dimitrijević

Uporedo sa postupkom koji je protiv Asanža zbog silovanja dve žene pokrenulo tužilaštvo Švedske i zbog kojeg osnivaču Vikiliksa preti izručenje toj državi, vlasti SAD spremaju svoj slučaj protiv Asanža, kog žele da optuže da je objavljivanjem više od 250.000 američkih diplomatskih depeša ugrozio nacionalnu bezbednost Amerike. Erik Holder, državni tužilac SAD, izjavio je da su američki zvaničnici pokrenuli “veoma ozbiljnu krivičnu istragu” u vezi sa Asanžom. Vašington planira da u slučaju osnivača Vikiliksa primeni Zakon o špijunaži iz 1917. godine, a tužioci će morati da dokažu da je Asanž bio svestan da je curenje informacija moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost SAD ili da dokažu da je on učestvovao u nelegalnom obezbeđivanju vladinih dokumenata.


Međutim, američkim tužiocima neće biti nimalo lako da pred sud izvedu Asanža, pre svega zato što se špijunaža tretira kao političko krivično delo, a ono nije obuhvaćeno nijednim ekstradicionim ugovorom između SAD i Velike Britanije, SAD i Švedske ili Velike Britanije i Švedske, Uz to, Zakon o špijuniranju do sada je primenjivan samo protiv onih koji su odavali tajna dokumenta ili hakera, a nijednom nije tužilaštvu uspelo da ga primeni protiv onih koji su prosleđivali procurele informacije drugima, što je aktivnost koja bi mogla da potpadne pod Prvi amandman Ustava SAD, amandman koji štiti slobodu izražavanja i slobodu štampe.


Majer za naš list objašnjava da bi primena Prvog amandmana predstavljala ogromnu prednost za Asanžovu odbranu, pošto se taj deo američkog Ustava smatra “skoro svetim”.


“Interpretacija Prvog amandmana je veoma široka, Vrhovni sud SAD je imao mnogo presedana u vezi s njim, kao u slučaju Danijela Elsberga, bivšeg vojnog analitičara koji je sedamdesetih godina prošlog veka dao tajna dokumenta o ratu u Vijetnamu listovima ‘Vašington post’ i ‘Nujujork tajms’, ali ga je Vrhovni sud oslobodio krivice. Ima ljudi u Kongresu koji nastoje da povećaju značaj Zakona o špijuniranju, ali čak i ako uspeju u tome izmene tog zakona bi opet otišle pred Vrhovni sud i opet bi se nametnuo Prvi amandman”, navodi Majer i dodaje da vladin službenik može da bude procesuiran za curenje informacija, ali ne i ljudi koji potom koriste te informacije, poput Asanža.


Upitan da li Asanž onda može da pobedi u slučaju da proces protiv njega pokrenu SAD, Majer kaže da osnivač Vikiliksa ima dobre šanse za to, ali da drugi slučaj u kojem je optužen za silovanje ostaje otvoreno pitanje i da zavisi samo od švedskog tužilaštva.


Vojin Dimitrijević, srpski stručnjak za međunarodno pravo, rekao je za “Blic” da očekuje da će se postupak izručenja Asanža iz Britanije u Švedsku razvući i da može da potraje i do leta naredne godine, imajući u vidu da je Augusto Pinoče godinu dana razvlačio svoje izručenje iz Britanije. Na pitanje da li švedske vlasti uopšte mogu da se, na osnovu jedinstvenog evropskog naloga za hapšenje iz 2003, nadaju izručenju pošto Asanža sumnjiče za interpretaciju silovanja koja ne postoji u britanskom pravosudnom sistemu, Dimitrijević kaže da to nije prepreka za izručenje osnivača Vikiliksa Švedskoj.


“Krivično delo ne mora da postoji u obe zemlje koje učestvuju u postupku izručenja, dovoljno je da ono bude kažnjivo sa minimum godinu dana zatvora”, zaključuje Dimitrijević.

Konak kod Albanke sa Kosova



Henri Von Lokart Smit, koji se ovih dana nalazi u žiži interesovanja kao čovek koji je sakrivao Džulijana Asanža, kao nezavisni kamerman i TV novinar izveštavao je sa ratišta u Iraku, Avganistanu, Bosni, Čečeniji i Kosovu.


Smit je dva puta bio lakše ranjen. Dok je snimao akciju srpskih snaga u Prekazu u aprilu 1998, metak mu se zario u mobilni telefon. Smit je producent filma “Dolina” (“The Valley”) o ratu na Kosovu iz 1998/98. Taj dokumentarac važi za jedno od najboljih svedočenja o ratu u južnoj srpskoj pokrajini koji je ikada prikazan na britanskom “Kanalu 4”.


Dok je boravio na Kosovu upoznao je svoju sadašnju suprugu Pranveru Šemu, koja je 1999. bila 21-godišnja studentkinja arhitekture u Prištini. Posle bombardovanja dala je intervju za Bi-Bi-Si. “Tačno u osam pala je prva bomba i videla sam svetlo. Bilo je neverovatno, neverovatno.” Mlada Albanka, ćerka profesora istorije, tada je izjavila da nikada neće zaboraviti taj trenutak.


Smit je napravio jedini necenzurisani film o ratu u Persijskom zalivu 1991. nakon što je uspeo da se ubaci u vojnu jedinicu pretvarajući se da je oficir britanske vojske. Pre osnivanja “Frontlajn njuz TV”, kratko je vreme radio kao probni pilot za ultralake avione, a pre toga bio je pripadnik Grenadirskog puka, elitne pešadijske jedinice britanske vojske. J. S.

Wikileaks специјал
После Викиликса - Опенликс

БОН - Портал Викиликс добио је конкуренцију - нови портал а ла Викиликс зове се Опенликс, а иницијатор је Немац Данијел Домшајт-Берг (Daniel Domscheit -Berg) који је некада сарађивао са Џулијаном Асанжом.

Име Данијел Домшајт-Берг на интернету је присутно у стотинама вести о стручњаку који се одвојио од Викиликса и Џулијена Асанжа и основао паралелан портал Опенликс. Он сам, додуше, то не представља као неки спектакуларан разлаз и истиче Асанжове заслуге.

„Реч је о дебати о томе шта уопште сме да се држи у тајности. Шта се заправо дешава иза кулиса, када се подигне завеса? Викиликс је изнео ту дискусију у дневне собе у читавом свету. Данас о томе разговарају људи који се за такве ствари никада нису интересовали. И стално су суочени с тим информацијама „, изјавио је Домшајт-Берг немачком државном радију „Дојче веле”.

Оно што је Домшајт-Бергу очигледно сметало јесте монополски положај Викиликса. Оснивањем сопствене платформе, он жели да на сцену унесе више квалитета и квантитета, без одрицања од првобитне идеје.

„Сматрам да је исправно да се објави што више, а филтрира што мање. Кад год су у питању шкакљиве информације, мора да се добро размисли. По нашем мишљењу, много је боље ако у том процесу учествује више људи са искуством”, каже Домшајт-Берг.

У овим речима се крије и критика на рачун оснивача Викиликса Асанжа, чије информације су у јавност допрле захваљујући уговорима са утицајним медијима, као што су Њујорк тајмс , Шпигл или Монд .

Домшајт-Берг за свој портал жели други модел: људи који хоће да објаве шкакљиве информације, требало би да сами одлучују ко ће преузети тај задатак. То могу бити класични медији, али и невладине организације.

„Дакле, Гринпис, Фудвоч, сви који, на пример, настоје да независно контролишу индустрију. Таква потреба сигурно постоји и међу синдикатима. Покушавамо данашим пројектом да поставимо основ за отварање више оваквих портала у будућности , истакао је он.

На виртуелној сцени, стручњаци врло различито процењују шансе Опенликса. Скептици сматрају да је Домшајт-Берг превидео да су информације увек биле роба за коју могу да се нађу купци. Они кажу да ће на крају информације добити онај ко за њих највише плати.
Танјуг/DW
објављено: 17.12.2010.

Wikileaks специјал
Бан: „Викиликс” закомпликовао међународну дипломатију

ЊУЈОРК – Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун изјавио је данас да ће обелодањивање поверљивих докумената које објавио веб-сајт „Викиликс”, закомпликовати међународну дипломатију.

„Несрећно је што су та поверљива документа исцурила”, рекао је Бан на конференцији за штампу.

„Која год била мотивација учиниће веома тешком нормалан и разуман рад, посебно у свету дипломатије”,рекао је он.

Генерални секретар УН помиње се у једној од дипломатских депеша које је објавиио „Викиликс”. Ту се наводи да је Стејт департмент затражио од америчких представника у Светској организацији и другде да настоје да дођу до бројева кредитних картица и мобилних телефона, и-мејл адреса, пасворда и других поверљивих података о званичницима УН и страним дипломатама.

У депеши се као једна од „мета” таквих активности помиње и Бан Ки-мун.

Генерални секретар УН је одбио да коментарише судски поступак против оснивача „Викиликса” Џулијана Асанжа у Британији.

Бан је, ипак, рекао да право на информацију треба да буде „ублажено” потребама поверљивости.
Танјуг
објављено: 18/12/2010

Wikileaks специјал
Викиликс: Дик Марти створио антиамеричко расположење у СЕ

ЛОНДОН – Генерални конзул Сједињених Америчких Држава у Стразбуру Винсент Карвер критиковао је Савет Европе (СЕ) због његовог противљења изручивању осумњичених за тероризам у САД и истрага о тајним америчким затворима у Европи, које је предводио члан швајцарске делегације у парламентарној скупштини СЕ Дик Марти, пише британски лист „Гардијан”.

„Његов рад створио је бројне контроверзе и антиамеричко расположење у Савету Европе”, каже се у поверљивој депеши коју је Карвер упутио из Стразбура у Вашингтон 10. марта прошле године, а до које је дошао вебсајт „Викиликс”.

„Нешто касније генерални секретар СЕ Тери Дејвис и комесар СЕ за људска права (Томас) Хамарберг позвали су чланице Савета Европе да раде са САД и размотре прихватање затвореника из Гвантанама како би помогли САД да затворе притворску јединицу”, каже су у депеши.

Карвер је у прошлогодишњој депеши написао и да „Савет Европе жели да представи себе као бастион демократије, промотера људских права и последњу наду за одбрану владавине права у Европи и изван ње”.

„(Али) то је организација која има комплекс инфериорности и, истовремено, преамбициозну агенду”, написао је он.

Мартијеви извештаји о тајним америчким затворима усвојени су у Савету Европе 2006. и 2007. године.

У депеши су упућене критике и увреде на рачун некадашњег генералног секретара Савета Европе Терија Дејвиса, који је оштро критиковао америчке званичнике због тајних притварања људи.

Такође су критиковани и стандарди Европског суда за људска права, који, како је наведено у депеши, „блокирају изручивање затвореника у земље које нису чланице Савета Европе, уколико сматрају да би тамо могли да буду осуђени на смртну казну или мучени”.

Швајцарски сенатор Марти, који је био на челу тима који је 2005. започео истрагу о тајним америчким затворима у Европи, означио је у недавном извештају актуелног косовског премијера Хашима Тачија као вођу групе која се бавила трговином људским органима на Косову и Метохији.

Комитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе (ПШЕ) у среду је усвојио извештај и нацрт резолуције специјалног известиоца Мартија.
Танјуг
објављено: 18/12/2010

Svet | 19.12.2010
Asanžu smrtna kazna ili medalju za hrabrost
Za jedne je Džulijan Asanž moderni Robin Hud, za druge državni neprijatelj broj jedan. Američka javnost je podeljena. To se vrlo jasno vidi i u izveštavanu američkih medija. Posebno „napadački“ je Fox News.

"Asanž i Vikiliks" - to su dve reči koje su poslednjih sedmica za američke medije glavni povod za izveštavanje. "Ako SAD želi Asanža videti mrtvog, onda ga mogu imati mrtvog i ne moraju da gubei vreme na pravne začkoljice poput zahteva za izručenje", poručuje jedan komentator televizijske stanice Foks. Taj ultrakonzervativni kanal, za mnoge republikance i brojne konzervativne demokrate elektronski je izvor informacija broj jedan, a uz to postao je glavna platforma za sve one koji bi osnivača Vikiliksa najradije likvidirali - i to po brzom postupku.

"Taj čovek je neprijatelj Sjedinjenih Država, a kako se s takvima postupa pokazuju svaku noć naši specijalci u Avganistanu", poručio je Bob Bekel, demokrata i bivši menadžer predizborne kampanje demokratskih snaga. "Tog tipa bi trebalo..." počinje Bekel rečenicu i pravi dramsku pauzu. Nije ni morao da je nastavi – gledaoci ove televiziji dobro znaju šta je time hteo da kaže. Uostalom, verni gledaoci ove televizije su ionako uglavnom zagovornici smrtne kazne, pogotovo kada je reč o „izdajnicima“ poput Asanža. Bob Bekel nije za smrtnu kaznu, ali bi u slučaju osnivača Vikiliksa napravio izuzetak. I to ne umotava u dvosmislene formulacije: "Postoji samo jedan način kako izaći na kraj sa Vikiliksom: kurvinog sina Asažna treba likvidirati". Foks, kako to propisi nalažu, reč "kurvin" zamenjuje visokofrekventnim tonom, ali Bekelov poziv na linč ostaje necenzuriran.

"Obama, povuci tog tipa iz prometa!"

Voditelji izuzetno gledane televizije likvidaciju osnivača Vikiliksa očigledno smatraju sjajnom idejom. Niko ne postavlja kritički formulisana pitanja. Niko ne pokušava da se usprotiviti, naprotiv, komentator Bo Dijetl otvoreno kaže se potpuno slaže "sa Bobom". A konzervativni kolumnista Džoel Mobrej, Foks televiziju koristi kao platformu za apel na predsednika navodeći: "Obama, povuci tog tipa iz prometa!".

Doduše ima i medija koji upućuju drugačije poruke. Poput one u kojoj se od predsednika traži da Asanžu dodeli najveće priznanje za hrabrost. Među njima su dnevni list "The Nation", zatim nacionalni radijski i TV magazin "Democracy Now" poznate publicistkinje Ejmi Gudman. Ona čak koristi izraz "assangenation" aludirajući na reč "assassination" (ubistvo) nazivajući tako javni linč desničarskih publicista i političara koji bi najradije sada da tuže i ugledni „Njujork Tajms“ jer se isti usudio da objavi „probrane dokumente“ iz Vikiliksovog miljea.

Za levičare poput Gudmanove i filmskog rediteljia Majkla Mura, Asanž je moglo bi se reći svetac, Robin Hud sa interneta jer, kako navode, on na videlo iznosi vladine tajne koje koštaju života civile i vojnike.

Fascinantni Robin Hud modernog doba

Majkl Mur tvrdi da Vikiliks mogao čak da zaustavi i Bušov pohod na Irak jer je celome svetu mogao da razotkrije fabriku laži vlade Buša i Čejnija. Mur je u međuvremenu Vikiliksu ustupio sve svoje servere, veb-stranice i internet-adrese. A redakcija renomiranog magazina „Tajm“ zamalo je Džujilana Asanža proglasila čovekom godine. Na kraju se međutim ipak odlučila za Marka Cukerberga, osnivača Fejsbuka, koji „WikiLeak“ smatra fascinantnim i to jasno i glasno izjavljuje za „Time“.

U žestokim obračunima suprotstavljenih tabora gube se umereni „razumni glasovi“, poput komentara časopisa „The New Yorker“ u kojem se navodi: šta nam je u suštini novo Asanž otkrio i po koju cenu?

Amerikanci nikako da prevaziđu podelu iz kaubojskih vremena - za i protiv linča.

Асанж – САД 1:0
Амерички тужилац још трага за шта да окриви шефа „Викиликса”, кога је потпредседник Џозеф Бајден прогласио „хај-тек терористом”


Упркос кућном притвору Џулијан Асанж не одустаје од својих наума
Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Афера „Викиликс”, или „каблгејт” како се још овде назива, престала је да буде главна медијска тема, али није сишла са дневног реда. На почетку четврте недеље откако је почело објављивање тајних депеша америчке дипломатије, очигледно је да је прву битку у асиметричном информативном рату за наклоност јавности добио Џулијан Асанж, први човек наднационалне „новомедијске” организације, који последњих дана борави у једном лондонском затвору чекајући да буде изручен Шведској.

Чини се да је, упркос великом броју још необјављених депеша, оно најсензационалније, ако је таквих садржаја уопште и било, већ обелодањено, и да је малтене 99 одсто поверљивог саобраћаја између Стејт департмента и његових испостава по свету, амбасада и конзулата, само рутинско дипломатско извештавање које није баш много занимљиво.

Што се штете за америчку дипломатију тиче, она не изгледа драматична, али јесте непријатна. Тешко ју је, међутим, на било који начин измерити, упркос изјавама америчких функционера да је у питању субверзија која је унела велики поремећај у међународне односе, угрозивши америчку безбедност и америчке животе.

Један од првих конкретних доказа тог „поремећаја” преко викенда је изнео потпредседник Џозеф Бајден у интервјуу телевизији Ен-Би-Си, пожаливши се да је од почетка објављивања садржаја појединих депеша (у чему изворно учествује и амерички дневник „Њујорк тајмс”) – „нама постало теже да се договарамо са савезницима и пријатељима”.

Бајден каже да је то очигледно и на његовом личном примеру. Пошто прима већину страних државника који долазе у Вашингтон, потпредседник се жали да они сада са њим желе да разговарају само очи у очи, без присуства уобичајених сарадника који хватају белешке. То отежава његов посао и то је, по њему, очигледна штета.

Бајден је уз то Асанжа назвао „хај-тек терористом”, што је досад најтежа квалификација од неког члана америчке владе. Председник Обама је „каблгејт” досад само једном прокоментарисао и рекао да је то за „осуду”, док је државна секретарка Хилари Клинтон била нешто оштрија, прогласивши то „нападом на свет”.

Било је, међутим, и захтева појединих мање или више важних конгресмена да се „Викиликс” прогласи за терористичку организацију, па чак и позива да се Асанж „ликвидира”, али је то у међувремену утихнуло. Оно до чега, међутим, ни три недеље после избијања афере није дошло, то је подизање оптужнице против Асанжа.

Утисак је да америчка држава нема баш јаке правне аргументе за тако нешто. Прва реакција била је отресање прашине са закона о шпијунажи из 1917. године, али се изгледа показало да ни тамо нема одредби које би оно што је учинио Асанж оквалификовале као кривично дело, пошто је само прималац тајне информације, а није учесник у њеној „крађи”. Сем тога, тајне нису, као што то бива у шпијунажи, предате или продате некој другој држави, већ стављене на коришћење штампи.

Не може, затим, да буде оптужен ни за издају, јер није амерички држављанин. А сем тога, у целој ствари „Викиликс” није једини актер: пре објављивања депеша ушао је у партнерство са неколико великих медијских кућа (у том друштву је и „Њујорк тајмс”), па је тако добио и неколико угледних саучесника.

Све чешће се, затим, говори о томе да нису криви они који тајне материјале објављују, него они који нису умели да их сачувају. На том становишту је и Џек Голдсмит, један од најпознатијих правника конзервативног политичког крила, који, наводећи својевремени преседан са „Папирима Пентагона”, тврди да првенствену одговорност за аферу има извршна власт чији је посао био да тајне адекватно обезбеди.

По овим аргументима кривично дело чини само онај ко поверљиви материјал доставља за објављивање, али не и онај који објављује. Асанж би по томе могао да буде гоњен само ако се утврди да је подстрекавао или на други начин саучествовао у прибављању тајног дипломатског архива, што изгледа мало вероватно. Засад се као једини кривац за то види војник Бредли Менинг, који у притвору чека да му се суди.

Власти губе битку у јавном мњењу и због потеза којима, уместо да спрече, штету само је повећавају. Међу такве се сврставају забране свим државним службеницима да читају оно што чита цео свет, као и упозорења студентима да ће читање обелодањених поверљивих материјала нашкодити њиховој будућој каријери.

Најдаље је отишла команда ваздухопловних снага, која је на својим компјутерским мрежама персоналу блокирала приступ „Њујорк тајмсу” и још 25 медијских организација, домаћим и страним. „Приступ ускраћен, коришћење Интернета се евидентира и посматра”, појављује се на екрану, како је то, међу првима, изнео „Волстрит џорнал”.

Милан Мишић


објављено: 21.12.2010.

Vikiliks otkriva: Jeremić pokraden, prelazi u SNS »
http://www.njuz.net/vikiliks-otkriva-jeremic-pokraden-prelazi-u-sns/

EU zahteva da Srbija zabrani čučavce
http://www.njuz.net/eu-zahteva-da-srbija-zabrani-cucavce-sirom-zemlje-nemiri/

Vikiliks: Britanska vlada trenirala vodove smrti u Bangladešu
M. Milikšić | 22. 12. 2010. - 19:10h

DAKA - Vlada Velike Britanije obučavala je elitne policijske snage u Bangladešu, optužene za ubistva bez suđenja i povredu ljudskih prava, pokazuju tajna dokumenta objavljena na "Vikiliksu".

Britanske vlasti trenirale su članove paramilitarne grupe Batljon brze akcije (RAB), učeći ih "tehnikama istražnog ispitivanja" i "pravilima angažmana", naveo je u poruci američki ambasador u Daki Džejms Morijarti.


U depeši iz maja 2009. godine Morijarti je napisao: "Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije propratili su trening sa ciljem da RAB postane transparentnija, odgovornija i da poštuje ljudska prava".


Uprkos svemu, RAB, koji je ustanovljen 2004, postao je najuglednija policijska jedinica Bangladeša, istakao je Morijarti, dodajući da su nevladine organizacije, mediji i građanska društva izvestili tim za procenu da su članovi RAB-a nezakonito koristili snage kako bi eliminisali svoje mete.


"Britanci su obučavali RAB 18 meseci, učeći ih tehnikama istražnog ispitivanja i pravilima angažmana. Oni su rekli da je trening bio široko primenjen u RAB-u i da procenjuju efektivnost", naveo je ambasador.


Dokumenta objavljena na "Vikiliksu" takođe otkrivaju da je britanska policija trenirala članove RAB kako da odgovore na optužbe za zloupotrebe ljudskih prava.


Nacionalna agencija za unapređenje policije (NPIA) navela je da je obezbedila policijske kurseve za RAB.


Dva policajca teritorijalne službe Vest Mersija organizovali su dva kursa upravljanja scenom zločina za bangladešku policiju i RAB, dok su jedan stručni saradnik i policajac iz teritorijalne službe Hambersajd vodili dvonedeljni kurs osnovne istrage za RAB.


Američke vlasti su bile ograničene zakonom što se tiče obuke, zbog prošlosti RAB-a koja uključuje izveštaje o zlostavljanjima i pogrešnom predstavljaju ubistava tokom sukoba, navedeno je u depeši.

Wikileaks специјал
Асанж очекује изручење Америци

ЛОНДОН - Оснивач Викиликса Џулијан Асанж је у разговору за британски Гардијан рекао да очекује изручење Америци и да уколико до тога дође постоји „велика вероватноћа” да буде убијен под нејасним околностима.

Како данас преноси Би-Би-Си, Гардијан напомиње да за сада нема назнака да се Американци спремају да затраже његово изручење.

Асанж сматра да Обамина администрација покушава да постигне нагодбу са америчким обавештајцем Брадлијем Манингом, који је у затвору у Америци под сумњом да је Викиликсу доставио поверљиве депеше.

Оснивач Викиликса очекује да ће уколико дође до нагодбе с Манингом, у Америци формално бити оптужен као његов саучесник и да би Вашингтон тада могао да тражи изручење.

Асанж каже и да би у том случају његова судбина била у рукама британског премијера Дејвида Камерона, али сматра да би пред Камероном била тешка одлука јер Викиликс ужива велику подршку грађана.

Асанж додаје да се, за сваки случај, ментално припрема за могућност да заврши у америчком затвору и напомиње да би, ако буде изручен, врло лако могао да буде убијен под мистериозним околностима.
Бета
објављено: 24.12.2010.

Ирану треба 12 минута да изведе напад на Израел

ТЕЛ АВИВ - Начелник израелског Генералштаба Габи Ашкенази рекао је 2009. године да би Израел имао на располагању само 10 до 12 минута од упозорења у случају иранског ракетног напада, судећи по америчким депешама до којих је дошла група Викиликс.

У депеши послатој из америчке амбасаде у Тел Авиву се наводи да је генерал пуковник Ашкенази рекао америчкој делегацији, предвођеној конгресменом из Мисурија Ајком Скелтоном, да Иран поседује око 300 ракета типа „шихаб” које могу да погоде Израел у кратком року, да се заправо ради о минутама, што тој земљи оставља врло мало времена да се припреми за ефективну одбрану.

Међутим, упркос опасности коју Иран представља за Израел у депеши се наводи да Ашкенази више брине о бербеним способностима непријатеља који је ближе Израелу, посебно Хамаса који контролише појас Газе, на западној граници и либанског Хезболаха, на северу.

Ашкеназијеве процене објавио је норвешки лист „Афтенпостен” који има приступ свим депешама послатим из америчке амбасаде, а које су процуриле преко Викиликса. Он је такође рекао америчкој делегацији да се Израел припрема за велики рат против Хамаса или Хезболаха.

„Припремам израелску армију за рат великог обима, јер је лакше прећи на мању операцију, него обрнуто. Ракетна претња Израелу је озбиљнија него икада. Зато Израел толико наглашава ракетну одбрану,„ рекао је шеф израелске армије.

Он је изразио уверење да Хезболах поседује 40.000 ракета док су амерички званичници сматрали да их је чак 10.000 више. „Хамас ће имати могућност да бомбардује Тел Авив, с највећом концентрацијом становништва”, рекао је наводно Ашкенази.

Он је новембра 2009. године предвидео још већи број жртава у оквиру могућег рата иако је око 1.400 Палестинаца, укључујући многе цивиле погинуло у тронедељној израелској офанзиви на појас Газе, започетој крајем 2008. године. Такође је рекао да Израел неће прихватити никаква ограничења у рату у насељеним подручјима.
Танјуг
објављено: 03.01.2011.

Afera "Vikiliks"
Banka Amerike priprema odbranu od Vikiliksa
N. B. | 04. 01. 2011. - 00:02h

LOS ANĐELES - Banka Amerike je, suočena sa pretnjama sajta Vikiliks da će objaviti informacije koje svedoče o korumpiranosti jedne od američkih banaka, formirala komisiju koja pokušava da ustanovi odakle bi mogle da cure informacije.

Brus Tompson, šef službe za borbu protiv rizika, naložio je komisiji od 15 do 20 ljudi da tim povodom prouče na hiljade unutrašnjih dokumenata.

Izbor kompromitujućih dokumenata bio je, kako se spekuliše, kompjuter jednog od rukovodilaca banke. Zato sada Banka Amerike pokušava da ustanovi da li je neko od šefova gubio svoj kompjuter ili je neko spolja prodro u bazu podataka banke. Tompson je takođe zatražio pomoć od niza kompanija u jačanju mera bezbednosti i konsultacijama o pravnim pitanjima.

Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, ranije je najavio da će objaviti dokumenta o aktivnostima jedne od najvećih banaka u SAD koja će, kaže, demaskirati “eko-sistem korupcije”.

Jedna od opcija jeste i da je Asanž dokumenta dobio od državnih organa koji kontrolišu Banku Amerike, kojima je ona dostavljala podatke radi provere zakonitosti procedure kupovine kompanije Meril Linč 2009-2010. Dokumenti su mogli da procure i prilikom razmatranja ugovora o kupovini kompanije “Katrivajd fajnenšel” koja se bavi hipotekarnim zajmovima za kupovinom nekretnina. S druge strane, kontrolne institucije ističu da informacije iz banke nisu dobijale na hard disku.

WikiLeaks će tek uzdrmati svet
Panika u Bank of America

Planetarna bura koju je plasiranjem američkih tajnih diplomatskih izveštaja izazvao WikiLeaks spada u red istraživačkog novinarstva koje, pored “senzacionalnih” otkrića, razotkriva naše i tuđe licemerje. Kao da je bio potreban Džulijen Asanž da bismo razaznali užase konc-logora Gvantanamo, teror nad civilima u Iraku, autoritarnost prijateljskog azerbejdžanskog režima, američke špijunske aktivnosti usmerene na osoblje Ujedinjenih nacija. Prava oluja, međutim, tek predstoji i mogla bi uzdrmati temelje na kojima počiva globalna piramidalna ekonomija

Niti je WikiLeaks obelodanio najskandaloznije komponente savremene civilizacije, niti je američka administracija preduzela sve mere da zaustavi Džulijena Asanža, vesnika informacionog trijumfa običnih ljudi nad aparatima prinude i iznude. Naprotiv, čini se kao da su sve objavljene diplomatske depeše o državnim terorima i ostalim međudržavnim političkim perverzijama, samo uvod u period koji će uzdrmati Volstrit i ostatak finansijskog sveta. Pred kraj 2010, tvorac WikiLeaks-a je u intervjuu za The Times najavio objavljivanje dokumenata koji će “prevrnuti naopačke Bank of America”, tvrdeći da je u posedu silnih dokumenata koji će izazvati niz ostavki u jednoj od retkih preostalih finansijskih institucija od početka hipotekarne krize i pucanja kreditnih balona.

Za preplašene investitore koji se već tri godine štrecaju na svaki politički mig, na svaku izjavu nedoraslih evropskih aparatčika, na svaku odluku međunarodnih i lokalnih finansijskih institucija, čak i na glasine koje stalno kruže berzanskim salama, podaci o “savesnom poslovanju” Bank of America mogli bi izazvati konačnu paniku i novi, temeljni, sunovrat svetskih indeksa. Filosofija beskonačnog profita, pokazalo se, mnogo je osetljivija na raskrinkavanje sumnjivih paketa berzanskih akcija i njihovih finansijskih derivata, nego na mučenje sedamnaestogodišnjaka u Gvantanamu ili detoniranje njihovih vršnjaka u Bagdadu.

Suočena sa Asanžovom pretnjom da će tajni i kompromitujući podaci o koruptivnom poslovanju biti objavljeni “početkom 2011. godine”, uspaničena Bank of America je pokrenula sve mehanizme odbrane. Međutim, umesto da se fokusira na eventualne manjkavosti u poslovanju i pronalaženje korumpiranih karika finansijskog sistema, komisija banke predvođena Brusom Tompsonom počela je da sprovodi internu istragu sa ciljem da ustanovi odakle cure informacije. Proveravaju se kompjuteri rukovodećeg kadra, sumnjive sekretarice, serviseri opreme, elektronska pošta zaposlenih, mogući hakerski upadi... Dakle, sve što bi moglo da ukaže na izvor, a ne na suštinu problema, na “Dafiment koncept” koji propada svaki put kada se pojavi klijent (čitaj: “kelner”) i kaže: “da vidimo šta smo imali.”

Sudeći po istrazi sračunatoj da zastraši i zataška, Brus Tompson se može uzdati samo u pretpostavku da je Džulijen Asanž blefirao kada je u pitanju Bank of America i pet gigabajta podataka (323.900 stranica u Microsoft Word-u). Podaci koji svakodnevno “cure”, međutim, svojom autentičnošću i upadljivim izostankom makar jednog demantija, daju sve veći kredibilitet WikiLeaks-u. Korporativna Amerika i ostatak sveta, sa zebnjom iščekuju razvoj događaja u Bank of America, najvećoj finansijskoj instituciji u SAD, koja servisira visokorizične hipotekarne kredite u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara.

САД траже податке о Викиликсу од друштвене мреже Твитер
Амерички званичници издали су судски налог у коме се од друштвене мреже Твитер тражи да им да расположиве податке о оснивачу интернет сајта Виликиликс и још неколико људи повезаних са тим сајтом, саопштено је из Викиликса.

Викиликс је навео да су амерички истражитељи отишли у седиште Твитера у Сан Франциску да траже да им се предају приватне поруке, контакт информације и други лични детаљи оснивача Викиликса Џулијана Асанжа и других особа које подржавају тај сајт специјализован за откривање тајних докумената.

Поред Асанжа у налогу се помиње амерички војник Бредли Менинг који је осумњичен да је поједина документа доставио Викиликсу, као и Бригита Јонсдотир, посланица исландског параламента која је раније сарађивала са сајтом.

Сједињене Државе такође траже детаље о холандском хакеру Ропу Гонгријпу и америчком програмеру Џејкобу Еплбауму, који су раније радили са Викиликсом.

Асанж је рекао да ће се борити против налога за предају информација, а исландска посланица Јонсдотир рекла је да нема намеру да својевољно преда податке.

Викиликс је изразио сумњу да су друге компаније као што су Фејсбук и Гугл добиле сличне налоге.

Према копији судског налога датираног од 14. децембра наводи се да су информације потребне због текуће кривичне истраге и налаже се компанији Твитер да не открије Асанжу или другима постојање таквог налога.

Викиликс је навео да је налог отпечаћен „захваљујући правној акцији Твитера”.

Твитер није желео да коментарише саопштење Викиликса, али је саопштио да је политика компаније Твитер да обавести своје кориснике, када је то могуће, о захтевима владе.

Амерички званичници су бесни на Викиликс зато што је објавио десетине хиљада тајних америчких војних докумената о ратовима у Ираку и Авганистану, а посебно због објављивања хиљада америчких поверљивих дипломатских депеша крајем 2010. године.

Викиликс је навео да ти налози америчких власти доказују да се против њега и његовог особља у САД води истрага о шпијунажи.


Бета-АП
објављено: 08.01.2011

Ovo će na kraju izgledati kao mitska borba između dobra i zla, ljudskih prava i totalitarizma, slobode i ropstva...

Асанж: Убрзаћемо објављивање поверљивих докумената

ЛОНДОН – Оснивач веб сајта "Викиликс" Џулијан Асанж изјавио је данас да ће његов сајт убрзати објављивање тајних докумената, док се он бори против изручивања Шведској, а његови адвокати тврде да би после изручења могао доспети у злогласни амерички затвор Гвантанамо или у САД чак бити осуђен на смрт.

"Ми ћемо убрзати објављивање докумената преко наших партнерских новина широм света - великих и малих листова и неких организација за људска права", поручио је Асанж испред суда у Лондону, где је данас кратко саслушан, док ће главни претрес о изручењу бити одржан 7. и 8. фебруара. Асанжови браниоци тврде да постоји велики ризик да ће САД, ако га Велика Британија изручи Шведској, тражити његово изручење или чак незакониту предају САД, где ће можда бити пребачен у Гвантанамо или неки други затвор.

Његов тим бранилаца, са Џефријем Робертсоном на челу, такође каже да постоји ризик да он у САД буде осуђен на смртну казну, наводи АП.

Иако многи правни стручњаци сматрају да је такав сценарио прилично нереалан, Асанжова одбрана намерава да га искористи за судски претрес следећег месеца у Лондону.

Шведска тражи изручење аустралијског компјутерског стручњака због тога што су га две Швеђанке оптужиле за силовање, а амерички званичници такође покушавају да подигну оптужницу против "Викиликса", који је објавио велики део поверљиве америчке дипломатске преписке и тајних америчких војних досјеа о ратовима у Ираку и Авганистану.

Асанжови адвокати покушавају да повежу ова два случаја, тврдећи да је шведско тужилаштво политички мотивисано у својим поступцима, што Шведска оштро демантује.

Асанж (39) је ухапшен прошлог месеца због наводног силовања и сексуалног узнемиравања две жене које је упознао прошлог лета на путовању у Шведској, подсећа АП.

Он је пуштен из затвора уз кауцију и налази се у кућном притвору у вили једног од својих присталица у источној Енглеској.

Асанж у Шведској још није оптужен, а његово изручивање је затражено због испитивања.
Танјуг
објављено: 11.01.2011

Bankar dao nove podatke "Vikiliksu"
Tanjug | 17. januar 2011. 17:02

LONDON - Bivši švajcarski privatni bankar Rudolf Elmer ustupio je podatke o 2.000 vlasnika ofšor bankarskih računa osnivaču veb sajta "Vikiliks" Džulijanu Asanžu na konferenciji za novinare, održanoj u ponedeljak u Londonu.

Elmer je bivši direktor filijale privatne švajcarske banke "Julijus Ber" na Kajmanskim ostrvima, koji je 2002. otpušten. U Švajcarskoj u sredu počinje sudski proces protiv njega zbog kršenja pravila te banke o tajnosti podataka.

On je Asanžu predao pomenute podatke na konferenciji za novinare u jednom medija centru u Londonu, javio je Rojters.

"Elmer je očigledno dobronamerni 'cinkaroš'. Mi imamo neku vrstu dužnosti da ga podržimo u tome", izjavio je Asanž, čiji se veb sajt bavi objavljivanjem tajnih izveštaja i snimaka.

Elmer, koji je na Kajmanskim ostrvima radio osam godina, kazao je da zna kako sistem radi, da je to štetno i da želi da edukuje društvo.

"Vikiliks" će pregledati podatke pre nego što ih objavi. Taj posao će, zajedno sa njim, obaviti medijske organizacije i drugi partneri. Čitav proces trajaće najmanje dve sedmice, najavio je Asanž.

Elmer tvrdi da ovim želi da skrene pažnju na ofšor finansijske zloupotrebe i da promoviše "Vikiliks" kao mehanizam za objavljivanje tajnih informacija.

"Julius Ber", međutim, tvrdi da su Elmerovi motivi drugačije prirode.

"Pošto njegovi zahtevi za odštetu, uključujući finansijsku, zbog otpuštanja nisu mogli biti ispunjeni, Elmer je 2004. pokrenuo ličnu kampanju zastrašivanja i osvete kompaniji", navedeno je u saopštenju te banke.

Cilj njegovih aktivnosti je da diskredituje banku i njene klijente u očima javnosti, poručio je "Julius Ber".

Mi, obični ljudi, koji nemamo direktan pristup bitnim informacijama, možemo samo da nagađamo šta se stvarno dešava "iza scene".

Postoji bezbroj scenarija, a mnogi od njih su u stilu raznih teorija zavere.

Evo npr. jedna mogućnost:
Ameri moraju da uteraju više love u svoj jaaaako deficitaran budžet, pa rešili da suze manevarski prostor za of-šor muvane. U tu svrhu koriste "otpisane" tipove poput ovih, Elmera i Asanža, a možda su ih i sami podmetnuli da preko njih plasiraju ono što im odgovara.
Neobaveštena masa, suočena s bujicom podataka i dokaza o mnogobrojnim muvanama, počinje da kuka preko "nezavisnih medija": kuku-lele, šta se to radi, pa tome mora da se stane na kraj, i sve u tom fazonu. I tako, "spasioci" sistema vrednosti i reda na planeti, dobiju alibi i ovlašćenja da počnu da uvrću, zavrću i prevrću kako njima odgovara.

Uostalom, prisetite se kako su dobijali "alibije" i "ovlašćenja" da napadaju i bombarduju druge zemlje (među njima i našu), da značajno pooštre mere bezbednosti na račun smanjenja privatnosti sopstvenih stanovnika (o strancima da i ne govorimo), itd. A i švajcarske banke (ne samo jedna manja privatna), nedavno su morale da popuste pod pritiskom Amera i da im odaju svoje poslovne tajne o klijentima, ne bi li Ameri postali efikasniji u uterivanju poreza i ko zna čega još.

Utorak, 18. Januar, 2011.
Rudolf Elmer, bankar iz Švajcarske, predaće Asanžovom portalu dva kompakt diska s podacima o privatnicima koji su vlasnici of-šor kompanija

LONDON - Počinje noćna mora za finansijske moćnike!
Pravi horor vlada u glavama vlasnika of-šor kompanija i računa koji su otvoreni u poreskim rajskim predelima. Znate već, to su ona ostrva koja se nalaze daleko i koja ne možete tako lako da pronađete na mapi.

Rudolf Elmer, nekadašnji privatni bankar iz Švajcarske, i Džek Blum, nekadašnji istražitelj američkog Kongresa koji je advokat „tastera“, treba da na konferenciji za novinare predaju Vikiliksu dva kompakt diska s podacima o 2.000 privatnika koji su svoj novac prebacili u ovaj poreski raj.

Elmeru u sredu u Švajcarskoj počinje suđenje za otkrivanje bankarske tajne. On je sve do otkaza pre deset godina vodio poslovnicu banke Džulijus Ber na Kajmanskim ostrvima.

Organizatori veruju da će se na konferenciji pojaviti i osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, mada je to malo verovatno zbog režima kućnog pritvora u kom se on nalazi do februara.

- Najvažnije je upoznati društvo sa zloupotrebama koje se čine u poslovanju of-šor kompanija i o načinu njihovog rada. Vikiliks je možda jedino sredstvo putem kog mogu društvu da prenesem poruku o bankama i bankarstvu, bankovnoj tajni i šteti koja se čini društvu kada tajna služi za utaju poreza, pranje novca i korupciju - rekao je Elmer.

(A. B.)

Hoce li biti nasih.......??????

Новчана казна банкару који је уступио податке „Викиликсу”

Швајцарски регионални суд осудио је данас бившег швајцарског банкара Рудолфа Елмера, који је „Викиликсу” уступио податке о 2.000 власника оф-шор банкарских рачуна, за одавање поверљивих информација и изнуђивање.

Међутим, Елмер неће бити притворен, већ само треба да плати казну од око 7.500 долара, док је оптужба тражила да буде осуђен на затворску казну од осам месеци уз новчану казну од око 2.000 долара, јавио је Ројтерс.

Елмер је признао да је послао поверљиве банкарске податке пореским властима, медијима и касније „Викиликсу”, али је негирао да је уцењивао и претио бомбом руководству швајцарске банке „Јулијус Бер” у којој је радио до 2002. године.

Бивши швајцарски банкар је, такође, негирао да је икада узимао новчану надокнаду за тајне податке.

Елмер је раније рекао да је овим својим поступцима желео да се освети банци и да скрене пажњу друштва на оф-шор финансијске злоупотребе, док „Јулијус Бер” сматра да су његови мотиви били да дискредитује банку и њене клијенте у очима јавности пошто његови захтеви за одштету због отпуштања нису могли да буду испуњени.

Управник затвора у Схевенингену информисао САД о Милошевићу

ХАГ – Шеф притворске јединице Међународног кривичног суда за бившу Југославију Тим Мекфаден, информисао је званичнике амбасаде САД у Хагу о здравственом стању, дневном режиму, правним и финансијским пословима и контактима ван Трибунала бившег српског председника Слободана Милошевића током његовог боравка у затвору у Схевенингену.

Како пише у дипломатској депеши од 12. новембра 2003, коју је на свом сајту објавио Викиликс, Мекфаден је виђао Милошевића и с њим разговарао „чешће него ико други”, наглашавајући да бивши српски председник није особа која радо своје мисли дели са другима.

Према његовим речима, Милошевић је имао озбиљне срчане проблеме који нису благовремено лечени, али истовремено, како је тврдио Мекфаден, није боловао од дијабетеса или, у најмању руку, од депресије. Он је додао да историја Милошевићевих срчаних проблема датира од времена много пре његовог доласка у Хаг.

Управник затвора у Схевенингену је навео да је Милошевића немогућност да виђа супругу, сина, ћерку, снају и унука чинила „суштински несрећним”, али је према речима Мекфадена, српски председник био преокупиран послом, што га је држало подаље од депресије.

Он је бившег српског председника описао као самоувереног човека, који успева уз помоћ своје жене Мирјане Марковић да организује читаву мрежу правних и политичких контаката, као и да преко правних саветника у Београду успешно води своју Социјалистичку партију Србије (СПС).

Милошевић је, како је рекао Мекфаден, са женом имао „изузетан однос” и могао је да манипулише нацијом, али не и супругом, која је „по свему судећи имала велики утицај на њега”.

Како је навео управник затвора у Схевенингену, Мира Марковић, с којом је Милошевић свако јутро разговарао телефоном, била је извор информација, утехе, мотивације и стратегије за Милошевића, који се веома ослањао на њу.

Када је Милошевићев крвни притисак веома скочио у септембру 2003, званичници у Схевенингену су разматрали како да смање ниво његовог стреса и „учине га срећним”, рекао је Мекфаден који је предложио да се пронађе начин како би Мира Марковић из Русије била доведена у Хаг „са одређеним имунитетом како не би била ухапшена”.

Трибунал је, међутим, проценио да би то било немогуће, а и сам Мекфаден је оценио да би сусрет двоје супружника ипак могао да представља додатан ризик по Милошевићево здравље „јер је Мира Марковић могла да буде веома хировита особа”.

Са друге стране, Мекфаден је америчким званичнима рекао да су спекулације о Милошевићевом финансијском стању прецењене, јер је било потребно да се унутар редова његове странке покрене кампања за прикупљање новца за плаћање сарадника и путовања његових адвоката.

Према речима Мекфадена, после убиства бившег српског премијера Зорана Ђинђића у пролеће 2003. Милошевихева финансијска ситуација се погоршала, те пет месеци није плаћао особље у својој резиденцији у Београду, нити је неко време могао да финансира авионске карте за своје београдске саветнике.

Када се ради о правним саветницима Милошевића, Мекфаден је навео да је српски председник веровао да је „окружен будалама” и у судници и ван ње, док је према такозваним пријатељима суда „гајио наклоност”.

Мекфаден је српског председника описао и као особу са скоро фотографским памћењем, истакавши да „никада није срео човека са таквом меморијом”.

Иако је задржао своју „нарцисоидност” и у притвору, Милошевић је, према Мекфаденовим речима, за разлику од других притвореника који су се стално жалили, био кооперативан и увек је прихватао Мекфаденове одлуке, често одговарајући „бар сам покушао”.

Што се тиче његове свакодневнице, она је варирала од тога да ли иде на суђење, које је било предвиђено три дана недељно, или не.

У слободно време, по речима управника притвора у Схевенингену, Милошевић је волео да чита, и био је „алав читач, нарочито ђубрета и лаких трилера попут (Џон) Гришамових” или је слушао дискове Френка Синатре.

У оквиру притворске јединице, Милошевића су веома волели и поштовали остали затвореници. Многи од њих су чак надгледали његово здравље и охрабривали га да поведе рачуна о исхрани, навео је Мекфаден.
Бета
објављено: 23/01/2011

Vikiliks: Istina o poslednjim Miloševićevim danima
VIKILIKS: MILOŠEVIĆ UMRO ŽEDAN MIRE I VINA

Nedelja, 23. Januar, 2011.| Autor: Jelena Jovanović
Poslednja Slobina želja, da posle popodnevne dremke dobije čašu crnog vina, nikada se nije ostvarila, ali mu je bilo dopušteno da mu jutra počinju s Mirinim glasom

BEOGRAD - Sloba je svakog jutra telefonirao Miri, a svakog dana je tražio po čašicu crnog vina!
O ovoj nepoznatoj sklonosti pokojnog predsednika Srbije i SRJ, ali i njegovoj patološkoj ljubavi prema supruzi Miri Marković, u svojim izveštajima pisao je Tim Mekfeden, iskusni upravnik irskih zatvora i šef pritvorske jedinice Haškog tribunala u Sheveningenu. Taj čovek je jedini imao potpuni pogled na život Slobodana Miloševića otkako je ovaj kročio na holandsko tlo u junu 2001. godine.

U poverljivom izveštaju, koji je objavio Vikiliks, a Kurir ekskluzivno preneo, Mekfeden se osvrnuo i na odnos supružničkog para Milošević-Marković. Njihovu povezanost nazvao je izvanrednom.

- Ona je njemu bila izvor informacija, udobnosti, motivacije, i on se mnogo oslanjao na njene smernice. Kada bi ga Mira pritisla da uradi nešto što nije hteo, retko se direktno suprotstavljao. Milošević bi mogao manipulisati narodom, ali je imao poteškoća da „upravlja“ svojom suprugom, koja je na njega imala veliki uticaj. Kad nije poslušao savet supruge, ona, ipak, nije govorila kako bi loš ishod mogao da bude izbegnut da ju je slušao - navodi Mekfeden.

Miloševićevi zdravstveni problemi uglavnom su se svodili na kuburenje s povišenim krvnim pritiskom, iako je bilo sumnji da ima i dijabetes:
- Za to nije bilo dokaza jer su vrednosti šećera u njegovoj krvi bile normalne, kao i holesterol i lipidi. Njegova težina je bila stabilna pošto je izgubio 12 kilograma otkako je došao u Hag. Nisam primetio da puši mnogo; u jednom razgovoru, tvrdio je da nije pušio četiri dana i da nema želju da to učini. Jedini zahtev Miloševića bio je da dobije čašu crnog vina, ali alkohol je strogo zabranjen u pritvorskoj jedinici.

Dešavalo se, prema svedočenju Mekfedena, da lekari danima ne mogu da svedu Miloševićev pritisak na normalu:
- Kad je tokom septembra dobio ozbiljne probleme s pritiskom, njegovo stanje je alarmiralo ceo Tribunal i nateralo Sekretarijat da razmotri kako da mu smanje stres i učine ga srećnim. Predložio sam da se pronađe način da Miru dovedu u Hag iz Rusije, da joj prethodno obezbede neki imunitet od hapšenja. Verovao sam da bi njeno društvo pomoglo smanjenju Miloševićevog stresa, a možda i krvnog pritiska. Mada sam bio svestan koliko to može biti rizično, jer ona može da bude veoma nestalna osoba.

Mekfeden je imao prilike da vidi i Miloševićev zdravstveni karton iz bivše Jugoslavije:
- Tokom prošlog leta desio se niz stvari koje su uticale da Milošević bude izložen pojačanom stresu i prekomernom umoru. Njegov dijastolni krvni pritisak (donji) stalno je bio iznad 120. Uprkos visokim dozama šest lekova koje je primao, njegov pritisak je i dalje bio opasno povišen, sve dok raspored suđenja nije smanjen na tri dana nedeljno - navodi Mekfeden, dodajući da je, uprkos blagom oštećenju srca, EKG nalaz uvek bio uredan.

Kako je rekao, Milošević je odbio samo dve lekarske preporuke: da uzima sedative kako bi snizio pritisak i da se podvrgne ispitivanju kako bi se pronašao uzrok njegove hipertenzije.
- Nije hteo ni sam da ode kod psihijatra, ali je učestvovao u grupnim seansama sa zatvorenicima s njegovog sprata.

Kurir je pokušao da kontaktira i sa Mirom Marković, ali ona nije odgovarala na naše pozive.

Za telefon 75 evra!

Mesečno je izdvajao 75 evra za korišćenje telefona, dok je s pravnim saradnicima mogao da priča besplatno sa specijalnih telefona iz pritvorske jedinice.


Nije depresivan, samo se inati

Mekfeden je tvrdio da Milošević ne pati od depresije, već samo prkosi tokom procesa:
- To što ne može da vidi svog sina, ćerku, snaju, suprugu i unuka, a posebno poslednje dvoje, kod njega izaziva veliko neraspoloženje. Mada, Milošević ovde ima posao koji ga preokupira, tako da on očigledno nije sklon depresiji.


Tamničar IRA čuvao Slobu

Mekfeden, koga je jedan od službenika MKSJ opisao kao „najboljeg od najboljih“, bio je u jedinstvenoj poziciji jer je mogao da opiše Miloševićeve pritvorske dane, pošto ga je viđao svakodnevno. On je imao pristup nadziranim telefonskim razgovorima Miloševića, njegovim posetama, kao i izveštajima lekara koji su ga pregledali. Mekfeden ima dugogodišnje iskustvo u čuvanju teških zatvorenika, poput velikog broja pripadnika Irske republikanske armije. Jedan zvaničnik Tribunala pritvorenike u Sheveningenu opisao je kao male mace u odnosu na one s kojima je Mekfaden radio u Britaniji.


Čitao šund, slušao Sinatru

Miloševićeva rutina je varirala u zavisnosti od toga da li sud zaseda.
- Tada se budio u sedam časova, a već oko 7.30 obavezno je telefonirao ženi. U sudnici je provodio od devet do 14 časova. Po povratku u pritvorsku jedinicu je ručao i posle toga se po ceo sat šetao, bez obzira na to da li napolu sija sunce ili pada kiša ili grad. Sastajao se s pravnim savetnicima i pripremao za sledeće pojavljivanje pred sudom. Uveče je obično čitao knjige. Bio je strastveni čitalac, posebno šund literature kakvi su Grišamovi trileri, koje je voleo da čita u originalu, na engleskom jeziku. Kad nema suđenja, spavao je duže, ponekad do 10 sati, prisustvovao je kreativnim časovima, po podne je dremao, slušao Sinatrine diskove i gledao prokrijumčarene DVD-jeve.


Bankar propao finansijski

Mekfeden svedoči i o osiromašenju Miloševića, koji je tokom karijere radio i kao bankar:
- Finansijski položaj mu se znatno pogoršao od proleća (ubrzo nakon atentata na Zorana Đinđića 2003.). Pet meseci je kasnio s isplatom osoblja u svom domaćinstvu u Beogradu i u tom periodu nije bio u mogućnosti da plati avionske karte svojim savetnicima iz Beograda. Konačno, stanje se pogoršalo u tolikoj meri da je SPS bio prinuđen da podigne novac u njegovo ime. Prognoze Tribunala su bile da će imati još veće finansijske brige.


Pamtio ko slon

Mekfeden je u tom izveštaju tvrdio da Milošević ima gotovo fotografsko pamćenje i da „nikada nije sreo čoveka s takvom memorijom“.
- Memorija mu se nije pogoršavala, kao ni neke druge mentalne sposobnosti. On je i dalje narcisoidna ličnost, kao kad je stigao u Hag. S druge strane, za razliku od drugih pritvorenika, koji se stalno žale, Milošević je kooperativan i uvek prihvata moje odluke. Štaviše, Milošević čvrsto veruje u sopstvene moći i misli da pobeđuje u sudnici, a taj stav pojačava njegovo trenutno stabilno zdravlje.

Asanž: Nadamo se da će uskoro 60 medija objavljivati depeše

Vikiliks se nada da će u naredna tri meseca uspeti da pridobije ukupno oko 60 medijskih organizacija koje bi objavljivale poverljive američke diplomatske depeše, rekao je danas u intervjuu za agenciju AP njegov osnivač Džulijan Asanž
Asanž je naveo da Vikiliks već sarađuje sa oko 20 medijskih partnera, među kojima su i veliki listovi, poput američkog Njujork tajmsa (The New York Times) i britanskog Gardijana (The Guardian), koji su mu pružali podršku od samog početka objavljivanja depeša, krajem novembra 2010. "Borimo se da maksimalno plasiramo materijale koje posedujemo", rekao je osnivač Vikiliksa u telefonskom intervjuu za AP, u kome je otkrio svoju medijsku strategiju.
Vikiliks je do sada objavio 2.658 diplomatskih depeša na svom vebsajtu, što je nešto više od jedan odsto od 251.287 poverljivih američkih dokumenata, koje tvrdi da ima u svom posedu.
Asanž je naveo da britanski Tajms (The Times) i Gardijan (The Guardian), španski Pais (El Pais), francuski Mond (Le Mond) i nemački Špigel (Der Spiegel) još uvek treba da "prođu kroz" sve depeše, iako nije precizirao koliko je još dokumenata ostalo nepročitano.
Visoki američki zvaničnici optužili su Vikiliks za bezobzirnost kada se radi o načinu na koji objavljuje dokumenta, ali je Asanž naveo, uz nekoliko izuzetaka, da je zadovoljan kako je taj proces tekao do sada.
Asanž, koji se trenutno nalazi na uslovnoj slobodi u Britaniji i čeka ročište o izručenju Švedskoj zbog otpužbi za seksualno maltretiranje dve žene u toj zemlji, ranije je izrazio nezadovoljstvo zbog sporosti u procesu objavljivanja diplomatskih depeša.
On je ocenio da će objavljivanie depeša koje se tiču određenih zemalja u biranim lokalnim medijima uticati da one izađu u javnost brže nego do sada.
Asanž je pojasnio da se to može postići tako što bi se u zemlji u kojoj su konzervativci na vlasti depeše davale na objavljivanje levičarskim listovima, i obrnuto.
Osnivač Vikiliksa je rekao da su svi novi mediji koji će objavljivati tajna diplomatska dokumenta prihvatili ista pravila koja su prvobitno dogovorena sa Tajmsom i drugim listovima.
Od listova je traženo da uklone potencijalno opasna imena ili tajne koje bi mogle da ugroze živote ljudi, a potom tako obrađene depeše proslede Vikiliksu, koji zauzvrat usklađuje vreme njihovog objavljivanja sa novinskim člancima.

„Vikiliks” objavljuje tajne „Stratfora”

Nekada veoma omiljena "ekspertska agencija" za geopolitičke analize u Srbiji, koje su citirale pre svega Nevladine agencije ali i "Politika" i druge novine od strane Vikiliksa proglašena za privatnu špijunsku agenciju sa vezama u CIA i sa istim metodama!

Stratfor, firma iz Texasa je razvila mrežu saradnika i informanata radi geo-političke analize baš onako kako to rade CIA, BND ili KGB primenjujući metode najboljih špiunski agentura.
Oko 300.000 pretplatnika (njihove analize nisu bile besplatne) se nadalo da dodje do exkluzivnih i nezavisnih analiza (tako su se i reklamirali ) a Stratfor je radio u senci Cije zastupajući američke interese!

Evo, vidim da se Blic usudio da objavi jednu kratku i neutralnu vest o tome
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/309316/Stratfor-osudio-objavljivanje-mejlova-na-Vikiliksu

A evo jedne vesti u "Politici" koja se poziva na pomenutu "nezavisnu" agenciju
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/StratforOdnos-Srbije-prema-Kosovu-i-NATO-prepreke-za-EU.lt.html

Sneki ::

Nekada veoma omiljena "ekspertska agencija" za geopolitičke analize u Srbiji, koje su citirale pre svega Nevladine agencije ali i "Politika" i druge novine od strane Vikiliksa proglašena za privatnu špijunsku agenciju sa vezama u CIA i sa istim metodama!

Stratfor nikada nije krio da su ga osnovali, vode i u njemu rade ex-CIA i drugih agencija saradnici - a zna se: jednom agent - uvek agent. Najkraće, Stratfor je neka vrsta komercijalnog sektora CIA, gde za pare možete da naručite bilo kakva obaveštenja, analize i/ili procene: od geopolitičkih i strateških do industrijske špijunaze, bilo gde u svetu. Naravno da koriste sve postojeće državno finansirane obaveštajne strukture, po principima "dobre saradnje u obaveštajnoj zajednici".

Analogno Stratforu postoji i "Blackwater", dakle privatna vojska, takođe od ex-generala i oficira USA, koji su ustvari, glavni nosioci "posla" (contractors) u Iraku, Avganistanu i dr. I njih, ako imate dovoljno para, možete da angažujete za bilo šta, bilo gde.

Ono što jeste zastrašujuće, da uz dovoljno para možete napraviti bilo gde, bilo kakvu krizu, uključiv i državni udar uz vojno angažovanje, što je već rađeno u nekim (mnogim) državama Afrike, napr. Uspeh obavljanja naručenog posla garantuju najbolje obučeni i iskusni experti.

Noćas na CNN (il BBC), neki visoki zvaničnik Saudi Arabije izjavi da su spremni da povećaju isporuke nafte kolko treba, u najkraćim rokovima, da bi oborili trend rasta cene nafte - obavešten čovek, jasno mu je šta mož da bidne, ako ne znači.

Modern times.

VAŠINGTON - Američko Ministarstvo pravde zaključilo je da treba odustati od krivičnog gonjenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, jer bi u suprotnom moralo da tuži i američke medije i novinare.

Kako prenose pojedini američki mediji neimenovani zvaničnici ovog ministarstva su potvrdili da formalna odluka još nije doneta, ali su minimalne šanse da Asanž bude optužen da je na Internetu objavio vojna i diplomatska dokumenta koja su imala oznaku tajnosti.

Iako su slične optužnice podignute protiv Edvarda Snoudena i bivšeg američkog vojnika Bredlija Meninga, pravni savetnici ministarstva navode da je ovde u pitanju drugačiji slučaj, pošto Asanž nije bio zaposlen u nekoj američkoj državnoj instituciji, pa zbog toga i ne može da bude optužen za odavanje podataka.

"Kada bi Asanž bio optužen, morali bi da budu optuženi i novinari", objasnio je bivši portparol ministarstva pravde Metju Miler.

U tom slučaju bi se na meti tužilaštva našli i Njujork Tajms, britanski Gardijan i Vašington Post, pošto su ti listovi objavljivali Asanžove Vikiliks podatke. Portparolka Vikiliiksa Kristin Hrafnson rekla je ranije ove nedelje da ta organizacija očekuje zvaničnu i formalnu potvrdu da je američke vlada odustala od gonjenja Asanža.
Međutim, prema pisanju vašingtonskog dnevnika, za sada nije jasno da li će Ministarstvo pravde SAD i formalno saopštiti da zatvara dalju istragu.