WIKILEAKS

Wikileaks специјал
Асанж: Повратак у домовину немогућ

ЛОНДОН – Оснивач веб сајта „Викиликс” Џулијан Асанж изјавио је данас да је његов повратак у Аустралију, земљу чији је држављанин, немогућ и да тамошње Тужилаштво активно сарађује са Сједињеним Америчким Државама на његовом хапшењу.

„Током прошле недеље премијерка (Аустралије) Џулија Гилард и главни тужилац Роберт Меклеланд обзнанили су да не само да је мој повратак у земљу немогућ, већ и да активно раде да помогну влади САД у њеним нападима на мене и наше људе”, написао је Асанж у одговору на питање једног од посетилаца сајта британског „Гардијана”.

На питање да ли ће моћи да победи у „игри” против суперсила, с обзиром да оне контролишу услуге највећих провајдера, као што је то случај са „Амазоном”, који је обуставио пружање услуга „Викиликсу”, Асанж је одговорио да њихов архивски материјал поседује више од 100.000 људи у шифрованој форми, која ће аутоматски бити активирана у случају да се нешто догоди „Викиликсу”.

„Архива поверљивих депеша је и у рукама великог броја медијских организација. Историја ће победити. Свет ће бити унапређен у боље место. Да ли ћемо преживети? То зависи од вас”, казао је Асанж.

Он је написао и да би требало славити извор који је „преузео стварни ризик” да дође до поверљивих докумената које је објавио „Викиликс” преко светских медија.

„Уколико је заиста тачно, како тврди Пентагон, да је млади војник Бредли Менинг иза неких од наших последњих открића, онда је он без сумње неупоредив херој”, казао је Асанж.

Асанж је навео да „Викиликс” у последње четири године рада није довео у опасност живот ниједног човека објављивањем тајних докумената.

На питање једног од посетилаца да ли су и даље доступни резултати претходног рада „Викиликса”, пре последњих објава које су уздрмале свет, Асанж је рекао да се они могу пронаћи на адреси mirror.wikileaks.info и да је преокупација његовог тима у последњих пола године била фокусирана на активност владе САД.

Један од посетилаца цитирао је Тома Фланагана, некадашњег високог саветника канадског премијера Стивена Харпера, који је рекао да би „Асанж требало да буде убијен” и да се „не би осећао несрећно” уколико Аустралијанац нестане.

Асанж је у одговору навео да би Фланаган и остали, уколико су озбиљни у таквим изјавама, морали да буду оптужени због подстрекивања на убиство.

Асанж је рекао и да су он и његове колеге свесни да им је живот угрожен због објављивања поверљивих депеша и да су због тога предузели одговарајуће мере.

„Ми смо одговарајућу предострожност подигли да оног степена до којег смо били способни, пошто се боримо са суперсилом”,

Онлајн интервју са Асанжом на сајту „Гардијана” наишао је данас на техничке потешкоће, јер су посетиоци током нешто мање од два сата оптеретили сајт бујицом питања упућеним Асанжу, након чега је он одговорио на укупно 15 постова.

Британски лист „Гардијан” један је од пет глобалних штампаних медија који су у сарадњи са „Викиликсом” почели објављивање 250.000 поверљивих докумената Стејт департмента.

Petak, 3. Decembar, 2010.

BEOGRAD/LONDON - Planirani "onlajn" intervju sa Džulijanom Asanžom odložen je pošto su čitaoci za nepun sat "zatrpali" stranicu sajta "Gardijana" na kojem je bio zakazan "susret" sa čovekom koji stoji iza Vikiliksa.

"Gde si?" - jedno je od prvih pitanja koje su čitaoci "Gardijana" postavili Asanžu. U roku od nepunih pola sata - od trenutka kad je objavljeno da će Asanž odgovarati na pitanja - stranicu na sajtu "Gardijana" počeli su da opsedaju čitaoci, koje je najviše zanimalo da li strahuje za svoj život, pošto je objavljivanjem brojnih poverljivih dokumenata američkih diplomata uzdrmao svetsku javnost.

"Da li je ovo vredno života?", "Kako se finansiraš?", "Kako da ti pomognemo, osim slanjem novca?", "Da pišemo peticije, protestujemo, lobiramo?"... samo su neka od više od 900 pitanja koja su postavljena Asanžu. Zbog velikog interesovanja, stranica na kojoj je za 13 sati po lokalnom vremenu zakazan onlajn intervju stalno "puca", a "Gardijan" je zamolio posetioce sajta da budu strpljivi. Majka osnivača Vikiliksa izjavila je ranije danas da ne zna gde se njen sin nalazi i da brine za njegov život, a britanski "Dejli mejl" objavio da bi Asanž mogao danas da bude uhapšen.

PITANJE: Imate australijski pasoš. Da li biste se vratili u svoju zemlju, ili to sad ne dolazi u obzir, budući da postoji opasnost da budete uhapšeni, zbog objavljivanja prepiske australijskih diplomata na internetu? (Fwoggie)
ODGOVOR: Ja sam Australijanac i mnogo mi nedostaje moja zemlja. Ipak, tokom poslednjih nekoliko nedelja, australijski premijer, Džulija Džilard, i državni tužilac ,Robert Mekkleland, jasno su stavili do znanja, ne samo da je moj povratak nemoguć, već i da aktivno pomažu vladi SAD u napadima na mene i moj narod. Zato se postavlja pitanje, šta znači biti Australijanac, da li to uopšte išta znači?

PITANJE: U Stejt dipartmentu se pitanju da li ste novinar ili ne? (distrot)
ODGOVOR: U 25-toj godini sam objavio svoje prvo koautorsko delo. Od tada se bavim dokumentarcima, novinama, tv-om i internetom. Nepotrebno je govoriti o tome da li sam novinar ili nisam, ili kako naši ljudi uspevaju da pišu za našu organizaciju. Ja i dalje pišem i istražujem i ja sam prvenstveno izdavač i glavni urednik koji organizuje druge novinare.

PITANJE: Da li ste do sada dobijali dokumente u vezi sa NLO ili vanzemaljcima? (achanth)
ODGOVOR: Mnogo elektronske pošte dobijamo, ali takva pisma nikad nisu zadovoljila osnovni kriterijumi za objavljivanje - da budu originali.


PITANJE: Šta se desilo sa svim dokumentima koji su bili na Vikiliksu, pod nazivom "megaliks"? Da li ćete ih ponovo postaviti na portal? (gnosticheresy)
ODGOVOR: Mnogi od tih dokumenata su i dalje dostupni na sajtu mirror.wikileaks.info, a ostatak će biti ponovo postavljen čim pronađemo odgovarajuću adresu. Od aprila ove godine trpimo velike pritiske vlade SAD i ja sam veoma nesrećan što naš troipogodišnji rad nije svima lako dostupan na javnoj mreži.

PITANJE: Da li si očekivao da ćeš imati ovoliko jak uticaj u svetu? Da li se plašiši za svoju bezbednost? (chrisShutlar)
ODGOVOR: Uvek sam verovao da Vikiliks, kao koncept, treba da ima svetsku ulogu, do određenog stepena, a tako je i bilo, od 2007. godine, kada je promenio rezultat izbora u Keniji. Ipak, imamo još puno posla. Pretnje po naše živote postoje, ali mi imamo sprovodimo odgovarajuće predostrožnosti.


PITANJE: Tom Flanegan, bivši viši savetnik premijera Kanade, nedavno je izjavio - "Mislim da bi Asanža trebalo ubiti... Mislim da bi Obama trebalo na napravi ugovor...Ne bih bio nesrećan da Asanž nestane." Šta mislite o tome? (people1st)
ODGOVOR: Tačno je da se Flanegan i ostali davali takve izjave i njima bi trebalo da se sudi zbog toga.

PITANJE: Zašto je bilo potrebno da Vikiliks dobije "lice"? Tako se čitava stvar svela samo na tebe...?
ODGOVOR: Veoma zanimljivo pitanje. U početku sam se trudio da organizacija nema "lice", jer sam hteo da izbegnem egoizam. Međutim, to je ubrzo dovelo do toga da se pojedinci predstavljaju da rade za nas. Sa druge strane, neko mora da bude odgovoran javnosti... Tako ja sad trpim napade u svakom segmentu svoga života, ali i neku vrstu snage.

E.P.K.

Bojim se samo da sve ovo ne dovede do nekih novih ogranicenja na internetu?
Uvek je posle takvih i sl. akcija, na pr: akcije Baader/Majnhof, dolazilo do represije, tj. ogranicavanja sloboda...

„Викиликс” објавио списак објеката од значаја за САД

ЛОНДОН - „Викиликс” је објавио списак објеката и установа широм света за које САД сматрају да су од кључног значаја по америчку безбедност, преноси данас Би-Би-Си.

Стејт департмент је у фебруару 2009. године затражио од свих својих амбасада да сачине списак свих објеката чије би разарање могло да угрози америчку националну безбедност.

Тако је сачињена листа на којој су на стотине нафтовода, гасовода, фабрика, сателита и других инфраструктурних инсталација чије би разарање, како верују америчке дипломате, изазвало максималну штету по америчке националне интересе.

На списку се налазе и рудник кобалта у Конгу, фабрика антиотрова у Аустралији и фабрика за производњу инсулина у Данској.

Оцењује се да је објављивање списка објеката и институција од „виталног значаја по америчку безбедност” до сада најконтроверзнији потез „Викиликса”. На списку се налази и гасовод на западу Сибира који је описан као „најважнији на свету”.

Дневни лист „Тајмс” поставља питање да ли је овај списак могу да искористе терористи као своје потенцијалне мете, посебно уколико су их САД означиле као изузетно важне?

Неки се питају и шта је „Викиликс” постигао објављивањем ове информације, преноси Би-Би-Си.
Танјуг
објављено: 06.12.2010.

Wikileaks специјал
Стеже се обруч око Асанжа

БЕРН - Мрежа се, по свему судећи, стеже око Џулијана Асанжа, оснивача Интернет сајта Викиликс, који је протеклих недеља, обелодањујући хиљаде поверљивих америчких депеша, наљутио Вашингтон и уздрмао међународну дипломатију.

Швајцарске власти су, како извештава Би-Би-Си, замрзле Асанжов рачун на који су се сливали добровољни прилози за Викиликс, а у Британију је стигла допуњена потерница Интерпола због сумње да је у августу у Шведској силовао две жене.

Асанж тврди да су то лажне, политичке мотивисане оптужбе, а његов адвокат најављује да ће добровољно отићи на разговор са полицијом:

„Полиција ме је телефоном обавестила да је из Шведске стигао захтев за изручење Асанжа ради обављања разговора с њим, пошто никаква оптужница још није подигнута. Управо договарамо његов добровољни сусрет с полицијом, током којег би одговорио на постављена питања”, рекао је адвокат.

За то време, Американци грозничаво трагају за правним основом за подизање оптужнице против Асанжа, али ће га тешко наћи, сматра професор права на универзитету Џорџ Вашингтон Џефри Розен.

„Највише се помиње један закон из 1917. године, који се односи на шпијунажу. Било би, међутим, изузетно тешко да се по том закону подигне оптужница, и то из неколико разлога. Најпре, тиче се података везаних за одбрану земље, а депеше до којих је дошао Викиликс су дипломатске и тичу се Стејт департмента”, каже он.

„Друго, поменути закон налаже да је оптужена особа свесна да наноси штету одбрани земље. Најважнија препрека је, међутим, слобода говора, загарантована првим амандманом. И коначно, до сада се није догодило да је преносилац информација кажњен због њиховог објављивања - успешно су судски гоњени само извори заштићених информација”, објашњава Розен.

Асанжова Интернет страница, иначе, откако је почела да објављује поверљиве америчке документе се налази под снажним и усклађеним хакерским нападима и зато је принуђена да се сели са једне адресе на другу, али... у помоћ су претекле хиљаде младих људи вичних Интернету.

Паскал Глор, потпредседник швајцарске пиратске партије, која је пружила гостопримство Викиликсу на својој веб адреси, каже да нова, дигитална генерација, рођена са Интернетом, за разлику од политичара, разуме слободу комуникације и не пристаје на било каква ограничења.
Фонет
објављено: 07.12.2010.

Uhapšen Asanž
7. decembar 2010. | 11:36 -> 11:46 | Izvor: B92
London -- Osnivač veb sajta Vikiliks Džulijan Asanž uhapšen je pošto se dobrovoljno pojavio u londonskoj policijskoj stanici.


Kako javlja BBC Asanž se danas u 9 i 30 pojavio u policijskoj stanici u Londonu zbog optužbi iz Švedske za seksualni napad na dve žene.

Skotland Jard je saopštio da je Asanž uhapšen u stanici po evropskom nalogu za hapšenje i da se njegovo pojavljivanje pred sudom očekuje kasnije tokom dana.

Asanžov advokat Mark Stivens izjavio je sinoć da je kontaktirao sa britanskom policijom povodom optužbi iz Švedske i da će se Asanž danas pojaviti pred sudom

Nece valjda na ovome da se zavrsi sve.

Da li je moguce da iza vikiliksa stoji samo jedan covek? Gde su ostali iz te ekipe, sto ne uzvrate ispustanjem ostalih dokumenata??

Lepo su rekli pripadnici Otpora "Svakom pojedincu, koji je nosilac promena, je lako naci neki prljavi ves i to staviti u javnost ali ispravnu i dobru osmisljenu ideju (pokret) je tesko zaustaviti"

Kristin Hrafnson, portparol Vikiliksa, izjavio je da hapšenje Asanža neće omesti dalje objavljivanje diplomatskih depeša.
“Ovo neće promeniti našu operaciju”, rekao je Hrafnson za Asošiejtid pres.
Britanska televizija ITV je saznala iz izvora u sudu u Vestminsteru, delu Londona, da će Asanž izaći pred sudije u tri sata popodne po centralnoevropskom vremenu.

Vikiliks nastavlja sa objavljivanjem dokumenata

Hapšenje Džulijana Asanža predstavlja napad na slobodu medija i neće sprečiti "Vikiliks" da nastavi da objavljuje tajna dokumenta na Internetu, izjavio je portparol tog vebsajta Kristin Hrafnson.

On je odbio da govori o tome kako se Asanž osećao pre hapšenja, ali je potvrdio da je sa njim bio u kontaktu u protekla 24 sata, javio je AP.

Pirati Srbije uz Vikiliks

Piratska partija Srbije saopštila je danas da podržava rad Vikiliksa i da osuđuje izjave srpskih zvaničnika u kojima se "podržava hapšenje i izručivanje Džulijana Asanža", osnivača te organizacije.

"Sramna je činjenica da Srbija nije podržala ovakav globalni trijumf slobode informisanje i raskrinkavanja politike sile koja nas je direktno razarala u bliskoj prošlosti", navodi se u saopštenju.

Piratska partija Srbije je saopštila da je direktno uključena u pomaganje Vikiliksu, čiji je sajt meta brojnih hakerskih napada.

"Hostujemo ažuran duplikat svih dokumenata sa aktuelnog sajta zajedno sa većinom članica Internacionale piratskih partija (Pirate Parties International)", navela je Piratska partija Srbije, osnovana avgusta
ove godine u Beogradu.

Kako se dodaje, podrška pirata Vikiliksu je deo spontane globalne akcije koja je do ovog trenutka osigurala aktivne i identične duplikate izvornog Vikiliksovog sajta na više od 500 lokacija širom sveta, a svaki od ovih duplikata se redovno ažurira.

Zanimljiva družina ti srpski pirati !

http://piratskapartija.com/blog/2010/10/02/pirati-srbije-ujedinite-se/

Ana A. i Sofia W.

Spavale su i jedna i druga sa likom, i tuže ga, pošto su saznale jedna za drugu (ženska solidarnost ) za silovanje...
Radi se o zakonu koji važi SAMO u Švedskoj: obe priznaju da nije bilo nasilja i da su pristale na sex. Medjutim, obe su podrazumevale "siguran" sex, dakle: sa kondomom.
U Prvom slučaju isti je pukao, a u drugom nije korišćen.
Sex bez kondoma ako partnerka to traži ili "podrzumeva" je u Švedskoj kažnjiv!
Za to (ne)delo zaprecena je kazna od najmanje 2 godine !!

Predlazem da se ovaj zakon oplemeni u uvede i kod nas. Evo mog doprinosa:

- seks bez kondoma 2 godine.
- seks bez kondoma a sa carapama 3 godine.
- seks bez kondoma, sa carapama uz narodnu muziku 4 godine strogog zatvora.
- seks bez kondoma, sa carapama uz narodnu muziku a sa papilotnama 5 godina sa tim sto u ovom slucaju zenska osoba ide u zatvor.

nesudjeni pravnik entuzijasta

Asanž ostaje u pritvoru
7. decembar 2010. | 11:36 -> 17:41 | Izvor: B92 London -- Džulijan Asanž, osnivač internet sajta Vikiliks, predao se policiji u Londonu. Sud odbio zahtev za oslobađanje uz plaćanje kaucije.

Potraga za osnivačem Vikiliksa je završena. Džulijen Asanž je od jutros iza rešetaka zatvora u Londonu, ali to neće sprečiti dalje objavljivanje tajni američke diplomatije.

Asanž je uhapšen jer su ga švedske vlasti optužile za seksualno zlostavljanje, pa je britanska policija postupila po njihovom nalogu za hapšenje.

Džulijana Asanža iza rešetaka nije smestilo otkrivanje hiljada tajni američke diplomatije već nekorišćenja kondoma koji se u Švedskoj smatra za seksualno uznemiravanje.

U londonsku policijsku stanicu došao je posle dogovora advokata sa britanskim vlastima da se postupi po nalogu švedskih vlasti koje ga optužuju za dva slučaja seksualnog zlostavljanja, jedan slučaj silovanja i jedan slučaj nasilničkog ponašanja iz avgusta ove godine.

Advokat Džulijena Asanža, Mark Stivens, kaže da se njegov klijent oseća dobro.

“Moj klijent je dobro. U policiji je sastanak bio srdačan. Potvrdili su njegov identitet i veoma su zadovoljni što je on pravi Džulijen Asanž. Spremni smo da izađemo pred sud”, poručio je Stivens.

Opštinski sud u Londonu odbio je popodne zahtev Asanža da uz plaćanje kaucije dobije mogućnost da se brani sa slobode. Sud je odlučio da ostaje u pritvoru do 14. decembra.

Spoljnopolitički urednik lista "Politika" Nenad Radičević ipak veruje da je u ceo proces Asanž ušao spreman.

“Ja lično mislim da je on dobro procenio da sam uđe u taj proces pred britanskim sudstvom budući da znamo da je bez obzira što on nije državljanin Velike Britanije, britansko sudstvo poprilično detaljno procejuje kada odlučuje o nečijoj ekstradiciji. Mi smo to imali primer kada je bio slučaj Ejupa Ganića”, podseća Radičević.

Proces izručenja bi prema britanskom zakonu mogao da potraje i 21 dan. Ipak, uveliko se spekuliše da su optužbe u vezi sa Asanžovim privatnim životom podignute pod političkim pritiskom Amerike koja još ne pronalazi pravni osnov da optuži čoveka koji je odao neke od njenih najvećih tajni.

“Tajming svima nama liči kao da je postojao taj politički pritisak na Švedsku da to uradi. Budući da se u Americi i dalje kalkuliše da li podići optužnivu, državni tužilac pominje da se podgne po zakonu o špijunaži iz 1917. godine ali oni još uvek kalkulišu sa tim”, kaže Radičević.

Sam Asanž poslednju poruku pre hapšenja poslao je preko australijskih novina u autorskom tekstu pod naslovom "Istina će uvek pobediti".
Asanžovo hapšenje odmah je postala prva vest na svim svetskim medijima. Vesti američke televizije NBC počele su informacijom da je međunarodni lov na Džulijena Asanža okončan.

Svetski mediji takođe podsećaju da procesi izručenja znaju da potraju i godinama i prenose burne reakcije na hapšenje pre svega iz Amerike gde brojni političari traže njegovo izručenje.

HUACHUMA ::

Predlazem da se ovaj zakon oplemeni u uvede i kod nas. Evo mog doprinosa:

- seks bez kondoma 2 godine.
- seks bez kondoma a sa carapama 3 godine.
- seks bez kondoma, sa carapama uz narodnu muziku 4 godine strogog zatvora.
- seks bez kondoma, sa carapama uz narodnu muziku a sa papilotnama 5 godina sa tim sto u ovom slucaju zenska osoba ide u zatvor.

nesudjeni pravnik entuzijasta

A bez kondoma, bez čarapa i uz jazz... jel tu ima neki popust?

Smooth Jazz - pomilovanje

"Sex bez kondoma ako partnerka to traži ili "podrzumeva" je u Švedskoj kažnjiv!
Za to (ne)delo zaprecena je kazna od najmanje 2 godine !!"

Ludo me interesuje kako se to dokazuje, njihova protiv njegove reci... on moze da kaze "ma nagovarao sam ih sa, ali su rekle ne treba", a one ce "laze...", i tako se kupi vreme dok Ameri ne skupe materijala i traze izrucenje u SAD...

"Operacija osveta" srušila sajtove
8. decembar 2010. | 15:07 | Izvor: Tanjug Stokholm -- Hakeri, koji pružaju podršku osnivaču "VIkiliksa", oborili su vebsajtove švedskog tužilaštva, advokata podnositeljki tužbe za silovanje.

Oboreni su sajtovi i švajcarske finansijske službe, kao i kompanije za kreditne kartice "Masterkard", koja je "Vikiliksu" blokirala donacije.

Tužilaštvo, po čijem je nalogu za hapšenje britanski sud juče odredio pritvor Ašanžu, saopštilo je da je napad prijavilo policiji.

Urednik veb sajta tužilaštva Frederik Berg je rekao da je "lako pomisliti da postoji veza sa 'VIkiliksom'", ali da u ovom trenutku to ne može da potvrdi.

Tužilaštvo nije saopštilo odakle napad dolazi, ali je vebsajt "Operacija osveta", koji se bori za slobodu na Internetu, u jednoj poruci pre 16 sati objavio da mu je meta napada sajt tužilaštva, što je prenela društvena mreža "Tviter".

Vebsajt "Operacija osveta" je kao metu napada označio i vebsajt kompanije "Masterkard".

Kompanija "Masterkard" nije bila odmah dostupna za komentar, a njihovom vebsajtu nije se moglo pristupiti, preneo je Rojters.

Veb sajt švedskog advokata Klesa Borgstroma, koji zastupa dve Šveđanke koje tuže Asanža za silovanje bio je nedostupan, a probleme je imala i švajcarska služba "Postfajnans", koja je u ponedeljak zatvorila Asanžov bankarski račun.

Aktivisti koji sebe nazivaju "Anonimni" zapretili su početkom sedmice da će pokrenuti seriju napada protiv firmi, poput kompanije za plaćanje preko Interneta "Pejpal", koja je blokirala donacije namenjene "Vikiliksu".

Oni su pokušaj cenzure "Vikiliksa" okarakterisali kao deo prvog globalnog informatičkog rata.

Osnivač "Vikiliksa" DŽulijan Ašanž, koji se nalazi u pritvoru u Velikoj Britaniji, čeka izručenje u Švedsku, kako bi bio ispitan po optužbama za silovanje, koje demantuje.

Asanžove pristalice smatraju da su optužbe protiv njega politički motivisane.

Vebsajt "Vikiliks" je 28. novembra počeo da objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku između Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata i do sada je objavio samo manji deo ukupno 251.287 dokumenata, koliko tvrdi da poseduje.

Wikileaks специјал
Асанж открио тајне суперсиле, а ухапшен због кондома

Правне дилеме око тога да ли је шеф „Викиликса” починио кривично дело
Џулијан Асанж, правно гледано, није украо тајне Стејт департмента Фото АФП

Вашингтон – Тајне су виталне за функционисање сваке појединачне државе и међународних односа, њихово изношење је недвосмислено штетно – али да ли је оно што је учинио Џулијан Асанж обелодањивањем тајног дипломатског архива Америке – кривично дело?

Асанж је у британском притвору на основу потернице коју је за њим издала Шведска, али не због активности организације „Викиликс”, чији је оснивач и шеф, већ због, како се на први поглед чини, прилично контроверзних оптужби две жене због сексуалног напаствовања у Шведској. У једном случају није ставио кондом иако је партнерка то изричито тражила, а у другом извршио је обљубу док је жртва спавала. Сексуални преступи се, како се ових дана пише, у Шведској третирају веома строго, па ће Асанж, ако до суђења дође (све је засад у фази преткривичне истраге), морати да уложи много напора да се одбрани.

Како извештавају овдашњи медији позивајући се на дипломатске изворе, у току су неформални разговори између Вашингтона и Стокхолма о изручењу Асанжа Америци. Пре тога он, међутим, мора да буде изручен Шведској.

Шведска и САД имају уговор о међусобним изручењима, али пре него што одавде крене такав захтев, против Асанжа мора да се подигне оптужница. Она би морала да буде веома детаљно правно заснована, јер тај уговор не покрива кривична дела која су „по природи политичка или војна”.

У овом моменту против Асанжа се, међутим, испаљују искључиво политички рафали: десничарски политичари иду толико далеко да чак траже његово смакнуће, а миљеница овдашњих конзервативаца Сара Пејлин, која одмерава своје шансе на председничким изборима 2012, пореди га са Осамом бин Ладеном и вођама талибана.

Званичници говоре о томе да је угрозио националну безбедност и тиме по законима САД починио кривично дело, али правници су много опрезнији, оцењујући да би оптужница била на танким легалним ногама.

Прва реакција је да Асанж може да буде гоњен на основу Закона о шпијунажи из 1917, по коме је незаконито „неовлашћено поседовање и ширење информација које се односе на националну безбедност”. По том закону су досад гоњена службена лица која су омогућавала да такве информације процуре, али нема примера да је гоњен неки прималац таквог материјала. А поготово није било покушаја да се за тако нешто оптужница подигне против неког новинара.

Асанж, правно гледано, није ни у поседу нечега што је као „власништво” америчке државе „украдено”. „Викиликс” је, наиме, добио само дигиталне копије дигиталних дипломатских депеша чији су „оригинали” још у Стејт департменту и ништа физички не недостаје у његовим фиокама и архивским орманима.

Други основ за оптужницу би могло да буде крађа „интелектуалне својине”. Закони који покривају ту област, међутим, криминализују неовлашћено репродуковање неких врста комерцијалних информација, попут пословних тајни, музике, филмова и софтвера и сличних комерцијалних производа. Дипломатске депеше се, наравно, не помињу, нити могу да буду заштићене „копирајтом”.

Асанж је, затим, само „прималац”: крађу, односно копирање документа обавио је један амерички војник. Шеф „Викиликса” је био довољно мудар (или је имао доброг правног саветника), па је пре објављивања тајних депеша упутио формални захтев америчкој влади, то јест Стејт департменту (преко америчког амбасадора у Лондону), тражећи мишљење о објављивању документа и сугестије за њихово редиговање.

Стејт департмент га је такође формално одбио. Асанж је после тога написао још једно писмо Стејт департменту са поруком да „Викиликс апсолутно нема жељу да појединце изложи значајном ризику, нити да нашкоди националној безбедности САД”.

У евентуалном суђењу то би били јаки адути за његову одбрану. Државни тужилац би у процесу морао да докаже и квантификује штету нанету америчким националним интересима. Да би у томе евентуално успео, како у медијима истичу овдашњи правници, морао би да се позове на додатне тајне документе чиме би учинио исто за шта је оптужен Асанж – угрозио националну безбедност.

Велика сенка изнад захтева да се Асанж кривично гони је и Први амандман америчког Устава који штити слободу говора и изражавања. Без обзира на то шта политичари мислили о „Викиликсу”, реч је о медијској организацији, додуше не класичној, већ производу интернет ере за којом право стално касни. Џулијан Асанж тврди да је новинар – и тешко би било то оспорити.

Уосталом, на његовој страни је и правна пракса. Зашто је, на пример, оно што је он урадио у суштини битно другачије од онога што је у својој најновијој књизи учинио познати новинар и публициста Боб Вудворд, објављујући тајну процену авганистанског рата генерала Стенлија Мекристала, коју је он потписао као командант америчких и савезничких снага у том рату. Нико овде није тражио да се он због тога кривично гони.

Најсигурнији пут да се „Викиликс” ућутка јесте да се на његовог шефа примени принцип „Ал Капоне”: чувени гангстер није доспео иза решетака због мафијашких послова, него због неплаћања пореза. Џулијан Асанж би тако могао да робија због сексуалних несташлука – али не у америчком затвору.

He,he,he.
Dobri su ovi Ameri. Kada oni špijuniraju i prisluškuju celu planetu, pa i svoje strateške saveznike u Evropi - i to kompletno: građane, kompanije, državne institucije (političke, bezbednosne, finansijske itd.) - onda je to OK i svi ima da ćute i da budu srećni što su im kradene informacije. Kada procure njihovi podaci, onda ceo svet ima da drhti čekajući kakve mu sankcije slede. Nema šta, sve je principijelno, demokratski i u skladu sa zaštitom ljudskih prava.
Eeee, jadna je ta njihova pravda i demokratija.

9. decembar 2010.
Domen Wikileaks i u Srbiji

Internet domen wikileaks.org.rs, uz pomoć koga može da se pristupi matičnom sajtu te organizacije, upisan je u Registar nacionalnog internet domena Srbije, rečeno je danas Tanjugu u tom registru.

Registaciju ovog domena obavila je, 6. decembra, firma "ivanel.net d.o.o " iz Topole.

Kako su istakli u RNIDS-u, svako ima pravo da, pod određenim pravilima, registuje domen, a kako će ga upotrebljavati i da li ugrožava nečije interese ne spada u njihovu nadležnost.

Prema njihovim podacima, u Srbiji su registrovana još dva domena - wikileaks.rs i wikileaks.in.rs, ali u RNIDS-u napominju da to ne mora da znači da će se na tim sajtovima naći dokumenti koji imaju veze sa originalnim.

Inače, grupa hakera poznata pod imenom Anonymous, povezana s popularnim online forumom 4chan, pokrenula je akciju odmazde protiv kompanija koje su uskratile svoje usluge WikiLeaksu, među kojima su PayPal,Mastercard, Postfinance, EveryDNS i druge.

I Topola brani ''Vikiliks''

Mnogobrojnim novim domenima ''Vikiliksa'' u svetu priključen je i jedan srpski, koji je registrovan na sajtu www.wikileaks.org.rs u Topoli.

Frustration With Serbia Seen in Cables

The cables, for example, described Mr. Tadic as a “charismatic leader” who “is often indecisive and politically timid.” His office did not respond to questions about the cables.

http://www.nytimes.com/2010/12/09/world/europe/09mladic.html?ref=wikileaks

Inače, da malo korigujemo vesti koje se tako olako falsifikuju u domatji mediji, naime tekst o Mladiću glasi:

Yet according to internal correspondence, a Spanish diplomat in the Balkans, Ramon Abaroa, complained in 2008 that “Serbia is not cooperating at all with the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia and knows perfectly well where Mladic is.”

A ne glasi da je vlada znala, dakle, nego da je taj Ramo nešto mislio o tome da je Srbija znala, a kao što znamo nije znala. Inače Ramo je nosilac dipl. pasoša, ali nije diplomata u klasičnom smislu, već je zamenik gen. dir. Sektora za jugoistočnu Evropu - Nušić je ove stvari već odavno opisao.

Što se mene tiče i ovo je, barem meni, još jedna potvrda da ništa ne curi bez veze, pogotovu ne preko nekog tamo mladog narednika, već da cela priča ima smisla u kontekstu rada sadašnje administracije oko rešavanja nagomilanih problema nejedinstvenog proameričkog fronta - kao što se zna, uvek se insistira na jedinstvu kada se nemaju pravi odgovori na pitanja. A i arogantno disciplinovanje ostalih je imanentno toj pojavi ... ring a bell ?

Siroti Ramon!

Hapšenje osnivača “Vikiliksa” pokrenulo mnoga pitanja i otvorilo globalnu debatu: Nove snage koje dovode u pitanje raspored moći i kontrolu informacija.

GOSPODIN Asanž nije lično odgovoran za neovlašćeno objavljivanje 250.000 dokumenata američke diplomatske prepiske. Amerikanci su odgovorni za to.

Izjava ministra spoljnih poslova Australije Kevina Rada, samo je ilustracija svih pitanja i polemika, dodatno usložnjenih hapšenjem Džulijana Asanža (39), osnivača “Vikiliksa”, veb-sajta koji danima objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku SAD. Otvoreno je pitanje opravdanosti ovog čina i njegovih posledica, pravne i moralne odgovornosti za objavljivanje dokumenata, ali i same prirode novinarstva i diplomatije u digitalnoj eri. “Afera Asanž” je, rečju, podelila svet na one koji podržavaju Asanžov čin i druge, željne osvete koja uključuje i njegovu – egzekuciju.

Prema Radovim rečima, ljudi koji su prvobitno došli u posed dokumenata, ne Asanž, pravno su odgovorni za objavljivanje dokumenata, a curenje informacija dovodi u pitanje američku bezbednost. Šef diplomatije Australije je izjavio da će njegova zemlja pomoći Asanžu koji je već kontaktirao diplomate Australije u Londonu i zatražio konzularnu pomoć.

Izvor poverljivih dokumenata nije poznat, iako su vojne vlasti SAD za to optužile vojnika Bredlija Meninga, koji je ranije radio kao obaveštajni analitičar u Iraku, tereteći ga da je neovlašćeno kopirao više od 150.000 depeša Stejt dipartmenta.Američke vlasti, pri tom, nisu potvrdile da li je reč o istim dokumentima koje je objavio “Vikiliks”.

Asanžov advokat Mark Stivens je kazao da većina ljudi veruje da je istraga protiv Asanža politički motivisana i da će on biti “pušten na slobodu i oslobođen optužbi”. Švedski tužilac, pak, tvrdi da je slučaj protiv Asanža privatne prirode i da nije povezan sa radom “Vikiliksa”.

Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je juče u Beogradu da SAD još nisu kontaktirale Švedskom oko izručenja osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža.

Osnivač Vikiliksa u pismu australijskom listu “Ostrelijen” poručuje da njegov veb-sajt zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, jer objavljuje činjenice za dobro javnosti.

- Nema ničeg goreg nego kad vlade lažu svojim narodima o ratovima, tražeći od građana da za te laži polože svoje živote i novac. Ako je rat opravdan, recite istinu i neka narod odluči hoće li ga podržati - poručuje Asanž.

On podseća na 1958. i mladog Ruperta Mardoka, tada vlasnika i urednika časopisa “Njuz” u Adelejdu, koji je napisao da se “u trci između tajnosti i istine, čini da će istina neizbežno uvek pobediti”.

U komentaru londonski list “Gardijan” konstatuje da Asanžov sajt, uprkos napadima sa svih strana, uspeva da opstane.

- Da li će, tako što će opstati, dokazati da su se u svetu pojavile nove snage koje mogu ozbiljno da dovedu u pitanje postojeći raspored moći i kontrolu informacija? Vreme će pokazati da li je Asanžovo hapšenje početak ili kraj - navodi se.

Za jedne heroj, za druge zlikovac, Asanž je pokrenuo debate vezane i za bezbednost i zaštitu podataka i dokazao da je tehnološka revolucija nadmašila sisteme zaštite informacija.

PRVI AMANDMAN “BRANA” ASANŽOVOM IZRUČENJU SAD
SLOBODA govora, vere, okupljanja i štampe, kao i pravo na peticije, zagarantovani Prvim amandmanom američkog ustava, na snazi od 1791. godine, glavna je prepreka za pravno gonjenje osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža u SAD. Amandman sprečava Kongres i lokalne vlasti svih država SAD da donesu zakon kojim se ne bi poštovale slobode zagarantovane Prvim amandmanom, pa pozivi pojedinih američkih političara za podizanjem optužnice protiv Asanža ostaju bez pravne potpore.

- Ovo je prvi slučaj da društvo pokušava da cenzuriše stranicu koja je privržena principima transparentnosti. Šokirani smo da zemlje poput Francuske i Amerike svojom politikom i slobodom izražavanja sve više podsećaju na Kinu - tvrde iz udruženja “Reporteri bez granica”.

Ejdan Vajt, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara u Briselu iznosi sumnju da će proces protiv Asanža biti fer “kada u SAD ima ljudi koji pozivaju na njegovo hapšenje, ili čak egzekuciju, umesto da se ozbiljno zamisle nad značajem ove novonastale situacije bez presedana”.

Osnov za ekstradiciju pokušava da se pronađe u zakonu iz 1917. godine koji se odnosi na špijunažu. Ali, kako objašnjava Džefri Rozen, sa univerziteta Džordž Vašington, ovaj osnov je “tanak”, jer se informacije “Vikiliksa” ne odnose na odbranu zemlje, već Stejt department, niti je utvrđeno da je osoba svesno nanosila štetu odbrani zemlje. Ali i profesor Rozen ističe da je glavna prepreka najveći ponos američke demokratije, Prvi amandman, jer se nije dogodilo da je prenosilac informacija kažnjen zbog njihovog objavljivanja.(D. D. S.)

Uvek je bio na strani slabijih. Uvek ga je ljutilo kada neka grupa maltretira ljude. Imao je veoma razvijen osećaj za jednakost i pravičnost", objašnjava Asanžov očuh.


Iako ga je majka podigla bez ikakvog religioznog uticaja, ona je osetila još u njegovoj ranoj mladosti da Džulijana vodi snažna želja da učini ono što on smatra pravednim.

.............................................................................

Vec sam negde spominjao da je mnogo ovakvih porodica u Australiji. Sreo sam dosta ljudi koji nemaju religiozno opredeljenje i koji cak i ako ga imaju njime ne opterecuju svoju decu. Mnogi su sebe smatrali ateistima dok su drugi blago simpatisali neke egzoticne duhovne pravce. Zajednicko za sve njih je bilo da su dobri i posteni ljudi.

Vladajucu politicku elitu cine Protestanti. Njihove privatne skole su najskuplje i nepristupacne obicnom coveku.
Za primat se sa njima bore Katolici koji masovnoscu nadoknadjuju svoju istorijsku inferiornost na ovom podrucju.
Tu su i beznacajni pravoslavci (Grci i Srbi) koji svoju decu guraju u ovaj sport cineci veliku uslugu gore pomenutim kastama. Oni svoju decu obelezavaju nacionalnim simbolima i umanjuju njihove zanse.

Oni mudriji se klone ovih ambicioznih nesrecnika i gledaju da ocuvaju svoje ljudsko bice. Veliki su ljubitelji prirode, zivotinja.... i gledaju da svaki slobodan trenutak provedu u prirodi.

Asanz postaje internacionalni heroj. Nazalost izgubio je svoju domovinu. Australijske vlasti bi ga odmah sa zadovoljstvom isporucile Americi kada bi tamo krocio. Po meni on je najbolji nakdidat za sledecu
NOBELOVU NAGRADU ZA MIR

Depeše sa Vikiliksa o haškom beguncu
Vlada nije htela da 2008. hapsi Mladića u Valjevu
T. N.Đ. - J. S. | 10. 12. 2010. - 00:02h

Akcioni tim, prema saznanju “Blica”, dobio je poverljivu informaciju od “uglednih međunarodnih subjekata” početkom 2008. godine da se Ratko Mladić u tom momentu nalazi na tačno određenoj lokaciji u okolini Valjeva.
U tajnim depešama izražene sumnje američkih diplomata da su Rusi pomogli Mladiću i njegovim jatacima

Informacija je sadržala čak i takve detalje u kom džipu, na kom mestu, u kom trenutku će biti najtraženiji haški begunac. „Akcijom pretrage rukovodio je Rade Bulatović, tadašnji načelnik Bezbednosne informativne agencije (BIA), iz sedišta srpske tajne policije. Nakon okončanja operacije BIA, Bulatović je izvestio akcioni tim: „Informacija je netačna. Ništa nije pronađeno”. A izvori „Blica“ tvrde: „Imali smo ga u šaci“.

KO JE SVE POMAGAO
Krajem iste godine izvršena je pretraga fabrike „Vujić“ u Valjevu, ali ta pretraga nema veze sa prethodnom koja se zasnivala na daleko ozbiljnijim informacijama.

Da su srpske vlasti znale gde se nalazi Mladić tokom 2008. godine navodi se u depešama do kojih je dospeo sajt Vikiliks, a koje je juče objavio „Njujork tajms“. Ugledni nedeljnik otkriva da se španski diplomata na Balkanu Ramon Abaroa požalio 2008. da “Srbija uopšte ne sarađuje s Haškim tribunalom i da savršeno dobro zna gde je Mladić”. Iz depeša se vidi da su mnoge diplomate negodovale tvrdeći da su SAD odustale od lova na Mladića, druge su ukazivale na mutnu igru u kojoj ruske diplomate pomažu Mladiću, dok funkcioneri srpske obaveštajne službe trguju informacijama za vlastitu korist.

Kada je Stiven Dž. Rep, američki ambasador za pitanja ratnih zločina, bio na turneji po Balkanu 2009, mnoge diplomate su želele da znaju da li su SAD prestale da zahtevaju odlučno hapšenje Mladića. Tajna depeša iz novembra 2009. opisuje kako je austrijski diplomata Valentin Incko, visoki predstavnik za BIH, izrazio zabrinutost da SAD “odustaju od slučaja Mladić”. Njegov zamenik se požalio da su svi američki “vojni elementi koji rade na pitanjima ratnih zločina otišli”. Depeše se bave i misterijom gde se Mladić nalazi. Incko je izjavio da se general krije u Beogradu i da ima nov identitet, a da mu pomažu firme koje se bave obezbeđenjem.


Kancelarija visokog predstavnika u BiH saopštila je juče da ne komentariše dokumenta Vikiliksa. A Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju s Tribunalom, kaže da tu nema ničeg novog, važnog i senzacionalnog.

- Proizvoljnih ocena diplomata, stečenih na osnovu novinskih natpisa, bilo je i biće. Za nas je relevantan izveštaj Haškog tužilaštva koje je svakako u saradnji sa brojnim obaveštajnim službama. A Bramerc nikada nije tvrdio da smo znali gde je Mladić 2008. i 2009. - kaže Ljajić za „Blic“.

„Njujork tajms“, međutim, piše, na osnovu depeša, da su američke diplomate obaveštavale o nezvaničnim žalbama savetnika srpskog predsednika, na nedovoljnu saradnju Rusije. „Jedan od savetnika Miki Rakić posebno je bio sumnjičav prema ljudima odanim Mladiću, koji su se sastajali i razgovarali s ruskim diplomatama. Rakić je čak putovao u Moskvu da otvoreno pita Nikolaja Patruševa da li Rusi pomažu Mladiću, koji je tokom svoje vojničke karijere održavao tesne veze sa ruskom vojskom“.

Depeše pokreću nova pitanja o mogućoj ulozi Rusije u pružanju pomoći Mladiću. Zapadne diplomate kažu da se stav Rusije da ne sarađuje u vezi s Mladićem uklapa u taktiku Kremlja da podrije Haški tribunal, gledajući ga instrumentom Zapada okomljenog na pravoslavne Slovene. Ruska ambasada u Beogradu nije odgovorila na pitanja da li njene diplomate pomažu Mladićevim pristalicama.

BULATOVIĆEVA ULOGA

Sam Mladić je u depešama okarakterisan kao begunac psihičke snage i veštine na planu bezbednosne taktike, kome pomoć pružaju lojalni zaštitnici obučeni u vojsci. Tokom godina njegova mreža je opstajala, zaključeno je, zahvaljujući spremnosti više uzastopnih srpskih vlada da okrenu glavu na drugu stranu. Američke diplomate su pisale Vašingtonu i da im je blizak saradnik tadašnjeg zamenika premijera Ivice Dačića otkrio da je Bulatović znao gde se krije Radovan Karadžić šest meseci pre nego što je uhvaćen 2008. “Ništa nije uradio”, kaže se u depeši, “zbog ideološke bliskosti premijera Koštunice sa Karadžićem”. “Kada se vlada promenila, Bulatović je ponudio tu informaciju u zamenu za obećanje da će postati ambasador”. Šuškalo se da bi Bulatović bio poslat u Siriju. Bulatović nije dobio šta je tražio. Više puta je demantovao da je raspolagao informacijom o tome gde se kriju Karadžić i Mladić.



Gde je sve tražen

- Stan Avda Saračevića (liči na Mladića) u Beču (11. novembar 2010)

- Etno-selo na Bukulji, u Aranđelovcu i restoran Bajka u Beograd (2. novembar 2010)

- Vojni objekat u Deligradskoj ulici u Beogradu (maj 2007)

- Kasarna u Beloj Crkvi (oktobar 2007)

- Porodična kuća braće Vujić i pogoni fabrike “Vujić-Valjevo” (novembar 2008)

- Porodična kuća Mladića u Ulici Blagoja Parovića 119 (decembar 2008. godine,
23. februar 2010)

- Naselje Kolonija Aranđelovac (decembar 2008)

- Kuće Mladićeve sestre i snaje u naseljima Vojkovići i Kasindol, u istočnom Sarajevu (februar 2009)

- Bunker u Han Pijesku gde je tokom rata bio smešten Glavni štab VRS (april 2009)

- Stan bivšeg vojnog saradnika Ratka Mladića Rajka Banduke, a u mestu Dijelovi, šest kilometara severozapadno od Bijeljine, i kuća Rajkovog rođaka Radoslava Banduke (maj 2009)

- Šire područje Novog Sada (septembar 2009)

- Vojni i stambeni objekti, kuće njegovih rođaka i jataka širom Srbije i Republike Srpske
- Novi Beograd, Ulica Jurija Gagarina 134 T. S.

10. 12. 2010. 11:23h

Američki obaveštajac za "Vesti": Teroristima dat spisak meta!

Ajra Vinkler, nekadašnji analitičar i kriptograf američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), ekskluzivno za "Vesti-online" govori o diplomatskoj aferi koja ovih dana potresa svet.

Kako je počela afera?


Baza podataka američkog dilomatskog aparata pala je ruke mladog poručnika Bredlija Meninga, ovaj je to prosledio Džulijanu Asanžu, odnosno "Vikiliksu", da bi potom jedan po jedan dokument bivao objavljen na internetu. I dok svetski državnici spuštaju obrve dok čitaju kako ih vide američke diplomate, ili kako vide jedni druge, dva dokumenta su ozbiljno uspaničila Belu kući i Stejt department. Prvi je spisak objekata od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, a za drugi zapravo niko još ne zna šta je, jer se radi o takozvanoj Otrovnoj piluli - kriptovanom fajlu koji je Asanž pripremio i negde sklonio, a aktiviraće se ukoliko mu život bude ugrožen.

Asanž dao spisak meta: Ajra VinklerO opasnosti objavljivanja tih podataka, za "Vesti-online" govori Ajra Vinkler, bivši top obaveštajac Nacionalne bezbednosne agencije, ogranka američkog Ministarstva odbrane.

- Neki od dosad objavljenih podataka su zapravo pretnja za ceo svet. Na primer, nedavno je objavljena depeša o objektima u svetu koji su od vitalnog interesa za SAD. U te objekte se ubrajaju i mnoge fabrike lekova koje se nalaze u Evropi. Te kompanije proizvode određene lekove za čitav svet, a objavljivanjem spiska one mogu dospeti na listu meta terorističkim grupama - kaže Vinkler.

Ajra Vinkler je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za oblast sajber bezbednosti. Karijeru je započeo u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (National Security Agency) gde je radio kao visoki obaveštajni i analitičar kompjuterskih sistema. Kada je napustio NSA, nastavio je da radi za druge vladine obaveštajne službe SAD, da bi se konačno opredelio za život civila. Ipak, nije napustio profesiju, te postaje predsednik Savetničke grupe a zaštitu interneta, glavni bezbednosni strateg informatičke kompanije "HP". Redovno drži predavanje u SAD i Evropi i poznat je po simulacijama hakerskih upada u sisteme kompanija, kako bi se razvio sistem zaštite podataka. Autor je dve knjige, "Špijuni među nama" i "Zen i umetnost informatičke bezbednosti".

Spisak koji Vikiliks prenosi za mnoge je bio šokantan. Reč je o naređenju Stejt departmenta iz februara 2009. godine u kojem se od svih vladinih ustanova traži da iz svog domena sastave spisak objekata ili resusra od strateške važnosti za SAD. Tu su se našle neke naizgled čudne lokacije, poput rudnika kobalta u Kongu, fabrike za proizvodnju seruma protiv zmijskih ujeda u Australiji, pogona za proizvodnju insulina u Danskoj, ili inženjerske fabrike u Edinburgu, krucijalne za proizvodnju nuklearnih pomornica.

Poznato je da SAD sebe vide kao ključnog aktera globalnog rata protiv terorizma, te samim tim ima strateške interese koji daleko prevazilaze njene granice, ali je za mnoge naročito iznenađenje bilo i to da Stejt department gasovod "Nadim" u centralnom Sibiru smatra objektom od presudne važnosti za nacionalne interese Vašingtona, iako se njime gas doprema evropskim državama. Ako se taj spisak pogleda, ispostavlja se da je dominantan broj bitnih objekata zapravo van teritorije SAD.

- Ljudi moraju biti svesni da bi teroristi zapravo mogli da napadnu daleko više ciljeva u Evropi, nego u SAD. Nisu samo Sjedinjene države zemlja koja bi trebalo da bude uznemirena zbog objavljenih depeša - dodaje Vinkler.

Zgrada koju zovu Crna udovica:
Sedište NSA u Fort MejduAjra Vinkler smatra da je većina dokumenta nevažna, ali da bi životi određenih ljudi ipak mogli biti dovedeni u opasnost, uprkos činjenici da Vikiliks, bar ne da to priznaje, nije došao u posed nijednog "top sikret" dokumeta. Kako bi se bolje razumela tehnologija razmene podataka vladinih službi i agencija i očiglednu lakoću Vikiliksa da do podataka i dođe, moralo bi se vratiti u 2001. godinu.

- Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. američka vlada je shvatila da obaveštajna zajednica nije dobro koristila informacije do kojih su njene službe dolazile, te je formiran jedinstven sistem baze podataka u koji su različite službe plasirale svoje podatke. Međutim, sada se pokazalo da je taj sistem bio loš i obilo im se o glavu. Jednostavno, više od milion ljudi je imalo pristup podacima - dodaje Vinkler.

Dakle, ovakvo "curenje" informacija je jednostavno bila nevolja koja se kad-tad morala dogoditi.

Moćna NSA

Dok običan svet sa filmova zna za CIA i FBI, agenciju NSA retko ko da i spominje. A ona zapravo ima veći budžet i više zaposlenih od famozne CIA-e!

NSA je agencija američkog Minstarstva za odbranu čiji je osnovni zadatak da kriptografski zaštiti komunikacije vladinih službi SAD šifriranjem podataka i istovremeno probijanjem kriptovanih podataka drugih država. Iako bi većina građana na pomen obaveštajnog aparata SAD u startu pomislio na CIA-u, zapravo je NSA okosnica obaveštajne zajednice SAD, jer se preko te agencije prikupi 85 odsto svih obaveštajnih podataka.

NSA se ne bavi "hjumintelom", odnosno tradicionalnim špijunskim poslovom u kojem agenti imaju ključnu ulogu, već isključivo barata informatičkim tehnologijama u službi obaveštajnog rada.

Vikiliks je došao u posed ukupno 251.287 dokumenata, odnosno dilomatskih depeša. Svi oni slili su se u bazu "Tajna mreža internet protokola" - SIPRNet (Secret Internet Protocol Router Network ). Sva dokumenta klasifikovana su u dve kategorije - "poverljivo" (confidential) i "tajno" (secret), odnosno,u toj se bazi ne nalazi nijedan dokument najstrože tajnosti iz kategorije "strogo poverljivo" (top secret). Ipak, američka vlada je saopštila da sva objavljena dokumenta mogu da nanesu ozbiljnu štetu nacionalnoj bezbednosti.

Približno polovina fajlova, odnosno 40,5 odsto njih zapravo uopšte nema oznaku tajnosti, dok je svega šest odsto, ili ravno 15,625 dokumenata pod oznakom "poverljivo" ili "tajno". Od toga, tačno 4,330 dokumenata se samtra izuzetno osetljivim i imaju dodatnu oznaku "NOFORN", što znači da ga ne smeju videti ljudi koji nisu američki državljani.

Prema podacima američke vlade, skoro 2,5 miliona ljudi je imalo pristup SIPRNet mreži, ali je iskustvo pokazalo da su najveći korisnici ovih informacija bili ljudi iz Ministarstva odbrane. Fajlovi se moglo pristupiti sa specijalnih računara u centrima posebno određenim za te svrhe. Ulazne šifre su se, upravo zbog opasnosti od hakovanja, menjale na svakih 150 dana, ali bi Bela kuća morala da se zabrine i zbog činjenice da čak i podacima sa najvišom oznakom tajnosti "top secret" ima pristup čak 850.000 Amerikanaca.

Sneki ::

Bojim se samo da sve ovo ne dovede do nekih novih ogranicenja na internetu?
Uvek je posle takvih i sl. akcija, na pr: akcije Baader/Majnhof, dolazilo do represije, tj. ogranicavanja sloboda...

Džulijen Asanž, tvrde bivši „vikiliksaši“, koji su želeli da ostanu anonimni, nije nikakav borac za slobodu medija, nego američki i izraelski plaćenik kojem je poveren zadatak da napravi aferu zbog koje će se doneti novi zakoni o ograničavanju slobode javne reči i uvesti cenzura interneta, elektronskih i štampanih medija!

Po ovoj teoriji, svi napadi na Asanža, pretnje smrću i njegovo hapšenje deo su scenarija koji će se završiti uvođenjem državne kontrole nad medijima.



P.S. Znaci li to da je adv. Belić (od milošte - Sneško) avangarda ???

https://www.aikb.net/info-f5/opomena-advokata-za-fidelinku-i-navip-mineco-nije-kriv-t1138.htm

Мирослав Лазански
Седма сила или пета колона

Нисам имао времена да погледам на ,,нету” све те силне депеше које објављује ,,Викиликс”, али неколико њих побудило је моју пословичну скептичност

Је ли „Викиликс” укинуо питање о истини, односно да ли је Џулијан Асанж достојан наследник Ничеа? Је ли он глобалиста или антиглобалиста? Да ли уопште и постоји истина у нормалном смислу речи,а у контексту депеша које објављује „Викиликс”? Како се открића „Викиликса” у многим медијима сасвим произвољно тумаче постоји и сумња да све то може сасвим добро послужити и за унутрашње политичке и бизнис обрачуне.

Ако је „Викиликс” седма сила, је ли могуће да постане и пета колона? Колико су испразне и апстрактне све актуелне моралне оцене које се примењују на случај сиротог Асанжа? Или ће нам после свега бити довољан општи релативизам и нихилизам око тих тако тајних депеша?

Немам одговоре на све ове дилеме и, наравно, нисам имао времена да погледам на ,,нету” све те силне депеше. Али неколико њих побудило је моју пословичну скептичност. Наиме, америчке депеше откривају, а „Викиликс” објављује да скоро сви арапски режими у Заливу траже од САД да се бомбардује Иран због програма производње нуклеарног оружја. Скоро сви, од саудијског краља до емиратских принчева, па је ту чак и претња Египта да би могао у те сврхе да употреби и нуклеарно оружје. Врло занимљиво да нигде у тим депешама нема израелских ставова о том питању или Израел уопште и није заинтересован за ирански нуклеарни програм? Снимљене су скоро све америчке депеше послате из арапских престоница, али нема депеша о Ирану послатих из америчке амбасаде у Израелу? Или је амерички амбасадор у Израелу био паметнији од осталих, или је све то на време „очистио” Мосад? Који је за разлику од наивних и неопрезних Американаца знао да Асанж у паузама својих сексуалних вратоломија вреба све америчке депеше. Па сада још и Египат прети нуклеарним одговором Ирану? Египат, који не поседује нуклеарно оружје, а да сада крене да га произведе треба му најмање од шест до осам година да то и оствари.

Следеће што ми је привукло пажњу јесте реакција из НАТО-а у којој се изражава бес што је „Викиликс” објавио да САД имају у Европи најмање 200 комада нуклеарног оружја. А о тим бомбама моја маленкост је управо на овој страници писала пре много месеци. Уклањање тог оружја из Европе Немачка је, уз још неке европске државе чланице алијансе, службено затражила уочи самита НАТО-а у Лисабону. И, наравно, ништа од тога.

Имамо и депешу у којој се каже да ће у Британији избити скандал зато што Американци држе на британском острву Дијего Гарсија у Индијском океану касетне бомбе, а Лондон је потписник међународног споразума о забрани производње, употребе и складиштења касетних убојних средстава. Као да неко намерно заборавља да је Дијего Гарсија америчка војна база изнајмљена на 99 година, дакле база је суверена америчка територија, а САД нису потписник уговора о забрани касетног оружја. Као да неко намерно заборавља да је Дијего Гарсија, заправо, и главна америчка база са нуклеарним оружјем у томе делу света. Или, хајде да завртимо тугаљиво моралистичку причу о касетним бомбама на том острву, а оне атомске и хидрогенске, ко их се сети, сети...

Депеша о наводном кинеском умору од спонзорисања севернокорејских „несташлука” и непротивљењу Кине да се две Кореје уједине под вођством Јужне Кореје? Предивно, у том случају Кина директно на својој копненој граници добија 30.000 америчких војника са тактичким атомским оружјем, плус што добија новог економског такмаца-џина уједињену Кореју. И све то у ситуацији где око Тајвана ствари нису нимало наивне.

Депеша о томе да НАТО има план да војнички осим Пољске брани и три балтичке државе, некадашње совјетске републике? О модернизацији шест војних аеродрома у тим бившим совјетским републикама, модернизацији после које могу да приме и авионе са нуклеарним оружјем, о томе ни речи у депешама.

Прислушкивање службеника УН, па и генералног секретара УН? Свако ко ради у УН на Ист риверу зна да је овако, или онако „покривен”. Па, не ради у дечјем вртићу. ДНК анализе? После коктела у УН, да ли се перу чаше пре него што се у секунди „обраде”? Као и постељина и пешкири у хотелима где одседају важни гости.

Посао дипломата и јесте да јављају све што чују, сазнају и виде. Неки то јаве у „сировом стању”, неки то обраде у складу са логиком. Зависи све од способности и знања дипломатског службеника. Папир све трпи, али углавном сви раде „по учинку” и није добро оставити дуже централу у Стејт департменту без гласа о себи.

„Викиликс” је имао неку врсту компромиса са Стејт департментом, али „Викиликс” очито није имао и одговарајуће стручњаке који би после тог компромиса одвојили кукољ, будалаштине од осталог.

Једина ствар која је потребна да би цветало зло јесте да добри људи не чине ништа. Разлог због којег лоши људи чине лоше ствари јесте што то могу. А хлеба и игара никада доста.

Wikileaks специјал
Асанж данас пред британским судом

ЛОНДОН - Џулијан Асанж ће се данас појавити пред британским судом, који треба да одлучи да ли ће оснивача веб сајта „Викиликс” изручити Шведској на основу оптужби за силовање и сексуално злостављање у тој земљи.

Британски лист „Гардијан” пише да се Асанж можда неће наћи на слободи чак и ако судија одлучи да га пусти уз кауцију, што прошли пут није учинио, зато што британски тужиоци, који заступају Шведску, имају право да уложе жалбу на судијину одлуку.

Асанж би, у том случају, био задржан у притвору до окончања жалбеног процеса, обично још 48 сати, рекли су за „Гардијан” правни стручњаци, пренео је Би-Би-Си.

Према њиховом мишљењу, нема разлога да Асанж, уз одређене услове, највероватније наруквицу за електронско праћење, не буде пуштен на слободу, тим пре што је његов лик јавности толико познат да практично нема шансе за бекство.

Асанж, држављанин Аустралије, ухапшен је прошле седмице у Великој Британији на основу Интерполове потернице због оптужби да је сексуално злостављао две Швеђанке.

Његов адвокат Марк Стивенс изјавио је да хапшење Асанжа представља „обичну смицалицу” како би САД добиле на времену да смисле и формулишу озбиљнију оптужницу против њега.

„Цела та прича о силовању само је изнуђена оптужба како би (Асанж) био ухапшен, док се, истовремено, одвија истрага о много озбиљнијим питањима”, рекао је Стивенс.

Он је додао и да је вашингтонско тужилаштво спремно да покрене поступак против Асанжа, који се, на првом месту, не би тицао шпијунаже, већ одређених аспеката рада сајта Викиликс.

Адвокат Бјорн Хуртиг, који Асанжа заступа у Шведској, изјавио је претходно да оптужени није крив за сексуално злостављање јер су тајна полицијска документа показала да су наводне жртве лажно сведочиле.

Асанж је недавно изазвао праву буру у светској дипломатији, објавивши на свом сајту више од 250.000 тајних депеша Стејт департмента.

„Викиликс” је 28. новембра почео да објављује поверљиву дипломатску преписку између Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата широм света.

Уочи почетка суђења Асанжу, британске власти објавиле су да су владини сајтови под ризиком од напада хакера који подржавају Викиликс.

Хакери су после његовог хапшења извели бројне нападе на организације које сматрају непријатељима „Викиликса”. Досад су оборили веб сајт шведске владе, као и „Мастеркарда” и „Визе”, који су, поред „Пејпала”, најавили обуставу исплата за „Викиликс”.

Wikileaks специјал
Асанж ослобођен уз кауцију

ЛОНДОН - Лондонски суд донео је данас одлуку да уз кауцију пусти на слободу оснивача сајта „Викиликс” Џулијана Асанжа.

Асанж се данас појавио пред тим судом, где су његови адвокати тражили условну слободу и покушали да избегну изручење Шведској, где је Асанж оптужен за силовање две жене.

Уочи суђења, велики део светске јавности објавио је да сматра да овим поступком САД заправо купују време, како би подигле озбиљнију оптужницу за обелодањивање на стотине хиљада докумената Стејт департмента, које је Асанж последњих недеља објавио на свом сајту, пренео је Ројтерс.

Асанж је уочи суђења изјавио да неће одустати од својих уверења и да ће остати веран идејама које је изнео у јавност.

Шведско тужилаштво најавило жалбу

ЛОНДОН – Шведско тужилаштво саопштило је данас да ће се жалити на одлуку британског судије да уз кауцију ослободи оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа, који ће због тога остати у притвору 48 сати до разматрања жалбе.

Адвокат тужилаштва Гема Линдфилд најавила је ову одлуку током заседања суда, без образлагања разлога, јавио је Ројтерс.

Судија Хауард Ридл, који је раније данас одобрио ослобађање Асанжа уз кауцију од 200.000 фунти, односно око 318.000 долара, саопштио је да оснивач напознатијег вебсајта на свету мора да остане у притвору док се жалба не размотри.

Асанж је у Великој Британији ухапшен 7. децембра по налогу за хапшење који су издале шведске власти због оптужби да је силовао две жене, што он пориче.

Британски суд је Асанжу прописао стриктне мере којих мора да се придржава током боравка на слободи.

Његов адвокат Марк Стивенс изјавио је након одлуке британског суда да није могуће проценити када ће његов клијент бити ослобођен јер његове присталице покушавају да прикупе велику суму новца потребну за његову кауцију.

Уочи суђења, велики део светске јавности објавио је да сматра да САД купују време како би подигле озбиљнију оптужницу за обелодањивање на стотине хиљада докумената Стејт департмента, које је Асанж последњих недеља објавио на свом сајту.

Асанж је уочи суђења изјавио да неће одустати од својих уверења и да ће остати веран идејама које је изнео у јавност.
Танјуг
објављено: 14.12.2010.

Wikileaks специјал
Пратили помагаче, ухапсили Караџића

Промене у Влади Србије и на челној позицији Безбедносноинформативне агенције (БИА) биле су кључне за хапшење оптуженог за ратне злочине Радована Караџића, закључује се из дипломатских депеша које су октобра 2008. године слате у Вашингтон из амбасаде САД у Београду.

Према америчкој депеши, коју је објавио сајт „Викиликс”, хапшење Радована Караџића уследило је после једномесечног праћења мреже подршке овом хашком бегунцу, при чему су о току комплетне операције знала само три човека знала – тада нови директор БИА Саша Вукадиновић, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и Миодраг Мики Ракић, саветник председника Бориса Тадића.

У депеши, послатој 22. октобра 2008. године, у време док је амерички амбасадор у Београду био Камерон Мантер, истиче се мишљење америчких дипломата да нова влада има више воље за сарадњу са трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. У депеши се цитира извештај ТВ Б92 од 29. септембра 2008. да је Раде Булатовић, директор БИА, месецима имао информацију о томе где се налази Караџић, иако су и Булатовић и бивши премијер Војислав Коштуница то демантовали.

„Блиски саветник потпредседника владе Ивице Дачића рекао нам је да је Булатовић шест месеци пре формирања нове владе добио информацију о боравишту Караџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Коштунице и Караџића, и због мањка међународног притиска. Када се влада променила, Булатовић је презентовао документ – у замену за амбасадорско место – Тадићу и његовом саветнику за националну безбедност Микију Ракићу, који је после испланирао хапшење”, пише у депеши у којој се наводи и да је постојала гласина да Булатовић жели да буде амбасадор у Сирији.

У америчкој депеши пише да је Дејан Михов, тадашњи шеф представништва Хашког трибунала у Београду, рекао представницима САД да је атмосфера у БИА потпуно другачија откад је Саша Вукадиновић дошао на њено чело, јер је сарадња с београдском подружницом трибунала знатно побољшана.

„Михов је рекао да је (бивши директор БИА Раде) Булатовић увек изврдавао обавезе и давао непроверене информације. Упорно је избегавао да одговори на питања Михова о томе да ли је БИА прикупила узорке ДНК или отиске прстију током истрага о Караџићевом боравишту”, пише у депеши у којој се наводи и да су се контакти америчких дипломата са БИА побољшали откад је Вукадиновић постављен на њено чело.

Према оцени званичника амбасаде САД, Вукадиновић је „увек срдачан приликом посета званичника америчке амбасаде и истиче да жели да буде сигуран да ће Младић бити ухапшен на тлу Србије, како би се показало да се у Србији поштује закон”.

Амбасада САД у Београду извештава Вашингтон и да у Демократској странци постоји политичка воља за закључење сарадње са хашким судом и преноси речи тужиоца за ратне злочине Синише Важића да је некадашњи министар полиције Драган Јочић (ДСС) „мешао политику у сарадњу са Хагом”.

У том документу се наводи да су после Караџићевог хапшења, Тадић, Расим Љајић, Вукчевић и други званичници јавно говорили о важности хапшења преосталих бегунаца не само из прагматичних разлога него и због потребе за помирењем с прошлошћу.

Директор Савета за координацију сарадње са хашким судом Душан Игњатовић је, како се наводи, Амбасаду САД информисао да влада планира серију расправа о догађајима из деведесетих година и о важности рада Хашког трибунала и истакао да ће у то бити тешко убедити многе Србе, с обзиром на пуштање из хашког затвора Насера Орића и Рамуша Харадинаја.

У депеши из 2008. године се наводи да им је Михов рекао да ће најтежи задатак владе бити победити сензационалистичке и националистичке садржаје које објављују таблоиди, који углавном имају највећу моћ у обликовању јавног мњења у Србији.

С. Р.
објављено: 15.12.2010.

Ako je neko toliko dobar Amerikancima koji su nas bombardovali, pitanje je koliko je taj dobar nama.

Када се влада променила, Булатовић је презентовао документ – у замену за амбасадорско место

Dokle smo došli...

Bar da su mu dali to ambasadorsko mesto...

Bolje da je uzeo onih 5 miliona $ !!