STEČAJ, BANKROT - KOJA SU PRAVA AKCIONARA?

Kakvo je pravo akcionara kada se nad firmom pokrene stečajni postupak, odnosno šta biva sa akcijama?

Број:2/0-03-250/2-10
Београд, 20.04.2010.

Комисија за хартије од вредности је примила захтев за давање мишљења у вези са располагањем акцијама отвореног акционарског друштва у стечају, дана 19.04.2010. године.
Поводом наведеног захтева Комисија за хартије од вредности је на 704. сеници VII сазива од 23.04.2010. године донела следеће:


М И Ш Љ Е Њ Е


Закон о стечајном поступку („Службени гл. РС“, бр.84/04 , 85/05) је увео бројне новине у област стечајног права а једна од најзначајнијих је могућност да се изврши реорганизација стечајног дужника. Наведена реорганизација се врши на основу плана који се може поднети након отварања стечајног поступка или заједно са предлогом за покретање стечајног поступка. Ако повериоци прихвате план, спречава се банкротство дужника и омогућава наставак његовог пословања.
Под реорганизацијом (redressment – опоравак, подизање) се подразумева низ мера које имају за циљ економски и привредни оправак дужника са циљем да се сачува предузеће, његове привредне активности и радна места. Наиме, сврха увођења реорганизације је да привредни субјекат настави са пословањем уз задовољење поверилачких интереса на начин и под условима одређеним планом реорганизације (чл. 1. ст. 4. Закона). На тај начин се остварује санација дужника, побољшава његов имовинско-правни положај, обезбеђује наставак пословања уз задовољење поверилачких интереса. У том смислу реорганизација обухвата низ мера којима се задире у финансијску структуру дужника, у структуру његовог капитала; у структуру чланова привредног друштва, чланска права и права запослених, организацију и обим његових пословних активности.
Имајући у виду да до реорганизације може доћи у оквиру стечајног поступка, то је реорганизација могућа ако су најпре испуњени услови за покретање стечајног поступка, а затим и услови који су неопходни да би могло да дође до реорганизације. Да би стечајни поступак могао да буде покренут потребно је да се испуне како материјално-правни услови тако и формалноправни.
Ако су услови за покретање стечајног поступка испуњени до реорганизације може доћи под условом да је сачињен план реорганизације одговарајуће садржине, да је план сачињен од стране овлашћеног субјекта (дужник, стечајни управник, повериоци који имају најмање 30 процената обезбеђених потраживања, повериоци који имају најмање 30 процената необезбеђених потраживања лица која су власници најмање 30 процената капитала стечајног дужника), да је план поднет стечајном судији најкасније у року од 90 дана од дана покретања стечајног поступка (стечајни судија може да продужи рок за 30 дана, односно уз сагласнос одбора поверилаца и више од тога).
Да би наведени план реорганизације могао да буде прихваћен мора да садржи разлоге због којих је привредни субјект запао у финансијске тешкоће, мере које треба предузети у циљу реорганизације, рок извршења плана реорганизације, биланс стања и успеха у претходних пет година, пројектовани биланс успеха за наредних пет година, процену о износу који се може остварити продајом имовине дужника, датум почетка примене плана реорганизације (чл.127. Закона).
Одредбама чл. 128. тачка 11) је изричито прдвиђено претварање дуга у акцијски капитал, као једна од мера за реализацију плана реорганизације.
У Законом прописаном року од подношења плана, суд закључује рочиште за његово разматрање. План се сматра усвојеним ако га прихвате све класе поверилаца (потраживања поверилаца се деле на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања).
Усвојен план реорганизације има снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена. Дужник је дужан да се понаша у складу са усвојеним планом реорганизације, а што контролише стечајни управник (чл. 133.Закона). Ако дужник не поступи по одредбама плана, суд може наложити да се предузму мере у циљу отклањања последица непоступања по плану или да се настави поступак банкротства (чл.138. Закона).
Још једна значајна новина стечајног поступка односи се на то да суд може обуставити примену плана, по прибављеном мишљењу одбора поверилаца, ако је план издејствован на преваран или незаконит начин, ако дужник поступа супротно условима из плана, ако дужник не сарађује са стечајним управником, одбором поверилаца или судом, односно ако не иаспуњава налоге стечајног судије или стечајног већа (чл.139. Закона).
Неоспорно је да се Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената бави отвореним акционарским друштвима. Стога се са тог становишта има посматрати питање примене наведеног закона а тиме и надлежности Комисије за хартије од вредности, како у делу који се односи на емисију акција јавном понудом тако и у делу који прописује изузетке од јавне понуде. Имајући у виду да код друштва над којима је покренут стечајни поступак односно реорганизација, долази до суспендовања свих органа управљања, чије функције прелазе на органе стечајног поступка то је евидентно да таква друштва више не испуњавају основне услове који су иманентни правној природи јавних, отворених друштава већ губе својства отворених друштава (између осталог и Београдска Беза има обавезу да их скине са организованог тржишта). Стога је неспорно да таква друштва не могу бити у ингеренцији Комисије. Ово произилази и из изричите одредбе Закона о стечајном поступку, који одговарајућом одредбом изузима примену прописа о хартијама од вредности у том поступку.
Наиме, пре упуштања у питања која су постављена Комисији, потребно је учинити нeспорним основно питање у вези са применом прописа о хартијама од вредности у стечајном поступку. Наиме, изричитом одредбом чл. 136. Закона о стечајном поступку под називом – Изузетак од примене прописа о хартијама од вредности, је прописано да се на хартије од вредности које се постојећим учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују прописи о хартијама од вредности.
Само указујемо на одредбе чл. 137. став 3. Закона о стечају којим је прписано да после извршења плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом организације, врши се продаја друштвеног, односно државног капитала стечајног дужника у складу са прописима којима је уређена приватизација.
Дакле, Закон о стечају прописује обавезну приватизацију продајом друштвеног, односно државног капитала стечајног дужника после извршења плана реорганизације, уколико се стечај одвија у предузећу над којим је започет поступак приватизације.
У току стечаја, одговарајућим решењем о реорганизацији биле би прецизиране како мере реорганизације тако исто и рокови за њихово извршење као и органи стечајног поступка који су надлежни за спровођење поступка реорганизације. У том смислу би били утврђени и налози везани за надлежне регистре у вези са извршењем одговарајућих уписа у јавним књигама које воде, јер је решење стечајног судије правно ваљан основ за предметне уписе.
Стога је евидентно да Комисија за хартије од вредности, сходно својим надлежностима прописаним Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени гл. РС“, бр. 47/06), нема никаквих ингеренција у предметном поступку стечаја, односно реорганизације. Посебно је овакав закључак правно утемељен јер је цитираном одредбом чл. 136. Закона о стечајном поступку („Службени гл. РС“, бр. 84/04, 85/05), изузета примена прописа о хартијама од вредности у стечајном поступку.
Из свега изложеног је евидентно да Комисија нема надлежности како у поступку издавања акција у стечају, док траје поступак реорганизације, тако исто ни у случају располагања акцијама док наведени поступак траје па би се евентуално располагање акцијама могло реализовати само на основу одговарајућих аката овлашћених органа стечаја.
Имајући у виду наведене правно релевантне разлоге, једино надлежни органи за спровођење стечаја док је поступак реорганизације у току јесу наведени учесници и надлежни органи стечајног поступка као и одговарајући јавни регистри.


Председник Комисије


Милко Штимац

Hvala na brzom odgovoru.
Ali prilično mi je komplikovan tekst sa puno pravničkih uslova na koje ne mogu da imam uticaja. Ostaje mi da čekam i vidim šta će biti.
Inače radi se o BGJG koja je isključena sa berze zbog stečaja - drugo ne znam ništa, ni da li će se reorganizovati, ni kako. Ako neko nešto zna o tome koristilo bi mi.

Редослед намирења

Члан 54.

Из стечајне масе приоритетно се намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.

Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.

Утврђују се следећи исплатни редови:

1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања по основу закључених уговора са привредним друштвима чији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;

2) у други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

3) у трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца.

Потраживања стечајних поверилаца који су се пре отварања стечајног поступка сагласили да буду намирени након пуног намирења потраживања једног или више стечајних поверилаца, биће намирени тек након пуног намирења трећег исплатног реда са припадајућим каматама.

Поступање са вишком деобне масе

Члан 147.

У случају да се у поступку деобе, пре завршне деобе или у завршној деоби, могу у пуном износу намирити потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да преостали вишак деобне масе расподели имаоцима удела или акција у привредном друштву, у складу са правилима поступка ликвидације.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу стечајног дужника уплаћује се на рачун буџета Републике Србије и распоређује се у складу са законом којим се уређује приватизација.

На образложени предлог стечајног управника стечајни судија може донети решење о расподели средстава из ст. 1. и 2. овог члана и пре исплате стечајних поверилаца ако се несумњиво утврди да се из расположивих новчаних средстава (постојеће деобне масе) сви стечајни повериоци могу намирити у целости, са припадајућим каматама у складу са овим законом.


http://dopuna.ingpro.rs/Aktuelni%20tekstovi/28307.htm

Kako je isisan „Podrum Palić”

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kako-je-isisan-Podrum-Palic.lt.html

Vrlo poucno!

Citat :

Члан 147.

У случају да се у поступку деобе, пре завршне деобе или у завршној деоби, могу у пуном износу намирити потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да преостали вишак деобне масе расподели имаоцима удела или акција у привредном друштву, у складу са правилима поступка ликвидације.

Da li ovo znaci da vlasnik akcija nista ne radi i jednostavno ceka da se dodje do faze kada se zna da li ima viska deobne mase za akcionare ili akcionar mora "u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku RS", da prijavi svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja, shodno članu 70. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09)."?

Znaci da li se samo ceka i moli bogu da nesto preostane ili mora da se prijavi potrazivanje u roku od 120 dana?

Ako je ovo drugo onda bolje da se oprostim i od teoretske sanse da nesto kapne (GIKB - Oglas o otvaranju stečajnog postupka, bio je istaknut na Oglasnoj tabli Privrednog suda Zrenjanin, dana 11. maja 2011. godine. a 24.11. isti sud u Zrenjaninu otvorio stecaj nad BNTS )

Znala je Sneki odavno da nesto baksuzno sa tim Zrenjaninom

@Guta
Po logici zakona, potrazivanja se prijavljuju zato sto ne mora svako (sud, odnosno stecajna uprava) da zna za potrazivanja koja su nastala iz poslovnog odnosa dva subjekta. Sa druge strane, vlasnistvo je uglavnom poznato (akcije ili udeli).

Odluka Ustavnog suda od pre tri meseca:
ukida se automatski stečaj za preduzeća koja godinu dana ne izađu iz blokade računa. Sada pokretanje stečajnog postupka može da pokrene samo neko od poverilaca.

zasto nama treba zakon o stecaju i bankrotu kada je nbs tu sa novom agrobankom. mislim da u buducnosti svaka firma ili banka moze da prodje kao agrobanka, a dobar je primer i za privatne firme kako treba da se radi kada imate obaveze prema nekom

Kako se prijavljuje kapitalni gubitak na akcije koje su otišle u stečaj?

Koji datumi i dokumenti su tu relevantni? Rešenje o pokretanju stečajnog postupka, Rešenje o obustavljanju trgovanja na berzi....? Kada to pravo zastareva?
Da li neko može da mi pomogne?