Valjevo, privreda i ostalo...

Va­lje­vo – Ku­pi, obe­ćaj, upr­o­pa­sti ili pre­pro­daj i be­ži. Ovo je sve pri­sut­ni­ji mo­del pri­va­ti­za­ci­je u va­ljev­skom kra­ju, i to pre sve­ga ka­da su u pi­ta­nju stran­ci. Uz ča­sne iz­u­zet­ke slo­ve­nač­ke kom­pa­ni­je „Go­re­nje“, ita­li­jan­skog „Va­li­ja“, austrij­skog „Austro­ter­ma“ i još ne­kih fi­r­mi, sa osta­lim znat­no ve­ćim bro­jem ku­pa­ca ko­ji su se „za­gle­da­li“ u ov­da­šnja pred­u­ze­ća i fa­bri­ke ni­je bi­lo pre­vi­še sre­će. Ka­da pri­va­ti­zo­va­no pred­u­ze­će poč­ne da to­ne, a rad­ni­ci za­pre­te ra­di­kal­nim štraj­ko­vi­ma, me­đu pr­vi­ma sa ova­kvih „bro­do­va”, bo­lje re­ći olu­pi­na, be­že di­rek­to­ri.


U naj­no­vi­jem slu­ča­ju po­sle gro­mo­gla­sne na­ja­ve da će sa svo­jim po­go­nom za pro­iz­vod­nju HTZ opre­me u Va­lje­vu sve „po­zla­ti­ti“, kom­pa­ni­ja „Be­ma­ko” iz Slo­vač­ke ni po­sle go­di­nu da­na ni­je ostva­ri­la obe­ća­nja. Oko 130 za­po­sle­nih pet me­se­ci ni­je pri­mi­lo za­ra­de, a u me­đu­vre­me­nu sta­la je i pro­iz­vod­nja, dok je di­rek­tor, po tvrd­nji do­bro oba­ve­šte­nih rad­ni­ka, po­be­gao u Ame­ri­ku.

Sa ovom fi­r­mom pro­pa­la je i re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta otva­ra­nja po­go­na za pe­de­se­tak rad­ni­ka, ma­hom že­na, u se­lu Po­ću­ti, za šta im je grad Va­lje­vo obe­ćao ustu­pa­nje već sa­gra­đe­nog objek­ta, a Agen­ci­ja za stra­na ula­ga­nja (SI­E­PA) odre­ši­la ke­su u iz­no­su od 4.000 evra za sva­kog no­vo­u­po­sle­nog rad­ni­ka.

U me­đu­vre­me­nu, iz Slo­vač­ke se pi­smom rad­ni­ci­ma i jav­no­sti obra­tio La­di­slav Ko­val­ski, vla­snik „Be­ma­ka“, ko­ji je ob­ja­snio da su u pi­ta­nju ne­pred­vi­di­ve po­slov­ne pre­pre­ke i da će br­zo kon­so­li­do­va­ti fa­bri­ku, is­pla­ti­ti rad­ni­ke i na­sta­vi­ti sa pro­iz­vod­njom. Što se ti­če Želj­ka Bo­ži­ća, di­rek­to­ra fi­r­me, ka­zao je da on ni­je po­be­gao, već je uzeo od­su­stvo zbog po­slov­nog pu­ta u SAD. Ta­kvo ob­ja­šnje­nje ni­ko od za­po­sle­nih ni­je uzeo za ozbilj­no, dok je grad, ne že­le­ći da ula­zi u kom­pli­ko­va­ne od­no­se, ras­ki­nuo ugo­vor o ustu­pa­nju objek­ta za otva­ra­nje po­go­na u Po­ću­ti.


Pre dve go­di­ne u ne­po­zna­tom prav­cu ne­stao je i ta­da­šnji di­rek­tor pri­va­ti­zo­va­ne „No­ve Sr­bi­jan­ke“. Do­du­še, ta­ko ne­što mo­glo se i oče­ki­va­ti, jer ka­da je po­če­la de­mon­ta­ža i se­ča li­ni­je za pro­iz­vod­nju svo­je­vre­me­no ču­ve­nih so­ko­va „zlat­ne ka­pi“ svi­ma je bi­lo ja­sno da je to kraj jed­nog ve­li­kog kom­bi­na­ta ko­ji je bio od vi­tal­nog in­te­re­sa za ceo va­ljev­ski kraj i Ko­lu­bar­ski okrug.

Di­rek­tor An­ton Va­ljov, ko­jeg je na to me­sto po­sta­vi­la bu­gar­ska kom­pa­ni­ja „Me­di­ja svjat“, po­sle pret­hod­nog po­li­cij­skog sa­slu­ša­nja i hap­še­nja zbog sum­nje za vi­še kri­vič­nih de­la u ve­zi sa po­slo­va­njem fi­r­me, jed­nog da­na, a da to ni­ko ni­je pri­me­tio, na­pu­stio je Va­lje­vo i oti­šao u ne­po­zna­tom prav­cu. U „No­voj Sr­bi­jan­ki“ osta­vio je pu­stoš i oko 40 to­na amo­ni­ja­ka ko­ji je, sve do le­to­šnjeg pre­ta­ka­nja o tro­šku gra­da i od­vo­že­nja na si­gur­no, cu­rio iz do­tra­ja­lih in­sta­la­ci­ja fa­brič­ke hlad­nja­če. Pra­va je sre­ća što ni­je do­šlo do ve­ćeg eko­lo­škog ak­ci­den­ta, jer se u bli­zi­ni ove fa­bri­ke na­la­zi ve­li­ki broj ku­ća.


Sli­čan epi­log bio je i sa di­rek­to­ri­ma i vla­sni­ci­ma pri­va­ti­zo­va­nog „Va­lje­vo­pu­ta“, gde su po sa­zna­nju da će sa nji­ma bi­ti ras­ki­nut ku­po­pro­daj­ni ugo­vor, zbog ne­is­pu­nja­va­nja pre­u­ze­tih oba­ve­za, vla­sni­ci iz Ma­đar­ske na­pro­sto po­be­gli. Mno­go ele­gant­ni­je to su uči­ni­li no­vi go­spo­da­ri Fa­bri­ke vi­ja­ka „Gra­dac“, „Kru­šik-aku­mu­la­to­ra“, „Elin­da“, kon­fek­cij­skog pred­u­ze­ća „Uzor“ i gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća „Ja­bla­ni­ca“.


Iza ova­kvih „sprin­te­ra“ iz di­rek­tor­skih i vla­snič­kih fo­te­lja u Va­lje­vu je osta­lo sko­ro 10.000 rad­ni­ka bez po­sla. Ho­će li ih na­ja­vlje­ni no­vi za­ko­ni o ra­du i ste­ča­ju, kao i dru­gi pod­za­kon­ski do­ku­men­ti o pri­vred­nim dru­štvi­ma ura­zu­mi­ti i uhva­ti­ti za tre­ge­re – osta­je da se vi­di.

B. No­vo­vić
objavljeno: 24.10.2013.

Blokirani Krušik duguje 4,4 milijarde dinara

Valjevska korporacija Krušik je jedino preduzeće „odbrambene industrije Srbije“ koje je u blokadi zbog neplaćenih poreza i doprinosa na zarade, a pored ogromnog duga, kompanija beleži i nove gubitke.

Ukupne obaveze Krušika prema državi, dobavljačima i bankama dostižu 4,4 milijarde dinara, a lane je ostvaren gubitak od oko 995 miliona dinara. Najveći problemi su nelikvidnost, zastarela oprema i proizvodni program, višak zaposlenih, nedostatak novca za investicije.

Zbog visokih troškova poslovanja, po ugovorima zaključenim lane, a čija je realizacija bila planirana ove godine, naplaćeni su avansi i uzete pozajmice od JugoimportSDPR.

  

Nakon gradonačelnika Šapca, koji je podneo ostavku usred velike kataklizme koja je pretila tom gradu i tako građane ostavio na cedilu, imamo još jedan primer bahatosti lokalnih političara, ovaj put u Valjevu, gradu koji je direkno pogođen poplavama!

Podivljala Kolubara jos se nije smirila, Valjevci strahuju od reke, ali i potencijalnih klizišta, međutim, ima i onih koji će sutrašnji dan u Valjevu iskoristiti za zauzimanje novih funkcija.

Naime, vladajuća koalicija u Valjevu, koju čine Dačićev SPS i Tadićev NDS, odlučila je da sutra održi sednicu Skupštine grada i da poveća broj članova gradskog veća sa 9, na 11 članova. U danima kada sigurno ima pametnijeg i važnijeg posla, lokalni moćnici rešili su da se bave kadrovskim rešenjima, odnosno uvećavanjem gradske adminiatracije, zaboravljajući na građane, a misleći samo na sebe.

Osim sto će uvećavanjem broja članova veća dodatno opteretiti gradski budžet, lokalna vlast sutra će smeniti i vršioca dužnosti Apotekarske ustanove, koji je nestranačka ličnost. Očigledno je da uvrede i prozivke koje Ivica Dačić i Boris Tadić razmenjuju na republičkom nivou nisu omele lokalne lidere njihovih partija da se vrlo lako dogovore oko podele plena i raspodele funkcija.