BOSNA, vjekovna težnja za ujedinjenjem sa SRBIJOM !!

Milorad Dodik: Referendum o nezavisnosti sigurno, jednog dana!!

BANJA LUKA - Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da će jednog dana sigurno biti održan referendum o tome da li da RS ostane u okviru BiH ili da se osamostali.
:cheers:

Prema njegovim riječima, zakonski okviri za referendum trebalo bi da budu doneti u prvoj polovini godine. Dodik je ocijenio da je referendum ozbiljna stvar, o kojoj se u RS pre tri godine nije smelo ni govoriti, navodeći da je aktuelna vlast odlučila da legalizuje pravo na priču o referendumu, a onda da je institucionalizuje dogradnjom Zakona o referendumu.

U autorskom tekstu pod naslovom "Genijalnost doktora Harisa" u beogradskim "Večernjim novostima" Marković navodi da je akademska karijera Harisa Silajdžića, koji je doktorirao istoriju na prištinskom univerzitetu, "stidljivo prikazana" i da se ni u jednoj biografiji ne pominju godine završetka "raznih škola".

On je podsetio da je Silajdžić studirao arapski jezik i islamistiku u Libiji u vreme kada je ona bila sinonim za islamski fundamentalizam, jer je, verovatno, dobio stipendiju u toj zemlji. Možda su ga roditelji sklonili s ulice, da ne postane kriminalac kao njegov brat Nusrev.

"Da je mogao da bira, verovatno bi izabrao Kairo ili neki drugi prestižan fakultet za islam", ocenio je Marković.

On navodi da je Silajdžić, potom, na Kosovu i Metohiji doktorirao na albanskoj istoriji koju je tada studirao i Hašim Tači, u vreme kada je sarajevska katedra za istoriju bila veoma jaka.

Marković uočava da nigde ne piše kada je Silajdžić doktorirao, ali da činjenica da je deo doktorata objavio tek 1991. godine u 46. godini ukazuje na to da se "dosta namučio da stekne zvanje na Prištinskom univerzitetu, poznatom po ''visokim kriterijumima'' ".

"Dakle, čovek koji hoće da vlada multietničkom Bosnom, obrazovao se u zemlji ne baš čuvenoj po verskoj toleranciji, a u zrelim godinama završio je škole na Kosmetu u vreme kada su katedre za albanologiju i istoriju upravo perjanice borbe protiv srpske i jugoslovenske države", navodi Marković.

Bez dlake na jeziku.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, poznat kao političar koji otvoreno govori ono što misli, oštro je kritikovao izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina. U intervjuu za S mediju, Dodik je rekao da Srbija ne treba da pristane na sva ucenjivanja iz EU.

- Pazite, Srbija ne sme da dozvoli da Jelko Kacin bude izvestilac EP za Srbiju. Trebalo bi da reagujete i kažete da je on persona non grata i da pošalju nekog drugog. On je običan smutljivac, ide po Bosni, Srbiji i Kosovu i pravi haos, i stalno radi protiv Srba.
To je radio i 1991, kada je bio promoter rata i ubijanja vojnika JNA. On je pokušavao da slično uradi i u BiH, ali mu je jasno da to ne sme da priča, pogotovo ne u Banjaluci.
On zato nikad i ne dolazi ovde i ne bi ni trebalo da dolazi.
On je bolestan tip, politički gledano. Može da piše razne izveštaje, ali nas baš briga za njega! - ispričao je Dodik.

Usvojena Deklaracija
Radmanović: Srpska ode iz BiH kad pola UN prizna Kosovo

BANJALUKA - Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović je, povodom čestog povlačenja paralela između Republike Srpske i samoproglašenog Kosova, podsetio da parlament Srpske usvojio Deklaraciju prema kojoj će, kad polovina članica UN prizna Kosovo, RS imati pravo da se odvoji od BiH.

Kada polovina članica UN prizna kosovsku nezavisnost, Republika Srpska će smatrati da je promenjen međunarodni sistem i da će tada i Srpska imati pravo da se odvoji od BiH, rekao je Radmanović, prenela je RT Republike Srpske.

zoom
SARAJEVO - Povodom pisanja nekih medija u SAD o teritorijama koje bi u narednih desetak godina mogle da postanu nezavisne, među kojima se pominje i RS, doskorašnji potpredsednik uglednog vašingtonskog Cato instituta, Ted Carpenter, kaže da bi za tako nešto moralo da dođe drastične promene politike SAD i Evropske unije, naročito Nemačke.

“Ne vidim da će se tako nešto dogoditi u doglednoj budućnosti, iako bi najbolje rešenje bilo da se dozvoli RS da dobije nezavisnost ili da se pripoji Srbiji, uz isti scenario za Hrvate u BiH i Hrvatsku, dok bi ostatak zemlje ostao dominantno muslimanski”, rekao je Karpenter.

Prema njegovim rečima, tada bi tri naroda mogla da se fokusiraju na zajednički ekonomski interes, umesto na politička pitanja koja ih dele.

Karpenter smatra da bi, izuzimajući novi sukob, do kog ne veruje da će doći, najgore rešenje bilo da Zapad tera bh. Srbe da prihvate veća ovlašćenja za centralnu vladu u Sarajevu.

Ričard Kauzlarić, bivši ambasador Amerike u BiH, a danas profesor za pitanja bezbednosti na univerzitetu “Džordž Mejson” rekao je da ne vidi RS kao nezavisni entitet, zato što to ne bi bilo prihvatljivo za zapadne vlade koje su posvećene održanju Dejtonskog sporazuma.

“Republici Srpskoj nedostaje ekonomski kapacitet da opstane kao nezavisna država. Razočaran sam što Milorad Dodik nastavlja da se zalaže za nezavisnost i radi na potkopavanju BiH zarad sopstvenog političkog napretka”, naveo je Kauzlarić.

On dodaje da i na bošnjačkoj i hrvatskoj strani postoje ekstremisti koji sprečavaju BiH da napreduje na putu evropskih integracija i napominje da je ironija da baš takvi najviše pričaju o neophodnosti promena.

“Oni koji se najviše trude da spreče napredak BiH oni su koji govore o neophodnosti radikalnih političkih promena. Ima ih i među onima koji se zalažu za nezavisnost RS ili hrvatskih krajeva, kao i među onima koji su za unitarnu Bosnu bez entiteta”, dodao je bivši američki diplomata.

On se zapitao zašto BiH ne bi mogla da funkcioniše na pravi način kada su i Hrvatska i Srbija pokazale da je moguća radikalna politička transformacija kojom su svoja društva usmerile ka evropskom putu.

“Hrvati i Srbi sarađuju u okviru evropskog okvira, zašto to ne bi mogla tri naroda u BiH? Ova zemlje može da napreduje samo kao multietnička zajednica koja ide ka EU, kao što to čine njeni veći susedi”, zaključio je Kauzlarić.

Eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo svoje

Danas, kad se zakopčava krug, metak s obale Miljacke, star stotinu godina, kruži iznad Sarajeva, ne nalazeći mir, utočište; u tom gradu nema ko da ga pozdravi, on više nije metak sa sunčane strane Miljacke, ruka koja ga je ispalila - odsečena u Terezijenštatu - nije više ruka oslobodioca, mladić čija je to ruka bila već godinama u Sarajevu nije ni junak ni simbol slobode, zalud je njegov metak balkanskom ostatku jedne velike religije dao versku slobodu i legitimaciju naroda; eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo svoje, koji je turski pečat nad Bosnom zamenio svojim.

Umesto senki mladobosanaca taj metak, ispaljen na današnji dan, i dalje luta po Beču, Evropi, i plaši gospodu. Zalud Srbi ubeđuju svoje neprijatelje da to nije njihov, srpski metak. Šta god da je tog sunčanog Vidovdana, pre jedan vek, nateralo Gavrila da povuče okidač „brauninga“, metak koji je delić sekunde kasnije izleteo iz cevi zauvek će nositi srpsku krštenicu. Nema tu ništa loše po Srbe. Taj metak i dalje traga za slobodom.

Možda je to isti onaj metak koji je pogodio lažnog premijera u kojeg se danas kunu lopovi i uištitelji Srbije?

Možda taj metak kao pravednik još luta ovim prostorima i traži svoju novu žrtvu?

Išao neki ćovek, jedne zime, putem kroz šumu. I naiđe on, tako, na pticu slomljenog krila kako promrzla i polumrtva leži na zemlji. Sažali se, podigne je i ugledavši nedaleko gomilu kravlje balege koja se topla još pušila, stavi je na nju da se zgreje. I ode. Nedugo zatim, toplota učini da se prica otkravi i radosna, počne da cvrkuće. Taj veseli cvrkut začuje lisica, pa dođe i pojede pticu.

Naravoučenije: nije ti uvek neprijatelj onaj ko te gurne u govna, a nije ti obavezno prijatelj onaj ko te iz njih vadi. Kad si u govnima drži jezik za zubima.

Želja jednog naroda da uspostavi nacionalnu domovinu nije nerazumna. Nacionalno samoopredeljenje je okosnica međunarodnog političkog sistema. Posle Prvog svetskog rata, stvoreni su Liga naroda i mandatni sistem, delimično i zbog toga da bi nezreli politički subjekti bili dovedeni bliže ostvarenju sna o nacionalnoj državi.

Samoopredeljenje takođe nije samo organizacioni princip; to je i moralni, široko prihvaćen princip. Čak su i Ujedinjene nacije na njemu osnovane. Član 1. Povelje UN izričito kaže da je cilj Ujedinjenih nacija "da razvija prijateljske odnose među nacijama, zasnovane na poštovanju načela jednakih prava i samoopredeljenja naroda."
Negde usput, činjenica da je nacionalno samoopredeljenje organizacioni princip savremenog političkog sveta je zaboravljena, ili barem gurnuta pod tepih. Ne samo to, nego se s vremenom sve više omalovažava. Deo tog stava ima smisla. Nacionalno samoopredeljenje je lepo i dobro, ako grupa ima definisanu teritoriju, na kojoj će uspostaviti nacionalnu državu.

Realnost je, međutim, retko tako jednostavna, a različite grupe polažu ista prava nad područjima sa mešovitim stanovništvom. Ovo je slučaj na Balkanu - delom zbog geografije. To je papazjanija granica, religija i nacionalnosti. Ali ignorisanje podela i pretvaranje da se takve suprotnosti mogu trajno rešiti složenim političkim institucijama ima sve manje smisla, što je sve vreme bilo jasno.

Ostatak Evrope je uvek na zemlje zapadnog Balkana gledao kao države zaostale u vremenu koje se stalno prepiru, kao poslednji izdanak realnog varvarstva na sada mirnom kontinentu. Ja to ne vidim, već Balkan doživljavam kao trendsetera. Može se pokazati da je referendum u RS bio beznačajno glasanje u vezi nacionalnog praznika jedne izuzetno podeljene i relativno nevažne zemlje. Ali, on je takođe primer kako jedna nacionalna grupa na evropskom kontinentu bez svoje države, definiše ono što vidi kao neprihvatljiv politički status kvo.
Ispod zvaničnih evropskih granica postoje duboke skrivene sile, a one će u narednim mesecima i godinama biti sve izraženije.