RUBN - Rubin a.d. , Kruševac

BELGRADE (Serbia), December 14 (SeeNews) – Serbia’s largest alcohol producer Rubin, owned by local Invej holding company, said it plans to invest 3.0 million euro ($4.4 million) next year in a new 209-hectare vineyard plantation, local media reported on Monday.

“More than 50 hectares have been ploughed up so far,” Belgrade-based news provider EMportal ([You must be registered and logged in to see this link.] quoted Miroslav Jovanovic, a consultant to the company's director general, as saying. The planting of the vineyard, in Paracin in central Serbia, will begin next spring and will be completed in 2011.

Rubin, which employs close to 400, posted 626.7 million dinars ($9.6 million/6.5 million euro) in net profit last year, up from 489 million dinars in 2007, data from the country's Business registry showed. The company’s 2008 operating revenue rose to 2.7 billion dinars from 2.1 billion dinars in 2007. Rubin is based in Krusevac, in south-central Serbia.

Invej is one of the biggest holding companies in Serbia. Besides Rubin, it also comprises Serbia's leading cooking oil producer Vital, detergents maker Albus, tools manufacturer Impa and cigarette maker Monus. Invej posted the third highest net profit of 3.47 billion dinars in Serbia lasy year, according to the Republic Development Bureau.

Prospekt !!!!
[You must be registered and logged in to see this link.]

Politika 05.07.10g

""Invej" izigrao propise o trgovanju akcijama "Rubina""

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nov prospekt??

Bože, bože, šta sve tu piše u napomenama...




Ukupno 155 akcionara!!
Ali je i država tu!!

Danas najtrgovanija akcija sa skokom od 20%-promet 465.347.520 din.Akcije prodao akcionar pod rednim br.3

Znaci ode rubin u cugu

Ovo je smejurija berzansko trziste 284k prometa vs Peconi 4,5 milki, nego da li je Komisija proverila poreklo novca

Dobio je 13mil e od Aik-a na osnovu hipoteke na vital, tako da ima taj jos kesa...

Vmackm ::

Dobio je 13mil e od Aik-a na osnovu hipoteke na vital, tako da ima taj jos kesa...

Ako je EUR 4.5 Mil potrosio na akcije Rubina, onda ili sprema prodaju ili zna da su rezultati neverovatni. :non:

Ima covek informacije, u vinarstvu je cash pogotovo za koju godinu, a sto se tice ideje to je jasno, krajnji cilj delistiranje i potpuna netransparencija

Peconi otkupio državne akcije u Rubinu za 4,4 miliona evra
17/11/2010 21:42:00 CRHoV, Sinteza

Ubedljivo najprometnija hartija na današnjem trgovanju na Beogradskoj berzi bio je kruševački Rubin koji je zabeležio promet od 465,5 miliona dinara, uz maksimalni skok vrednosti od 20 procenata. Ukupno je isprometovano 11,4 odsto akcija ove kompanije, a kako se i pretpostavljalo, u pitanju je bila dalja konsolidacija vlasništva od strane većinskog vlasnika dok je na strani prodaje stajao državni Akcionarski fond. Većinski vlasnik Rubina je zemunski Invej, u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića, koji je sedamdeset odsto kapitala ovog proizvođača alkoholnih pića kupio početkom 2005. godine za 20,1 milion evra, uz dodatnih 11 miliona evra za investicioni program. Nakon današnje transakcije, Invej u Rubinu sa povezanim licima i sopstvenim akcijama kompanije, ima vlasnički udeo veći od 95 procenata te valja uskoro očekivati potpunu konsolidaciju vlasništva od strane ovog dominantnog akcionara. Tržišna kapitalizacija Rubina na današnjoj ceni od 31.680 dinara iznosi 4,1 milijardu dinara (38,3 miliona evra), a ova kompanija je u protekloj godini ostvarila poslovni prihod od 2,76 milijardi dinara i neto dobit od 611,4 miliona dinara.

Isplatio drzavu iz dobiti

Invej preuzeo 0,3% akcija Rubina

21/12/2010 08:37:00 Belex, Sinteza

Zemunska kompanija Invej koja upravlja proizvođačem alkoholnih pića Rubin, otkupila je u nedavno okončanoj ponudi za preuzimanje 0,32 odsto akcija ove kruševačke kompanije te je stigla do vlasničkog udela od 72 odsto. Nakon ove ponude, broj manjinskih akcionara Rubina spustio se na sto, dok značajnije učešće imaju još samo povezano lice Inrub sa 10,45 odsto akcija i sama kompanija (Rubin) sa skoro 15 odsto sopstvenih akcija koje predstavljaju obaveznu investiciju većinskog vlasnika. Invej se nalazi u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića, a sedamdeset odsto kapitala Rubina kupio je početkom 2005. godine za 20,1 milion evra, uz dodatnih 11 miliona evra za investicioni program. Tržišna kapitalizacija Rubina na ceni obavljenog preduzimanja od 31.680 dinara iznosi 4,1 milijardu dinara (37,8 miliona evra), a ova kompanija je u protekloj godini ostvarila poslovni prihod od 2,76 milijardi dinara i neto dobit od 611,4 miliona dinara.

Promene: 17.11. - 31.12.2010. (T-3) ili 12.11. - 28.12.2010.

KRUŠEVAC - Udruženje manjinskih akcionara Rubina odlučilo je da odbije prinudno preuzimanje njihovih akcija pod uslovima koje je ponudio većinski vlasnik - kompanija Invej, izjavio je predstavnik tog udruženja Goran Damjanović.

Manjinski akcionari kruševačke fabrike vina i alkoholnih pića okupili su se nakon što im je kompanija Invej poslala obaveštenje da je, u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, otpočela prinudan otkup akcija nesaglasnih akcionara, s obzirom na to da poseduje 99,48 odsto akcija preduzeća.

U tom obaveštenju je navedeno i da će manjinski akcionari dobiti po 31.680 dinara po akciji, što je bio i iznos na javnoj ponudi za preuzimanje akcija.

Goran Damjanović je rekao da su na sastanku Udruženja manjinskih akcionara bila 62 akcionara koji poseduju 412 akcija, a da se još telefonski 13 složilo sa odlukom da se odbije ponuda Inveja.

On je podsetio da Invej, kao većinski vlasnik, po zakonu ima pravo na ovakvu prodaju kada njegov udeo u vlasništvu pređe 95 odsto, ali je istakao da mali akcionari imaju informaciju da se za to još nisu stekli uslovi, jer su u toku sudski sporovi koji se odnose na trgovanje akcijama Rubina.

"Iako Invej tvrdi da je vlasnik 99,48 akcija, mi pouzdano znamo da su još uvek u toku pojedini sudski sporovi koji se odnose na vanberzansko trgovanje akcijama Rubina te smatramo da se u ovom momentu nisu stekli uslovi za prinudnu prodaju akcija", rekao je Damjanović.

Beogradska komanija Invej, čiji je vlasnik Predrag Ranković, sredinom 2005. godine je kupila kruševački Rubin na tenderu za 20 miliona evra.

Zato se i zove "prinudna" jer se ne pitate. Na žalost, to je tako i ostaje vam samo da tužite idiota.

Promene: 31.12.2010. - 30.12.2011. (T-3) ili 28.12.2010. - 27.12.2011.

Kompanija Invej, koja je privatizovala poznatu fabriku pića Rubin, godinama je grubo kršila privatizacioni ugovor, ali je Agencija za privatizaciju, koja je bila obaveštena o tome, nije kažnjavala

Zapisnici o kontrolama, Agencije za privatizaciju, pokazuju da je kupac Rubina, domaća kompanija Invej, koristila imovinu Rubina za svoje poslove, zadužujući je hipotekama i kreditima. Takođe, Invej je uz pomoć hipoteka na Rubinovu imovinu dolazio do novca kojim je finansirao obavezne investicije, što je kršenje pravila privatizacije.

Sama Agencija je bila svedok svih poteza Inveja, ali nije preduzela ni jednu konkretnu meru da kazni Invej i zaustavi dalje kršenje odredbi ugovora.

Takođe, i mali akcionari ove firme i radnici kažu da su zloupotrebljeni u procesu privatizacije, o čemu ćete čitati u nastavku priče koji objavljujemo sutra.

Invej je kupio Rubin 2005. godine, isplativši 20 miliona evra i obavezujući se da će u narednih pet godina uložiti još 11 miliona evra u fabriku. Invej je, inače, vlasnik niza drugih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji.

U upravnim odborima preduzeća koje je Invej privatizovao sedeo je kontroverzni biznismen Predrag Ranković, poznatiji kao Peconi, koji je prema Beloj knjizi MUP-a Srbije iz 2001. bio blizak poznatom Surčinskom klanu, nekada najmoćnijoj kriminalnoj grupi u Srbiji. On je u Upravnom odboru Rubina bio od 2007. do 2009. godine.

Peconi je hapšen u policijskoj operaciji Sablja 2003. godine, posle čega mu se sudilo da je utajio porez kroz sopstveni lanac kockarnica. Nakon devet godina suđenja, ovaj postupak je sud proglasio zastarelim. Ranković je poznat i po incidentu koji se dogodio 2010. godine, kada su njegovi telohranitelji, iz automobila u kojem se i on nalazio, pucali u automobil kojim se vozio Ljubiša Buha zvani Čume, zaštićeni svedok u sudskom postupku protiv Zemunskog klana i nekadašnji lider Surčinskog klana.

Kako se ugovor kršio

Kada su kontrolori Agencije za privatizaciju, u julu 2006. godine, prvi put otišli da provere poslovanje privatizovanog Rubina, otkrili su da je novi vlasnik tokom 2005. i 2006. stavio pod hipoteku preko 10 odsto imovine preduzeća, bez saglasnosti Agencije.

Pored hipoteka, Invej je izdavao i Rubinove menice za ugovore o jemstvu za potrebe Inveja i povezanih preduzeća - Monusa, Vitala i firme Milan Blagojević. Njihova vrednost je bila preko 20 odsto imovine Rubina, koja je samo godinu dana ranije, pre privatizacije, bila opterećena svega 3,8 odsto.

Među jemstvima koje je Rubin dao nalazilo se i preduzeće NINI doo u vlasništvu Jovice Stefanovića, biznismena koji je u privatizaciji kupio Jugoremediju i preuzeo Srbolek. Stefanović je u dva navrata – 2010. i 2012. – hapšen zbog sumnje da je oštetio ova preduzeća.

Kontrolori Agencije za privatizaciju predložili su da se zbog kršenja ugovora Invej kazni sa oko 10 miliona evra (polovina cene za koju je Rubin kupljen). Međutim, Agencija se nije odlučila za ovu meru pa je Invej dobio saglasnost i prošao nekažnjeno.

Kontrola iz decembra 2008, kada su predstavnici Agencije ponovo bili u Rubinu, konstatuje još veće nepravilnosti. Kontrolori su otkrili “značajan odliv sredstava iz Subjekta (Rubin) prema Kupcu (Invej) kroz ugovore o zajmovima”, koji su doveli do drastičnog povećanja potraživanja Rubina - od 2007. do kraja 2008. za dva i po puta.

Rubin je uzimao kredite kod banaka, zalažući svoju imovinu kao što su apartmani na Kopaoniku i nekretnine u Kruševcu. Sav novac je zatim odlazio na račun Inveja, a na teret Rubina je ostajalo vraćanje kredita.

Invej je u tim poslovima Agenciji lažno predstavljao osnove za zajam. Tako je 2007. u ime Rubina uzet kredit u iznosu od preko tri miliona evra, za koji je Invej tražio saglasnost Agencije i u obrazloženju naveo da će novac biti iskorišćen za otkup grožđa.

Čim je, međutim, Rubin novac dobio, skoro celokupna suma je prebačena na račun Inveja po ugovoru o zajmu.

Rubin je tokom 2007. i 2008. toliko bio opterećen raznim poslovnim transakcijama Inveja da su kontrolori konstatovali nenamensko trošenje kredita i zaduživanje koje se odražava na proizvodnju i finansijski položaj Rubina.

Jedan deo novca je išao i ka preduzećima povezanim sa Invejem, a koja nisu imala nikakve direktne veze sa Rubinom, poput firme Monus i PIK Vrbas.

“Utvrđeno je da je Kupac (Invej) u 2008. godini pozajmio od Subjekta privatizacije (Rubina) iznos od najmanje 120.600.588,00 dinara, što je približno visini novčanih ulaganja Kupca prikazanih u revizorskom izveštaju… te je stoga Centar za kontrolu mišljenja da investicija nije izvršena u skladu sa odredbom 8.1.1. Ugovora prema kojoj je Kupac u obavezi da iz sopstvenih sredstava izvrši investiranje”, piše u izveštaju o kontroli, sastavljenom 2008.

Centar za kontrolu je nakon ovog izveštaja zapretio raskidom privatizacionog ugovora ukoliko Invej u naredna četiri meseca ne sredi stanje.

Rok da sva potraživanja prema Kupcu budu vraćena dat je do kraja aprila 2009. Prema sledećem izveštaju kontrolora, međutim, Invej nije ispunio obavezu.

Naime, zavisna preduzeća Inveja su dobijeni novac vratila Rubinu, ali sam Invej je vratio tek malo više od polovine svog duga i ostao dužan još pola miliona dinara.

Iako je zaprećeno raskidom ugovora, Agencija je odlučila da produži ponovo rok za izmirenje dugova i prihvatila predlog Inveja da se umesto novca u vlasništvo Rubina prenese Kafe Teatar (Café Theatre) koji se nalazi na Trgu Republike, sa naknadnim rokom za ispunjenje.

O poznatoj kafani "London" u Beogradu, koja je na kraju pretvorena u "vinoteku" (ne znam da li još postoji sa tom delatnošću) nije ni reč spomenuta. Isisaću iz maloga mozga, te koliko se sećam, i ta kafana je ušla u cirkus vraćanja dugova "Inveja". Procenjena je na daleko višu vrednost, te ju je "invej" tako poskupljenu uvalio "Rubinu" u postupku investicionog ulaganja. Ma svašta ovde ima. Sve uspešne firme koje je Peconi privatizovao ("Vital", "Sunce", UP"Stari Grad", Pekara Pančevo, poljoprivredni komb,"Ratar" i td) urušeni su pod palicom tako lošeg dirigenta kakav je on. Čega se dohvatio upropastio je do bola. Žalosno je bilo čitati pozive za skupštine navedenih društava u kojima je, kod svih, jedna od tačaka bila "Pokrivanje gubitaka" u 2013. Međutim, jasno je većini nas da je Peconi u svemu tome lutka na koncima "nepoznatih" upravljača.

Nov prospekt
[You must be registered and logged in to see this link.]

A London vinoteka je zatvorena još pre više od 6 meseci, čami prazna....

“Utvrđeno je da je Kupac (Invej) u 2008. godini pozajmio od Subjekta privatizacije (Rubina) iznos od najmanje 120.600.588,00 dinara, što je približno visini novčanih ulaganja Kupca prikazanih u revizorskom izveštaju… te je stoga Centar za kontrolu mišljenja da investicija nije izvršena u skladu sa odredbom 8.1.1. Ugovora prema kojoj je Kupac u obavezi da iz sopstvenih sredstava izvrši investiranje”, piše u izveštaju o kontroli, sastavljenom 2008.

Centar za kontrolu je nakon ovog izveštaja zapretio raskidom privatizacionog ugovora ukoliko Invej u naredna četiri meseca ne sredi stanje.

Rok da sva potraživanja prema Kupcu budu vraćena dat je do kraja aprila 2009. Prema sledećem izveštaju kontrolora, međutim, Invej nije ispunio obavezu.

Naime, zavisna preduzeća Inveja su dobijeni novac vratila Rubinu, ali sam Invej je vratio tek malo više od polovine svog duga i ostao dužan još pola miliona dinara.

Iako je zaprećeno raskidom ugovora, Agencija je odlučila da produži ponovo rok za izmirenje dugova i prihvatila predlog Inveja da se umesto novca u vlasništvo Rubina prenese Kafe Teatar (Café Theatre) koji se nalazi na Trgu Republike, sa naknadnim rokom za ispunjenje.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije smatra da ako Agencija nekim kupcima ostavlja više rokova nego što to predviđa zakon, bez ikavih propisanih pravila i merila, to upućuje da se radi o korupciji.

“Postoji sumnja da je ovo još jedna u nizu privatizacija koje nisu valjano sprovedene”, kaže Vasilić.

Svih sedam izveštaja Agencije pokazuju da je Invej iz godine u godinu kršio neke od odredbi Ugovora, za šta mu je Agencija izrekla četiri opomene, zbog nepoštovanja socijalnog programa.

Na pitanje CINS-a zbog čega je Agencija tolerisala ovakvo poslovanje Inveja u Agenciji kažu da je raskid ugovora krajnja mera i da se pre svega insistira na ispunjenju obaveza, čak i davanju dodatnih rokova ukoliko se ti rokovi poštuju.

“Naplata ugovornih kazni i bankarskih garancija, kao i raskid ugovora, po pravilu podrazumevaju dugotrajan sudski postupak sa znatnim troškovima i neizvesnim ishodom zbog neujednačene sudske prakse”, piše u dopisu Agencije.

Otkup akcija od radnika na prevaru
Ljiljana Milosavljević, bivša radnica Rubina i članica Udruženja malih akcionara radnika AD Rubin priča kako je izgledalo potpisivanje dokumenata u fabrici.

“Jedan dan su samo stavili obaveštenje da se pojavimo u fabrici sa ličnim dokumentima. Jedan pravnik ti daje jedan papir na potpisivanje, drugi pravnik drugi papir, a onaj radnik iza tebe već gura, nemaš vremena ništa da pročitaš samo potpisuj, potpisuj.”

Među tim potpisanim papirima nalazio se i ugovor o prodaji udela, koji su radnici potpisivali ne gledajući šta je, a kojim su prodali svoje akcije Rubina.

Iako je Komisija za hartije od vrednosti tokom 2005. upozoravala da je trgovina akcijama van finansijskog tržišta nedopustivo ponašanje, Invej je upravo na taj način došao do akcija radnika.

Kao što se dogodilo i u čuvenoj privatizaciji C marketa, osnovana je nova firma pod nazivom Inrub, 99,78 odsto u vlasništvu radnika i manje od 1 odsto u vlasništvu Inveja. Radnici su u firmu uneli akcije vredne 2.654.526 evra, a Invej je uložio oko 500 evra.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović kaže da su neke firme koristile pravnu prazinu u tom periodu, a da je to bilo na štetu radnika.

“U ovakvim poslovima privremeni dobitnici su samo takozvani konsultanti i investitori”, piše u saopštenju Komisije.

Radnici Rubina su shvatili da su prodali svoje akcije tek kada im je na račune stigao novac, 294 eura po akciji i videli da Rubin izlazi na berzu.

“Posle jedno 15 dana, kada su završili sa nama, Rubin izlazi na berzu i stavlja cenu akcija 600 evra, za par dana 700 evra”, kaže Ljiljana Milosavljavić.

Saznavši da su izigrani, radnici angažuju beogradskog advokata Branka Pavlovića, koji je zastupao mnoge male akcionare privatizovanih preduzeća, tražeći da se ugovori ponište.

Pavlović kaže da je, nakon uvida u predmet, rekao akcionarima da ugovore mogu da ponište na sudu, jer je postupak urađen nezakonito, ali i da će biti problem materijalizovati sudsku presudu, dakle dobiti pare.

Vrhovni sud Srbije je 2009. presudio u njihovu korist i ugovore prve grupe od 210 radnika proglasio ništavnim. Kasnije su za još po tri grupe radnika ugovori poništeni.

U obrazloženju presude sud konstatuje da ovo predstavlja očigledan primer zloupotrebe osnivanja firme sa samo jednim ciljem, a to je preuzimanje akcija. S obzirom da je to trgovanje akcijama van “organizovanog tržišta” Vrhovni sud je zaključio da je cilj Inveja u konkretnom slučaju bilo izigravanje propisa i zakona.

Nakon presude, prema mišljenju Pavlovića, otvorila se mogućnost za pregovore jer Inveju ne odgovara da bude u medijima, da se priča kako su radili nešto nezakonito.

“Presuda je za male akcionare bila oruđe za pregovore, njom su mogli da nateraju Invej na doplatu, po mojoj tadašnjoj proceni između 200 i 300 evra, ali znate kako je kada sa jedne strane pregovaraju radnici, a sa druge vam je Peconi”, kaže Pavlović.

Predstavnici 800 oštećenih radnika pregovarali su sa tadašnjom direktorkom Inveja Vericom Spasić. Protiv nje je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu u maju 2013. u čuvenom predmetu Azotara. Ona se tereti da je 2010. pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 185.000.000 za Invej u poslovima regresiranog i neregresiranog mineralnog đubriva.

Pregovori nisu uspeli, a presuda Vrhovnog suda ni do danas nije izvršena, akcije i dalje poseduje Invej a radnici i dalje pokušavaju da ih povrate.

Iako je sud proglasio ove ugovore ništavnim, Invej je akcije koje je otkupio od radnika prebacio na svoje ime i u Centralnom registru hartija od vrednosti se upisao kao stoprocentni vlasnik. U maju 2013. Inrub je ugašen.

Gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić, kaže da je razgovarao sa predstavnicima prevarenih radnika prošle godine, ali da ne može da im pomogne jer njih niko nije terao da prodaju akcije i da su za njih dobili pare. Napominje da je Rubin veoma značajan za privredu Kruševca.

“Zamislite kada bi sada i tih 200, 300 Rubinovih radnika ostalo bez posla, kakav bi to bio udarac za već uništenu privredu Kruševca“, kaže Gašić.