Dogodilo se na danasnji dan.

10.02.2010
* 1258. - Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.
* 1763. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.
* 1878. - Konvencijom u El Zanjonu na Kubi okončan desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti.
* 1879. - U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.
* 1891. - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.
* 1940. - Premijerno prikazana prva epizoda crtanog serijala Tom i Džeri pod nazivom Maca je dobila otkaz.
* 1942. - Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio „zlatnu ploču“ za prodaju milionitog primerka neke kompozicije, „Chattanooga Choo Choo“.
* 1947. - U Parizu potpisani mirovni ugovori zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.
* 1962. - Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U2, u Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.
* 1964. - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo razarač „Vojadžer“. Poginulo više od 80 mornara.
* 1996. - Kompjuter IBM nazvan „Duboko plavo“ ušao u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovim.
* 1997. - Hrvatske snage iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, a 38 ranjeno. Mostar u bosanskom ratu, pošto su Srbi prisiljeni da napuste grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.
* 2000. - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci, čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.
* 2001. - Tokom antivladinih protesta u Teheranu u sukobu s policijom ranjeno više desetina studenata, oko 100 uhapšeno.
* 2006. -
o Fatmir Sejdiu izabran je za novog predsednika Kosova.
o Svečanom ceremonijom u Torinu u petak su otpočele 20. Zimske olimpijske igre.

11.02.2010
* 1531 - Engleski kralj Henri VIII priznat za poglavara Anglikanske crkve.
* 1858. - Tokom rata za reformu (1856. - 1861.) Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.
* 1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.
* 1889. - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.
* 1919. - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.
* 1929. - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. godine, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.
* 1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.
* 1958. - Tunis je obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.
* 1970. - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.
* 1971. - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.
* 1975. - Margaret Tačer izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.
* 1990. - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.
* 1994. - Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.
* 1996. - U snažnoj eksploziji automobila-bombe u Alžiru ubijeno je 17 ljudi, a ranjeno više od 90.
* 1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (lex specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".
* 2001. - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.
* 2002. - Kao odgovor na napade na izraelske civile, izraelski avioni i helikopteri napali su palestinske centre bezbednosti u Gazi.
* 2006. - Život premijera Arijela Šarona je u opasnosti i lekari ga pripremaju za hitnu operaciju nakon što su otkrili da je njegov digestivni trakt pretrpio teška oštećenja.

12.02.2010
* 1812. - Elbridž Džeri je potipisao izborni zakon u Masačusetsu, i pri tome uvejo taj oblik izborni inženjering poznat kao džerimandering
* 1818. - Čile proglasio nezavisnost od Španije.
* 1832. - Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.
* 1851. - Edvard Hargrejvs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.
* 1899. - Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.
* 1912. - Abdicirao poslednji kineski car Pu Ji, iz dinastije Manču, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.
* 1942. - Nemački vojnici ubili 42 zatvorenika koja su bežala iz logora kod Niša, u Drugom svetskom ratu, a 105 zatvorenika uspelo da pobegne. Za odmazdu streljano 850 ljudi.
* 1953. - SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.
* 1961. - Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.
* 1973. - Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.
* 1974. - U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u SAD vratio se u Rusiju.
* 1979. - U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija", koji su oborili gerilci.
* 1986. - SAD Jugoslaviji izručile ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova Vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.
* 1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivima za masovna ubistva 1991.
* 1997. - Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila, tražio u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji.
* 1999. -
o Senat SAD oslobodio predsednika SAD Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" s Monikom Levinski i izbegnut impičment.
* 2000 -

*
o Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Varšavskog pakta, priključile se NATO-u.
* 2002. -
o Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudi pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i sukoba na Kosovu. Početak "procesa veka" pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala vlasti Srbije izručile Miloševića 28. juna 2001..
o Pakistanske vlasti uhapsile ekstremnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za "Wall Street Journal".
* 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pasu u Boliviji najmanje 30 osoba poginulo, a 160 ih povređeno.
* 2006. -
o U Sloveniji otkriven virus ptičije gripe H5.
o Slučaj virusa ptičije gripe H5 potvrđen u Nigeriji. To je prvi slučaj pojave ovog virusa u Africi.
o Kraljevska grobnica, koja datira iz 200-300 godine pne. otkrivena u Pelau, Grčka. To je najveća grobnica nađena u Grčkoj dosada.
o Britanski tabloid "News of the World" objavio video iz 2004. godine na kojem su snimljeni britanski vojnici koji tuku iračke tinejdžere.

13.02.2010
* 1542. - Katarina Hauard, peta supruga engleskog kralja Henrija VIII pogubljena zbog preljube.
* 1633. - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila slobode astronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757..
* 1668. - Sporazumom potpisanim u Lisabonu, Španija priznala nezavisnost Portugala.
* 1689. - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.
* 1793. - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina, sklopile savez protiv revolucionarne Francuske.
* 1945. - Sovjetska Crvena armija, u Drugom svetskom ratu, oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.
* 1945. - Američki i britanski avioni, u Drugom svetskom ratu, počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.
* 1961. - Savet bezbednosti UN doneo odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.
* 1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.
* 1984. - generalni sekretar Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.
* 1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.
* 1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu "identifikovano" kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.
* 2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.
* 2001. - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.
* 2002. - Britanska kraljica Elizabeta II dodelila počasnu titulu viteza bivšem gradonačelniku Njujorka, Rudolfu Đulijaniju, zbog njegove uloge nakon terorističkih napada na taj grad 11. septembra 2001.
* 2003. - Nakon pada aviona američke Vlade u južnoj provinciji Kolumbije ubijen je jedan službenik ministarstva odbrane, a trojica su oteta. Ubijen je i jedan obaveštajac kolumbijske vojske.

14.02.2010
Danas se u svetu obeležava Trivundan - Sveti mučenik Trifun.
1663. - Kanada postala francuska kraljevska provincija.
1797. - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejšija Nelsona potukla špansku armadu kod rta Sent Vinsent, na krajnjem jugu Portugala.
1804. - Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu izabran Karađorđe Petrović.
1835. - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu osnovano prvo pozorište u Srbiji. Knjaževsko-serbski teatar jednom sedmično i prazničnim danima priređivao predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.
1922. - Italijanski inženjer Đulielmo Markoni počeo prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.
1929. - Al Kaponeovi gangsteri u Čikagu ubili sedam članova rivalske bande Bagsa Morena da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija, „Masakr na dan svetog Valentina“.
1943. - Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.
1946. - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo da radi elektronski mozak, računar, koji je sate normalnog računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC, Elektronski numerički integrator i računar.
1956. - U Moskvi počeo 20. kongres Komunističke partije SSSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.
1958. - Irački kralj Fejsal i jordanski kralj Husein objavili ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena u julu iste godine, kralj ubijen, a Federacija se raspala.
1972. - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade „Luna 20“ lansiran ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.
1989. - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini fatvom naredio smrtnu kaznu za engleskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija zbog dela „Satanski stihovi“, koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.
1997. - Međunarodna arbitražna komisija donela odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.
1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali se Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine ratova na prostoru SFRJ koji su se predali Haškom sudu.
2000 - U nastojanju da izoluje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Evropska unija proširila spisak, sa 600 na 900 imena, saradnika Miloševića i ljudi bliskih njegovom režimu kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU.
2001 - Skupština Srbije ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen, do septembra 2000, mediji kažnjeni s preko 30 miliona dinara, a nekima zabranjen rad.
2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili uspešno kloniranje mačke.
U 90. godini umro nemački dirigent Ginter Vand, poznat po svom zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.
2003 - Tribunal u Hagu podigao optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se predao tom sudu 24. februara iste godine.
Posle šest godina života, prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.
2006 - Potvrđeni slučajevi ptičije gripe u Iranu i Nemačkoj.
2007 - Na konstitutivnoj sednici sedmog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, odbijen predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za buduće rešenje statusa Kosova i Metohije.

15.02.2010
399. pre n.e. - Atinski filozof Sokrat osuđen na smrt.
590. - Hozroje II Parvez krunisan za kralja Sasanidske Persije.
1115. - Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.
1637. - Ferdinand III postao car Svetog Rimskog carstva.
1763. - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.
1804. - U Orašcu podignut Prvi srpski ustanak.
1835. - U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.
1922. - U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.
1928. - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2“, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije „Aeroput“. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.
1942. - Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.
1944. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku.
1944. - Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.
1971. - Velika Britanija prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.
1988. - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.
1989. - Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.
1990. - Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.
1993. - Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, posle raspada Čehoslovačke.
1996. - Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu, od 1992. do 1995. - nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.
1997. - Opoziciona koalicija „Zajedno“ održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996..
1999. - U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
2002. - Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat „staklene bašte“, SAD odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.
2003. - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi u više od 600 gradova u svetu protestovalo protiv napada na Irak.
Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939., kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva odgovor kritičarima Pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koju je nacistička Nemačke sprovela tokom holokausta.
2008 - Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.

16.02.2010
* 1804. - U Sibnici pukla prva ustanička puška. Prva borba Karađorđa sa ustanicima protiv Turaka, zajedno sa Sibničanima. *1808. - Napoleon počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.
* 1862. - osnovano prvo sokolsko društve - vidi Miroslav Tirš
* 1871. - Francuska potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka, potpisan u maju.
* 1873. - Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena prva španska republika, oborena naredne godine, kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.
* 1932. - Na opštim izborima u Irskoj pobedila partija "Fijana fejl", odvojeno krilo Šin fejna, a njen lider Eamon de Valera postao predsednik izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.
* 1933. - U strahu od nemačkih pretnji, Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija, zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara, učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habzburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke, u martu 1939..
* 1936. - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu formirao Manuel Asanja, vraćen demokratski ustav iz 1931.. Pokušaj vojske, u julu, da obori republikansku vladu prerastao u građanski rat završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka.
* 1945. - Američki avioni u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje Tokija.
* 1959. - Vođa gerilaca Fidel Kastro postao premijer Kube pošto je 1. januara 1959. zbacio sa vlasti diktatora Fulhensija Batistu.
* 1978. - Kina i Japan u Pekingu potpisali trgovinski ugovor vredan 20 milijardi dolara, što je bio početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.
* 1992. - Zairske snage bezbednosti ubile 32 osobe kada su otvorile vatru na hiljade demonstranata koji su počeli mirne ulične proteste protiv režima predsednika Mobutua Sese Sekoa.
* 1994. - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu poginulo najmanje 200 ljudi.
* 1998. - Prilikom pada "erbasa A-300" tajvanske avio-kompanije "Čajna erlajnz" blizu aerodroma u Tajpehu poginule 203 osobe, odnosno svi putnici i članovi posade, među njima i guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.
* 2000. - Rusija obnovila odnose s NATO-om, prekinute zbog napada te vojne alijanse na Jugoslaviju u martu 1999..
* 2001. - U napadu naoružanih Albanaca na autobus u blizini Podujeva na Kosovu poginulo 10 Srba, a 43 osobe povređene.
* 2003. -
o U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu SAD umrlo najmanje 59 ljudi.
o Stvara se Vikipedija na srpskom jeziku
* 2006. -
o Početak suđenja šestorici bivših političkih i vojnih čelnika bosanskohercegovačkih Hrvata, na čelu sa prvooptuženim Jadrankom Prlićem, zakazan je za utorak 25. aprila, objavljeno je u četvrtak na Haškom sudu.
o Ujedinjene nacije u izveštaju na 54 stranice osudile američko postupanje u logoru u zalivu Guantanamo, i zatražile da zatvorenicima bude suđeno ili da budu oslobođeni.
o Evropski parlament usvojio rezoluciju o Bosni i Hercegovini u kojoj se relevantni bosanski političari pozivaju da nastave provođenje reformi i modificiranje Dejtonskog sporazuma u korist izgradnje funkcionalne države.
o Francuska je oštro osudila iranski nuklearni program.

17.02.2010
1600. - Italijanski filozof, astronom i matematičar, Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije.
1836. - Ukazom kneza Miloš Obrenovića u Bukureštu je osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio je Mihajilo German, a sekretar Jovan Gavrilović.
1864. - Južnjačka podmornica "Hanli" je u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini potopila severnjački brod "Hustanik", što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.
1916. - Britanske i francuske trupe zauzele su u Prvom svetskom ratu Kamerun, nemačku koloniju u Africi.
1966. - Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari.
1972. - Donji dom britanskog parlamenta usvojio je zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici (kasnije Evropska unija).
1979. - Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera, Kina je napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije bila je prisiljena da povuče svoje trupe.
1982. - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio je nekadašnjeg saborca Džošua Nkoma, za učešće u zaveri i isključio ga iz vlade. Mugabe i Nkomo vodili su sedamdesetih godina zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.
1990. - Čehoslovačka komunistička partija isključila je iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i još 20 visokih funkcionera koji su došli na vlast nakon sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.
1992. - Generalni sekretar UN Butros Butros Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji bivše Jugoslavije.
1995. - Albanci u Tetovu u Makedoniji počeli su masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna "albanski univerzitet" u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a veći broj je povređen.
1997. - Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je u novembru 1996. raspustio vladu Benazir Buto, imenovao je Navaza Šarifa za novog premijera.
1999. - Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo pod nazivom "Zajednički čuvar"; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić naredio je jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.
2002. -
Pobunjenici u severozapadnom Nepalu napali su vladine snage i tom prilikom je ubijeno oko 130 policajaca, vojnika i civila.
Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.
2003. -
Po nalogu haškog Tribunala na Kosovu su uhapšeni pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i izručeni tom sudu: Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. To je prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio Kfor. Protiv Agima Murtezija sud je povukao optužnicu zbog zamene identiteta.
U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu, 21 osoba je poginula, a oko 50 je povređeno.
2006. -
Jedan od vatrogasaca, koji su početkom sedmice učestvovali u uklanjanju uginulih labudova u Sloveniji, u četvrtak je oko 20 sati primljen u bolnicu zbog visoke temperature i znakova gripa.
Grčka izletnica pronašla 6500 godina star zlatni privezak. Privezak potiče iz perioda Neolita, i još uvek se zna jako malo o korištenju metala, posebno zlata, u tom periodu. Svega tri priveska iz tog perioda su nađena dosada. U novembru
2008. -
Kosovo proglasilo neэavisnost.

18.02.2010
* 1478. - Brat engleskog kralja Eduarda IV, Džordž, vojvoda od Klarensa, osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina.
* 1861. - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II za kralja Italije.
* 1865. - Flota Unije, u Američkom građanskom ratu, zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.
* 1900. - Počela bitka kod Pardeberga, u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju.
* 1952. - Grčka i Turska su postale članice NATO.
* 1960. - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine.
* 1965. - Proglašena nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.
* 1991. - U terorističkom napadu Irske republikanske armije (IRA) na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba.
* 1996 - U eksploziji dva automobila-bombe blizu glavnog grada Alžira, koje su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 12 i ranjeno 35 ljudi.
* 1997. - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3200 osoba, od kojih 686 dece.
* 2000. - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju.
* 2002. -
o Evropska unija odobrila upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti međunarodnu policiju Ujedinjenih nacija koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995.
o Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka.
* 2003. -
o U Sloveniji uhapšen funkcioner Demokratske partije Kosova Fatmir Ljimaj, bivši oficir Oslobodilačke vojske Kosova. Limaj je 4. marta izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik na Kosovu u leto 1998.
o U podmetnutom požaru u podzemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginulo je najmanje 133 osobe, a više od 150 je povređeno.
* 2006. -
o Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije podnelo je krivičnu prijavu Okružnom tužilaštvu protiv Bogoljuba Karića.
o Zvanični Beč je negirao tvrdnje Karle del Ponte o odbijanju saradnje sa Međunarodnim sudom u Hagu.
o Skupština DS-a izabrala je za predsednika partije dosadašnjeg lidera stranke i predsednika Srbije Borisa Tadića.
o 1.800 ljudi je poginulo nakon što se, zbog vodenih bujica, odronio deo planine na jugu Filipina.
o Bosanski film Grbavica dobio glavnu nagradu Zlatni medvjed na Berlinskom filmskom festivalu.
o Visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šilig je izrazio dobrodošlicu ambasadoru Peteru Bas-Bakeru koji je danas preuzeo funkciju višeg zamenika visokog predstavnika, saopšteno je u petak iz OHR-a.

19.02.2010
* 1674. - Potpisan Vestiminsterski ugovor kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Holandija, područje današnjeg Njujorka, pripala Engleskoj.
* 1797. - Papa Pije VI potpisao Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.
* 1807. - Britanska flota prošla kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.
* 1861. - Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji.
* 1912. - Počeo šahovski turnir u San Sebastijanu, Španija.
* 1918. - Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.
* 1922. - U Zagrebu izašao prvi broj lista "Borba", iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio je da izlazi u Beogradu kao dnevni list.
* 1942. - Japanski avioni u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu poginula 243 Australijanca, potopljeno osam brodova i uništena 23 aviona.
* 1945. - Američke snage iskrcale se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo više od 6.800 Amerikanaca.
* 1959. - Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale u Londonu sporazum o nezavisnosti *Kipra, na kojem je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.
* 1976. - Island prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dve zemlje o pravu na ribarenje u spornim vodama i time otpočeo tzv. "bakalarski rat".
* 1977. - U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2".
* 1991. - Boris Jeljcin zatražio ostavku predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.
* 1992. - U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.
* 1993. - Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija spaseno 285.
* 1999. - Ubijen verski vođa iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, s dva sina.
* 2002. - Posle ubistva šest izraelskih vojnika, izraelske snage napale sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi i tom prilikom poginulo 15 Palestinaca.
* 2003. -
o Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio adventističkog sveštenika Elizafana Ntakirutinama na 10, a njegovog sina doktora Žirarda na 25 godina zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u toj zemlji. To je prva presuda Tribunala jednom sveštenom licu.
o U Nemačkojna 15 godina zatvora osuđen Munir El Motasadeku, saučesnik u terorističkim napadima u Njujorku 11. septembra 2001.

20.02.2010
* 1631. - Nemački protestantski knezovi sklopili su savez sa švedskim kraljem Gustavom II, čime je i Švedska ušla u Tridesetogodišnji rat (1618. - 48).
* 1809. - Francuzi su posle duže opsade zauzeli Saragosu, koja je odbila Napoleonovog brata Žozefa za kralja Španije.
* 1860. - U Novom Sadu je izašao prvi broj "Danice", najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao Đorđe Popović. "Danica" je okupila stotinak srpskih pisaca, među kojima Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i druge.
* 1938. - Šef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku u znak protesta zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru.
* 1942. - Japanci su u Drugom sveskom ratu napali portugalski Timor i ostrvo Bali u holandskoj Istočnoj Indiji.
* 1962. - Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod "Merkjuri-Atlas 6", kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.
* 1967. - Predsednik Indonezije Ahmet Sukarno predao je svu izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo "titulu" predsednika.
* 1979. - U erupciji indonežanskog vulkana Sinira život je izgubilo 175 ljudi.
* 1985. - U Irskoj je, i pored žestokog protivljenja rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.
* 1986. - Verski sukobi između Hindusa, muslimana i Sika zahvatili su Indiju, a u tri indijske države zaveden je policijski čas.
* 1991. - Usvajanjem amandmana 99. na Ustav, kojim je Republika Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula je inicijativu za izdvajanje iz SFR Jugoslavije; vlada Hrvatske podnela je Saboru dopunu Ustava po kome u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav tadašnje SFRJ.
* 1996. - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel, vratili su se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana kasnije obojica ubijeni.
* 1999. - Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke, pojačani su oružani sukobi između srpskih snaga bezbednosti i pripadnika organizacije kosovskih Albanaca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
* 2000. - Srpska policija je tokom sedam dana privela 24 aktivista studentske organizacije "Otpor" zbog lepljenja plakata i ispisivanja grafita sa antirežimskim sadržajem. Hapšenje aktivista "Otpora" i onemogućavanje rada nezavisnim medijima, obeležili su naredni period sve do izbora u septembru na kojima je, pobedom Demokratske opozicije Srbije, srušen režim Slobodana Miloševića.
* 2002. - U najvećoj železničkoj nesreći u Egiptu poginulo je 373 putnika, a 66 je povređeno, kada je izbio požar u vozu na liniji Kairo-Luksor.
* 2003. - U požaru koji je izbio na rok koncertu grupe Grejt Vajt (Great White) u jednom noćnom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud (SAD), poginulo je 100, a povređeno oko 200 osoba.
* 2006. -
o U Beču počeli pregovori srpskih i kosovskih vlasti o budućem statusu Kosova.
o BiH dobija Predsedništvo koje čine predsednik i dva potpredsednika, s rotacijom na čelu ove institucije svakih 18 meseci.
o Ispitivanjima na Veterinarskom fakultetu u Sarajevu danas je i službeno potvrđeno postojanje tipa H5 virusa ptičije gripe kod labudova dovezenih sa Malog plivskog jezera kod Jajca.

21.02.2010
1613. - Na ruski presto stupio Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.
1848. - Objavljen je „Komunistički manifest“ Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
1911. - Japan i SAD potpisali trgovinski ugovor kojim je ograničen priliv japanskih radnika u SAD.
1916. - Nemačkim napadom počela bitka kod Verdena u Francuskoj, najduža i najkrvavija u Prvom svetskom ratu. U bici koja je okončana 18. decembra poginulo oko milion nemačkih i francuskih vojnika.
1941. - U avionskoj nesreći poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. 1923. dobio Nobelovu nagradu za medicinu koju je podelio sa svojim saradnikom Džonom Maklaudom.
1943. - Britanski kralj Džordž VI dodelio Rusima odlikovanje "Mač časti" za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.
1947. - Američki pronalazač Edvin Herbert Lend u Njujorku predstavio prvu "instant-kameru", polaroid.
1958. - Gamal Abdel Naser izabran za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.
1972. - Ričard Nikson doputovao u Peking kao prvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren put za prijem Kine u Ujedinjene nacije i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.
1974. - U Skupštini Jugoslavije proglašen novi Ustav kojim su definisane promene u odnosima federacije i federalnih jedinica i ustrojstvo federalne zajednice. Republike praktično postale nacionalne države, a autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina konstitutivni elementi federacije, čime je njihova veza s Republikom Srbijom svedena na minimum.
1983. - U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asam poginulo više od 800 ljudi.
1992. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u Jugoslaviju s mandatom od 12 meseci.
1997. - Pristalice i simpatizeri srpske koalicije "Zajedno", koji su gotovo tri meseca protestovali širom Srbije zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, okupili se u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, prve posle Drugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisu bili komunisti. Tog dana skinuta zvezda-petokrake, simbol komunizma, sa kupole Gradske skupštine. Za gradonačelnika izabran lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.
2001. - U Kandaharu, sedištu talibana, više od 1.000 ljudi prisustvovalo javnom izvršenju smrtne kazne vešanjem dve žene optužene za prostituciju.
2002. - Predsednik SAD Džordž Buš doputovao u zvaničnu posetu Kini, u prvu posetu jednog predsednika SAD Kini posle 30 godina.
2003. - Izvršen neuspeli atentat na premijera Srbije, Zorana Đinđića, na autoputu kod Beogradske arene.
2006. -
Prema trvdnji beogradskog lista "Blic", u Srbiji se priprema hapšenje jednog od najtraženijih haških optuženika, odbeglog generala Ratka Mladića.
Srbpska agencija Tanjug je u 17:54 sati objavila da je u Beogradu uhapšen Ratko Mladić. Srboska Vlada je vest dementovala.
Agencija Srna u 19:00 sati objavila da je uhapšen Ratko Mladić

22.02.2010
* 1784. - Iz njujorške luke isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu, "Kineska carica". U Kinu stigao 28. avgusta.
* 1819. - SAD preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali državni sekretar SAD Džon Kvinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.
* 1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija Rusiji ustupila deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.
* 1848. - U Parizu izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip abdicirao, a 24. februara proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara Napoleona III.
* 1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen za predsednika Konfederacije Država Amerike.
* 1882. - Knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu, a sebe za kralja. Knez postao 1868. posle ubistva njegovog rođaka, kneza Mihaila, a vlast preuzeo od namesnika 1872, s punoletstvom.
* 1913. - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni meksički revolucionar i predsednik Francisko Madera i potpredsednik Pino Suares.
* 1966. - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo svu vlast u zemlji i naredio hapšenje pet ministara.
* 1967. - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona američke i južnovijetnamske snage počele najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.
* 1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo, posle 165 godina britanske uprave, punu nezavisnost i postalo 40. član Komonvelta.
* 1980. - Izraelska vlada pustila u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.
* 1993. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju o pokretanju postupka za osnivanje Međunarodnog suda za krivično gonjenje odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji SFRJ.
* 1997. - U svom biltenu "Člirimi", jedna od oružanih grupacija kosovskih Albanaca "Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova" pozvao kosovske Albance na oružani narodni ustanak kao jedini put koji garantuje slobodu i pobedu nad srpskim okupatorom.
* 2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora zbog silovanja i porobljavanja muslimanskih žena i devojčica u Foči od juna 1992. do februara 1993.
* 2002. - U sukobu s Vladinim snagama ubijen Jonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA, koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.
* 2004. - Britanac Ričard Mej, predsednik Sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podneo ostavku iz zdravstvenih razloga. Preminuo nekoliko meseci kasnije, 1. jula.
* 2006. -
o Japanska svemirska agencija lansirala u orbitu satelit koji će mapirati nebo koristeći filtere sa infracrvenim talasnim dužinama.
o U pljački banke u velikoj Britaniji odneseno najmanje 25 miliona funti, a moguće da će se iznos popeti i do 40 miliona funti.
o Džamija Al Askari u iračkom gradu Samari delimično oštećena u eksploziji podmetnute bombe.

23.02.2010
1574. - U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata. Protestantski ratovi potresali su Francusku do početka XVIII veka, a punu ravnopravnost protestanti su stekli posle Francuske revolucije, 1789.
1836. - Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane počelo opsadu tvrđave "Alamo" u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među kojima Dejvi Kroket, pala 6. marta, a svi branioci poginuli.
1866. - Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, ujedinitelj Moldavije i Vlaške, primoran da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.
1898. - Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom "Optužujem", u kojem je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.
1905. - Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao klub "Rotari".
1919. - Benito Musolini napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku "Borbeni odredi".
1938. - U Kuvajtu otkriveno prvo nalazište nafte.
1942. - Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.
1944. - U Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
1959. - Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.
1970. - Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.
1981. - U pokušaju državnog udara i zbacivanja vlade Adolfa Suaresa, grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonija Tehera upala u parlament Španije.
1991. - Vojnim pučem na Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast preuzela vojna hunta.
1994. - Bosanski muslimani i Hrvati zaključili prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
1999. - Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
2001. -
U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti Srbije za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković osumnjičen za učešće u političkim ubistvima između oktobra 1998. i januara 2001. Osuđen, 30. januara 2003, na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.
Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski u Skoplju potpisali Sporazum o razgraničenju dve zemlje.
2003. - U Bangladešu izbili protesti pošto je u Skupštini usvojen zakon kojim se krivice oslobađaju vojnici koji su učestvovali u tromesečnoj antikriminalnoj kampanji 11. januara te godine, u kojoj su 44 osobe poginule.
2006. -
Preko 100 osoba poginulo u Iraku u nasilju koje je uslidilo nakon postavljanja bombe u džamiju Al Askari.
Preko pedeset osoba poginulo u Moskvi u nesreći kada se urušio krov tržnice. Zgradu tržnice projektovao je isti arhitekta koji je projektovao Transval Voter Park koji se urušio 2004. kada je poginulo 28 osoba.
Glavna haška tužiteljka Karla del Ponte ponovila da Ratko Mladić mora biti odmah uhapšen.

24.02.2010
* 1389. - Danci, u bici kod Folkepinga, porazili Šveđane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.
* 1525. - Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze. Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I je zarobljen.
* 1804. - U selu Drlupa na Kosmaju došao Aganlija na pregovore sa Karađorđem, i tu dolazi do prvog oružanog sukoba ustaničke vojske sa Turcima - Boj u Drlupi. Aganlija je pretrpeo poraz.
* 1848. - U Londonu, na nemačkom jeziku, objavljen "Manifest komunističke partije", koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja "Saveza komunista" održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.
* 1868. - Kongres SAD pokrenuo, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrua Džonsona. Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.
* 1938. - U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen prvi proizvod od najlona - čekinje za četkicu za zube.
* 1945. -
o Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.
o Američke trupe, u Drugom svetskom ratu, oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.
* 1946. - Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.
* 1966. - Vojnim udarom u Gani, zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vođstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.
* 1974. - Pakistan saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.
* 1989. - Sahranjen car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "božanskog porekla", a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.
* 1991. - Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.
* 1996. - Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.
* 1998. - Francuski parlament jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.
* 2000. - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.
* 2001. - Džordž Buš preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.
* 2002. - Na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju, najviše medalja osvojili su sportisti iz Nemačke: 12 zlatnih, 16 srebrnih i sedam bronzanih, odnosno, ukupno 35 medalja.
* 2003. - U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.
o Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu gde je optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i Vojvodini u periodu 1991-1993.
* 2006. - Na Monteviziji 2006. pobedio Stevan Fedi sa pesmom Cipele.

25.02.2010
* 1570. - Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.
* 1784. - Osnovana prva bolnica na Balkanu - danas kliničko-bolnički centar "Zemun".
* 1815. - Po nalogu Sulejman paše, ubijen Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.
* 1885. - Nemačka anektirala Tanganjiku i Zanzibar.
* 1948. - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".
* 1954. - Egipatski predsednik Mohamed Nagib, prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.
* 1956. - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat, u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.
* 1964. - Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.
* 1972. - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.
* 1974. - Proglašen zadnji Ustav Socijalističke Republike Srbije.
* 1986. - Filipinski diktator Ferdinand Markos, podneo ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.
* 1991. - Iračka raketa "skad" pogodila, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.
* 1993. - Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.
* 1994. - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.
* 2000. - Međunarodni crveni krst saopštio da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.
* 2000. - Najmanje 45 ljudi poginulo je kada je eksplodiorala bomba u autobusu na feribotu koji je plovio prema luci Ozamis na južnim Filipinima.
* 2003. - U eksploziji bombi u kolumbijskom konzulatu i španskoj ambasadi u Karakasu (Venecuela), povređeno je pet osoba. Eksplozije su usledile dva dana posle optužbi za mešanje u unutrašnje poslove Venecuele, koje je predsednik te zemlje Hugo Čavez Frias izneo na račun Španije i Kolumbije.

26.02.2010
1531. - U zemljotresu u Portugalu poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, srušen veliki deo Lisabona i nekoliko drugih gradova.
1777. - Rođen srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve Vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.
1815. - Napoleon Bonaparta pobegao iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika vratio se na vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana "Sto dana", okončana u junu posle vojnog poraza kod Vaterloa.
1852. - Britanski vojni transportni brod "Birkenhed" potonuo u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život izgubilo 485 ljudi.
1885. - Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu, Afrička konferencija, koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark, dogovorili se o podeli centralne i istočne Afrike.
1901. - Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Ju javno pogubljeni odsecanjem glave.
1909. - Turska priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.
1915. - Nemci u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.
1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod "Provansa II". Poginulo 930 ljudi.
1935. - Škotski fizičar Robert Votson Vat demonstrirao prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.
1936. - Adolf Hitler u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju "narodnog vozila", "folksvagen".
1952. - Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.
1960. - Umro srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, član svih slovenskih akademija. Osnivač srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.
1980. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje dve zemlje.
1986. - Sovjetski Savez u Zemljinu orbitu lansirao prvi blok svemirske stanice "Mir", koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali u Tihi okean, 23. marta 2001.
1990. - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.
1993. - U snažnoj eksploziji u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku, za koju su odgovorni arapski islamski teroristi, poginulo šest, povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije, 11. septembra 2001, obe kule Centra srušene u samoubilačkom napadu otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo oko 3.000 ljudi.
1995. - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala londonska banka "Bering", jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.
2001. - Skupština Jugoslavije ukinula ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.
2002. - Skupština Srbije usvojila izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.
2004. - U avionskoj nesreći kod Mostara poginuo predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su s njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH.
2006. - Na Olimpijskom stadionu u Torinu u nedelju su službeno zatvorene 20. Zimske olimpijske igre.

27.02.2010.
1617. - U selu Stolbovo, sklopljen mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata.
1844. - Dominikanska Republika postala nezavisna od Haitija.
1881. - Buri pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.
1900. - Osnovana britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.
1905. - Reorganizacija Velike škole; donet je zakon o osnivanju Beogradskog univerziteta, prva univerzitetske ustanove u Srbiji.
1933. - U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.
1939. - Velika Britanija i Francuska priznale vladu generala Franciska Franka u Španiji.
1952. - Održana prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.
1963. - Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.
1976. - U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku.
1993. - Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septembra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
1994. - U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.
1996. - SR Jugoslavija ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.
1999. - Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.
2002. - Više od 60 ljudi poginulo je, kada su muslimanski ekstremisti napali voz sa hinduskim nacionalistima u Indiji.
2003. -
Tribunal u Hagu izrekao je bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić kaznu od 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH.
Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050. godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a.
2006. - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela rasprava po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid.

28.02.2010
* 1525. - Španski osvajač Ernan Kortes pogubio poslednjeg astečkog cara Kuautemoka.
* 1825. - Rusija i Velika Britanija potpisale ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade.
* 1832. - U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije kao deo Državne štamparije. Biblioteka potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo knez Miloš Obrenović.
* 1844. - Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila mornarica SAD, na brodu eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera Vlade.
* 1862. - U Srbiji donet prvi zakon o advokaturi.
* 1916. - Završeno prebacivanje glavnine srpske vojske, od oko 140.000 vojnika, iz okupirane Srbije, u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena narednih meseci, reorganizovana i naoružana, srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo od gladi, iscrpljenosti i zime.
* 1922. - Velika Britanija formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.
* 1931. - Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvlad Mozli osnovao Novu partiju, koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.
* 1933. - Adolf Hitler, dan po paljenju Rajhstaga, ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države, kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno više od 4.000 komunista.
* 1939. - Izašao prvi broj časopisa "Politikin zabavnik".
* 1948. - Poslednje britanske vojne jedinice napustile Indiju. Laburistička vlada 1947. ukinula britansku vladavinu nad Indijom.
* 1953. - Jugoslavija, Grčka i Turska u Ankari potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez.
* 1974. - SAD i Egipat posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.
* 1975. - U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji 42 putnika poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" u londonskom metrou.
* 1986. - U centru Stokholma ubijen premijer Švedske i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme ubijen na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. Atentator nije otkriven.
* 1991. -
o Završen Zalivski rat, koji su 42 dana SAD i saveznici vodili protiv Iraka. Iračke snage prisiljene da napuste Kuvajt koji su okupirale 1. avgusta 1990.
o Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće Srpske autonomne oblasti Krajina donelo odluku o odvajanju SAO Krajine od Hrvatske i ostanak u Jugoslaviji.
* 1993. - Američki vojni transporteri iznad istočne Bosne izbacili prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.
* 1994. - U zoni zabranjenog leta iznad BiH zapadno od Banjaluke dva američka aviona F16 srušila su četiri srpska "galeba".
* 1997. - U Iranu zemljotres razorio više od 20 sela, poginulo oko 1.000 ljudi.
* 1998. - Posle ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice na Kosovu počeli sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
* 2002. - U potrazi za Radovanom Karadžićem, pripadnici Sfora sproveli opsežnu akciju na području Čelebića, ali nisu uspeli da uhapse ratnog lidera bosanskih Srba optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine.
* 2003. - Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine Jugoslavije proglašena Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
* 2006. - U Crnoj Gori postignut je sporazum da se referendum o odvajanju od Srbije održi 21. maja 2006.

01.03.2010
86. god. pre n.e. - Rimski vojskovođa Lucije Kornelije Sula zauzeo Atinu i svrgnuo lokalnog tiranina koga je postavio pontski kralj Mitridat VI Eupator. Od Sulinog razaranja Atina se nikada nije oporavila.
293. - Rimski car Dioklecijan stvorio tetrarhiju, sistem vladavine četiri savladara. Galerije i Konstancije I Hlor proglašeni su cezarima avgusta Dioklecijana i Maksimijana.
1498. - Vasko de Gama kao portugalski moreplovac je prvi Evropljanin koji se iskrcao na obale sadašnje afričke države Mozambik na svome putu ka Indiji.
1562. - Francuski rimokatolici su, pod vođstvom vojvode Fransoa od Gize (duc François de Guise), i uz podršku Vatikana u Vasiju (Wassy) pobili 1.200 hugenota (Huguenots) - francuskih protestanata, izazvavši verski rat koji je trajao do 1598 godine.
1565. - Estasio de Sa osnovao Rio de Žaneiro.
1643. - Posle Portugala i Francuske, Španski kralj Karlo III (Carlos III) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.
1803. - Ohajo se kao 17-ti, priključuje Sjedinjenim Američkim Državama.
1815. - Francuski car Napoleon prvi iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran da abdicira u aprilu.
1872. - U planinskom području Jeloustona u SAD, osnovan je prvi nacionalni park u svetu.
1878. - Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Otomanskim carstvom 1876. i 1877. - okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.
1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.
1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su iz Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Uz pomoć Adolfa Hitlera, revanšistička politika Bugarske još više je usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je godinama imala teritorijalne pretenzije, zauzevši tako veći deo Makedonije i jugoistok Srbije.
1942. - U Čajniču je u Drugom svetskom ratu od oko hiljadu boraca formirana Druga proleterska brigada s četiri bataljona, u čiji su sastav ušli Prvi i Četvrti bataljon Užičkog, Drugi bataljon Čačanskog i Treći bataljon Šumadijskog odreda. Na borbenom putu dugom oko 24.000 kilometara brigada je izvela više od 120 većih operacija širom Jugoslavije.
1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritoriji pod kontrolom Nemačke.
1946. - Engleska banka prelazi u državno vlasništvo, a njeni dotadašnji akcioneri se obeštećuju.
1954. - SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.
1954. - U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.
1959. - Arhiepiskop Makarios treći vratio se na Kipar iz izgnanstva sa Sejšelskih ostrva, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.
1966. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska “Venera 3“, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.
1983. - u Cirihu, Svoč grup AG predstavlja javnosti prvi Svoč sat.
1985. - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.
1991. - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija [Alia] izgubio u svojoj izbornoj jedinici.
1992. - Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo gradjanski rat u bivšoj BiH. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a ubice - koje vlast muslimanskog lidera Alije Izetbegovića nije ni pokušala da identifikuje i kazni - spalile su i srpsku zastavu.
1992. - U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto građana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom - Saveznu Republiku Jugoslaviju. Čelnici najvećih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.
1993. - Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini počela “Operacija padobran“.
1994. - Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske, i bosanskih muslimana i Hrvata su u Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.
1996. - Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo pad peruanskog putničkog aviona “Boing 737“, u najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.
1997. - Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu ušteđevinu.

02.03.2010
* 1844. - Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića osnovana je Vojnomedicinska akademija u Beogradu.
* 1917. - Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj II abdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.
* 1919. - U Moskvi održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna), kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani SSSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.
* 1943. - Počela bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.
* 1949. - Američki kapetan Džejms Galager spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom "B-50" preleteo 37.742 kilometra.
* 1956. - Francuska priznala nezavisnost Maroka.
* 1962. - U Burmi izvršen vojni udar pod vodjstvom Ne Vina. Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.
* 1988. - Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu.
* 1994. - U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.
* 1996. - Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga, okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji.
* 1998. - Film "Titanik" postao je prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara.
* 1999. - Ruandski pobunjenici iz plemena Hutu ubili osam od 17 stranih turista koje su oteli prethodnog dana. Otmičari su kasnije ubijeni.
* 2000. - Britanske vlasti dozvolile su bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju. Narednog dana Pinoče je stigao u Čile.
* 2002. - Devet izraelskih civila ubijeno je u Jerusalemu u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista.
* 2003. - Francuski predsednik Žak Širak doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata.
* 2006. - Nova Vlada Republike Srpske sa Miloradom Dodikom na čelu preuzela dužnost.

03.03.2010
* 1808. - Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Mire Miraa zauzele Madrid.
* 1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.
* 1875. - U Pariskoj operi prvi put izvedena Bizeova opera "Karmen".
* 1878. - Potpisan Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija pokušala da "istočno pitanje" reši u svoju korist i stvaranjem Velike Bugarske, koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke, revizija Sanstefanskog ugovora izvršena na Berlinskom kongresu u junu iste godine.
* 1886. - Posle srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zaključile Bukureštanski mir. Tromesečni rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj znatno oslabio kraljev položaj u zemlji.
* 1918. - U Brest-Litovsku potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.
* 1924. - Narodna skupština u Ankari ukinula Muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi koje je na modernizaciji zemlje pokrenuo predsednik Kemal Ataturk.
* 1944. - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.
* 1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
* 1980. - Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.

1980 -Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.

* 1991. - Stanovnici Letonije i Estonije ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
* 1996. - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonzalesa.
o U eksploziji bombe u autobusu u centru Jerusalima poginulo 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.
o Jugoslovenske vlasti uhapsile Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović, posle istrage, pušten u maju jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen na pet godina zatvora.
* 1997. - Najmanje 125 ljudi poginulo, a više od 450 povređeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.
* 2000. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata, generala Tihomira Blaškića, na 45 godina zatvora zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad muslimanima u srednjoj Bosni, od 1992. do 1994. godine.
* 2002. - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.
* 2003. - Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Dragoljuba Mićunovića za predsednika parlamenta novoformirane državne zajednice.
* 2004. - Srbija, posle vanrednih parlamentarnih izbora, dobila manjinsku vladu na čelu s Vojislavom Koštunicom, liderom Demokratske stranke Srbije. Vlada izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije, a čine je DSS, G17 plus i koalicija Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije.
o Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu učenicima u državnim školama, istaknuto nošenje verskih obeležja. Rasprava je pokrenuta zbog učenica koje su nosile marame na muslimanski način, i time narušile „laicizam“ u školama.

04.03.2010
1152. - Fridrih I Barbarosa izabran za za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.
1678. - U Veneciji rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena tek 1930, kada je nađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među njima čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.
1801. - Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu, Vašingtonu.
1857. - Mirom u Parizu završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.
1877. - U teatru "Boljšoj" u Moskvi prvi put izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog u svojoj izvornoj verziji. Premijera konačne verzije baleta, koja se izvodi i danas, bila je 15. januara 1895.
1933. - Frenklin Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.
1941. - Britanska mornarica u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.
1945. -
Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.
Osnovano Sportsko društvo "Crvena zvezda".
1964. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
1965. - Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među njima dve kompanije naftnih koncerna iz SAD.
1970. - U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.
1974. - Konzervativci u Velikoj Britaniji izgubili izbore, premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao lider laburista Harold Vilson.
1977. - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.
1996. - Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio njih više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu za devet dana.
1998. - Posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a Savet NATO ocenio da Kosovo nije samo pitanje Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.
2000. - SAD ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.
2002. -
Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno preko 500 osoba.
2004. - U požaru u manastiru Hilandar na Svetoj gori izgorelo dve trećine tog kompleksa.

05.03.2010
* 1496. - Engleski kralj Henri VII primio u službu italijanske pomorce Đovanija i Sebastijana Kabota kako bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Njih dvojica 1497. stigla do Severne Amerike.
* 1684. - Nemačka, Poljska i Venecija u Lincu formirale Svetu ligu protiv Turske.
* 1770. - Britanske trupe u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata, taj događaj, "Bostonski masakr", ubrzao izbijanje Američkog rata za nezavisnost.
* 1832. - U Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji, prva štampan knjiga bila "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.
* 1856. - Londonsko pozorište "Kovent garden" uništeno u požaru.
* 1916. - Španski prekookeanski putnički brod "Princ od Astorije" potonuo za nekoliko minuta pošto je udario u stenu blizu obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade 455 izgubilo život.
* 1933. - Nacionalsocijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila većinu u nemačkom Rajhstagu.
* 1936. - Poleteo je prvi prototip čuvenog britanskog lovačkog aviona Spitfajer.
* 1945. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.
* 1966. - Svi putnici i članovi posade, njih 124, poginuli kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fuđi.
* 1970. - Stupio na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.
* 1975. - Kuvajt nacionalizovao naftnu industriju, uključujući imovinu britanskih naftnih kompanija.
* 1983. - Na izborima u Australiji laburisti Boba Houka pobedili liberale Malkoma Frejzera.
* 1993. - Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion "Foker 100". Poginulo 77 od 97 putnika i članova posade.
* 1998. - U napadu tamilskih pobunjenika, koji su u glavnom gradu Šri Lanke, Kolombu, aktivirali eksploziv u jednom autobusu, poginulo 37, povređeno oko 250 ljudi.
o 1998. - Posle nekoliko napada na pripadnike MUP i neuspešne akcije hvatanja Jašarija, policija opkolila Jašarijevu kuću u selu Donje Prekaze. Jašari je ubijen u sukobu, a poginulo je još oko 60 osoba, među kojima i žene i deca, čime je otpočeo Rat na Kosovu i Metohiji.
* 1999. - Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, što je izazvalo oštre proteste u Republici Srpskoj, srpskom entitetu u BiH.
* 2001. - Predsednici Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović u Banjaluci potpisali Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza Jugoslavije i RS.
* 2003. - Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

06.03.2010
* 1480. - U Toledu potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugal se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.
* 1629. - Nemački car Ferdinand II Habzburški, izdao Edikt o restituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.
* 1836. - Meksikanci, pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane, zauzeli američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket.
* 1882. - Knez Milan Obrenović proglasio Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.
* 1941. - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije, u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.
* 1944. - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.
* 1946. - Francuska priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.
* 1949. - Radio Beograd prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.
* 1953. - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.
* 1957. - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.
* 1980. - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala prva žena član Francuske akademije.
* 1992. - "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih računarskih virusa, napao je hiljade računara širom sveta.
* 1993. - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzeli su Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.
* 1998. - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.
* 1999. - Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.
* 2001. - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.
* 2002. - Vlasti u Indiji uspostavile kontrolu nad zapadnom indijskom državom Gudžarat, nakon jednonedljenih sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.
* 2003. - U udesu alžirskog putničkog aviona "Er Alžir" odmah po poletanju sa aerodroma Tamanraset (Alžir), poginule su 102 osobe.
* 2006. -
o Bivši predsednik RS Krajine Milan Babić počinio samoubistvo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.
o Vladika vranjski Pahomije oslobođen optužbe za protivprirodni blud nad maloletnim dečacima.
o Na 78. dodeli Oskara nagradu Najbolji film dobio film Fatalna nesreća (Crash).

07.03.2010
1573. - Potpisivanjem mira u Carigradu završen rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci preuzeli Kipar od Mletaka.
1793. - Francuska revolucionarna skupština objavila rat Španiji.
1814. - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.
1876. - Prvi razgovor telefonom obavili izumitelj telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.
1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast Nemačka demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.
1945. -
Trupe SAD su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.
Posle ostavke kraljevske vlade Josip Broz Tito formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.
1951. - Jedan verski fanatik ubio premijera Irana Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.
1983. - U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Ereli poginulo 96 rudara.
1989. - Iran prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.
1994. - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju oboren avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dva predsednika prekinula osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.
1998. - Italijanski vojni sud proglasio krivim bivšeg nemačkog SS- kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.
2002. -
Arijel Šaron postao premijer Izraela.
Na referendumu u Irskoj glasači se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.
2003. - Za predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora izabran potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar Marović.

08.03.2010
* 1500. - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral krenuo iz Lisabona na put u Portugalski. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio Španjolac Vićente Pinson.
* 1846. - U Beogradu otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.
* 1857. - Žene zaposlene u tekstilnoj industriji Njujorka demonstrirale zbog neljudskih uslova rada.
* 1908. - U Njujorku 15.000 žena marširalo kroz grad tražeći kraće radno vreme, bolju platu i uslove za rad.
* 1910. - U Kopenhagenu održana Druga konferencija žena-socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin. Na toj konferenciji ustanovljen praznik, Dan žena, u znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana 1914.
* 1917. - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu počela "Februarska revolucija" u Rusiji.
* 1921. - Francuske trupe ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru, potpisanom posle Prvog svetskog rata.
* 1922. - U Zagrebu obešen Alija Alijagić, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije Milorada Draškovića, tvorca Obznane, Vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.
* 1942. - Japanske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan pošto su grad napustili Britanci.
* 1950. - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio da je SSSR u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da su SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.
* 1965. - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.
* 1973. - U eksploziji automobila-bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA-e ispred zgrade glavnog londonskog suda i sedišta Skotland jarda u Londonu, poginula jedna osoba, ranjeno 238.
* 1993. - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije, ostalo zatočeno 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.
* 1994. - Više od 100 intelektualaca iz celog sveta potpisalo Apel svim evropskim vladama i Ujedinjenim nacijama zahtevajući da spreče masakre u Bosni i teritoriji SFRJ i da Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Zatraženo da, ako vlasti Jugoslavije to odbiju, njeno naoružanje bude uništeno bombardovanjem iz vazduha, maksimalno štedeći ljudske živote.
* 1999. - Vojska Šri Lanke, u brzoj operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i Vladinih snaga od 1983. poginulo oko 57.000 ljudi.
* 2001. -
o NATO odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Kopnene zone bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Kopnena tona bezbednosti uspostavljena na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle u prvi sektor 14. marta.
o Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao poseban tim za istragu zločina takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute u februaru 2003.
* 2004. - Tribunal u Hagu otpečatio optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije "Oluja", u avgustu 1995. i izmenjenu optužnicu protiv haškog optuženika generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak se predali sudu.

Dogodilo se na današnji dan - 18. januar
1520 - Kralj Danske i Norveške Kristijan II (Christian) pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku.

1535 - Španski konkvistador Fransisko Pisaro (Francisco Pizarro) osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.

1654 - Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67).

1778. - Engleski istraživač, kapetan Džejms Kuk, postao je prvi Evropljanin koji je video Havaje.

1909. - Rođen je srpski pisac jevrejskog porekla Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi levičarskih pisaca nadrealista. U vreme nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

1912. - Posle dva meseca mučenja, ekspedicija britanskog istraživača Roberta Falkona Skota stigla je na Južni pol, ali četiri nedelje nakon norveškog istraživača Roalda Amundsena. Razočaranim i izmorenim članovima ekspedicije preostalo je samo da se pripreme za dugačak i težak povratak u bazu. Tom prilikom, Skot je stradao zajedno sa svojim drugovima Vilsonom, Otsom, Bauersom i Evansom.

1936. - Engleski književnik Radjard Kipling preminuo je u 71. godini. Kipling je rođen u Bombaju u Indiji, gde je dugo živeo. Objavio je veliki broj knjiga pesama, pripovedaka i nekoliko romana. Iako je rado pisao o deci i za decu ("Izistinske priče" 1902), kao i priče o životinjama ("Knjiga o džungli", 1894/95), on je pesnik britanskog imperijalizma. Teme njegovih pripovedaka i romana najčešće su iz angloindijskog društvenog života ("Kim", 1901) i britanske trgovačke i ratne mornarice. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1907. godine.

1939. - Od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle policijski insceniranog sudara u Beogradu tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih antifašističkih manifestacija u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Tokom studija u Francuskoj postao je član njene komunističke partije i predsednik naprednog udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija, pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv Šestojanuarske diktature i bio veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju Narodnog fronta za borbu protiv fašizma.

1963. - Adenski protektorat (pokrajina pod britanskom zaštitom u južnom primorju Arabije) uključen je u tzv. Federaciju Južne Arabije.

1991. - Odigran je najduži teniski meč u istoriji Australijan opena. To je bio meč u kojem je Boris Beker porazio italijana Omara Kamporezea posle pet sati i 11 minuta.

1999. - Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je Vilijama Vokera "personom non grata", a Vuk Drašković i trojica funkcionera Srpskog pokreta obnove ušli su u Saveznu vladu.

1689 - Rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje (Charles Louis, Secondat, Montescquieu), autor kapitalnog dela "Duh zakona" u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije.

1778 - Engleski moreplovac Džejms Kuk (James Cook) otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča (Sandwich).

1871 - U dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I (Wilhelm) proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva.

1882 - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln (Alan Alexandre Milne), autor popularnih romana za decu "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

1904 - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič (Arćibald Alexander Leać), poznat kao Keri Grant (Cary), sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa (Howard Hawks) i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka (Hitćcock) ("Strašna istina", "Filadelfijska priča", "Sever-severozapad", "Drž'te lopova!").

1909 - Rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", romani "Pesma", "Beton i svici").

1919 - Francuski premijer Žorž Klemanso (Georges Clemenceau) otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944 - Nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.

1974 - Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.

1977 - U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.

1977 - U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

1989 - Četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući "sloboda", "istina" i "ljudska prava" u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.

1991 - Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa "skad" na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.

1996 - Vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa (Costas) za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu (Papandeou) podneo ostavku.

1997 - Franc Vranicki (Franz Vranitzky) podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina.

1999 - Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera (William Walker) proglasi "personom non grata" i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.

2001 - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju.

2002 - Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti.

2003 - Na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsednika partije ponovo je izabran haški zatvorenik Slobodan Milšević.

2005 - Evropski proizvođač aviona "Erbas" predstavio je u Tuluzu (Francuska) svoj novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji je ikad napravljen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i preko 550 sedišta. U njegov razvoj uloženo je 13 milijardi dolara.

2008 - Umro je bivši svetski šampion u šahu Robert Bobi Fišer, koji je u 14 godini postao šampion, velemajstor sa 15, a svetsku slavu je dostigao 1972. kada je pobedio Borisa Spaskog u seriji mečeva u Rejkjaviku.

Dogodilo se na današnji dan - 23. januar
1571. - Kraljica Elizabeta I otvorila je Kraljevsku berzu u Londonu.

1783. - Rođen je Stendal (pravo ime Anri Bejl), pored Balzaka najveći francuski romansijer druge polovine 19. veka, rodonačelnik realističkog romana ali i pisac koji se pojavljuje na prelazu iz romana 18. veka u realistički roman. Stekao je bogato životno iskustvo kao oficir, činovnik, diplomat i pisac u doba Prvog carstva, restauracije i Julske monarhije. Počeo je kritičkim studijama o umetnosti ("Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca"...). Čuveni su naročito njegovi romani "Crveno i crno" (prvi realistički roman u istoriji književnosti), "Kartuzijanski manastir u Parmi", "Lisjen Leven", "Armansa", "Lamijela". Autor je i književnoteorijskih spisa "Rasin i Šekspir", nastalog u okviru "romantičarske polemike" u Francuskoj, u kojoj Stendal, tvorac realističkog romana, brani romantizam od klasicizma, ali u isti mah nagoveštava realističku poetiku, "Romani Valtera Skota i Princeza od Kleva", u kom kratak roman Madam Lafajet označava kao primer tzv. psihološkog realizma, tj. psihološkog romana, "Pismo Balzaku", u kom odgovara na Balzakove primdbe o opširnosti u "Kartuzijanskom manastiru u Parmi"... Poznat je i Stendalov analitički spis "O ljubavi", gotovo nazaobilazan pri razumevanju teme ljubavi u piščevim romanima. Pri kraju života, na osnovu starih rukopisa, dao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti.

1804. - Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, čime je počela seča knezova na koju je narod odgovorio Prvim srpskim ustankom.

1832. - Rođen je Eduar Mane, francuski slikar, rodonačelnik impresionizma i jedan od najznačajnijih umetnika u 19. veku. Tačnije, istorija impresionizma započela je kada je 1863. godine Mane izložio "Doručak na travi" i 1865. godine "Olimpiju". Obe slike izazvale su burnu reakciju, štaviše, oštar revolt i skandal, budući da su bitno odudarale od ondašnjeg ukusa građanskog društva. Maneov način slikanja privukao je, međutim, grupu mladih slikara, budućih impresionista: Monea, Pisaroa, Bazila, Renoara, Dega, Sezana. Ostala dela: "Bal u Foli Beržeru", "Frulaš", "Portret Emila Zole"...

1849. - Patentirana je mašina za pravljenje koverata.

1849. - Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackwell) zvanično je postala prva žena lekar u SAD-u.

1916. - U Krfskom kanalu je u Prvom svetskom ratu počelo sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natčovečanskih napora u albanskim gudurama i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da se sahranjuju u more. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Svi naši brodovi koji tuda prolaze zaustavljaju se i odaju im počast.

1922. - Četrnaestogodišnji Leonard Tompson je prva osoba koja je dobila insulinsku injekciju u tretmanu lečenja dijabetesa. Do tada je jedini način lečenja šećerne bolesti bio putem dijete.

1937. - Prva grupa od tridesetak Jugoslovena otišla je u Španiju da se bori protiv fašizma. U republikanskoj armiji borilo se 1.300 Jugoslovena, od kojih je poginulo 670.

Dogodilo se na današnji dan - 25. januar
1858. - Mendelsonova kompozicija "Svadbeni marš" prvi put je izvedena na venčanju ćerke kraljice Viktorije, princeze Viktorije, sa pruskim princem.

1869. - Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo, radi širenja stručnih znanja među seljacima, koje je postojalo do 1946, kad ga je ukinula komunistička vlast.

1899. - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagić, prvi pobornik ideje o socijalizmu u Srbiji i na Balkanu. Ideju o socijalizmu u utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866 i tada je na Moskovskom univerzitetu studirao medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, gde su školovani sveštenici i učitelji, odakle ga je zbog slobodoumnih školskih programa 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoć spasao 1871. i došao u Srbiju. Učestvovao je u bosansko-hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije, čak zatvaran u ludnicu, a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, čitane u svim delovima srpstva, štampane su još za Pelagićevog života u oko 250.000 primeraka i odigrale su veliku prosvetiteljsku misiju. Dela: "Istorija bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporođaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica bogu", "Koliko nas košta bog i gospodar", "Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

1904. - Izašao je prvi broj "Politike", koja je, zahvaljujući raznovrsnosti, odmerenosti, nepristrasnosti i informativnosti, postala najčitaniji srpski dnevni list. Tome je posebno doprinelo geslo "Politike" da - u konkurenciji mnogih listova koji su neskriveno navijali za režim ili za pojedine političke stranke - pre svega poštuje činjenice i drži distancu prema svima, nastojeći da ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu, geslo koje je dugo važilo u toj novinskoj kući. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik.

1924. - Otvorene su prve zimske Olimpijske igre u francuskom mestu Šamoni (Chamonix) na Alpima.

1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežepoljka". Posle Drugog svetskog rata, bio je direktor drame u Sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Dijelidba", "Večera", soneti "Ocvale primule".

1987. - Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu, gde je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1989. - Košarkaš Majkl Džordan postigao je svoj 10.000-ti poen u NBA ligi, tokom pete sezone u kojoj je igrao.

Dogodilo se na današnji dan - 28. januar
1812. - Rođen je srpski državnik Ilija Savić, poznat kao Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kraj Kragujevca i prezime je uzeo po nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i najzaslužniji je bio za odluku Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1857. - Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je regent Aleksandar Karađorđević ponudio njemu da sastavi vladu umesto vođi radikala Nikoli Pašiću. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Odjek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske".

1886. - Umro je srpski pisac i političar Jovan Subotić, pobornik srpskohrvatskog jedinstva i slovenske solidarnosti. U Pešti je doktorirao filozofiju i pravo, a zatim kao advokat i urednik "Letopisa Matice srpske" učestvovao u političkom životu Ugarske, Hrvatske i Vojvodine. Dela: zbirke pesama "Lira", drame "Herceg Vladislav", "Nemanja", "Zvonimir", tragedije "Miloš Obilić", "Kraljica Jakinta", ep "Kralj Dečanski", roman "Kaluđer", autobiografija "Život dr Jovana Subotića".

1887. - Rođen je Artur Rubenštajn, pijanista, jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. Bio je učenik Brajthaupta i Paderevskog. Priređivao je koncerte po celom svetu i isticao se kao tumač Šopena i savremnih španskih kompozitora.

1917. - Američke trupe povučene su iz Meksika posle 11 meseci uzaludne potrage za Pančo Vilom, meksičkim revolucionarom optuženim za seriju krvavih napada u Novom Meksiku.

1939. - Veliki engleski pesnik Vilijam Batler Jejts preminuo je u 74. godini. Njegovo pesništvo bilo je kosmopolitsko, sa naročitim osloncem na helensku i vizantijsku simboliku, istovremeno duboko vezano za irsko tlo i keltsku tradiciju, kao i za neposredne aktuelnosti vremena u kojem je živeo. Predstavlja redak spoj sirove snage i visoke intelektualne refleksije, tradicionalnosti i neposredne dnevne angažovanosti, te je i danas uzor mnogim pesnicima mlađe generacije. Rano je došao i do međunaronog priznanja, dobivši Nobelovu nagradu 1923. Osim poezije, veoma su značajni i njegovi pozorišni komadi, u stihu i prozi, sa temama iz keltske mitologije.

1986. - Američki šatl "Čelendžer" (Challenger) uzleteo je iz Kejp Kanaverala na Floridi i posle 73 sekunde eksplodirao. Milioni ljudi su posmatrali ovu tragediju u direktnom prenosu na televiziji. Nije bilo preživelih. U sedmočlanoj posadi bila je i 37-godišnja učiteljica Christa McAuliffe, koja je trebalo da bude prvi običan građanin SAD-a koji će se naći u kosmosu. Iako se kasnije utvrdilo da je razlog eksplozije bio tehničke prirode, NASA u toku naredne dve godine nije slala astronaute u kosomos

Dogodilo se na današnji dan - 4. februar
1789. - Džordž Vašington, komandant vojske kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske (1775-1783), jednoglasno je izabran za prvog predsednika SAD. Prilikom toga, Džon Adams izabran je za potpredsednika.

1901. - Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama, imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je izabran za poslanika Srpskog crkvenog sabora 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista, osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a ponovo je uhapšen 1876. i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu "Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.

1908. - Rođen je srpski slikar Predrag - Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio Gran pri. Napisao je esej "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1927. - Umro je srpski vojskovođa Janko Vukotić, divizijar crnogorske i general jugoslovenske vojske, jedan od najvećih vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. sandžačkom vojskom, čijih je 6.500 boraca u ključnoj bici kod Mojkovca sprečilo 53. i 62. diviziju austrougarske armije sa 20.000 vojnika i neuporedivo nadmoćnijom artiljerijom da udari u bok srpskih trupa koje su se povlačile ka Albaniji. U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. komandovao je Istočnim odredom crnogorske vojske, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Crnogorskom divizijom u sastavu srpske vojske.

1930. - Rođen je srpski pisac Borislav Pekić, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje likova i psihološku i sociološku analizu prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989, prve opozicione partije posle poluvekovne komunističke diktature u Srbiji. Dela: romani "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Kako upokojiti vampira", "Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti", "Pisma iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", drame "Kako zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu", scenario za film "Dan četrnaesti".

1945. - Sovjetski vođa Josif Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju UN, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud. Sporazumeli su se i oko toga da se nova jugoslovenska vlada sastavi na osnovu sporazuma predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu, hrvatskog političara Ivana Šubašića.

1946. - Predsednik srpske vlade u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu, general Milan Nedić, izvršio je, prema zvaničnoj verziji, samoubistvo tokom istražnog postupka. Pre rata je bio načelnik Generalštaba i ministar vojske i mornarice, a u vreme invazije nacističke Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga u vreme okupacije kontroverzna je u srpskoj istoriografiji. Jedni smatraju da je bio izdajnik u službi okupatora, a drugi u njemu vide tragičnu figuru, čoveka koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko-toliko, ublažio tragediju srpskog naroda.

1957. - Prva električna portabl mašina za kucanje izložena je radi prodaje u SAD-u.

1980. - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota (Lhote), da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionista, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi svog stvaralaštva približio se lirskoj apstrakciji.

Dogodilo se na današnji dan - 7. februar

1812. - Rođen je Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih predstavnika engleskog realizma. Književni rad počeo je crtama "Bozove skice" 1836. godine, a ubrzo potom objavio je i roman "Pikvikov klub", kojim je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Velika očekivanja", "Sumorna kuća", "Mala Dolorit", "Prodavnica starih retkosti"...

1899. - Rođen je Radomir - Raša Plaović, jedan od najznačajnijih karakternih glumaca srpskog pozorišta XX veka, koji je između dva svetska rata uticao na razvitak pozorišta u pravcu modernijeg izraza. Bio je reditelj i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je s dubokim emocionalnim, psihološkim i intelektualnim poniranjem u likove. Prvi je adaptirao i režirao na profesionalnoj sceni "Gorski vijenac" Petra II Petrovića Njegoša. Bavio se i pedagoškim radom i napisao nekoliko udžbenika za glumu i režiju i pozorišni komad "Car David", a sa Milanom Đokovićem i komade "Voda sa planine", "Rastanak na mostu" i "Kad je sreda - petak je".

1913. - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred počeli su u Prvom balkanskom ratu napad na Skadar koji su držali Turci. Posle bezmalo tromesečnih borbi, velike sile odlučile su da grad pripadne Albaniji, pa je srpski Primorski odred obustavio operacije, ali su Crnogorci, uprkos blokadi obale koju je sprovela međunarodna flota, produžili opsadu i 23. aprila 1913. prinudili Turke na kapitulaciju. Crnogorci su potom, pod pritiskom velikih sila, ipak morali da napuste Skadar, u koji su sredinom maja 1913. ušle britanske, francuske, italijanske, austrijske i nemačke snage.

1900. - U Engleskoj je osnovana laburistička stranka.

1935. - Čarls Darou (Charles Darrow) izmislio je igru "Monopol".

1949. - Džo Di Mađio postao je prvi bejzbol igrač u istoriji sa zaradom od 100.000 dolara godišnje. Igrao je za tim "New York Yankees".

1964. - Bokser Kasijus Klej postao je musliman i uzeo ime Muhamed Ali.

1964. - Britanski bend Bitlsi otpočeo je svoju prvu turneju po SAD. Na njujorškom aerodromu "Kenedi" dočekalo ih je oko 3.000 obožavalaca, a dva dana kasnije, kada su nastupali u jednom živom TV šouu, posredstvom direktnog prenosa posmatralo ih je 40% ukupnog stanovništva SAD.

1965. - Američka avijacija napala je civilne i vojne objekte Demokratske Republike Vijetnama, tj. Severnog Vijetnama. Na taj način oružana intervencija u građanskom ratu Južnog Vijetnama (SAD su vladi u Sajgonu pružale obilatu vojnu i tehničku pomoć, suprotno ženevskim sporazumima o prekidu vatre iz jula 1954.) prerasla je u međunarodni oružani sukob, tj. u rat između SAD i Narodne Republike Vijetnama.

1971. - Žene su dobile pravo glasa u Švajcarskoj.

1992. - Na sastanku šefova država i vlada održanom u holandskom gradiću Mastriht potpisan je Ugovor o osnivanju Evropske unije, koji je stupio na snagu 1. januara 1993.

Dogodilo se na današnji dan - 11. februar
1752. - Otvorena je prva bolnica u Americi, u Pensilvaniji.

1794. - Prvo javno zasedanje američkog Senata.

1814. - Proglašena je samostalnost Norveške.

1826. - Otvoren je Londonski univerzitet.

1847. - Rođen je Tomas Alva Edison, američki tehničar i pronalazač (preko hiljadu patenata, uglavnom u elektrotehnici). Služio je najpre u novinskoj redakciji, a zatim je bio telegrafist. Uzdigao se sopstvenim marljivim radom i talentom. Pronašao je električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, među prvima sagradio električnu centralu, pronašao fonograf (gramofon), mikrofon, usavršio telefon i akumulator, pronašao kinetoskop i prvi put primenio danas uobičajenu filmsku pantljiku od celuloida (format 35 mm), vršio eksperimente u sinhronizovanju filmske slike s tonom reprodukovanim sa ploča i kasetofona i sagradio prvi filmski atelje u svetu.

1928. - Otvorene su II zimske olimpijske igre u Sent Moricu, Švajcarska.

1929. - Lateranskim ugovorom skopljenim između Italije i pape Pija XI regulisani su odnosi između Italije i Svete Stolice (koja od 1870. nije priznavala pripajanje Rima i bivše teritorije srednjovekovne papske države ujedinjenoj Italiji). Ugovorom je Italija priznala papsku državu u minijaturnim granicama od 44 hektara i papi pun svetovni suverenitet. Papa se sa druge strane odrekao teritorijalnih pretenzija na Rim i nekadašnju teritoriju papske države. Za ovo odricanje dobio je naknadu (milijardu i 750 miliona lira) i velike privilegije za Katoličku crkvu u Italiji.

1945. - Posle sedam dana, završena je konferencija na Jalti (Krimska konferencija) između Ruzvelta, Čerčila i Staljina, na kojoj su donesene odluke o koordinaciji vojnih operacija, podeli Nemačke na četiri okupacione zone, ulasku SSSR-a u rat protiv Japana na tri meseca posle kapitulacije Nemačke, o priznavanju SSSR-u prava na Kurilska ostrva i Južni Sahalin, o uspostavljanju statusa od 1904. u Port Arturu i Daljniju, o zajedničkoj kinesko-sovjetskoj upravi nad mandžurskim železnicama...

1964. - Prvi nastup Bitlsa u Americi.

1953. - Umro je srpski slikar Uroš Predić, izraziti akademski realista, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu, a 13 kompozicija iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog parlamenta donelo mu je mesto asistenta na Bečkoj akademiji. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti političkog i kulturnog života u Srbiji krajem XIX i u prvoj polovini XX veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije: "Vesela braća", "Bosanski begunci", "Kosovka devojka", "Siroče na majčinom grobu".

1967. - Umro je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz, gde je s prekidima ostao do 1932, kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je predele i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela odlikuje arhitektonska jasnoća kompozicije, prefinjenost kolorita i pikturalne forme. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije u Beogradu.

1970. - Japan je lansirao svoj prvi satelit ("Ohsumi") u orbitu i time postao četvrta kosmička sila na svetu, posle SSSR-a, koji je to učinio 1957. godine, SAD-a 1958. i Francuske 1965. godine.

1990. - Nelson Mandela, lider pokreta za okončanje aparthejda u Južnoj Africi, izašao je iz zatvora posle 27 godina.

1993. - Irina Privalova obara rekord za žene u trci na 60 metara (6,92 sekunde).

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se poezija odlikuje toplinom, senzibilnošću, neposrednošću, muzikalnošću, rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".

Dogodilo se na današnji dan - 20. februar
1700. - Ruski car Petar Veliki dao je amsterdamskom građaninu Johanu Tesingu privilegiju, tj. dozvolu, da u Amsterdamu osnuje rusku tipografiju i da u njoj štampa dela na slovenskom i holandskom jeziku, kao i geografske karte, crteže, portrete i knjige iz oblasti matematike, arhitekture, umetnosti, vojnih veština, i to dvojezično, na slovenskom i latinskom jeziku, ali uz istovremenu zabranu štampanja crkvenih knjiga, kako na slovenskom, tako i na grčkom jeziku.

1816. - Premijera Rosinijeve opere "Seviljski berberin" u Rimu.

1852. - Nakon što se odbor "Ljubitelja prosvete" obratio srpskoj vladi sa predlogom da se na današnjem Zelenom vencu podigne prva pozorišna zgrada u Beogradu, srpska vlada je donela odluku kojom je odredila 2.000 dukata za tu namenu. Kako ova suma nije bila dovoljna, obrazovan je odbor za prikupljanje priloga koji je sakupio značajnu sumu novca. No, pošto je zemljište bilo muljevito i bez čvrste podloge, cela svota je potrošena za zidanje temelja. Kasnije se i to moralo obustaviti zbog nepodesnosti zemljišta i nesigurnosti temelja. Novac je propao, pa tako i namera da se tu ozida prvo pozorište. Prva stalna pozorišna zgrada u Beogradu je Narodno pozorište, u kojem je prva predstava izvedena 1869. godine.

1860. - U Novom Sadu je izašao prvi broj "Danice", najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao srpski pisac Đorđe Popović. "Danica" je okupila stotinak srpskih pisaca, uključujući Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića i odigrala je značajnu ulogu u buđenju nacionalne svesti i raspoloženja za ujedinjenje teritorijalno rascepkanog srpstva. Značaj časopisa je opao kad su ga 1866. napustili najbolji saradnici zbog neslaganja s urednikom Đorđem Rajkovićem.

1866. - Rođen je srpski pisac Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, koji je u političko-satiričnim pesmama izvrgao podsmehu političke prilike u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903, postao je sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom "Knjiga ljubavi". Naročito su bile popularne njegove pesme "Don Ramiro", "Papučica", "Sigurna pesma". Neke su i komponovane, poput pesme "Bila jednom ruža jedna". Napisao je i fragmente tragedije "Despot Lazar Branković".

1872. - Sajrus Boldvin patentirao je hidraulični električni lift.

1901. - Ruski časopis "Cerkovnije vedomosti" ("Crkvena pitanja") objavio je odluku o izopštenju Lava Nikolajeviča Tolstoja iz Pravoslavne crkve.

1908. - Umro je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz crnogorskog, dalmatinskog i beogradskog života, romane i drame. U delima iz zavičajnog primorskog života iskazao je veliki dar posmatranja, živopisnog slikanja sredine i ljudi, s potresnim svedočanstvima patnji pravoslavnih Srba u Zagori i Dalmaciji i njihovom opiranju agresivnim nastojanjima Rimokatoličke crkve da im nametne tuđu veru. Prevodio je francuske pisce Gi de Mopasana, Emila Zolu, Žana Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče".

1935. - Karolina Mikelson postala je prva žena koja je dospela na Antarktik.

1962. - Džon Glen je postao prvi Amerikanac koji je obleteo Zemlju u šatlu "Friendship 7".

1975. - Margaret Tačer izabrana je za predsednika britanske Konzervativne partije.