Galenika

Mile, kako da izadje na berzu?
Vidiš da premijer 4 godine nije ni JEDNOM pomenuo berzu u bilo kom kontekstu....
On možda i ne zna da Srbija ima berzu? Možda treba neko da ga obavesti?

Još se i javno nervirao što je Dinkić podelio deo akcija Telekoma gradjanima i radnicima pa sad ne može da postigne cenu koju je zamislio, a i ne može da natera male akcionare da zajedno s državom prodaju svoje akcije....

Oni se izgleda plaše berze, jer ne znaju ni šta je to i koliko je ona važna za privredu.

Ponude za privatizaciju farmaceutske kompanije Galenika iz Beograda, putem strateškog partnerstva dostavila su tri ponuđača: Cadila Pharmaceuticals Limited iz Indije, EMS S.A. iz Brazila i Konzorcijuma Frontier Pharma Limited iz Velike Britanije i LLC NPA Petrovax Pharm iz Rusije, saopštilo je Ministarstvo privrede Srbije.

Kako se navodi, otvaranje prijava će se održati u petak 29. jula u Ministarstvu privrede, kada će se otvoriti samo koverta koja sadrži podatke o ponuđaču i oceniti i analizirati dostavljena dokumentacija.

Dodaje se da vreme trajanja tog postupka zavisi od kvaliteta dostavljene dokumentacije.

"Ponude za Strateško partnerstvo će biti rangirane tako da će prednost imati onaj ponuđač koji ponudi zaposlenje za najveći broj radnika u Galenici. Uzeće se u obzir i ponuđeni iznos dokapitalizacije te kompanije za 25 odsto kapitala i ponuđeni prihod Republike Srbije prilikom prodaje kapitala Galenike nakon isteka Strateškog partnerstva", piše u saopštenju.

Danas ovde ocekujemo rasplet. Dace bog da Galeniku uskoro vidimo na berzi.

Potencijalni kupci "Galenike" traže da ta fabrika lekova ima najviše 750 radnika umesto sadašnjih 1.400 radnika, saznaje Blic.

Menadžeri farmaceutske kompanije "Cadila" iz Indije i britansko-ruskog fonda "Frontier" i "Petrovax Pharma" vrlo precizno su se pozabavili troškovima koji bi ih čekali ukoliko uđu u "Galeniku".

Kako saznaje Blic, ti potencijalni kupci zemunske fabrike u svojim ponudama u broj navode koliko radnika žele da vide, odnosno za koliko njih bi morala da se pobrine država.

Za 25 odsto kapitala "Galenike" obe kompanije nude oko sedam miliona evra, a britansko-ruski fond nudi i investicije od 30 do 40 miliona evra.

Oba potencijalna kupca računaju da će država otpisati 130 miliona evra duga zemunske fabrike lekova

Britansko-ruski konzorcijum "Frontier i Petrovaks" (Frontier Pharma Limited i LLC NPA Petrovax Pharm) jedini je dostavio ispravnu ponudu za strateško partnerstvo u beogradskoj farmaceutskoj kompanija "Galenika", objavio je RTS.

Britansko-ruski konzorcijum ponudio je cenu od minimalnih sedam miliona evra za 25 odsto vlasništva srpske kompanije i planira da sadašnji broj od 1.400 radnika smanji za polovinu."Sa stanovišta sindikata, to je prosto neprihvatljivo. U 'Galenici' su bila tri otpuštanja tehnološkog viška i, ukoliko vlada prihvati to partnerstvo, moramo da pregovaramo za bolje pozicije", rekla je za RTS predsednica Samostalnog sindikata "Galenike" Tamara Lalić.

Da li će se ući u pregovore s konzorcijumom koji je dostavio ispravnu ponudu odlučiće Vlada.

Jedna dobra i jedna losa vest. Pitanje je sta dalje :
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ovp su ovi iz SPS tako ocerupali da ce morati nekom da je poklone uz pristojnu doplatu, da bi je uopšte neko i uzeo,

Sprema se novi tender za Galeniku. Mislim da ce ovog puta uspeti jer je nude po mnogo povoljnijim uslovima. Ipak, sto se tice nas akcionara ovo nikako nije dobro. Drzava prodaje vise od 90% akcija,sto ne daje prostora da se kasnije trguje njom, a mogla bi biti itekako atraktuvna na berzi.

Raspisan tender za Galeniku po početnoj ceni od jednog evra

Ministarstvo privrede Srbije raspisalo je danas tender za prodaju 93,7 odsto kapitala beogradaske farmaceutske kompanije Galenika po početnoj ceni od jednog evra.

Obaveza kupca je da poveća osnovni kapital Galenike uplatom 25 miliona evra što će se koristiti za finansiranje obaveza prema finansijskim poveriocima.

Rok za dostavljanje prijava za učešće u postupku privatizacije Galenike je 2. oktobar, a otvaranje ponuda je 4. oktobra.

Naknada za otkup dokumentacije iznosi 250.000 dinara.

Uslov za učešće u privatizaciji je da zainteresovani investitor poslje u oblasti farmaceutske industrije i da su njegovi godišnji prihodi veći od 300 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Procenjena vrednost kapitala koja se nudi na prodaju je negativna i iznosi 152 miliona evra.

Banke kojima Galenika duguje više od 71 milion evra su saglasne da im budući vlasnik fabrike isplati 25 miliona evra, čime bi dug bio otkupljen uz diskont.

Potencijalni investitori procenuju da bi optimalan broj zaposlenih u Galenici bio od 700 do 900, a sada ih je 1.400.

Pokušaj privatizacije Galenike je propao početkom ove godine, pošto sa potencijalnim strateškim partnerom, rusko-britanskim konzorcijumom Frontier-Petrovaks, nije postignut dogovor o preuzimanju dugovanja koje ta farmaceutska kompanija ima prema komercijalnim bankama.

Kako pišu mediji, medju zainteresovanima za Galeniku sada su britansko-ruski konzorcijum Frontijer farma - Petrovaks, Sinforam, Amikus, Hemofarm i EMS iz Brazila.

Ovde je prica blizu kraja. Pitanje je samo hocemo li Galeniku videti na berzi.

Treba uskoro ocekivati ponudu ostalim akcionarima. Videcemo samo kada.

Bivši direktor "Galenike" osuđen na šest godina zatvora
N. B. | 19. oktobar 2018. 10:53 | Komentara: 14
Pred Specijalnim sudom u Beogradu u petak je prvostepenom presudom na šest godina zatvora osuđen nekadašnji generalni direktor "Galenike" Nenad Ognjenović, zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica

Pred Specijalnim sudom u Beogradu u petak je prvostepenom presudom na šest godina zatvora osuđen nekadašnji generalni direktor "Galenike" Nenad Ognjenović, zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica, kojom je firma na čijem je čelu bio oštećena za više od 500 miliona dinara.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kupac „Galenike” kompanija „Elius” iz Luksemburga dala je ponudu za preuzimanje akcija od malih akcionara po 847,454 dinara po akciji. To je, inače, cena po akciji po kojoj je država prodala svoj udeo od 93,73 odsto što u zbiru čini 16 miliona evra koliko je kupac platio. Ponuda važi od juče, do 10. decembra ove godine.

Knjigovodstvena cena akcija kompanije je 31. 12. 2017. godine iznosila 3.510,79 dinara po akciji, a ponuđač je u tekstu ponude za preuzimanje naveo da ona nije relevantna, kao ni procenjena fer vrednost. Ovim akcijama se trguje na berzi.

Ponuđač želi da stekne 5,61 odsto akcija koliko ih ukupno ima kod malih akcionara – zaposlenih i penzionera ove farmaceutske industrije. Malih akcionara ima 4.790, a oni imaju 149.813 od ukupno emitovanih gotovo 2,4 miliona akcija. U proseku imaju 31 akciju koje su im pripale još 2008. godine, a prema ponuđenoj ceni akcija mali akcionari sada dobijaju oko 26.271 dinar. U sindikatima ocenjuju da je ponuda za kupovinu akcija od malih akcionara izuzetno niska i da većina malih akcionara neće sada prodati akcije, već će sačekati da se firma konsoliduje i da cena akcija poraste.

Inače, po našim propisima većinski vlasnik, ako stekne više od 90 odsto akcija, može prinudno da otkupi akcije, te je zato veoma izvesno da će manjinski akcionari na ovaj ili onaj način prodati svoje akcije u kompaniji.

Koliko ja znam Galenikom se ne trguje na berzi. Uvdom u Centr. regis. "Elius" ima 83%, a sama Galenika ima 10,5%, ostali 6%.

Prinudni otkup akcija „Galenike” nije po volji akcionara
Kompanija „Aelijus” nudi 28,14 evra po deonici a mali vlasnici kažu da kompanija nije na berzi, pa vrednost ne može da se proveri

O fabrici lekova „Galenika” dugo nakon prodaje kompaniji „Aelijus” nije bilo nikakvih vesti, da bi se poslednjih dana ukrstile dve. Jedna da ova najstarija farmaceutska kompanija u Srbiji ove godine slavi jubilej, 75 godina postojanja uz konstantan rast i inovacije na polju poslovanja, kako je saopštio novi vlasnik. Druga da novi vlasnik planira otkup akcija malih akcionara – i to prinudni.

Naime, na dnevnom redu redovne sednice skupštine akcionara koja je zakazana za danas naći će se predlog za prinudni otkup koji bi se sproveo za 137.137 običnih akcija „Galenike”, uz isplatu od 3.308 dinara po akciji, što je 28,14 evra i navodi se kao procenjena fer vrednost.

„Aelijus”, čije je sedište u Luksemburgu, poseduje 94,97 procenata akcija, a ostatak od 5,02 u vlasništvu je malih akcionara – sadašnjih i bivših zaposlenih, pri čemu ih je ukupno 4.415.

Njima su akcije podeljene još 2008. godine kada je država planirala da građanima besplatno podeli akcije ne samo „Galenike” već i JAT-a, Aerodroma „Beograd”, „Telekoma” i EPS-a kako bi građani dobili onih čuvenih Dinkićevih hiljadu evra. To je podrazumevalo da akcije ovih kompanija završe na berzi, što se nikada nije dogodilo.

Pravo većinskog vlasnika da prinudno otkupi akcije malih akcionara nije sporno, jer zakon to dozvoljava. Naime, Zakon o privrednim društvima je izmenama iz 2018. godine snizio prag za prinudni otkup akcija koji je do tada bio 95 odsto. Većinski akcionar od tada ima pravo na prinudni otkup onog trenutka kada stekne 90 odsto akcija.

Međutim, ovaj potez novog vlasnika nije po volji zaposlenih i bivših zaposlenih, saznajemo u sindikatu „Nezavisnost” ove kompanije. Zoran Pantelić, predsednik tog sindikata, kaže da se mali akcionari osećaju izigrano. „Nama se na silu otima lična imovina. Jeste da je to legalno, ali nije pošteno. Ovde su radile čitave porodice, neki imaju i 40 godina staža. Kako mi da znamo koja je fer cena kada nema tržišta, nema berze. Mi smo čekali tržište da proverimo vrednost”, naveo je Pantelić.

Na pitanje zašto novi vlasnik to baš sada radi, on odgovara da je to zato što je prošao period kontrole privatizacije.

Namera „Aelijusa” da prinudno otkupi akcije malih akcionara, za stručnjake nije nikakvo iznenađenje, jer je mnogo kompanija to već uradilo. Ključni trenutak, kada se na desetine firmi odlučilo na takav potez, bilo je upravo smanjenje praga za prinudno sticanje akcija sa 95 na 90 odsto. Prinudnim otkupom oni konsoliduju vlasništvo, a pritom ih to ne košta puno, pogotovo sada kada je vrednost akcija mala. S druge strane, naše tržište kapitala je nerazvijeno, berza slaba, a takva je i zaštita prava manjinskih akcionara.

„Galenika” je prodata 2017. za 16 miliona evra, uz obavezu kupca da uplati i 25 miliona evra za izmirenje obaveza prema bankama, kao i iznos od dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program.

„Aelijus” je prilikom saopštavanja da je ovo jubilarna godina istakao i da je u prvoj polovini 2020. „Galenika” ostvarila povećanje prodaje za osam odsto u odnosu na isti period 2019. godine, čime je učvrstila poziciju drugog mesta po udelu na farmaceutskom tržištu Srbije.

Ostvaren je, dodaju, rast prodaje u regionu za 14 odsto, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a otvorena su i tri nova izvozna tržišta. „Galenika” je aktivno prisutna na osam međunarodnih tržišta u zemljama EU, na Bliskom istoku i u Africi, gde je više nego udvostručila prodaju. Uz strateško partnerstvo sa sestrinskom kompanijom iz Brazila – EMS, „Galenikin” Institut za istraživanje i razvoj nastavlja sa razvojem novih proizvoda.

U toku je registracija 12 proizvoda, a do kraja godine predviđeno je da četiri nova proizvoda budu lansirana na tržište. Dodatno, u prvoj polovini 2020. povećana je proizvodnja palete sopstvenih proizvoda za pet odsto u odnosu na isti period u 2019. godini.

Tokom nepune tri godine od privatizacije, smanjeno je generisanje otpada i primenjuje se strog postupak upravljanja otpadom, dok je emisija ugljen-dioksida smanjena za 20 odsto, a upotreba električne energije za 10 odsto.

Da je ovde drzava prodala manji paket akcija mogla je Galenika da nam sad bude na berzi ali evo kako se zavrsava prica.

Viši sud u Beogradu je na šest godina zatvora prvostepeno osudio nekadašnjeg generalnog direktora kompanije Galenika ad, Nenada Ognjenovića, zbog zloupotrebe položaja.

Zbog istog krivičnog dela Viši sud je s tri godine zatvora kaznio bivšeg generalnog direktora kompanije Velefarm ad holding, Dragoljuba Vučićevića.

U procesu „Galenika 1“, sud je Ognjenoviću izrekao i meru zabrane od pet godina obavljanja poziva, delatnosti i svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje i čuvanje javne svojine u državnim organima, republičkim ustanovama, javnim preduzećima i privrednim društvima u vlasništvu države.

Kako je saopšteno, osuđenima je u kaznu uračunato po oko godinu dana koliko su u pritvoru Ognjenović i Vučićević.