KLUB "PRIVREDNIK"

članova i pridruženih članova kluba - IMA NOVIH LIKOVA :D


ČLANOVI

MIROLJUB ALEKSIĆ “ALCO GROUP” d.o.o., predsedmik
11000 Beograd, Požeška 65/b
Tel: +381 11/3050-301;3050-461,
Fax: +381 11/3549-423
Mail: branka.marinkovic@agroupm.com
www.agroupm.com

MIROSLAV ATELJEVIĆ
ACMER-M d.o.o, predsednik
Maršala Birjuzova 50
Tel: +381 11/303 86 00; +381 11/ 303 86 01
Fax: +381 11/218 62 98
E-mail: marina@acmer.rs

MIODRAG BABIĆ
Hemofarm Koncern ad, predsednik
26300 Vršac, Beogradski put bb
Tel: +381 13/821 146
Fax: +381 13/821 034
E-mail: mbabic@hemofarm.com
www.hemofarm.com

MILIJA BABOVIĆ
FASHION CO d.o.o., vlasnik
11070 Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 115b
Tel: +381 11/3532 669
Fax: +381 11/ 3532 602
E-mail: milija.b@fco.co.rs
www.fashioncompany.co.yu

MILAN BEKO
Laderna
11000 Beograd, Kralja Petra 44
Tel: +381 11/ 2027977
E-mail: dragana.radosavljevic@laderna.rs

VLADIMIR ČUPIĆ
Hypo Group Alpe Adria, predsednik Izvršnog odbora
11070 Novi Beograd , Bulevar Mihajla Pupina 6, PC Usce
Tel: +381 11/ 222 6713
Fax: +381 11/222 6798; 222 6799;
E-mail: branislava.ninkovic@hypo-alpe-adria.rs
www.hypo-alpe-adria.co.yu

ZORAN DRAKULIĆ
EAST POINT HOLDINGS Ltd., predsednik
11000 Beograd, Francuska 6
Tel: +381 11/3346 444;
Fax: +381 11/3234 431
E-mail: ljiljap@yu.point-group.com

DANKO ĐUNIĆ
Predsednik Serbian business club
Ekonomski institut, predsednik
11000 Beograd, Kralja Milana 16
Tel: +381 11/3612 442; 3613 106;
Fax: +381 11/3613 106
E-mail: ddjunic@eki-investment.com
www.ecinst.org.yu

DRAGAN ĐURIĆ ZEKSTRA GRUPA ZEKSTRA, predsednik
11000 Beograd, Trg Nikole Pašića 9/III
Tel: +381 11/3398 480 Fax: +381 11/3398 752
E-mail: info @zekstra.co.yu , dragan.djuric@zekstra.co.yu
www.zekstra.co.yu


BRANISLAV GRUJIĆ
JUGODRVO A.D., predsednik UO/PSP-Farman Holdings S.A.
11070 Novi Beograd, Omladinskih brigada 86
Tel: +381 11/2054036; Fax: +381 11/2054037
E-mail: grujic@psp-farman.com
www.psp-farman.com


VESELIN JEVROSIMOVIĆ ComTrade Group, predsednik
11070 Novi Beograd, Savski nasip 7
Tel: +381 11/201-55-22;
Fax: +381 11/201-55-24
E-mail: veselin.jevrosimovic@comtradegroup.com
www.comtrade.co.yu


ANDREJ JOVANOVIĆ ANBO, partner
11000 Beograd, Andre Nikolića 1
Tel: +381 11/381 7001;
Fax: +381 11/381 7070
E-mail: saska@anbo.rs
www.marbo.co.yu

LJUBIŠA JOVANOVIĆ
Aik banka Niš, predsednik
18000 Niš, Trg Nikole Pašića 42
Tel: +381 18/ 47 479; Fax: +381 18/523538
E-mail: bjovanovic@aikbanka.rs
www.aikbanka.co.yu

† BUDIMIR BOŠKO KOSTIĆ
(5.februar 1935.- 26. oktobar 2007.)


MIODRAG KOSTIĆ
MK GROUP, predsednik
11070 Novom Beogradu, Bulevar Mihajla Pupina 115e
Tel: +381 11/ 3539 539, 3539 535
Fax: +381 11/ 3539 599
E-mail: vladana.klaric@mkgroup.co.rs
www.mkgroup.co.yu

VOJIN LAZAREVIĆ
RUDNAP, predsednik UO
Novi Beograd , Bulevar M.Pupina 6
Tel: +381 11/2224110; Fax: +381 11/222 4141
E-mail: vojin@rudnap.com
www.rudnap.com/index.htm

GORAN MALBAŠIĆ ABB Automation, LLC, predsednik
12/45, Krasnokazarmennya St.
111250 Moscow, Russia
Tel: + 7(495)9560544;
Fax: +7 (495)9569018
E-mail: goran.malbasic@gmail.com

MIĆA MIĆIĆ
MPP Jedinstvo, generalni direktor
31205 Sevojno, Prvomajska bb
Tel: +381 31/ 533 681; 533 694
Fax: +381 31/ 533 685
E-mail:jedinst@eunet.yu

VASILIJE MIĆIĆ
PUTEVI GRUOP, predsednik
31000 Užice, Nikole Pašica 38
Tel: +381 31/512655; Fax: +381 11/31/521379
E-mail: putuzdir@ptt.yu
www.puteviyu.com

ŽELJKO MITROVIĆ
PINK International, vlasnik, glavni i odgovorni urednik
11000 Beograd, Neznanog junaka 1
Tel: +381 11/3063522
e-mail: kabinet @rtvpink.com
Web Page: www.rtvpink.com


MIROSLAV MIŠKOVIĆ
Delta holding , predsednik
11000 Beograd, Milentija Popovića 7b
Tel: +381 11/201 11 10; 201 11 00; 201 11 02; 201 11 03;
Fax: +381 11/201 11 11
e-mail: kabinet@deltayu.com
www.deltayu.com

RAŠKO MOSKOVLJEVIĆ SCP Beograd, direktor
11000 Beograd, 27. marta 39/2
Tel: +381 11/3343 334
e-mail: scp.beo@sezampro.yu
www.scpbeograd.co.yu


GOJKO MUHADINOVIĆ
Idustrija mesa «Topola», savetnik generalnog direktora
34300 Bačka Topola, Maršala Tita 3
Tel: +381 24/ 715 230; Fax: +381 24/711 953
E–mail: imtopola@eunet.yu
www.imtopola.co.yu

ZORAN OBRADOVIĆ
PETROBART-AVIA, predsednik
11000 Beograd , Maglajska 1
Tel: +381 11/3670 124, +381 11/3671 582;
Fax: +381 11/2651 922
E-mail : zoranobradovic@avia.rs
www.avia.rs

GORAN PERČEVIĆ "INTERKOMERC" AD, generalni direktor
Terazije 27/III 11000 Beograd
Tel: +381 11/323 2349
Fax: + 381 11/324 6137
E-mail: interkomerc@sbb.rs

SLOBODAN PETROVIĆ
Salford Capital Partners Inc., generalni direktor
11070 Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 115g
Tel: +381 11/2222 500; +381 11/2222 533
E-mail: spetrovic@salford.rs
www.salford.co.yu


dr NENAD POPOVIĆ
ABS-HOLDINGS, predsednik
11070 Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 8a
Tel: +381 11/201 63 70
Fax: +381 11/201 63 80
E-mail: nenad.popovic@abs.rs
www.absholdings.biz

DRAGIJANA RADONJIĆ PETROVIĆ
M&V Investments a.d., predsednik UO
Bulevar Mihajla Pupina 115 đ, 11070 Novi Beograd
Tel: +381 11/359 09 01
Fax: +381 11/359 09 02
E-mail: dragijana.petrovic@mvi.rs
www.mvi.co.yu


OBRAD SIKIMIĆ
DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE Ltd., predsednik 11000 Beograd, Njegoševa 72
Tel: +381 11/344 2456
Fax: +381 11/308 1611
E-mail: obrad.sikimic@diners.rs
www.diners.co.yu/

RANKO SOČANAC NELT, genaralni direktor
11000 Beograd , Karadjordjeva 65
Tel: 2071241; Fax: +381 11/2695 802
E-mail: djukanovic.lj@nelt.com
www.nelt.co.yu

TOPLICA SPASOJEVIĆ
Holding kompanija ITM Group d.o.o., predsednik
11000 Beograd, Omladinskih brigada 86
Tel: 011 3107 404; Fax: 011 3107 492
E- mail: ana.babic@itm.rs
www.itm.co.yu

IVAN STANKOVIĆ Communis d.o.o. predsednik
11000 Beograd , Bulevar oslobođenja 61
Tel: +381 11/ 36 36 700; fax : +381 11/ 36 70 054
E- mail : ivan.stankovic@communisbates.com
www.communis.co.yu

NIKOLA STANKOVIĆ Hemopharm GmbH, direktor
Königsteiner Str. 2, 61350 Bad Homburg
Tel: 99 49 6172 96890; Fax: 99 49 6172 968950
E- mail: sanja.krupez@hemofarm.com
www.hemofarm.co.yu


dr BRANISLAV STOJAKOVIĆ
EUROSALON, generalni direktor
11000 Beograd, Bulevar vojvode Mišiča 12
Tel: +381 11/2067 507 Fax: +381 11/2067 550
E-mail: bstojak@eurosalon.rs
www.eurosalon.co.yu


dr DUŠAN STUPAR
UNIVERZAL – HOLDINGS, generalni direktor
11000 Beograd , Majke Jevrosime 51
Tel: +381 11/3221 331;
Fax: +381 11/3220 882
E-mail: univerzal@univerzal-holding.rs
www.univerzal-holding.co.yu

RADE SVILAR
Apatinska pivara, direktor
25260 Apatin, Trg oslobodjenja 5
tel: 025 773 194
Fax: 025 773 201
E-mail: sofija.bajic@apa.rs

NEBOJŠA ŠAPONJIĆ
NELT , direktor
11000 Beograd , Karadjordjeva 65,
Phone: +381 11/ 2071 241; Fax: +381 11/2695 802
E-mail: djukanovic.lj@nelt.com
www.nelt.co.yu

NEBOJŠA ŠARANOVIĆ KAPPA STAR LIMITED, direktor
11000 Beograd,
Bulevar Kneza Aleksandra Karadjordjevića 36
Tel: +381 11/3630523,
Fax: +381 11/ 3630-530
E-mail: nebojsa.saranovic@kappastar.com


NENAD ŠARENAC
UNIGROUP, direktor
11000 Beograd, Maršala Birjuzova 51a
Tel: +381 11/3036 800;
Fax: +381 11/3031 351
E-mail: jelena@uni-group.rs,
www.uni-group.rs

DRAGAN TOMIĆ
Kompanija Simpo ad, predsednik
11000 Beograd, Hadži Nikole Živkovića br.6
tel: +381 11/2623786; Fax: 011 637 700
E-mail: kabinet@simpo.rs
www.simpo.co.yu

IVANA VESELINOVIĆ
Luka Beograd a.d.
11000 Beograd, Žorža Klemansoa 37
Tel: +381 11/2076 933
E-mail: mina.malazic@port-bgd.co.rs
www.deltayu.com

ALEKSANDAR VLAHOVIĆ
EKI Investment, partner
11000 Beograd, Kralja Milana 16
Tel: +381 11/3613-439; Fax: +381 11/3613 106
E-mail: avlahovic@eki-investment.com
www.eki-investment.org.yu

DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ
Metalac a.d.,Generalni direktor
32300 Gornji Milanovac, Kneza Aleksandra 212
Tel: tel: 032/727555;
Fax: 032/725420
E-mail: metalac@metalac.com
www.metalac.com

RATKO ZATEZALO PETROBART Ltd, generalni direktor
11000 Beograd, Maglaska 1
Tel: 3671032,
Fax: 2651 922
E-mail: ratkozatezalo@avia.rs


MIROSLAV ŽIVANOV
Agroživ, predsednik
13000 Pančevo, Karađorđeva 2-4
Tel: 013/313 490; Fax: 013/314 114
E-mail: predsednik@agroziv.co.yu
http://www.agroziv.co.yu

ŽELJKO ŽUNIĆ Beohemija d.o.o., generalni direktor
Kumodraška 290 11000 Beograd
Tel: +381 11 397 6355
TeleFax: +381 11 397 6653
E-mail: kabinet@beohemija.com
www.beohemija.com


PRIDRUŽENI ČLANOVI

SRDJAN KAMENKOVIĆ
Woerwag Pharma GmbH&Co.KG
Ljermontova 12/stan 83
11000 Beograd
E-mail: srdjan.kamenkovic@woerwagpharma.rs

prof. dr ŽIVOTA MIHAJLOVIĆ
MEGATREND, redovni profesor
11000 Beograd, Goce Delčeva 9a
Tel: +381 11/2203 011
e-mail: univerzitet@megatrend-edu.net
www.megatrend-edu.net

DRAGAN NIKOLIĆ
Tigar ad, generalni direktor
18300 Pirot, Nikole Pašića 23
Tel: 010/313 121; Fax: 010/313 141
E-mail: marketing@tigar.co.yu
www.tigar.co.yu

PAVIČIĆ NIKOLA
Sintelon ad, predsednik
21400 Bačka Palanka, Industrijska zona bb
Tel: 021/7557702; Fax: 021/750 133
E-mail: zvezdana.mirilovic@sintelon.com
www.sintelon.com

ŽIVANKO RADOVANČEV
Mlekoprodukt, generalni direktor
23000 Zrenjanin, Temišvarski drum 24
Tel: 023/549 502; 548 250;
Fax: 023/547 245
E-mail: biser@mlekoprodkt.com
www.mlekoprodukt.co.yu

† Dmitar Šegrt
(29. jun 1953. - 1. jun 2009.)


ĐORĐE ŠIRADOVIĆ
Luka Beograd a.d. / Keramika Kanjiža Plus, generalni direktor
11000 Beograd, Žorža Klemansoa 37
Tel: +381 11/3313 603
e-mail:djordje.siradovic@port-bgd.co.rs



ČLANOVI PO POZIVU

General major prof. dr MIODRAG JEVTIĆ
Vojnomedicinska akademija, načelnik
11000 Beograd, Crnotravska 17
Tel: +381 11/ 266-1122, +381 11/3671 287,
Fax: +381 11/2666 164
E-mail: vma@mod.gov.yu

VASILEIOS NTERTILIS
Viohalco Group za JIE, generalni direktor
11070 Novi Beograd , Bulevar Mihajla Pupina 10a
Yubussines center ulaz G
Tel: +381 11/3015 876; +381 11/3015 877
Fax: +381 11/3015878

OLIVER ROEGL
Raiffeisenbank a.d., Predsednik IO
11070 Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 64a
Tel: +381 11/220 7011;
Fax: +381 11/220 7019
E-mail: oliver.roegl@raiffeisenbank.rs

Zajedno protiv krize
Savez Samostalnih sindikata Srbije i privrednici Srpskog poslovnog kluba Privrednik ubuduće će sarađivati na višem nivou ...
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zajedno-protiv-krize.lt.html


Ovo mora da je neko zezanje :shock: ????
Kako mogu da se dogovaraju sa firmama u kojima sindikati ne postoje, pitaju se u Nezavisnosti. – Nije tačno, kažu u Privredniku.

Ljubav iz interesa

Zajednička boljka predstavnika radnika i biznismena jeste jačanje evra – prvima krnji platu, a drugima zaradu, ocenjuju posmatrači događaja u Šekspirovoj ulici

To bi bilo isto kao kada bi miš i mačka legli zajedno, komentarisali su juče bliskost Poslovnog kluba Privrednik i Saveza samostalnih sindikata Srbije posmatrači najnovijih događanja u Šekspirovoj ulici. Kakva je to muka ili korist zajednička – jednima i drugima koja je odvela predstavnike radnika u zagrljaj krupnih kapitalista?, pitali smo opozicione političare, ali i biznismene koji nisu članovi tog elitnog poslovnog kluba, pa i nezavisne ekonomiste.

Iako su se u javnosti u poslednjih nekoliko meseci mogla čuti različita lobiranja, počev od pitanja kursa, preko Zakona o planiranju i izgradnji, naši sagovornici smatraju da je zajednička boljka i jednih i drugih – rast evra. Jer, oscilacije na deviznom tržištu radnicima krnje platu, a privrednicima profit, pa je slabljenje dinara kumovalo ljubavi sindikalaca i krupnih kapitalista.

– Pakt koji su sklopili neće doneti ništa dobro ni radnicima ni državi – komentarisao je juče Dragan Todorović, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. – Znam da Miškovića i Beka brine samo njihov interes, pa u pozadini toga može da leži samo njihova korist. Članovi kluba Privrednik verovatno pred vlastima žele da manipulišu tako što će steći snažnu podršku radnika. Možda će čak i vladi, u borbi za njihove interese, moći da prete naraslim socijalnim tenzijama i štrajkovima – smatra Todorović.

On tvrdi da se nikada nije sreo sa Miroslavom Miškovićem, Vukom Hamovićem ili Vojinom Lazarevićem.

Na pitanje kako se onda Srpskoj radikalnoj stranci spočitavalo to što ih Mišković finansira, Todorović odgovara:

– Verovatno je finansirao nekoga ko je bio u ovoj stranci – aludirao je naš sagovornik na Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

– Ni sa kim od njih se ni telefonom nisam čuo – uveravao je Todorović.

I dok je poslanik SRS-a negirao bilo kakvu povezanost sa krupnim kapitalom, njegov kolega iz Demokratske stranke Srbije Predrag Bubalo ne misli da u tome ima nešto sporno.

– Privrednici su deo društva. Ne vidim zašto ne bi imali pristup vlastima. Dok sam bio na vlasti, pokušavao sam da pomognem privrednicima i moja vrata su za njih uvek bila otvorena – kazao je Bubalo.

Ne želi da odgovori da li se sa privrednicima više viđao dok je bio na vlasti ili sada, kad je u opoziciji.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ubeđen je da Privrednik ovim želi da izvrši dodatni uticaj na vlast.

– I teniseri su članovi društva, pa se političari ne viđaju sa njima kao sa biznismenima. Nelogično je da privrednici imaju političke zahteve. Ako to hoće, onda bi trebalo da osnuju stranku. Ključna stvar ovde je da i sindikati i privrednici žele ujedinjenim interesima da prigrabe veću korist nego što to mogu pojedinačno. Mislim da ih je ujedinilo pitanje kursa, jer je to zajednička boljka i jednima i drugima – uveren je Prokopijević.

– Ako misle da tako mogu da utiču na monetarnu politiku, onda su mnogo naivni, a znamo da nisu – ocenjuje Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta.

– I jedni i drugi sada žele da sebi poprave marketing tako što će se predstaviti kao socijalno odgovorni i brižljivi. Nema tog privrednika kome na prvom mestu nije njegov interes i oni ovim samo žele to malo da zamaskiraju – smatra profesorka Popović.

Mirko Todorović, vlasnik Konfekcije „Todor”, kao bivši član kluba Privrednik, prilično je oprezan. Ne želi da licitira šta je kumovalo dogovoru u Šekspirovoj ulici. S političarima uglavnom ima zvaničnu komunikaciju, a najveći broj njih upoznao je u svojoj fabrici u Vrnjačkoj Banji. Prijatelj je, kaže, bio samo sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. Njegov kolega privrednik, koji je želeo da ostane anoniman, smatra da pojedini biznismeni pokušavaju tako da vladaju iz senke i mešaju se u stvari koje ne bi trebalo da budu njihov posao. „Kad kažu da se razumeju u kurs, to je isto kao da ja kažem da se razumem u meteorologiju”, zaključuje.

Anica Nikolić
(Politika Online)

--------------------------------------------------------------------------------

Dve godine otkako se zavrtela priča da je s grupom kolega iz kluba „Privrednik” i nekim stranim ambasadorima uticao na formiranje ove i ovakve Vlade Srbije, biznismen Milan Beko tvrdi da zapravo nema ni približno takav uticaj. „Moj navodni uticaj ne dopire ni do mogućnosti da zaštitim svoj biznis”, izjavio je Beko za magazin „Objektiv”.

Posle spekulacija u medijima o tome kako je, uz Miroslava Miškovića i još neke od najvećih vlasnika kapitala, jedan od najuticajnijih ljudi u srpskoj politici, i tek sporadičnih demantija (pre dve godine, kada se u javnosti pominjao kao glavni finansijer Liberalnodemokratske partije, za „Politiku” je rekao da u poslednjih nekoliko godina nije finansirao nijednu stranku), Beko je sve iznenadio ovako eksplicitnom tvrdnjom. A ona je očigledno isprovocirana nedavnim oglašavanjem Stanka Subotića Caneta u vezi sa kupovinom Luke „Beograd“ i „Novosti”. „Postoji mit o mom uticaju na srpsku političku scenu. Gde se taj uticaj ostvaruje? Tako što sam kupio Luku na otvorenom konkursu gde su i drugi mogli da se jave, a nisu”, rekao je Beko i naveo da je „nemoguće raditi uz stalne kvalifikacije da ’vedrite i oblačite u ovoj zemlji’, tako da ste večito pod sumnjom”.

Beko je zaista medijski atraktivan još od kada je 1997. postao ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića i vodio prodaju „Telekoma”, a posle kada je sa čela Upravnog odbora vodio restrukturisanje kragujevačke „Zastave”. Posle petooktobarskih promena nestao je iz javnog života na nekoliko godina, da bi se opet pojavio sa privatizacijom „Knjaza Miloša”, „Ce marketa” i kasnije još nekih krupnih privatizacija. Poslednjih godina Beko i Mišković se najčešće pominju i kao finansijeri nekih političkih stranaka, ali samo je Tomislav Nikolić u septembru 2008. na televiziji B92 javno rekao da su ova dvojica biznismena pomogli kampanju radikala finansirajući jednu emisiju na toj televiziji i iznajmljivanjem automobila (što oni nisu ni potvrdili ni demantovali).

O takvim vezama krupnog kapitala i sveta politike, inače, moglo je nešto javno da se čuje samo iz međusobnih optužbi političara, koje su po pravilu „optužene” partije demantovale. Tako je tadašnji zamenik predsednika SRS-a iste godine ranije negirao da Mišković finansira tu stranku, navodeći da Mišković „intenzivno sarađuje” sa DS-om i G17 plus. A iz LDP-a su, na osnovu činjenice da nije podržan njihov predlog da se u Skupštini Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovanje „Delte”, saopštili da su time „potvrđeni navodi Čedomira Jovanovića da Miroslav Mišković finansira sve političke partije u Srbiji sem LDP-a i da na taj način kontroliše Skupštinu i obezbeđuje donošenje zakona koji omogućavaju kompaniji ’Delta’ ubrzano širenje i jačanje monopolskog položaja u Srbiji”. A Aleksandar Vučić je nekoliko godina ranije kazao da „nije nikakva tajna da ’strujni mafijaši’ Vuk Hamović i Vojin Lazarević finansiraju Demokratsku stranku Srbije i G17 plus” (iako je Lazarević nešto ranije odbacio spekulacije da finansira DSS).


http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Premoc-kapitala-nad-politikom.lt.html

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=05&dd=04&nav_id=428847

Grujić predsednik kluba Privrednik
4. maj 2010. | 17:32 | Izvor: FoNet
Beograd -- Novi predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik je Branislav Grujić (PSP Farman i Jugodrvo), saopšteno je iz tog udruženja.

Pa, da cestitamo?

Kad neznalice dele savete...
Udruženje gradjana "Privrednik" savetuje državu!!
:zid: :zid:


OFANZIVNE STRATEGIJSKE MERE

A –razvoj novog privrednog modela sa proinvesticionom logikom

– nova institucionalna infrastruktura potpuno kompatibilna sa regulatornim okvirom i institucijama sistema EU

Energizovanje investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka:

1. investicije u infrastrukturu

2. investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije)

3. investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede

B – novi monetarni model

Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja:

a) stabilnost cena,

b) stabilnost deviznog kursa

c) smanjenje nezaposlenosti.

Funkcionisanje novog monetarnog modela zahteva bolju koordinaciju NBS i vlade naročito u delu poreske politike.

DEFANZIVNE TAKTIČKE MERE

1. Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja

2. Program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad)

3. Završetak „giljotine propisa”, primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja.

Čelni ljudi Poslovnog kluba „Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije smatraju da pismo, bez obzira kako će odgovorni i javnost reagovati na ove predloge, doživljavaju kao svoju društvenu.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Antikrizni-predlozi-za-Tadica-Cvetkovica-i-Soskica.lt.html

Prećutni sukob državnog vrha i najvećih srpskih biznismena
BEOGRAD - Neće biti dogovora Vlade i privrednika oko poteza koje država treba da povuče kako bi Srbija lakše preživela ekonomsku krizu. To je jedna od prećutnih poruka poslata sa godišnjeg prijema kluba "Privrednik" koji je održan u sredu uveče (30.06.10).

Na prijemu se nije pojavio gotovo niko iz vrha države, iako su ranijih godina ovde bili viđani skoro svi važni ministri.

Prijemu je prisustvovalo više od 500 gostiju, među kojima Miroslav Mišković, Miša Beko, Zoran Drakulić, Miodrag Kostić, Vojin Lazarević, Toplica Spasojević, Nebojša Šaranović, Aleksandar Vlahović. Gosti „Privrednika" bili su i brojni predstavnici diplomaskog kora, ambasadori Rusije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja, Ružica Đinđić, kao i veliki broj direktora preduzeća i predstavnika kulturnih i medijskih kuća.

Friz ::

Kad neznalice dele savete...
Udruženje gradjana "Privrednik" savetuje državu!!
:zid: :zid:


OFANZIVNE STRATEGIJSKE MERE

A –razvoj novog privrednog modela sa proinvesticionom logikom

– nova institucionalna infrastruktura potpuno kompatibilna sa regulatornim okvirom i institucijama sistema EU

Energizovanje investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka:

1. investicije u infrastrukturu

2. investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije)

3. investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede

B – novi monetarni model

Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja:

a) stabilnost cena,

b) stabilnost deviznog kursa

c) smanjenje nezaposlenosti.

Funkcionisanje novog monetarnog modela zahteva bolju koordinaciju NBS i vlade naročito u delu poreske politike.

DEFANZIVNE TAKTIČKE MERE

1. Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja

2. Program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad)

3. Završetak „giljotine propisa”, primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja.

Čelni ljudi Poslovnog kluba „Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije smatraju da pismo, bez obzira kako će odgovorni i javnost reagovati na ove predloge, doživljavaju kao svoju društvenu.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Antikrizni-predlozi-za-Tadica-Cvetkovica-i-Soskica.lt.html

Voleo bih da čujem šta zameraš ovom predlogu. Tačku po tačku, kao što je i navedeno. Tvoj komentar ima dva reda a tekst dve strane?

Teško da ti kriminalci kojima je mesto u zatvoru mogu bilo koga da savetuju. Oni su isključivo sposobni za jednu stvar, za lov u mutnom i predstavljaju glavne pokretače korupcije u našoj zemlji. Korupcija predstavlja samu srž naše drage nam države, a oko nje je sve dalje organizovano. Ona je osnovni motiv bilo kakve aktivnosti bilo kog državnog organa. Čak i kada naizgled deluje da država radi nešto u interesu građana, bez ikakve sumnje najveći deo novca se preliva u džepove ljudi koji su zaseli svima nama na grbaču i ne znaju kad je dosta. A što se tiče kriminalaca kojima je bogatstvo poklonjeno oduzimanjem od svih ostalih građana, oni teško da imaju bilo kakvog znanja iz oblasti makroekonomije, jedina njihova sposobnost je da podmažu tamo gde treba.

A što se tiče konkretnog predloga i pojedinih tačaka, pa one predstavljju vrhunac licemerstva koje je jedna od osnovnih karakteristika ovih ljudi. Oni govore o tome da država treba da ulaže u infrastrukturu, u poljoprivredu i ostale očigledne stvari, a pri tome oni sami svojom nesposobnošću i halaplivošću predstavljaju najveću branu daljem razvoju ekonomije. Uostalom, na prste jedne ruke se mogu pobrojati članovi koji su pokazali minimalni uspeh u inostranstvu gde važe jasna pravila i gde se sa njihovim "sposobnostima" ide u zatvor. Umesto toga i dalje su orjentisani na sisanje i poslednje kapi krvi izmučenim građanima Srbije. I pri tome imajui obraza da predlože "smanjenje nezaposlenosti" znajući da su desetine hiljada zaposlenih ostali na ulicama nakon njihove kupovine firmi zbog nekretnina...

Iskreno, čekam dan kada će država smoći snage da ih tretira kao što dolikuje , i da ih stavi na svoje mesto...

Uglavno se slažem sa Ivanom.

Traže da vlada i NBS smanje nezaposlenosti?
To nije posao NBS!
Možda vlade, ali bi valjda ONI trebalo da se potrude da zaposle ljude!
Da počnu da proizvode i šire poslovanje silnih pokupovanih firmi s kojima
ne znaju da upravljaju...

E, sad... oni bi da im država, Tj. mi SVI pomognemo i od naših para ispravimo njihove greške u njihovim firmama i njihove pogrešne odluke??

Pa da nije malo mnogo??

I još da im (osim para iz deviznih rezervi i od prodaje Telekoma) obezbedimo
da kurs bude stabilan, jer su se ONI zadužili u evrima??

Pa neka pokrenu proizvodnju, nek pokrenu i povećaju izvoz ove zemlje pa će doći do deviza!!

Prenosim:

PREDLOG NEREGISTROVANOG UDRUŽENJA KOMENDIJAŠA, MALOPRIVREDNIKA I OSTALE BORANIJE PREDSEDNIKU I VLADI SRBIJE I DRUGIM ZNAČAJNIM NOSIOCIMA DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI, UKLJUČIV KARADŽIĆA I ANTIĆA (PLAVUŠADASENEISTURANISMOJESENISETILIŠTASEJAVLJAŠŽENSKAGLAVO):

Država/društvo Srbije, ima ograničena raspoloživa likvidna sredstva, ali i znatne ukupne društvene resurse/imovinu koji ni iz daleka nisu iskorišćeni – IMOVINA SVAKE VRSTE MORA ODBACIVATI DOBIT OD NAJMANJE 3% - 6% GODIŠNJE: ispod toga se radi o lošem ili zlonamernom upravljanju i za to se moraju snositi posledice, uključiv i ličnom imovinom. Današnji kriterijumi predatora su na nivou od +20%, dakle ovo 3%-6% je deminutiv, to je samo zato što ste naši pa vam tepamo od milja.

Resursom stanovništva, kao ključnim i suštinski jedinim činiocem proizvodnje upravljate na sledeći načini: od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva oko 20% je nezaposlenih (gro mladih), 50% radnih mesta je na državnim/paradržavnim jaslama (gro amortizovanih), 10% štetno parazitirajućih i možda samo nekih 20% proizvodno efektivnih. Možda to niste uočili pa vam eto, tako malo, i usput, skrećemo pažnju.

Ekonomski tokovi se održavaju forsiranjem potrošnje, uključiv investicionu potrošnju (trošak/rashod), zaduživanjem, prodajom državno/društvene imovine (deinvestiranje na teret bilansa stanja, a kvazi prihod na bilansu uspeha) i rasprodajom/poklonom obezvređene imovine/resursa (recimo finansijskih) društva/zemlje Srbije (ovo mu dođe kao otpis). Bilans uspeha veoma loš, bilans stanja je pred katastrofom – al možda malkice i preterujemo, ili se to mi nešto možda varamo, kao i onaj u ostavci, šta on pa zna.

1. CILJ: FORMIRANJE STABILNOG, FER DRUŠTVA BLAGOSTANJA kroz intenzivno jačanje izvoza i zaposlenost stanovništva. Prilaženje članstvu u EU nije cilj već metod, koji nije Sveto pismo i bogumi je nužno prilagoditi našim, konkretnim okolnostima. Ma musavi smo mi malko, znate vi nas, nismo ni Finci a ni državljani Gane, a ni presednik nam nije Bota, jar ne.

2. CILJ II: RAST BDP – 6%. Stranke se nadmeću kako upravljati da bi se to ostvarilo, za vlas i privilegije se i tako ne zalažu, većma da narodu bude bolje. U odnosu na mesečno kontrolisani i objavljeni plan primaju sve plate koje imaju kao državni funkcioneri, poslanici, javni direktori i sl – dakle upravljačka struktura odgovara za ukupne rezultate društva u celini, i to po logaritamski progresivnoj logici – pa neka razmisle koga turaju u tim. Ah, da, i opozicija, đuturum – a što niste vlas pa da vas glasamo.

3. STRATEGIJA : ZAPOŠLJAVANJE RADI PROIZVODNJE ZA IZVOZ: ako se imaju u vidu poznate domaće prilike / međunarodna situacija (već znate da je svaka situacija „složena“), očigledno je da se Srbija mora osloniti pre svega na svoje resurse, a najpre na svoje ljude. Nema nama nas bez nas i vas, a znate vi nas i volite, bar pomalo, ali muški krijete osećanja, kao i mi vas.

4. TAKTIKA: POKRETANJE I JAČANJE ŠTO VEĆEG BROJA IZVOZNO ORIJENTISANIH MSP: sredstva iz primarne emisije i poreza ( 3% do 6% godišnjeg BDP, tj oko 200 do 400 milijardi RSD, (oko 2 do 4 milijarde EUR)). Uslovi: kamata 1%, poček godinu dana, rok 1+10 godina, limit po zaposlenom u firmi do 10 mio RSD, ukupno po firmi ne više od 500 mio RSD, na osnovu elaborata o ekonomskoj isplativosti i društvenoj opravdanosti, konkurencija projekata podrazumevana, prednost nerazvijenima i ostalima van BG atara. Obezbeđenje: sva imovina preduzeća, plus lična, porodična/prijateljska/zaposlenih i to imovina ne manja od 10% vrednosti kredita. Skraćeni bilansi takvih preduzeća (na nivou klasa), sa skraćenim mišljenjem ovl revizora i nalazom interne kontrole objavljuju se na sajtovima tromesečno – posebno formirana ili ojačana instuticija (NBS) kontroliše sve takve firme, pomaže i onima koji ne uspevaju, preduzima korektivne mere, uključiv i prenos prava/obaveza javnim nadmetanjem. Obradu kredita rade komercijalne banke po ceni do 1%, koje materijalno odgovaraju za nestručnost/zloupotrebu, a društvenu opravdanost verifikuje lokalna samouprava, po žalbi Vlada RS. Osnivač može biti i stranac, zaposleni su najmanje 90% državljani Srbije, rigorozna materijalna i krivična odgovornost za svakog ko ta sredstva zloupotrebljava. Plate osnivača, uprave i zaposlenih u takvim preduzećima su najviše kao u javnom sektoru (vidi dole, misim u tekstu), sve do otplate kredita – naravno da je prevremena otplata moguća i poželjna. Dobit preduzeća se ne oporezuje i može se koristi za reinvestiranje i/ili prevremenu otplatu kredita - nikako drugačije. Kada smo ovo pisali setismo se i pobratimske zemlje grada Požarevca, jes da ih je mnogo, poneki već stigli i prodaju nam bofl ali neće valjda ove naše sirotinje da diraju, pa mi nemamo svog prindža.

5. POTPUNO SLOBODAN TRŽIŠNI KURS DINARA, zabrana indeksiranja i/ili ugovaranja zlatne, devizne ili bilo koje druge slične klauzule. Novčana kazna 10.000 RSD za zaposlene u javnom sektoru i sve državne funkcionere kada umesto dinara iskazuju u „eurima“ ili evrima (inače, kaže se evrima i u Evropu, rekla učiteljica a ona zna, majke mi), zabrana ugovaranja zelenaških kamata (sve preko 12% godišnje). Zabrana definisanja bilo kojih nedinarskih iznosa u zakonima, propisima, opštim i pojediinačnim aktima. E ovo sa eUrima (taj nAglasak) nam posebno ide na živce, em ih nemamo, em ih nekako rođački svojatamo, a što se tiče zelenaša ne bi da se sujemo, samo da prođe godišnji sva auta će da im vratimo, pa nek se voze do mile volje, nas su navozali.

6. ZAŠTITA PREOSTALIH DOMAĆIH PROIZVOĐAČA adekvatnim, raspoloživim sredstvima od konkurencije spolja koja je – na razne načine – subvencionisana za izvoz. Ajvar, sremske kobasice, kajmak, sir, pečenica i dr sa liste Zaštićenih Brendova Srbije su lokalni brendovi – uvoznici ne mogu pod tim imenom prodavati u Srbiji. Pooštrena krivična odgovornost za nelegalnu trgovinu, šverc, sivu, crnu, crvenu, žutu, plavu i svaku drugu ne belu ekonomiju.

Što se tiče „belog“ – sablja za sve, nek dokazuju da nisu krivi. Imaš auto 50K EUR, ni dan staža, kriv si, dokaži da nisi. Kako sa šarenima, tako sa svima, udrite bre, odma rasprodaja imovine, neće amnesty to ni da primeti. Zabrana rada kafana posle 24h. Ako volete da sredite (zatvorsku) sobu, ekipu iz kraja, firmu ili državu, uvek je isto – satri prvo najveće mangupe.

7. POTPUNA LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA RADA: otkaz ne mora biti obrazložen, otkazni rok 30 dana, nema otpremnina. Socijalni program je u nadležnosti i na teret države.

Plate imaju apsolutnu prednost kod plaćanja, prvo to, zatim dobavljačima. Kašnjenje u isplati plata/poreza/doprinosa preko 30 dana – suspenzija direktora. Preko 90 dana – stečaj.

Visoko školstvo na bazi privrednog računa, nema besplatnog VSS školovanja (pa posle sa najskupljih fakulteta pravac inostranstvo), svako dobija kredit koji pokriva realne troškove školovanja, skromnog smeštaja i ishrane, povoljna kamata (bez marže), rok vraćanja sa počekom do kraja planiranih studija – 10 godina. Ukoliko firme pruzmu otplatu studentskog kredita zaposlenog odmah, utoliko im se umanjuje osnova za porez na dobit.

Nema povlastica niti sufinsiranja „kulture“ - na tržište pa zaradi, komendije o svom trošku, iću i piću. Porez na nekulturu – ovde smo ga nagraisali, al bre kad pevam ima i da platim – ko bre nema para.

Sport privatizovan 100%, odmah, pretvaranjem u akcionarska društva, a sve akcije građanima.

Nevladin sektor (NGO) pod strogom kontrolom svake vrste. Sve organizacije na bazi učlanjavanja, verske zajednice, NGO i sl. ne plaćaju poreze na dobit, ne smeju obavljati komercijalne poslove samostalno već samo preko preduzeća koje mogu osnovati, plate limitirane kao i u javnom sektoru, podležu obavezama po propisima o računovodstvu, a godišnji bilansi se moraju voditi i objavljivati sa mišljenjem ovl revizora. Eventualni višak prihoda nad rashodima se mora vratiti članovima/pastvi u skladu sa načelima te zajednice/udruženja. Isto za sve vrste obaveznih osiguranja.

Besplatno zdravstveno osiguranje za sve, nema ovolikog administriranja, finansira se kroz porez. Uključena i osnovna stomatološka zaštita, masovno krezavi Srbi i Srpkinje ne mogu u Jevropu, aman. Sve plate imaju samo po jednu transakciju: uplatu zarade na poslovnu banku, ona raspoređuje automatski za poreze i doprinose. Dodatno progresivno oporezivanje plata, kvartalno, počev od 6x prosečnih zarada RS, limit nebo. Dodatno progresivno oporezivanje zarada (počev od 2x) neoženjenih/neudatih. Dečji dodatak svakom: 50% minimalca po detetu. Ne sme biti gladnih u Srbiji: ako treba i kazan za sve, a svaki državni funkcioner jednom mesečno obavlja društveno koristan rad tako što od 06:00 do 20:00 lično sipa iz kazana gladnima, doručkuje, ruča i večera iz tog istog kazana, sa tim istim ljudima, što je njegovo lično, neprenosivo i neotuđivo pravo. Može mu pomagati i supruga a novinari i TV mogu slikati sve njihove osmehe, izjave, outfit & style.

8. POREZI NA NEEFIKASNO ANGAŽOVAN KAPITAL - pre svega privredne nepokretnosti i opremu, neobrađeno poljoprivredno zemljište, nedovršene zgrade u roku od 5 godina po dobijanju dozvole, neiskorišćeno građevinsko zemljište i slične, suštinski društvene resurse. Neisplaćena dobit se ne oporezuje, a isplaćena stopom od 20%. Porez na luksuz kod nekretnina: sve preko 25 kvm po članu domaćinstva po poreskoj stopi od 20% na tržišnu vrednost viška godišnje, vikendice i sl uključeno. Porez na nefikasnost korišćenja privredne imovine uključiv nepokretnosti, uključiv zemljište: dobit mora biti na nivou od 3% tržišne vrednosti poslovne imovine, u suprotnom porez se plaća po stopi od 20% na svaki višak. Na rentirane nepokretnosti, po ceni ne manjoj od 3% godišnje, plaća se porez na rentu od 20% godišnje. Ako dodje do poklanjanja državi ona je dužna da primi imovinu na staranje i da je proda u roku do 6 meseci po pravilima javne prodaje (vlasniku pripada ceo iznos prodaje umanjen za efektivne troškove i porez na promet). Napuštena imovina (preko 10 g) – dito. Napušteni supružnici nek se snađu sami, pa neš valjda da ti država i tu pomaže.

9. BERZANSKE AKTIVNOSTI: porez 10% na neto godišnji rezultat, tj dobit umanjena za pojedinačne gubitke, jedna poreska prijava/fiskalna godina, reinvestiranje dobiti oslobađa od poreza, podjednako za pravna i fizička lica, domaća i strana. Ovi berzijanci, to vam je bre ona sirotinja za koju rekoste da su vam rekli da zarađuju i kada vrednost akcija pada i kada raste, slagali su vas, ovo je ipak neprofitni sektor, proverite malo, akcije samo padaju. Kod investiranja u inostranstvu: 10% na izvoz kapitala, 20% na neto godišnji rezultat.

10. GVOZDENA DISCIPLINA JAVNOG SEKTORA (sva javna preduzeća i sve druge budžetske institucije, lokalna samouprava, sva paradržavna preduzeća) kroz totalnu transparentnost (mesečna objava kompletnih analitičkih bilansa na sajtovima, uključiv kompletne liste plata sa imenom/prezimenom/JMBG svakog ko prima platu sa državnih jasala) plata direktora 10% manja od ministarske a ostalih: 10% manje od uporedivih po ministarstvima – i to naravno ukoliko se ostvaruju mesečno kontrolisani planovi poslovanja, čiji se rezultati takođe objavljuju. Raspon plata za javni sektor u celini, od čistačice do Predsednika države: 0,5x do 6x prosečnih plata RS, stalna mesečna indeksacija. Stavke reprezentacija, promocija, ekonomska propaganda i sl su nedozvoljene (promet 0), osim za slučaj međunarodnih kontakata (a i tada po načelu skromnosti – do tri jabuke). Pokloni, ni u vidu reklamnih proizvoda, nisu dozvoljeni: ni aktivno ni pasivno, ni najmanji, ni jedna jabuka, ni hemijska, ništa bre – ne dajte veru za večeru. Kod lokalnih samouprava se ukupan trošak administracije u odnosu na prihod lokalne samouprave ograničava na najviše 20% (inače, počesto je obrnuto ljubim vas u palmu i druge domaćine).

11. INVESTICIJE U INFRASTRUKTURU I MREŽU ENERGETIKE I TELEKOMUNIKACIJA PUTEM VREMENSKI OGRANIČENIH KONCESIJA (20-40 godina), nakon čega se formiraju akcionarska društva, 33% u vlasništvo države, 15% u vlasništvo koncesionara a resto u akcije svih građana, dakle bez zaduživanja države/društva, putem javnih i međunarodnih tendera – ukoliko odmah nema interesenata, recimo kod puteva, proširiti „zaštićeni pojas“ na 100-200 metara sa svake strane i slično, ako ni to, sačekati efekte rasta BDP i intenziviranja tokova ekonomije. Nema, aman bre, para za državne investicione troškove, pa država ne pokriva ni osnovne rashode – saberite se.

12. NEMA SELEKTIVNOG PRISTUPA DRŽAVNO POMOGNUTOM INVESTIRANJU, pa ni u prehrambenu industriju, osim ako nije za izvoz, a onda se primenjuje kreditni ( s početka teksta) a ne investicioni model. Kod većih projekata dozvoljeno je ujedinjavanje u klaster, koji može biti nosioc prava i obaveza uz solidranu odgovornost delova klastera, koji podleže registraciji. To vam je grupašenje, a liči na SOUR ako se setjate.

13. INDIVIDUALNA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA (DO10 HA) SE NE OPOREZUJU. Svi njihovi članovi imaju besplatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i besplatne penzije kod ispunjavanja uslova životnog doba. Dodatno, u krajevima koji su ispod 30% od proseka naseljenosti i/ili BDP po glavi stanovnika, svakom poljoprivrednom gazdinstvu sa više od 2 člana se isplaćuje po jedan minimalac. U pograničnim krajevima dodatne posebne stimulacije.

14. ADMINISTRATIVNE DOZVOLE, UKLJUČIV GRAĐEVINSKE, sva ostala papirologija: sve po principu one-stop-shop, rokovi najviše do 60 dana, objektivna, lična odgovornost starešine organa. Dva puta kazna u visini mesečne plate, treći put – adio.

Sudstvo: rasprave na ne više od 30 dana, zaposliti advokate i druge valjane pravnike koji masovno nemaju pravog posla. Povećati sudske takse, tako da sudstvo i tužilaštvo faktički ne budu na teretu budžeta Srbije. Mogućnost kredita za sudsko-advokatske troškove u građanskim predmetima, mogućnost osiguranja za slučaj sudsko-advokatskih troškova. Povećati novčane kazne za sve prekršaje i krivična dela (kod kojih je novčana kazna obavezna dodatna mera), tako da MUP faktički ne bude na teretu pomenutog budžeta.

Dužnika do gola, ako je namerno prouzrokovao štetu poveriocu i u zatvor. Ček sme da pukne, menica nikad (krivična odgovornost). Sva knjiženja u roku 48 sati po prijemu, plaćanja u ugovorenom roku, ili u roku do 8 dana, ako je više od 20% godišnjeg prometa u kašnjenju više od 30 dana, suspenzija direktora po zakonu, kod kumulativnih 60 dana kašnjenja pokretanje stečaja. Direktor i uprava odgovaraju i ličnom imovinom. Stečaj se mora završiti u roku do godinu dana.

Kašnjenja u državnim plaćanjima – odmah crveni karton ministru i svima do kraja lanca odgovornosti. Ubrzanje obrta po ovom osnovu bi bilo značajno, a jačanje poslovnog morala (to je ono kad se mora) izrazito.

Ponižavanje građana kroz čekanje u redovima pred državnim organima, i svim ostalim subjektima javnog sektora (bolnice, upisi u školama, poštama itd.) je zabranjeno. Zakazivati telefonom/pismeno i da se poštuju svi termini, sa tolerancijom ne većom od 15 min. U suprotnom, sve do ministra, dva žuta i treći crveni (vidi gore).

15. Ambasade i DKP: po jedan diplomata (koji mora znati jezik posećene zemlje i engleski) i jedan asistent/vozač, ukupno 100m2 neluksuznog poslovnog prostora A klase u drugoj zoni, ostali na iznajmljeni prostor i privredni račun: do 3% kod posredovanja u zaključenju ugovora o ulaganjima u Srbiju, tj. prodaje roba iz Srbije na tom tržištu. Konzularci na račun taksi.

16. Spoljna politika/Kosovo – kadrovi: jedan ministar je uneo SVEŽINU, RADIŠNOST, POLET I BORBENOST. DAKLE TAKVIH IMAMO – NE MNOGO, ALI JEDNO ILJADU-DVE, ovde, u okruženju i šire: pošaljimo im poziv za dobrovoljnu mobilizaciju u odbrani otečestva, dajmo im šansu (limit 35 godina starosti), svakom po stan 100m2 i posao za ženu, pride, dok pravi rezultat. Ako pravi rezultate 10 godina uzastopno njegovo je (mislim stan), dobija orden i ulazi u istoriju – jedna ulica će se 50 godina, garantovano, njegovim imenom zvati.

Tih hiljadu-dve mogu, konačno, napraviti rezultat – važno je pobediti, a ne samo učestvovati, misim čisto onako sporcki.

Odakle početi - u principu svejedno, ali zašto da ne, nako principijelno, od najvažnije stvari: KARADŽIĆU I ANTIĆU - adio, idite bre i ljuljajte unuke, nema radio - al nema sreće, sudija sviro ili nesviro, cigare pušio ili pio, dobar čovek i namere a zla kob, alo bre i aman mori – rezultat je sve.

DIREKTNIJE NIJE MOGLO - Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, jedne od najrazvijenijih u Srbiji i funkcioner DS.

Ko finansira stranke na srpskoj političkoj sceni?

– To je jasno ko dan – oni koji drže monopole u Srbiji. Uzak krug ljudi finansira sve važnije političke partije u Srbiji, a njima država omogućava da kroz monopole u raznim sferama prave ekstra zarade i da prodaju proizvode koji su nižeg kvaliteta nego u EU po višim cenama nego u EU. To vam je prehrambena industrija, garderoba, razne vrste usluga.

Do danas ništa nije urađeno, to je sigurno. Jasno je ko dan da su budžeti svih naših partija puno veći nego što se pokazuje u izveštajima. Jasno je i da je finansiranje partija direktno vezano sa privilegijama koje pojedinci imaju u ovom društvu i da bi se prekidanjem tih veza prekinuli i monopoli. Zato je to hitna stvar koja mora da se reši dobrim zakonskim rešenjima. Ne mogu parlamentarci koji su stranački ljudi da kontrolišu finansijske izveštaje svojih partija.

Bravo za Ješića!! Prvi put da neko iz DS javno kaže kako stoje stvari.

Mogu samo da dodam: ko s djavolom tikve sadi, olupaju mu se o glavu!
Sad su i političari shvatili o čemu se tu radi...

Taj Jesic je cudna vocka - lokalni igrac u DS-u, sa istorijom u Gradjanskom savezu, a blizak G17plus. Podrzao je Gorana Knezevica protiv Bojana Pajtica. Govorilo se o njegovom hapsenju zbog slobodnog raspolaganja zemljistem. Bio je savetnik Bozidara Djelica na dva dana, pa se povukao slusajuci preporuku Odbora za sprecavanje sukoba interesa.

Zoom
ProdorAutor: Branislav Jorgić

Zašto se dešava da „vlasnici krupnog kapitala“ ne mogu da prodru u zemlje regiona, pa čak ne mogu da zadrže svoje pozicije na srpskom tržištu?

Krajem juna objavljeno je saopštenje da je Atlantic grupa d.d. - Hrvatska zaključila ugovor sa slovenačkim Istrabenzom o kupovini kompanije Droga Kolinska.

Vrednost ove transakcije je 382 miliona evra. Navedena transakcija između hrvatske i slovenačke poslovne grupe dotakla je i poslovni ambijent u Srbiji. Naime, u sastavu Droga Kolinska nalaze se i srpske kompanije Soko Štark, Grand kafa i Palanački kiseljak. Praktično, sa preuzimanjem firme Droga Kolinska, Atlantic grupa je preuzela i navedene srpske kompanije.


Atlantic grupa je sa navedenom transakcijom uputila direktan izazov drugim regionalnim kompanijama u sektoru prehrambene industrije, gde se pre svega misli na Podravku, Kraš, Swislion Takovo, Centroproizvod ali i drugim manjim preduzećima.

Transakcija je podstakla i određena razmišljanja među analitičarima srpske privredne scene. Poslovni ljudi iz Srbije duže vreme se žale da postoje određene barijere njihovom pristupu na tržišta Hrvatske i Slovenije. Međutim, ukoliko se izvrši detaljnija analiza možemo zaključiti da poslovni ljudi iz Srbije nisu uspeli da preuzmu kontrolu, u dovoljnoj meri, ni nad srpskim kompanijama, a kamoli da iskorače u region (izuzetak je Srpski Telekom, Comtrade i donekle Delta). Ako posmatramo istorijski, dešava se proces smanjenja učešće srpskih „vlasnika krunog kapitala“ u srpskoj privredi. Ovaj proces se odvija preprodajom kompanija upravo onima na čija tržišta naši „vlasnici krupnog kapitala“ žele da dođu.

Zašto se dešava da „vlasnici krupnog kapitala“ ne mogu da prodru u zemlje regiona, pa čak ne mogu da zadrže svoje pozicije na srpskom tržištu? Prvo, možda nisu ni zainteresovani za strateški razvoj svojih kompanija, već imaju kratkoročni interes da novostvorenu ili kupljenu kompaniju u procesu priatizacije preprodaju i inkasiraju dobit. Možda nemaju poslovnu viziju da pariraju „vlasnicima krupnog kapitala iz okruženja“ koji su našli načina da opstanu na sopstvenom tržištu i da se prošire u region. Možda „nisu shvaćeni“ od sopsvenog okruženja. A možda treba pogledati istini u oči i konstatovati da Srbija u ovom trenutku ne može da iznedri privrednike odgovarajućeg kapaciteta koji bi bili sposobni da pariraju privrednicima regiona

Ihhh... da hoće ovo klupče, zmijarnik da počne da se odmotava...

Da Miško proda Maxi, i okrene se gajenju jabuka... a Milka da bude "svedok saradnik" !

Nicoviću su već doakali...

Da Salford proda šta ima i Beko ostane bez ("savetničkog") posla... WAZ ga je već naćeo, a i Subotić radi na tome...

Da se razjuri ona banda na ENHL (Djunić, Vlahović, Zečević) ....
Djunić: "Ja sam Bog” Rekao Harisonu iz Salforda da će morati da plate
kako bi naučili lekciju sa kime u Srbiji moraju da razgovaraju...

Da Peconiju više NI JEDNA baka ne da kredit... bandit koji zakazuje i otkazuje, redovne i vanredne skupštine shodno broju "nesaglasnih" akcionara, po principu: ako prodje, prodje...

Daće BOG !!

Већ је дао. Само да не буде горе. Даће Свевишњи.

Sve ti je to moj do mojega....

Naime, na tripartitnom sastanku predstavnika sindikata, biznismena i Vlade Srbije, upravo je ministar Ljajić predložio da se, po umekšanom „Putinovom modelu”, oni koji su imali najveću korist od države tokom privatizacije sada oduže - tako što će ove godine investirati u Srbiji.

Na Ljajićevu ideju, međutim, politički vrh je iskazao bojazan da bi bilo „politički nepopularno” praviti bilo kakav dogovor te vrste, dok su tajkuni izneli u kakvom su problemu: prezaduženi su, uzeli su kredite pre globalne ekonomske krize, sada ne mogu da ih servisiraju, pa nemaju pare za investiranje u Srbiji.

Kako su naši najuspešniji kapitalisti siromašni, sve se svelo na ponudu da besplatno „pozajme” svoje menadžere najugroženijim preduzećima.

Domaći privrednici smatraju da bi biznismeni i političari trebalo češće da se viđaju, ali ni sami nisu sigurni koja je prava adresa za njihove zahteve.Tako je, iščekujući da ga predsednik države Boris Tadić primi u svoju kancelariju, Branislav Grujić, prvi čovek kluba Privrednik i vlasnik kompanije PSP Farman, priznao da „kao Pinki živi u uverenju da će uskoro videti Tita”.

Polazeći od toga da je "dobro Srbije i njihovo dobro", pre tri meseca članovi kluba iz Šekspirove ulice isto pismo poslali su na tri adrese. Tražili su sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, predsednikom Borisom Tadićem i guvernerom Dejanom Šoškićem. Odgovore još nisu dobili. To je, valjda, bio i razlog što je Branislav Grujić ponovio da očekuju da sa njima sedne premijer, a najbolje bi bilo da se tome priključi predsednik. "Znam da je predsednik Tadić postao i kišobran i gromobran za sve što se dešava u Srbiji, ali verujem da će uspeti da napravi iskorak, izdigne se iznad okruženja koje ga sputava i okrene se ka rešavanju ekonomskih problema", požalio se Grujić.

Da privrednici slobodno mogu da kažu "svi smo mi Pinki" slaže se i Radoslav Veselinović, predsednik Galeb grupe. Između vlasti i biznisa napravljeni su komunikacijski čepovi, a Veselinović kaže da je sa vlašću više razgovarao čak i kada je bio politički neprijatelj."U ovim teškim vremenima fali nam ozbiljan dijalog. Trebalo bi češće da se viđamo. Mislim da najbolji privrednici u ovoj zemlji zaslužuju da ih vlast sasluša i da ih, bar, shvati. Kao što recimo sluša strane investitore. Položaj stranih ulagača povoljniji je od našeg. Da me neko pogrešno ne razume, nije meni krivo što oni imaju to što imaju, nego što mi nemamo to što imaju oni", požalio se Veselinović.

Međutim, njegov kolega i sugrađanin Miroslav Bogićević, vlasnik šabačkog Farmakoma MB ne misli tako. Kako kaže, njegove kolege kucaju na pogrešna vrata. "Nikada mi se nije desilo da sam tražio sastanak sa ministrom ili premijerom, a da me nisu saslušali. Mislim da greše oni koji razgovore sa vlašću zakazuju preko medija. Jer, ne možete vi da tražite sastanak sa nekim tako što ćete da ga prozivate po novinama. Taj neko može da posumnja u vaše dobre namere", kaže Bogićević. On takođe misli da je možda bolje da se privrednici obrate premijeru ili nadležnom ministarstvu koje operativno može da reši problem, a ne predsedniku republike. Ubeđen je da u antikriznim predlozima njegovih kolega ima dobrih rešenja i da će premijer biti voljan da ih sasluša.

I Rodoljub Drašković, predsednik kompanije Svislajon Takovo, podseća kolege da su predsednička ovlašćenja Ustavom ograničena i da je Vlada bolja adresa. "Predsednika treba o problemima privrede da obavesti premijer, a ne lobisti", kritičan je Drašković, koji je inače, zagovornik stava da mu vlast najviše pomaže onda kad mu ne pomaže.Zato je, prema njegovoj oceni, posao države da obezbedi povoljan privredni ambijent, ali i da zaštiti domaću proizvodnju od uvoznog lobija i pomogne prodor srpskih firmi na strana tržišta, kao što to čine vlade u regionu.

Miroslav Miletić, predsednik Koncerna Bambi-Banat, ne misli da je kucanje na vrata predsednika Tadića traženje pomoći na pogrešnoj adresi. "On je i ambasador srpske privrede. Posao mu je da u svetu zastupa naše interese, zato se vrlo često u zvaničnoj predsedničkoj delegaciji, prilikom posete stranim državama, nađu i uspešni privrednici. Mi tu sklapamo dragocene kontakte", kaže Miletić. Prema njegovim rečima, u kriznim vremenima dijalog vlasti i biznisa je još potrebniji, na kraju, to rade sve svetske države. Ako bi se Srbija sada odrekla intervencionizma, odnosno državnog uticaja, onda bi naše firme postale nekonkurentnije na svetskom tržištu.

Isto misli i Toplica Spasojević, predsednik kompanije ITM. Jer, sve zemlje sveta sada štite svoje ekonomije i zatvaraju tržišta. I Spasojević smatra da bi bez državne podrške srpske firme izgubile na konkurentnosti. "Država mora da se meša kako bi podstakla privrednu aktivnost u nerazvijenim područjima i u oblastima koje nemaju tržišnu perspektivu", kaže Spasojević.
(preneto sa QS News)

RAT BIZNISMENA: RASPADA SE KLUB TAJKUNA

Sukobili se Danko Đunić i Branislav Grujić, nekadašnji i aktuelni predsednik Neki hoće da istupe iz kluba Privrednik, ali traže da im se vrati 100.000 evra od članarine...


BEOGRAD - Rasulo u Šekspirovoj!
Srpski poslovni klub Privrednik uskoro bi mogao da se raspadne! Tektonski poremećaji nastali su kulminacijom sukoba između bivšeg i aktuelnog predsednika Danka Đunića i Branislava Grujića. Svako ima svoje pristalice u klubu, a rasplet se očekuje na prvom sledećem sastanku članova, koji je zakazan radi promene statuta.

- Postoji krizna masa koja želi da istupi iz kluba, a već dugo niko nije ni primljen u članstvo. Ulaznica je 100.000 evra, a neki članovi najavili su da će tražiti da im se taj novac vrati. Nezadovoljstvo posle svakog sastanka raste. Đunićeva struja, između ostalog, prebacuje Grujiću što je formirao novi Pokret za preokret i čak su zbog toga pokušavali da ga smene, ali bezuspešno, jer nisu imali većinu - otkrio član kluba, koji je insistirao da ostane anoniman.

Branislav Grujić, predsednik SPK Privrednik, kaže da su navodi o raspadu kluba - gluposti:

- Kako se informacije brzo šire... Ali vidite, ja nemam tu informaciju. Trenutno radimo na usvajanju novog statuta, koji će omogućiti da se slobodno odlučuje, a osnovaćemo i fondaciju kojom bismo se čvršće povezali. Za razliku od kluba, ta fondacija će ostati trajno. Nije istina da nam se članstvo rasipa, kao ni to da nam niko novi nije došao. Četiri nova člana treba da budu primljena, procedura je u toku. Jednostavno je, moramo da napravimo red. Naravno, može da ode ko god želi, ali zasad to niko nije najavio - zaključuje Grujić.

Miodrag Babić, prvi predsednik kluba, tvrdi da je uvek bilo nezadovoljnih.
- Nisam toliko nezadovoljan da bih o tome govorio van kluba. Moguće je da se neko ne slaže s promenom statuta. Mnogo toga smo uradili, sve nas drma kriza i sigurno je da ljudi imaju manje strpljenja, ali treba da se razgovara u okviru članstva - kaže on.

Danko Đunić samo je kratko rekao da se nalazi u Americi i da nema pojma šta se dešava u Privredniku, jer mesecima ne učestvuje u radu kluba.

NOVI SUKOB U KLUBU PRIVREDNIK
Četvrtak, 15. Decembar, 2011.

Iz postojeće dve struje izrodila se treća, a pojedini članovi tvrde da predsednik Grujić prostor kluba izdaje za proslave

BEOGRAD - Udario tajkun na tajkuna.

Na sastanku kluba Privrednik u utorak uveče buknule su strasti i rasplamsao se sukob među privrednicima. Kako se ispostavilo, iz postojeće dve struje, koje predvode Danko Đunić i Branislav Grujić, o čemu je Kurir juče pisao, preksinoć se izrodila treća.

- Pričali smo o statutu i osnivanju fondacije privrednika, a razvila se žestoka svađa! Opet su se javili oni koji su i dalje odlučni da napuste klub. Grujiću su prebacivali da izdaje prostor za proslave rođendana i koktele - kaže izvor Kurira koji je prisustvovao sastanku.
Predsednik Privrednika Branislav Grujić kaže da nije bilo nikakve žučne rasprave i da se sve završilo kako treba:

- Održali smo skupštinu, usvojili statut i završni račun. Odluka o osnivanju fondacije samo je prolongirana.
Toplica Spasojević, predsednik „ITM grupe“, nije bio na preksinoćnom sastanku u Šekspirovoj, ali ne demantuje da je bilo nesuglasica:

- Čuo sam iz druge ruke pošto sam u inostranstvu. Bilo je rasprave o tome da li da se fondacija osnuje na ovaj ili onaj način.

www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/novi-sukob-u-klubu-privrednik-160668.php

"Danko Đunić samo je kratko rekao da se nalazi u Americi i da nema pojma šta se dešava u Privredniku, jer mesecima ne učestvuje u radu kluba.



Mora da je otishao kao prethodnica ministru Cirku

Pištaljka o Dragijani:


APR prikriva kršenje zakona?

“Vlada Srbije razrešila je početkom marta 2010. godine državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dejana Jovanovića, a potom ga imenovala na funkciju direktora Nacionalne službe za zapošljavanje. Mesec dana kasnije, na upražnjenu funkciju državnog sekretara imenovana je Dragijana Radonjić Petrović široj javnosti do tada poznata kao generalna direktorka brokerske kuće M&V Investment i član uticajnog kluba „Privrednik“. Njoj je u nadležnost poverena briga o razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i o ravnomernom regionalnom razvoju. Prema podacima iz imovinske karte koju je po stupanju na državnu funkciju podnela Agenciji za borbu protiv korupcije, Dragijana Radonjić Petrović navodi da ima vlasničke udele i akcije u čak 36 privrednih društava i banaka u Srbiji, Crnoj Gori i na Kipru.”

www.pistaljka.rs/home/read/176

Po gradu kruži glasina da ima previranja u ovom udruženju!
Navodno Drakulić i gazde NELTA (tu je i Djunić) nisu nešto zadovoljni trenutnim predsedikom?
Navodno su se okrenuli i protiv Miškovića?

Citat :

Premijer Ivica Dačić je u prvom intervjuu po preuzimanju dužnosti, govoreći o ciljevima koje je izneo u ekspozeu, objasnio da je želeo da jasno naznači pravac kojim Srbija treba da ide:

"Svi ciljevi o kojima sam govorio jesu put kojim treba da idemo. Ako ne znate kuda idete, gde god da stignete pogrešili ste", rekao je Dačić i dodao da je zato bitno da Srbija dogovorom i okupljanjem najumnijih snaga i ljudi definiše kako te ciljeve treba da realizuje.

Savetom predsedava premijer Ivica Dačić, a potpredsednici Saveta su Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Inteza Banke, i Branislav Grujić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik".

Savet ima 23 člana, od kojih su dva iz Vlade, a ostali su ekonomski stručnjaci, privrednici i bankari.Članovi Saveta su profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, Stipe Lovreta i Đorđe Đukić, kao i dekan Fakulteta za uslužni biznis Bojan Dimitrijević.

Dva predsednika privrednih komora Srbije i Beograda – Miloš Bugarin i Milan Janković takođe su članovi Saveta. Biznismeni u Savetu su Nikola Pavičić (Sintelon), Toplica Spasojević (ITM grupa), Dragoljub Vukadinović (Metalac), Goran Perčević (Inter komerc), Jelena Krstović (Delta holding), Mila Jezdimirović (Dunav osiguranje), Dragan Tomić (Simpo), Željko Žunić (Beohemija).

Članovi saveta su i bankari Ivica Smolić (Komercijalna banka), Slavko Carić (Erste banka), Vladimir Čupić (Hipo Alpe-Adria banka), Vladan Đorđević (AIK banka) i Srđan Cekić (Poštanska štedionica).

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=09&dd=06&nav_id=640868

Promaklo nam je da je na mestu predsednika ovog društva izabran MK Kole, umesto dosadašnjeg predsedika B. Grujića...

Novi gosti u kafani „Kod tajkuna”

Nekadašnje predstavnike poslovne elite potisnuli novi igrači koji nisu prezaduženi i koji su uglavnom investirali u poljoprivredu

Biznismen Andrej Jovanović, generalni direktor „Mojih brendova”, našalio se nedavno na Kopaonik biznis forumu, kako bi klub „Privrednik” trebalo da promeni ime pa da na ulazu piše „Kod tajkuna”, ko u kafani. Ono što je, međutim, propustio da kaže je da se društvo u tom klubu značajno promenilo od početka krize.

Koristeći Jovanovićevo poređenje sa kafanom, slikovito može da se kaže da se ekipa, koja je nekada zauzimalo mesto za centralnim stolom, postepeno premestila u ćošak. Gde, rekli bi zlobnici, muzika stalno svira istu pesmu. „Nesanicu”, naravno.

Nekadašnje predstavnike poslovne elite, potisnuli su novi igrači. Jovanović je, svakako, jedan od njih.

Dva nekadašnja sinonima krupnog kapitala: Miroslav Mišković i Milan Beko ne sede više za istim stolom. Milana Beka dugovi su gurnuli među prezaduženo društvo u ćošku „kafane”, dok Miroslav Mišković još uspeva da održi mesto za centralnim stolom u Šekspirovoj ulici. Beko, zbog kreditnih obaveza, sada u bescenje rasprodaje imovinu „Luke Beograd”, dok je Mišković bez obzira na značajan nivo duga prema bankama, koji prevazilazi 35,5 milijardi dinara, uspeo da održi poslovne prihode na stabilnom nivou (oko 50 milijardi dinara) i ostvari dobit od 789 miliona dinara.

Od starog društva za istim stolom sa Miškovićem od krupnih igrača ostao je i Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe” koji prihode drži na nivou većem od 30 milijardi dinara. Na kraju 2014. na nivou grupe inkasirao je plus od milijardu dinara.

I Kostićeva poslovna imperija ima veliki dug, ali je sudeći prema finansijskom izveštaju, njegova pozicija pred kreditorima, daleko bolja od Miškovićeve.

Bez obzira na to što su obaveze „MK grupe” na kraju 2014. godine prevazilazile 26 milijardi dinara i što veći deo dužničkog tereta čine kratkoročni krediti, Kostić je na računu u kešu imao čak 11 milijardi dinara, što u mnogome relaksira njegov dužnički odnos prema bankama.

Moguće je da je u decembru na račun grupe legla i nova pozajmica koja je uvećala iznos gotovine, ali se iz finansijskog izveštaja ne vidi. Takođe, svom vlasništvu Kostić je pridodao i AIK banku, pa može da ima pristup jeftinijim izvorima finansiranja.

Poštovane kolege,

Neko je objavio link do sajta na kome se može pronaći informacija o povezanim pravnim licima. Napisao je tada da se ta usluga papreno plaća. Zamolio bih nekog od vas ako ima link da ga ponovo postavi, potreban mi je u edukativne svrhe. Čisto da pokažem nekim ljudima da i to postoji.

Zoran Drakulić, predsednik kluba koji okuplja najuspešnije privrednike u Srbiji - Poslovnog kluba “Privrednik” - u intervjuu za Nova.rs kaže da najveći privrednici već godinama bezuspešno pokušavaju da razgovaraju sa Vladom Srbije o merama koje bi ekonomiju države povukle neophodnom brzinom unapred.

Drakulić ističe da će se dubina krize u Srbiji tek videti krajem godine i da on nije optimista po pitanju brzog oporavka privrede od posledica pandemije.

Ujedno, dodaje da privatnici neće imati mnogo vajde od izdavanja korporativnih obveznica, jer će ovaj mehanizam uglavnom služiti da se upumpaju pare u velika državna i javna preduzeća.

Nova.rs: Našao sam neki vaš stari intervju, iz 2016, kada ste postali predsednik Poslovnog kluba “Privrednik”. Tada ste rekli da privredi treba stalan kontakt sa vladom. Kakva je situacija po ovom pitanju četiri godine kasnije?

Zoran Drakulić: Mi to pokušavamo godinama, toga nema, a svake godine smo dobijali obećanja. Ove godine, kada je premijerka bila u Davosu, poslala je poruku da treba da se vidimo, da će ona to da organizuje sa “Privrednikom”. Posle se vratila i ništa od toga nije bilo. Očigledno da nije dobila saglasnost za taj sastanak.

Koliko puta je ministar privrede bio u kontaktu sa Klubom “Privrednik”?

Nijednom.

A ministar finansija?

Nijednom. Premijerka je bila na godišnjem prijemu kod nas u “Privredniku” 2018, čak je održala i govor, dosta afirmativan, da treba da postoje redovni kontakti sa velikim privrednicima, ali, to je politika koja jednostavno nije jasna. Prošlo je to vreme kada su oni u političke svrhe govorili da su privrednici štetni, da su tajkuni – bilo je hapšenje Miškovića, ali to je sada prošlo.

Da li je zaista prošlo?

Posle osam godina to više nije aktuelno. Mislim da je važnije da se sedne sa najuspešnijim ljudima u Srbiji, da se porazgovara o tome šta treba da se radi.

Po treći put Zoran Drakulić izabran je za predsednika Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. Sam kaže da to nije uobičajeno, ali da su dobro radili, prevazišli period u kome su se članovi sastajali dva puta godišnje na Skupštini i ponekad u restoranu. „To je više od 60 ljudi koji su različiti, ima i suprotstavljenih interesa, ali nekako smo uspeli da ih ‘vratimo’ u klub. Sada je to postalo stvarno mesto okupljanja, druženja, razmene informacija, pomaganja jednih drugima, stvaranje spoljnih kontakata i spajanja sa našim članovima. To se dopalo članovima, pa iako nisam imao želju da to ponovo radim, nije ni lako, izglasali su me jednoglasno, i prihvatio sam“, kaže Zoran Drakulić.