Brend iz Srbije

Pasoš za srpsku šljivovicu

Novi Zakon o jakim alkoholnim pićima trebalo bi da omogući rakiji iz Srbije da dobije „pasoš“, odnosno nacionalnu oznaku geografskog porekla, koja „otvara vrata“ zaštiti porekla u Evropskoj uniji.

Novi Zakon bi trebalo da pripremi Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa udruženjima proizvođača rakije, kao i sa Ministarstvom finansija.

Zakon je, kako objašnjava predsednik Udruženja proizvođača prirodnih rakija „Srpska rakija“ Ivan Urošević, trebalo da bude donet do kraja prošle godine, ali, izvesnije je da će biti usvojen do kraja ove godine.

U korist nama proizvođačima ide i stav EU, koji su od Srbije zatražili izmenu zakona, ali, ostavili su nam dovoljno „široke“ okvire, da uklopimo osobenosti domaće proizvodnje, navodi Urošević.

Nama je, naime, između ostalog, ostavljeno da definišmo „tehnički fajl“ odnosno, sve faze u proizvodnji rakije, prilikom zaštite porekla.

Mi već sad privodimo kraju rad na takvim fajlovima za nekoliko vrsta rakija, tako da ćemo novi zakon dočekati spremni za zaštitu niza rakija sa prefiksom „srpska“. Prva će, naravno, biti šljivovica, a tu će biti i travarica, klekovača...

Urošević, međutim, napominje, kako je aktuelni zakon, koji se primenjuje od 2009. godine, stvorio mnogo problema, i bukvalno je otvorio put „sivoj ekonomiji“ u proizvodnji rakije.

I zbog toga nas raduje najava njegove izmene, tim pre što smo mi, pravi, registrovani proizvođači i zbog toga izuzetno zainteresovani da se zakon što pre promeni, kaže Urošević.

Aktuelni zakon, naime, predvideo je da se kao proizvođač rakije može registrovati samo pravno lice i to je dovelo do toga da veliki broj proizvođača, jednostavno, zbog nelojalne konkurencije, izađe iz posla.

Registrovani proizvođači u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona litara rakije, od čega samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu od osam do devet miliona litara. Najzastupljenija je popularna šljivovica, a od ukupno proizvedene šljive, oko 75 odsto šljive se upotrebi za rakiju.

Od EU 6,6 miliona evra za Golubačku tvrđavu

Evropska unija odobrila je 6,6 miliona evra iz IPA fonda za obnovu Golubačke tvrđave, koja bi mogla da počne već u junu.

Sporazum o realizaciji projekta obnove Golubačke tvrđave potpisan je u Vladi Srbije, a jedan od potpisnika, ministar privrede Igor Mirović, rekao je da će do kraja maja ili početkom juna na tenderu biti izabran izvođač radova, kao i da će radovi biti završeni tokom 2016. godine.

Pored Mirovića, sporazum su potpisali ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, generalni direktor Austrijske razvojne agencije Martin Ledolter, predsednik opštine Golubac Zoran Pajkić i v.d. direktora "Tvrđava Golubački grad", Iskra Maksimović.

Projekat obnove Golubačke tvrđave se realizuje u sklopu Dunavske strategije u Srbiji koji je, prema rečima Mirovića, pripreman od 2010. godine i da je projektna dokumentacija gotova.

On je istakao da će taj projekat značajno doprineti razvoju turizma i privrede tog dela Srbije, kao i otvaranju novih radnih mesta.

Projekat je vredan 6,6 miliona evra, kojim će biti potpuno rekonstruisana tvrđava i izmešten saobraćaj i izgrađen novi tunel, vizitorski centar i pristaništa, rekao je Mirović i napomenuo da je Golubac među najnerazvijenijim opštinama u Srbiji.

Početkom aprila raspisan je tender za izbor izvođača radova, rekao je Ružić i dodao da je za projekat razvoja Dunavskog regiona u Srbiji, EU opredelila 19,5 miliona evra, a Austrijska razvojna agencija dodatnih milion evra.

Prema njegovim rečima, predviđen je i projekat razvoja održivog vodonsnabdevanja na teritoriji opštine Veliko Gradište, naglasivši da je Dunav plovni Koridor 7 i da je ta reka "dragulj Evrope".

Ledolter je rekao da će razvoj Dunavskog regiona dosta doprineti razvoju Srbije i da će Austrijska razvojna agencija pomoći Srbiji u realizaciji projekata.

"Dunavski regiona u Srbiji je naročito interesantan za Austriju", istakao je on izrazio očekivanje da će obnovljena Golubačka tvrđava privući nove turiste iz Austrije i sveta.

Golubačka tvrđava je jedna od sedam tvrđava na Dunavu u Srbiji i pod zaštitom je države, a prvi put se u istorijskim spisima pominje u 14. veku.

Vaš omanji biznis i mesto, u ne tako poznatoj, donekle zabačenoj zemlji na Balkanu, želite da promovišete za jedan dan, širom planete. Nemate para za oko 50 miliona medijskih tekstova. I koliko bi to uopšte bilo, mislim ukupno, ako tekst vrednujemo sa, recimo, 1.000 evra. ???

Prosto: organizujete drugu svadbu veka. U Crnoj Gori.

Pretraga "djokovic wedding" daje, za sada, 26.100.000 Google search hitova (GSH) i raste za oko 500.000 na sat. Dodati, pored engleskog i ostale jezike. Sam za sebe, "Sveti Stefan" daje 463.000 GSH, zasad.

Na 10 strani Google rezultata karakterističan je, slučajan, primer promotivnosti ovih tekstova ("svetski poznatog" Bharat Pressa):
http://bharatpress.com/2014/07/08/what-to-expect-at-djokovics-lavish-wedding/

A interesatno je i:
http://www.amanresorts.com/

Planetarno poznata spisateljica Biljana Srbljanović (44) razvela se od dugogodišnjeg muža, francuskog diplomate Danijela Kelera (67), koji je službovao i u Srbiji. Već nekoliko meseci Biljana ima novog partnera, momka koji nije javna ličnost.

Ona je nedavno postavila fotografije na Instagramu, na kojima je je u društvu pravi nepoznati muškarac. Ipak, ove fotografije je vrlo brzo obrisala, međutim, spekuliše se da je reč o novoj ljubavi. Pretpostavlja se da su fotografije uslikane na Brionima, gde je 12. jula izvedena predstava "Mali mi je ovaj grob", u režiji Dina Mustafića, po komadu Biljane Srbljanović.

Srbljanovićeva je bila u braku sa Gabrijelom Kelerom od 2006. godine. Živela je na relaciji Beograd - Pariz, u Azejrbedžanu i gradovima u kojima je Keler bio u diplomatskim misijama.

Kakav moron...

Turistička organizacija Srbije (TOS) saopštila je u ponedeljak da je britanska izdavačka kuća Rough Guides svrstala godinu.

Kako se navodi, Beograd se nalazi na sedmom mestu liste, rame uz rame sa Johanesburgom, Malagom, Nju Orleansom i Hamburgom.

"Beograd je nezaobilazna tačka na svakoj turističkoj mapi Evrope. Ovo je grad koji se brzo menja - dugo zapostavljeni krajevi kao što je Savamala se ponovo radjaju kao mesta okupljanja umetnika, dok sjajni novi barovi i klubovi nastaju u trošnim, kockastim zgradama", naglašava TOS da je navedeno u obrazloženju britanske izdavačke kuće turističkih vodiča.

TOS dodaje da publikacije Rough Guides pokrivaju više od 200 destinacija i čitane su širom sveta.

Postoji 37 proizvoda u Srbiji sa zaštićenim geografskim preklom na nacionalnom nivou, ali nijedan na nivou EU. Udruženje "Futoški kupus" pokrenulo je zaštitu na nivou Unije. Stručnjaci kažu da proizvođači hrane u Srbiji treba da iskoriste pregovore da već sada zaštite svoje proizvode na tom nivou.

[img][/img]


http://www.theguardian.com/technology/2015/dec/05/five-things-we-love

http://www.onobikes.com/

Grasslamp

http://grasslamp.com/

Godine 2010. hrvatski predsjednik Stjepan Mesić odlikovao je Sonju Biserko Redom kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom za ''osobit doprinos u borbi za ljudska i građanska prava hrvatskog i ostalih manjinskih naroda u Republici Srbiji te izgradnju temelja za normaliziranje odnosa između Hrvatske i Srbije''.

Da li je Beograd sledeći Berlin

„Njujork tajms” opisao Beograd u 36 sati. – Najljupkiji istorijski deo grada je Zemun, ocenjuje američki dnevnik, jer je savršen za nedeljnu šetnju

Sivi kameni grad neuništivog šarma, ispresecan tramvajskim šinama. Istočnoevropski rođak Berlina. Sve je to Beograd, iz ugla „Njujork tajmsa”, u kojem je srpska prestonica, u rubrici posvećenoj putovanjima, opisana u tekstu „36 sati u Beogradu”.

„Da li je onda Beograd sledeći Berlin”, pitanje je koje postavlja ugledni list. U odnosu na glavni grad Nemačke, balkanskoj metropoli ipak nedostaju kulturne institucije svetske klase, ali zato grad na ušću Save u Dunav posetiocima nudi svoju posebnu privlačnost, sa istorijskim četvrtima, tvrđavama, parkovima... Arhitektura centra opisana je bogatim fasadama 19. i 20. veka, velikim zgradama u duhu neoklasicizma, neorenesanse i romantizma, do futuristički dizajniranih objekata.

U uvodnom delu predstavljen je „epski” noćni život, dnevno uživanje u kafićima, razvijena kultura ispijanja kafa i sokače namenjeno talentovanim beogradskim dizajnerima.

– Beogradska oblast Savamala pod Brankovim mostom privlači umetničkim galerijama, „nju vejv” berbernicama i „Mikser hausom” – industrijskim prostorom koji su zauzeli srpski dizajneri – nabraja se u tekstu, a posebna pažnja posvećena je i domaćim modnim kreatorima kojima je dodeljen prostor u Čumićevom sokačetu.

Najlepši istorijski deo grada je Zemun, ocenjuje američki dnevnik, jer je savršen za nedeljnu šetnju. Duh baroka, crkve iz 19. veka, umetničke galerije, zanatske radionice, reke kafića i ribljih restorana... sve je to Zemun iz ugla autora teksta „36 sati u Beogradu”.

U reportaži su posebno naznačene i niske cene u Beogradu, pre svega hrane, a nije zaobiđena ni Knez Mihailova gde turisti mogu da kupe sve – od knjiga, garderobe, suvenira do rukotvorina i novina. Beogradski restorani su pohvaljeni ne samo zbog kvaliteta usluge, obima porcija i cena, već i zbog ukusa hrane.



Šta se u prestonici može videti i uraditi za 36 sati

Petak

Pogled na Dunav je najlepši sa Kalemegdana do kojeg se stiže kroz pešačku zonu – Knez Mihailovu. Na utvrđenju su Rimski bunar, austrijski toranj sa satom iz 18. veka, Vojni muzej okružen tenkovima i topovima… U blizini je i Savamala, neverovatno mesto noćnog života.

Subota

Kofein je gorivo Beograda čiji se stanovnici u toku vikenda okupljaju u kafićima. U staroj kafani „Čubura” se dobro jede i pije domaće pivo. Svinjetina je, naravno, na pijedestalu. Od muzejskih kuća posebno se izdvaja Muzej istorije Jugoslavije, kao kutak koji vraća u prošlost zemlje.

Nedelja

Najljupkiji istorijski deo Beograda, Zemun, idealan je za nedeljnu šetnju. Posebno je istaknuta kula Gardoš iz 19. veka, poznata i kao Milenijumska kula, sa koje se pruža neverovatan pogled na srpsku prestonicu.

Eskpertski tim Evopske komisije sastavljen od deset nezavisnih stručnjaka odlučio je danas u Briselu da Novi Sad pored Temišvara, bude Evropska prestonica kulture za 2021. godinu.