Agrobanka a.d. Beograd - AGBN (PRVI DEO)

Actarus ::

Strpljenje je majka mudrosti.

@komsinica

Evo shta su "oficijelno" rekli o 1H 2007 dobiti:

Izjava o šestomesečnom planu poslovanja za prvo polugodište 2007. godine

Na osnovu člana 62. Zakona o tržištu hartija od vrednosti Sl. glasnik RS br. 47/2006 i člana 5. Pravilnika o sadržini i načinu izveštavanja javnih društava i obaveštavanju o posedovanju akcija sa pravom glasa Sl. glasnik RS br. 100/2006 i 116/2006, Izvršni odbor

POLJOPRIVREDNE BANKE AGROBANKE A.D. BEOGRAD
BEOGRAD

O B J A V LJ U J E

Izjavu o šestomesečnom planu poslovanja za prvo polugodište 2007. godine


- Poslovno ime, sedište i adresa, matični broj i PIB akcionarskog društva: POLJOPRIVREDNA BANKA AGROBANKA AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD, Sremska 3-5, Beograd

- Matični broj: 07564856; PIB: 100000491

- web.site: www.agrobanka.co.yu e-mail: pr@agrobanka.co.yu
- Broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata: BD. 5674/2005 od 21.03.2005. godine
- Delatnost (šifra i opis): 65121 – bankarske organizacije

- Podaci o predsedniku i članovima Upravnog odbora:

1. Anđelko Brzulja – predsednik Upravnog odbora,
2. Rajko Latinović – član,
3. Radosav Marinković – član,
4. Daniela Stojanović – član,
5. Živojin Plavšić – član,
6. dr Danilo Šuković – član,
7. prof. dr Mirko Vasiljević – član,
8. prof. dr Marko Backović – član i
9. Aleksandar Ilić – član.

- Plan poslovanja Agrobanke za prvo polugodište 2007. godine, usmeren je na: povećanju učešća na finansijskom tržištu Srbije, regulisanju potraživanja i obaveza Banke po Zajmu Međunarodne banke sa Državom, dokapitalizaciji po osnovu emisije akcija, povećanju nivoa depozita, povećanju i rastu plasmana pravnih i fizičkih lica, poslove po osnovu hartije od vrednosti, proširenju dosadašnjih i uvođenju novih proizvoda i usluga, rastu obima poslovanja u oblasti platnog prometa i poslova sa inostranstvom, i na edukaciji zaposlenih. Za prvo polugodište 2007. godine planirani prihod iznosi 4.511 mil. dinara, planirani rashod 4.247 mil. dinara što obezbeđuje pozitivan finansijski rezultat, dobit od 264 mil. dinara. Plan prihoda, rashoda i dobit Banke za prvo polugodište 2007. godine zasnovan je na Osnovnim ciljevima poslovanja Agrobanke u 2007. godini, aktima poslovne politike usvojenih za 2007. godinu, kao i aktuelnim elementima monetarnog sistema i politike.

Primerak ove izjave akcionarsko društvo objavljuje u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i istovremeno dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti, organizovanom tržištu, na koje su uključene akcije društva.

U Beogradu, 15.05.2007. godine

Predsednik Izvršnog odbora
Mr Dušan Antonić, s.r.

Zamenik predsednika IO
Rajko Majstorović, s.r.

@Matthew Greenburgh

Čemu sumnja u stavu.
Vassili Zaitsev je imao više strpljenja - "Enemy at the Gates" (2001) ;)

Matth imaš li mišljenje gde je dno ovoj hartiji?

Actarus ::

@Matthew Greenburgh

Čemu sumnja u stavu.
Vassili Zaitsev je imao više strpljenja - "Enemy at the Gates" (2001) ;)

Ma, nema sumnje... :flower1:

AGBN ZATVORENO NA 33.825,- DIN ??

Sneki ::

AGBN ZATVORENO NA 33.825,- DIN ??

Ma bre AGBN je anagram od BARGAIN ;) ;) ;)

<LI>The process whereby buyer and seller agree the price of goods or services. See bargaining.
<LI>An agreement to exchange goods at a price.
<LI>Such an agreement where one of the parties thinks the price is very favourable.
<LI>On a stock exchange, an agreement to buy or sell shares.
<LI>A notorious spyware also known as BargainBuddy.
<LI>"Bargain" a song by the rock band The Who.
Bargain ® is the registered trademark of a Tribute Band dressing like and playing the music of The Who


sTA OD OVOGA :D

Matthew Greenburgh ::

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Pa ja i moja 2 -3 drugara smo raspolozeni da angazujemo tvoje umece i prodamo ovih nasih 50 - tak akcija po dogovorenih 850 EUR. Naravno, castimo te ladnim pivom a bice i prasence :drunken: :pig:
Sala, naravno al' reko, da unesem malo vedrine u ove sumorne dane po nasu dragu AGBN...

Da li sam te pitao vec kada je Antonic i u kom kontekstu rekao da je ochekivana dobit za 1H 2007 oko RSD 480 miliona? Ne mogu nigde da pronadjem tu izjavu...

Aj pomozi

Antonić:Konverzija duga dobra za akcionare
9. jul 2007. | Piše: Milan Obradović
Prvi čovek Agrobanke Dušan Antonić, kaže da je ugovor sa državom o konverziji duga u vlasnički udeo, dobar potez, a da će korist od toga, na duži rok, imati i svi akcionari Agrobanke.

Dušan Antonić predsednik Izvršnog odbora Agrobanke

Nakon što su predstavnici Vlade Srbije i beogradske Agrobanke potpisali danas u Beogradu ugovor o konverziji dela duga te banke Republici Srbiji, na osnovu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), u iznosu od 43,5 miliona evra, udeo države u toj banci je porastao sa sedam na 20 odsto.

Javnost i neke od vaših akcionara sigurno interesuje šta se to prelomilo kod vas i kod većine akcionara da prihvatite dug od 43 miliona evra, iako ste do pre nekoliko meseci zastupali stav da nema osnova da plaćate taj dug?

Dug države prema međunarodnoj banci IBRD postoji. Unutrašnje regulisanje duga, kad se gledaju izvorni ugovori je na neki način prenosivo. Znači Beogradska banka je dugovala IBRD, a krajnji klijenti su dugovali Beogradskoj banci. Agrobanka je bila involvirana između Beogradske banke i klijenata.

Međutim pošto je nestala Beogradska banka i nestali su neki klijenti, na sreću države i IBRD, ostala je Agrobanka. E sad, uz to, u Agrobanku je, zbog ovog spornog duga, NBS uvela privremene mere, koji su mogli da naprave veću štetu po naše bilanse nego što bi učinilo priznanje ovog duga. Srećom po nas i država je našla način da ne traži odmah naplatu duga nego da ga konvertuje u kapital i kroz prodaju po nekoj dinamici dođe do novca.

Bilo je logično, a imali smo i saglasnost pojedinih akcionara da se što pre taj dug reguliše kako bismo mogli normalno da radimo. Mi imamo veliki potencijal, od finansijskog do proizvodnog. Imamo mogućnost da se bavimo i korporativnim bankarstvom i investicionim i poslovima sa građanstvom. Razvili smo platni promet, unapredili mrežu, jednostavno bilo je moguće da takav problem zaustavi našu ekspanziju.

Znači rešili ste da izaberete manje loše rešenje?

Došli smo do ovog pomirljivog rešenja, da i Agorobanka učestvuje u rešenju tog duga, da deo tog duga naplati od dužnika, a da u delu rizika odnosno duga firmi koje su nestale ili su u problemima participira kroz pokriće gubitka, ali da zauzvrat preuzme servis određenih državnih poslova kad je u pitanju agrar, znači da i preko nas kao i preko nekih drugih banaka ide isplata regresa, premija, poljoprivrednih kredita....

Tako smo kao banka ipak na dobitku. Jer to čekanje zbog duga je najviše štetilo Agrobanci jer se gubio njen potencijal i položaj na tržištu.

Šta je bio glavni razlog za uvođenje privremenih mera NBS u Agrobanku?

Ovaj dug je bio osnova za uvođenje tih mera jer nije bio regulisan. Odnosno bio je u našim bilansima ali nismo imali na osnovu čega da proknjižimo nov iznos duga jer nismo bili potpisnici ugovora o tom dugovanju. Tek sad kad smo potpisali ovaj ugovor sa državom, faktički stiču se uslovi za proknjižavanje po novom iznosu duga. Inače, ja lično smatram da one nisu ni trebalo da budu uvedene i da je to moglo da se reši jednim oštrijim pismom, da se stavi i banci i državi do znanja da dug mora da se reši. Ovako smo samo mi kao jedna ugovorna strana platili ceh.

Rekli ste na skupštini akcionara da je šteta koja je nastala zbog privremenih mera iznosi 25 miliona evra. Da li i dalje to tvrdite?

Taj broj se odnosi na naš pad potencijala. I to se kreće oko 25 miliona evra. Znači banka bi imala veću bilasnu sumu za taj iznos i to bi se onda reflektovalo i na naše prihode i profit. Mi zbog tih mera nismo mogli da uzimamo novu deviznu štednju, da vršimo oročavanje depozita, primamo nove klijente i sl.

Da li očekujete neku nadoknadu od NBS za taj pad potencijala?

Dali smo prigovor na rešenje NBS i to je u proceduri, ali kako sudovi ovde odlučuju dugo, to će potrajati..

Kad očekujete da će vam NBS ukinuti privremene mere?

Danas se ukidaju privremene mere.

Antonić: Danas prestaju privremene mere NBS


Tokom današnjeg obraćanja ministri su rekli da će biti ispravljena nepravda Agrobanci, na šta se to konkretno odnosilo?

Ova nepravda, danas su to i ministri rekli, kada je u pitanju plasiranje poljoprivrednicima sredstava iz budžeta koje je išlo preko drugih banaka, ali ne i Agrobanke, biće otklonjena. Daće se prostor Agrobanci da ravnopravno sa drugim bankama uđe u konkurentsku borbu. Što se tiče ministarstva finansija, privrede i trgovine, mi smo se usaglasili da se otvori nov sektor saradnje, između agrara, Agrobanke, naših klijenata i zajedničkog delovanja na tržištu finansiranja i sa aspekta tekuće proizvodnje i razvoja.

Inače do sada, u poslednje tri godine, naša banka nije servisirala čak ni agrarne kredite države za poljoprivredu.

Mislite da je to bila neka kazna države upravo za ovaj dug?

Pa bila je to neka kazna prethodnog ministarstva poljoprivrede. Neko je smatrao da jedna agrarna banka, a da podsetim i država je bila njen akcionar, nije trebalo da radi poljoprivredne kredite. Mi smo tražili u više navrata obrazloženje te prakse i nikad ga nismo dobili. Ali to nije imalo veze sa ovim dugom, već više sa tim da se stavi banka pod kontrolu neke od interesnih sfera, ali akcionari Agrobanke su imali poverenja u nas, sredili smo program razvoja i daljeg jačanja Agrobanke. Podigli smo kroz tri emisije akcija oko 120 miliona evra novog potencijala.

U šta konkretno ćete ulagati taj „potencijal“ odnosno prikupljen novac kroz dokapitalizacije?

Srbija u narednom periodu mora izuzetno mnogo da ulaže u agrar. I zbog približavanja Evropskoj uniji, ali i inače. Srbija ima komparativne prednosti u nekim oblastima poljoprivrede, posebno u proizvodnji zdrave hrane, voćarstvu, stočarstvu, ratarstvu. Sve je to stagniralo do sada i zbog sankcija, zastarelosti opreme i tehnologije i mora mnogo da se uloži u te oblasti. Mi smo već pravili neke programe intezivnog investiranja u mehanizaciju. Imamo sredstva i za poljoprivredna gazdinstva, zatim za ulaganje u nove tehnologije, kako u primarnoj proizvodnji tako i u agroindustriji. Tu su i programi za kredite malim i srednjim preduzećima koja se naslanjaju na agrar, pa strateški projekti kao što je uređenje kanalske mreže.

Da li su ti veliki projekti poput uređenja kanalske mreže isplativi?

To ćemo svakako raditi u sadejstvu za državnim budžetom i povoljnim investicionim kreditima. Naravno, Agrobanka mora da radi isplative poslove, i učestvovaćemo u tim strateškim projektima samo ukoliko budemo imali ekonomski interes.

Kakva je naplata poljoprivrednih kredita?

Dobra, kreće se oko 90-93 odsto što, kad je u pitanju agrokompleks, je dobar rezultat, posebno u odnosu na teškoće koje agrar ima. Ono što je dobro i bitno kod Agrobanke je što smo u dugoj tradicionalnoj vezi sa agrarom i što poznajemo dobro tehnologiju proizvodnje i ne ulazimo u rizične plasmane. Ulazimo onoliko koliko se izmene uslovi privređivanja ili nastanu vremenske nepogode, ali i to se trudimo da reprogramiramo ili pokrijemo odnosno na neki način osiguramo. Poljoprivreda, sektor sa kojim poslujemo možda jeste malo rizičnija za kreditiranje, ali je u razvoju i mi sad naprimer imamo 15-20 miliona evra samo u zalihama maline, to su neki resursi koji imaju stalno svoje konzumente. Ono što je najvažnije jeste da je banka u jednom realnom sektoru koji ima dobru perspektivu.

Antonić smatra da je potpis ugovora kojim se priznaje i konvertuje dug, bolje rešenje od dugačkog spora na sudu.

Nemate rizičnih tzv. „crvenih“ potraživanja?

Nemamo. Stara koja imamo smo rezervisali na vreme i pokušavamo da ih oživimo i prevedemo u aktivnu poziciju.

Koliko je od 43 miliona evra duga danas naplativo?

Imamo dužnike koji će 100 odsto moći da vrate kredit, ali i one koji su zapali u teškoće i moraćemo da pokušamo to da naplatimo na razne načine. Možda da investiramo u oživljavanje proizvodnje ili da tražimo novac od banaka koje su za njih garantovale. Ako su te banke u stečaju, a većina u ovom slučaju jeste, onda da se naplatimo iz njihove stečajne mase. Ili ćemo kroz proces privatizacije pokušati da konsolidujemo i nađemo možda novog kupca. Imamo iz tih kredita napravljene moderne farme koje uopšte ne rade. A neke druge po toj istoj tehnologiji rade i prave profit. Pa onda ne moramo za nekog da finansiramo novu farmu kad takve već postoje i čekaju proizvodnju.

Koliki procenat će biti naplaćen u odnosu na ukupan dug?

Ja računam, na jedan duži period, da se naplati bar 50 odsto. Jednim delom kroz regularnu naplatu, jednu kao što sam rekao kroz razne forme i faze oživljavanja preduzeća.

Ili kao država u vašem slučaju da pretvorite dug u akcije?

Ni to nije sporno, čak neki i nude da tako to rešimo. Možda ćemo se i pojaviti u nekim firmamo kao akcionari.

Neki akcionari, koji su ulazili u vlasništvo u vreme dokapitalizacija, se osećaju pomalo izigranim, jer su zbog odbijanja priznanja duga imali možda iskrivljenu sliku o preduzeću. Vi ste pominjali i mišljenje nezavisnog revizora da taj dug ne postoji...

Oni su imali pravu sliku. U svim našim prospektima i godišnjim izveštajima je figurirao zajam kao otvoren problem i on je stajao u iznosu od 55 miliona dolara. Prema tome, to je otprilike isto kao ova suma koja je ugovorena od 43 miliona evra. Znači nema velike razlike u sumi. Mi nismo ni jednog momenta ni želeli da obmanemo akcionare niti smo to radili. Prava slika je bila i na našem internet sajtu. Osim toga zajam prema našem mišljenju mnogo pomerao cenu akcija, ni gore ni dole. On je više uticao možda na opredeljenje nekih strateških partnera koji su hteli za male pare da kupe Agrobanku. Zato što bi uvek išla priča da nije regulisan zajam i da Agrobanka ne može da košta mnogo. Sa ovim potezom, sad Agrobanka ima čistu situaciju.

A neki vaši javni istupi da, po mišljenju revizora, nema osnova da vraćate taj dug? Da li je to moglo da ih zbuni?

Što se tiče mišljenja nezavisnog revizora (Prajs Voterhaus Kupers) i pravnog mišljenja koje smo imali, ta dokumenta i dalje postoje, ali ona nisu relevantna kada je u pitanju ugovor dve strane. Ovde je više rađeno na jednoj objektivnoj pogodbi i za državu i male akcinara na osnovu koje treba svi da dobiju veću korist u odnosu na to da se mi sada tri ili četiri godine sudimo da se dokaže ko je tu obavezan da plati dug. U slučaju da smo se sudili sa državom toliko dugo, tada bi banka, odnosno akcionari više izgubili.

Ovako smo dogovorom sa državom o dugu na dobitku, jer smo dobili na strateškom značaju kao banka agrara Srbije, drugo, dobićemo odgovarajuće nove poslove kad je u pitanju naš agrarni servis, skinuli smo hipoteku koja je stara 25 godina i osposobljavamo Agrobanku za velike projekte. Izgubili smo to što ćemo jedan deo zajma vraćati, ali je ponavljam, pad potencijala koji smo imali zbog privremenih mera mogao biti daleko veća šteta.

Kako komentarišete kretanje cene akcija Agrobanke? Od 50.000 iz januara cena je pala na oko 35.000 dinara po akciji...

Čini mi se da je nastao opšti sezonski trend pada, ne samo kod nas, već kod većine kompanija na berzi, to se vidi i po berzanskim indeksima. Možda je kod Agrobanke bilo malo više određenih rezervi, ali uglavnom kod sitnih akcionara, koji su se plašili šta će biti sa državnim dugom. Sa potpisivanjem duga sve dileme su otklonjene, i cena akcija će rasti. U prvih pola godine imamo oko 480 miliona dinara dobiti uz visok nivo rezervacija. Očekujem da ćemo imati uzlaznu poziciju na tržištu.

Da li se neko, interesuje za preuzimanje banke?

Postoji i dalje interes za Agrobanku kako u smislu preuzimanja većinskog paketa akcija, tako i u smislu saradnje, ali čini mi se da preuzimanje nije aktuelno pitanje. Prvo je potrebno da od akcinoara napravimo neku vrstu kluba koji bi pregovarao u tim strateškim pitanjima. Lično mislim da je, uz ovu cenu akcija, bilo kakvo preuzimanje banke neprihvatljivo.


Ugovor

Predstavnici Vlade Srbije i beogradske Agrobanke potpisali su ugovor o konverziji dela duga te banke Republici Srbiji, na osnovu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), u iznosu od 43,5 miliona evra.

Ugovorom koji su potpisali država i Agrobanka je predviđeno da državi pripadne 98.455 novoemitovanih akcija Agrobanke, čime će udeo države porasti sa sedam na 20 odsto. Inače, Zajam IBRD na osnovu kog je i nastao sporni dug sklopila je 1983. godine Udružena beogradska banka, sada Beogradska banka u stečaju, a Agrobanka je bila zadužena za njegovu realizaciju. Zajam je odobren u iznosu od 136 miliona dolara, ali su do kraja 1990. godine iskorišćena 94 miliona dolara. Do uvođenja sankcija 1992. godine, otplaćeno je 80 miliona dolara, a za otplatu glavnice i kamata preostalo je 55 miliona dolara. Od tada do danas je taj dug uvećan na 167 miliona evra.

Posle uvođenja stečaja Beogradske banke, poverilac Zajma IBRD-a prema Agrobanci postala je Republika Srbija, koja je prema današnjem ugovoru prihvatila i da posebnim zakonom otpiše ostatak zajma od 123,8 miliona evra. Država će tako otpisati deo zajma iskorišćen u Srbiji, dok je u akcije konvertovan ostatak kojim je u inostranstvu plaćena nabavka opreme za korisnike zajma.

Cena po kojoj je država preuzela akcije Agrobanke na ime duga je 36.000 dinara po akciji, a ako ih u narednih godinu dana ne proda na berzi, Agrobanka ima obavezu da ih otkupi u 12 mesečnih rata po ceni od 40.600 dinara.

xj ::

U prvih pola godine imamo oko 480 miliona dinara dobiti uz visok nivo rezervacija.

Hvala. Nije bash RSD 480 miliona... Koja neiskusna izjava. I to 9. jula data! Trebao je da izadje i da objasni shta se dogodilo.

Ovo je moja rachunica brza normalizovanog profita za 1H 2007:

Neto dobitak po osnovu kamata 791,209
Neto dobitak po osnovu naknada i provizija 424,907
Neto dobitak po osnovu prodaje HoV 18,292
Neto prihodi od kursnih razlika 24,433
Prihodi od dividendi i učešća 1,197
Neto poslovni prihodi 1,260,038
Poslovni rashodi (728,030)
Dobitak pre rezervisanja/otpisa 532,008
Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (181,852)
Dobitka pre oporezivanja 350,156
Porez na dobit (35,016)
Dobitak 315,141
Predvidjena dobit 264,000

Pretece me @xj ali u svakom slucaju hvala za trud :wave1:

@Matthew Greenburgh

I sta sad, mi mali, da zakljucimo, da nas Antonic ponovo obmanjuje oko visine profita ili da je "neiskusan" ili da se, jednostavno, tvoja i njegova matematika ne poklapaju ?? Evo zasto nema poverenja kod akcionara, covek izjavio nesto i posle toga tisina a mi sad lomimo mozak zasto cena toliko klizi i kolika je, zaista, dobit banke !! Inace, otprilike u isto vreme kada je dao ovu izjavu izjavio je da ocekuje i brzi povratak akcije na 50.000din.

Sa druge strane, ako je Metjuova matematika "tacnija" i ako se zadrzi trend ranijih godina za 2H, mozemo ipak ocekivati znacajno vecu dobit i umanjenje obaveznih rezervisanja pa do kraja godine nije nemoguce da se dodje do 900.000.000 din cistog profita sto bi, nadam se bio dobar signal za investitore.

@Actavus

Licno ne ocekujem 100% do Nove Godine, prem da bi prijalo :cheers: ali svakako ocekujem da se, do tada, situacija iskristalise. Vidim da i Vi pozivate na strpljenje ali retki su takvi na belexu, barem medju malima. Zato i napominjem da su mnogi od prosle skupstine, sa kojima sam bio u kontaktu, napustili ovu poziciju. E, sad, da li su potom usli u nesto "pametno" to je za posebnu diskusiju, za sada ni te "alternative" nisu odreagovale kako se mislilo iako su "vodece", "najbolje" i "liderske".

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

I sta sad, mi mali, da zakljucimo, da nas ANtonic ponovo obmanjuje oko visine profita ili da je "neiskusa" ili da se jednostavno tvoja i njegova matematika ne poklapaju ?? Evo zasto nema poverenja kod akcionara, covek izjavio nesto i posle toga tisina a mi sad lomimo mozak zasto cena toliko klizi i kolika je, zaista, dobit banke !! Inace, otprilike u isto vreme kada je dao ovu izjavu izjavio je da ocekuje i brzi povratak akcije na 50.000din.

Sa druge strane, ako je Metjuova matematika "tacnija" i ako se zadrzi trend ranijih godina za 2H, mozemo ipak ocekivati znacajno vecu dobit i umanjenje obaveznih rezervisanja pa do kraja godine nije nemoguce da se dodje do 900.000.000 din cistog profita sto bi, nadam se bio dobar signal za investitore.

Mislim da smo ustanovili da nije dovoljno jasno iskomunicirao 1H 2007 rezultate.

9M 2007 ce biti josh teze objasniti jer cemo sad imati i IBRD kredit koji se vraca u bilanse, pa ako krenu otpisi -- bice imperativ da se ljudima objasni svaka BU linija koja na neki nachin bude bila impact-ovana. To ce samo moci da uradi dobrom i detaljnom prezentacijom.

Ako uzmesh u obzir seasonality za prihoda i troshkova u raniji godina, i ako ne bude vishe iznenadjenja na rezervacijama (ignorishemo IBRD) mislim da je RSD 900,000,000 za celu godinu apsolutno moguce -- a mozda i svih RSD 1.2 milijardi.

Top akcija, znao sam uvek to. ;) ;) ;)

Agrobanka najbolja mala banka u Srbiji

Beogradska Agrobanka je najbolja mala banka u Srbiji, procenili su analiticcari londonske izdavačke kuće Finance Central Europe.
Kako je saopštila Agrobanka, u dopisu koji je dobila od te izdavačke kuće kaže se da analiza i rangiranje banaka u Srbiji i jugoistočnoj Evropi pokazuju izvanredne rezultate Agrobanke.

Najviši rang u kategoriji sličnih po veličini banaka Agrobanka je, kako se ističe, izborila najviše zahvaljujući visoko ostvarenom mestu po osnovu kapitala, bruto profita, prinosa na aktivu, aktive i prinosa na kapital.

Ovo je osvanulo na economy forumu, izvor je list Bankar. Pitanje je da li su pobrkali banke (Agroindustrijska Komercijalna Banka = AIK) ili stvarno misle na nasu Agro lepoticu ili ovi iz tog centra dele nagrade redom, od grada do grada?? Ajd neko upuceniji da objasni, nama, neukima.

@Matthew Greenburgh

Ne znam kolika ce dobit biti i zaista da ne nagadjamo jer Antonic jednom "cudnom" izjavom, na kraju, moze sve da pokvari ali znam da cena i dalje klizi ka 33.000 pa se zaista, zaista pitam koju strategiju imaju veliki kada trpe ovoliki oportuni gubitak. Ponavljam, ako su rezultati takvi kakvi jesu cak i uz povracaj duga cena bi )komparativno gledano) trebala da bude bar na PB 2. Iskreno se nadam da ce celoj golgoti doci kraj a da li je, ovo, ludilo, fanatizam, kocka ili prilika za dobar profit do Nove Godine, samo ce vreme pokazati...

komsinica ::

Agrobanka najbolja mala banka u Srbiji

Beogradska Agrobanka je najbolja mala banka u Srbiji, procenili su analiticcari londonske izdavačke kuće Finance Central Europe.
@Matthew Greenburgh

Ne znam kolika ce dobit biti i zaista da ne nagadjamo jer Antonic jednom "cudnom" izjavom, na kraju, moze sve da pokvari ali znam da cena i dalje klizi ka 33.000 pa se zaista, zaista pitam koju strategiju imaju veliki kada trpe ovoliki oportuni gubitak. Ponavljam, ako su rezultati takvi kakvi jesu cak i uz povracaj duga cena bi )komparativno gledano) trebala da bude bar na PB 2. Iskreno se nadam da ce celoj golgoti doci kraj a da li je, ovo, ludilo, fanatizam, kocka ili prilika za dobar profit do Nove Godine, samo ce vreme pokazati...

Provericu ovo za FCE sa ljudima u Londonu pa cu da javim ovde na forum.

Ja mislim da AGBN treba minimum da trguje na 2.5x, a u M&A scenariju da ide i na vishe.

Nemam josh uvek razloga da verujem da ce biti bilo kako drugachije.

Ne gubi san oko AGBN, chuvaj akciju i posmatraj -- garantujem da ce to biti najinteresantnija bankarska transakcija u Srbiji do sada.

Evo ga skace Agro jos malo pa 33.000

@milos86

Auh, pa to znaci Ljubisa napravio minus od 500.000EUR samo ovde

Sta ces sad, crni ti

Ljubche ih je drugacije zaduzio kredama tih 500.000 to nema ni za proviziju

Ma, naravno ;)

@Matthew Greenburgh

Prenosim pisanja @Felix Mileker sa economy pa me zanima tvoje vidjenje analize koje je on uradio. Narocito mi je znimljiv ovaj odnos "Prodaja - Ukupni" troskovi ali ne znam koliko ima prakticnu svrhu, odnosno da li se ovaj parametar koristi kao nesto sto ima veliku tezinu jer nisam ranije nailazio na isti a vidim ni drugi na forumu. Gledajuci njegovu matematiku brojevi uopste ne stoje lose po AGBN cime se jos vise mistifikuje trenutna cena ove akcije. Mozda nam zaista pomogne samo neka vlaska magija a tu si, cak i ti, potpuno nemocan.

@Felix Mileker upisao

Prodaja-Ukupni troškovi:

AGBN -1,928,149,000
UNBN -152,927,000
KMBN -6,178,711,000
AIKB -12,085,447,000
MTBN -213,711,000
JMBN 76,112,000

Evo i taze pokazatelja AGBN. Ako ima grešaka ili primedbi molim vas reagujte. Hvala!
NAZIV
AGBN
Trenutna vrednost 33,825.00
Tržišna kapitalizacija 21,114,850,350
EPS 441.83
EPS u %1.31
P/E 76.56
P/S 9.97
P/B 1.46
Prodaja-Ukupni troškovi -1,928,149,000
Ukupne obaveze 0.020
ROE % 4.16
ROA % 1.35
ROS % 6.34
ZARADA PO RADNIKU 349,566
Rast prodaje u odnosu na prethodnu godinu u % 74.15
Troškovi Porast/Pad % 8.49

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Prenosim pisanja @Felix Mileker sa economy pa me zanima tvoje vidjenje analize koje je on uradio.

Ova njegova analiza nema nikakvo znachenje -- Bog sveti zna shta on to rachuna.

Postoji racio koji je narochito relevantan za banke a koji pokazuje efikasnost operacije i potencijal za poboljashnje operating leverage banke -- taj racio je COST/INCOME RATIO (racio poslovnih rasgoda i neto poslovnih prihoda). Naravno, shto je manji racio, to bolje.

Ovaj racio je u najbolje vodjenim i efikasnim bankama oko 40% (extremno dobre banke) do 50%.

Moju rachunicu za neto poslovne prihode banke znash:

Neto dobitak po osnovu kamata
(+) Neto dobitak po osnovu naknada i provizija
(+) Neto rezultat po osnovu prodaje HoV
(+) Neto FX rezultat
(+) Prihodi od dividendi i učešća

COST/INCOME RATIO za banke listovane na Belexu za 1H 2007:

AIK banka 17.0%
Agrobanka 57.8%
Čačanska banka 59.1%
Komercijalna banka 68.8%
Univerzal banka 70.0%
Metals—banka 72.0%
NLB LHB banka 74.6%
Laiki Bank 76.9%
Srpska banka 93.7%
Privredna banka Beograd 95.7%
JUBMES banka 101.8%
Credy banka 127.6%
Banka Poštanska štedionica 128.3%
Privredna banka Pančevo 143.4%

AIK na 17% trenutno je najbolji pokazatelj da ovaj nivo efikasnosti AIK jednostavno nema shanse da odrzi u srednjem/duzem roku. Ovaj racio ce se vremenom pogorshavati i prilaziti normalnijem nivou od oko 50%. AIK je trenutno banka/fond koja posluje sa privredom, pa im zbog toga i ne treba velika mreza i veliki broj zaposlenih. Na kraju prvog polugodja AIK je imao svega 57 prodajnih mesta i 332 zaposlenih (5.8 zaposlenih po prodajnom mestu). Prosek za sektor je 12.9 zaposlenih po prodajnom mestu (AGBN je na 6.7 trenutno).

AGBN odlichno kredibilno drugo mesto sa znachajnim potencijalom da se snizi na oko 45%, iako ochekujem da ce porasti troshkovi zbog otvatanja novih expozitura, a da ce prihodi biti depresirani dok nova prodajna mesta ne dostignu zrelost.

BANK OF MOSCOW’S OPERATING RESULTS FOR THE 1ST HALF OF 2007

The Bank of Moscow is one of the most stable finance and credit institutions in Russia and is constantly expanding its influence on the banking services market.

The balance sheet profits of the Bank of Moscow for the 1st half of 2007 amounted to 4.6 billion roubles and net profits to 3.4 billion roubles. The balance sheet profit of the Bank for the first six months of 2007 was 34% higher than the profit for the same period of 2006, while net profit was 20% higher.

The Bank of Moscow’s assets (according to the published accounts) have increased by 19% since the beginning of the year and, as of 01 July, 2007, amounted to 431.2 billion roubles.

The Bank of Moscow’s equity capital (calculated in accordance with the methodology of the Central Bank of the Russian Federation) for the first 6 months of 2007 increased by 43% and, as of 01 July, 2007, amounted to 55.1 billion roubles. During the 2nd quarter of 2007, the Bank held its 11th share issue. The volume of proceeds from placed securities totalled 7.0 billion roubles. In addition, the Bank placed subordinated Eurobonds to the sum of 400 million US dollars, which also increases the equity capital.

The number of corporate clients rose over the six months by 7% to reach 98.3 thousand. The number of individual clients rose by 9% to 7.7 million. The total sum of funds drawn from the Bank’s clients (including funds of banks and debt liabilities issued) went up over the half year by 18% and, as of 01 July, 2007, stood at 389.3 billion roubles, including 104.9 billion roubles of individuals’ funds, in consideration of funds on bank cards, which had increased by 24% since the beginning of the year.

As of 01 July, 2007, the number of bank cards issued by the Bank of Moscow amounted to 7.7 million, including 4.9 million «Moscow Citizen Social Cards». The number of automatic telling machines went up by 7% over the 6-month period to reach 1.3 thousand.

The Bank’s credit portfolio (for corporate clients and individuals) stood at 277.7 billion roubles on 01 July, 2007, this being 16% higher than six months previously. The volume of credits extended to individuals rose by 43% to total 47.4 billion roubles.

The Bank of Moscow renders services to clients via a network of 102 separate subdivisions (branches, mini-branches, cash desks and exchange points) operating in all administrative areas of the city of Moscow and the Moscow Region. Services are also rendered to the populace at 470 postal and banking offices in Moscow and the Moscow Region.

The Bank of Moscow is represented in virtually all the economically significant regions of the country, with regional subdivisions (subsidiaries, additional offices, cash desks and exchange points) numbering 223 as of 01 July, 2007. The Bank’s subsidiary network had assets worth 83.0 billion roubles or 17% of the Bank’s total assets.

In order to improve the quality of the services provided by the Bank, it is constantly increasing the number of its centres for rendering client services. On 01 July, 2007, in Moscow and the regions the Bank had: 85 credit offices, 710 service points in retail chains and 140 automated self-service zones.

The Bank’s reliability is confirmed by the major international rating agencies: Moody's Investors Service gives the Bank of Moscow a long-term credit rating of «Baа2» and its Eurobonds an «A3» rating. The rating forecast is «stable». Fitch Ratings gives a long-term credit rating of «BВВ» and the Bank of Moscow’s Eurobonds a rating of «ВВB» too. The rating forecast is «stable».

The quotations of the Bank of Moscow’s shares on the MICEX rose by 19% over the first six months of 2007 to reach 491 roubles a share (against a nominal value of 100 roubles).

@Matthew Greenburgh

Iskreno, nemam pojma koliko je 7.0 billion rubalja ali da li nam ti to impliciras da idu u dokap kako bi prikupili novce za neku akviziciju ?? Ovako se spekulialo i zimus kada su, takodje, imali dokapitalizaciju ali se ispostavilo da "plase mecku s praznu pusku" jer niakakve ponude za preuzimanjem nije bilo sto znaci da im, u tom trenutku, "nudjena" cena nije odgovarala. Ako ne, objasni mi, molim te, kakve veze BoM i njihova "11th share issue" imaju veze sa AGBN, odnosno koja je poruka. Trenutno, po berzi, cena AGBN je oko 300.000.000EUR a kapital banke (zvanicno) je oko 200.000.000EUR. Ovo bi za ruse, ako takav dogovor postoji i ako se zbog toga rusi cena i stvara "zlo i naopako" atmosfera, bio posao stoleca.

Cena i dalje oko 33 - 34.000din.

Menadzment i dalje cuti.

Nemam nikakav info o BoM -- samo sam primetio da su uradili capital increase od oko EUR 200 miliona

Ne mora nishta da znachi... Rusko trzishte dovoljno brzo raste da tu sumu istopi vrlo brzo.

Cena je apsurdno niska.. I bash zbog toga shto je apsurdna, nema razloga za brigu

N A J N O V I J E V E S T I

Stranci zainteresovani za Agrobanku
13:40 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Više investitora, od kojih su neki iz Engleske, zainteresovano je za kupovinu velikog paketa akcija Agrobanke.


Nećemo odustati od tužbe protiv države, kaže Antonić
Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić je rekao da ne može da otkriva detalje o veličini paketa, „ali mogu da potvrdim da je za tu kupovinu potrebna saglasnost Narodne banke Srbije".

Prema važećim propisima, saglasnost NBS je neophodna za kupovinu pet ili više procenata akcija banke u Srbiji.

Antonić je istakao da, ipak trenutno niko nije zainteresovan za preuzimanje većinskog paketa pošto je tržišna kapitalizacija Agrobanke značajno porasla i, prema podacima Beogradske berze, iznosi oko 261 milion evra. On je rekao da će o eventualnom spajanju Agrobanke sa nekom od postojećih srpskih banaka odlučiti akcionari.

Najveći vlasnik akcija Agrobanke je Republika Srbija koja poseduje oko 144.288 akcija, odnosno 20 odsto, a banka u ovoj godini očekuje osam miliona evra dobiti iz tekućeg poslovanja. Time što je država nedavno postala vlasnik akcija u visini duga Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) od oko 40 miliona evra, Agrobanka nije te dugove otpisala, poručio je Antonić i precizirao da su preduzeća, koja su bila korisnici tog kredita, postala bančini dužnici.

Antonić je istakao da banka i dalje smatra da ona ne bi trebalo da vraća ceo dug IBRD-u. "Zato nećemo odustati od tužbe protiv države, ali dok se čeka ishod sudskog spora, smatrali smo da je najbolje da se bar privremeno stavi tačka na ceo slučaj", kazao je Antonić i istakao i da su veliki akcionari "sugerisali" da se banka sa državom što pre dogovori i ocenio da niko od akcionara ne bi trebalo da se smatra prevarenim.

"Svi oni su, čak i na ovom nivou cene akcija, dobro zaradili", rekao je Antonić.


@Matthew Greenburgh

Da nisi, ti, prijatelju krenuo da pazaris ovu nasu bancicu obzirom da se pominje neka engleska ekipa :pirat:. Kako god, bilo bi lepo da das neki komentar na ovu Antonicevu izjavu. Narocito bih akcentiro vise navoda koji mi nisu jasni.

Pre svega, ne znam kako je Mcap po njemu oko 261.000.000 EUr a po meni ti je to cca. 720.000*425 = 306.000.000EUR minimum.

Drugo, kakva je ovo glupost da su cak i na ovim cenama svi jako dobro zaradili. Za ovako nesto stvarno bi trebalo da dobije "20 po turu", ko u stara, dobra, vremena, izjava vredna primitivnog odgovora koji nije za forum :evil: !!

Na kraju, sta mislis o totalno novoj racunici po kojoj se planira 8.000.000EUR dobiti za ovu godinu i u koji raspon smestas cenu akcije ako do toga dodje i takvi se rezultati i objave u januaru.

Ne, ja sa ovime nemam veze, ali uopshte nisam iznenadjen => tachno sam to i ochekivao. ;) ;) ;)

Market cap je EUR 305 miliona, tako da je to greshka u tekstu.

Ne znam zashto mislish da je ova njegova izjava o dobroj zaradi glupost? U drugoj emisiji je ponderisana cena bila RSD 14,879, a danas je RSD 33,800 shto se translira u IRR od 129% do danashnjeg dana. U trecoj emisiji ponderisana cena je bila RSD 19,339, shto daje IRR od 109% do danas. Slazem se, u chetvrtoj emisiji je ponderisana cena bila RSD 32,844, a i bila je najveca, pa znatno ubija return sa prve dve dokapitalizacije. Ali chak i ako nju uzmesh u obzir i ponderishesh ponderisane cene iz svake od tri dokapitalizacije, ako rachunash od 5. Septembra 2006 do danas, return je 26%, shto nije uopshte loshe.

EUR 8 miliona je malo, moramo da vidimo shta ce se dogoditi sa rezervisanjima za IBRD i koliko ce to uticati na cenu na berzi. Interesantan je period ova jesen, to sigurno.

@Matt

Smatram da je glupost zato sto je sa drugom dokapitalizacijom o kojoj govoris broj akcija bio 270.000 a danas je 720.000 sto govori da su cak i veoma jaki igraci ulazili na daleko vecim cenama. Tesko je onda govoriti o ponderu jer su velike kolicine kupovane na daleko visim nivoima cene, AIK na 36.500, Miramar na 35.100, ERSTE 00001 na 36.000 - 37.000, Spliitska Banka i PBZ nemaju sjajan ponder itd itd da ne navodim sve. Ovo su, takodje, igraci koji nemaju zanemerljiva sredstva u AGBN i ako su oni zadovoljni "zaradom" onda cu biti i ja ali cisto sumnjam da je tako Osim toga kada je trziste belexa, pa i kompletan bankarski sektor sem AGBN, skocilo za vise od 100% od proslog septembra onda je neozbiljno pricati o dobroj zaradi od 26% jer se radi o srpskom a ne nekom uredjenom trzistu i onda ti portfolio menadzeri treba da se pitaju sta ce ovde ako ih zadovoljava godisnja voznja od 26% na ovom, pomalo divljem ali brzom "auto putu"...

Kako tunacis i to da se ponovo poteze pitanja duga ali sada u kontekstu tuzbe banke protiv drzave??!! Da li ovakvim izjavama plasi buduceg kupca jer se indirektno stavlja do znanja da, obligaciono i pravno, situacija u banci nije isterana na cistac??

Na kraju, sta znaci najava dobiti od 8 miliona, da li je to po rezonu bolje da planiramo manje pa ako bude vise - super ili nas vec sada pripremaju na lose ovogodisnje rezultate jer se uz sav onaj silni novac iz dokapa (167.000.000EUR) ocekivalo daleko vise i kolike je tvoja prognoza za cenu akcije ukoliko se objave ovakvi, najvaljeni, rezultati??

Razumem koja je tvoja poenta, medjutim AGBN je bila uvek specifichna investicija jer je IBRD sedeo i chekao da se razreshi. Mozemo mi sada da se ubedjujemo mesecima da li je neko nekoga lagao, ali su te cifre, i objashnjenje, pisale u KPMG mishljenju godinama unazad i ljudi su to morali da vide. Mene iskreno ne brine to uopshte -- znao sam vrlo rano da ce do konverzije doci (recimo vec u Februaru 2006) i uvek sam gledao banku kroz vizuru "post IBRD". Medjutim, imao si silnu kolichinu akcionara (istina onih koji vrlo malo znaju) za koje je to bio shok, kradja, prevara, laz, itd. Zato imash cenu koja stagnira vec skoro devet meseci. AGBN je akcija koja se ponasha skoro kao na uredjenom trzishtu -- ima svoje fundamente i mozesh da je analizirash i da to ima smisla. Prema tome, onaj ko je kupovao AGBN samo moze na sebe da se ljuti shto nije trazio profesionalni savet gde svoje pare da stavi. Teorije zavere i "ugovoreni dilovi" su glupost -- sve i da postoje (a sumnjam da postoje) bilo koji fond sa zapada koji ima kapital, koji se razume u valuacije banaka i koji zna dinamiku javnih preuzimanja bi mogao da raskrinka bilo koji dogovor u roku od nekoliko dana na berzi. Strpljenje i videcesh da je tako.

Za ljude su dokapitalizacije postale nachin da uzmu brzu lovu -- shto je apsurd jebote. Vec sam negde napisao, ali evo da ponovim: "Ako imash neshto shto ima 100 akcija chija je fer vrednost 10 i onda objavish povecanje kapitala od 20 novih akcija po ceni od 7.5, nova cena mora da padne na: (1000 + 150) / (100 + 20)= 9.5833. A ne u Srbiji... Kupish AIK po 6,200 i onda kao prodash po 11,000... Da se lepo prekrsti chovek..."

No, i posle ovog mog monologa, i dalje mislim da panici nema mesta i da se sve nameshta da cena deonice krene da raste vec od ponedeljka.

Kako tumachim? Pa tumachim kao zakasnelu reakciju -- to je trebao da kaze prilikom potpisivanja tog sramnog ugovora, a ne sads sa mesec ipo dana zakashnjenja. Ne mislim da ima bilo kakvih "repova" oko IBRD-a = to je zavrshena pricha i konachno reshenje je otimanje 13% banke. I ja se nadam da ovo nije samo retorika i da ce AGBN stvarno ozbiljno krenuti u legalnu proceduru. A i ta taj kilavi srpski SEC bi trebao da se probudi i da kaze zbog chega je dozvolio silne dokapitalizacije ako je postojao toliko materijalan problem sa bankom.

Ja volim da sa tobom debatujem o dobiti i istu analiziram i hipotetishem, ali morash da shvatish da za dobit AGBN ove godine niko ko je relevantan igrach u ovoj prichi ne mari. Svi znaju da je banka bila u merama i da je relativno skoro podigla ogroman kapital kojem treba nekoliko kvartala da se uposli i da pokaze prve znake profitabilnosti. Da li je ove godine dobit EUR 8 miliona ili EUR 10 miliona gubitak zbog IBRD otpisa -- WHO CARES!! Ono shto je najvaznije je, kao shto sam vec rekao, postaviti sebi pitanje: moze li ova banka i platforma da za tri godine napravi 20% na kapital od oko EUR 250 do 300 miliona? E, to je najvaznije.

Potpuno je druga pricha shta ce mali da urade -- to je njihova stvar shta ce da urade. Ako izadje u Oktobru grozan BU sa gubicima i sa nekim sumnjivim brojevima -- shta cesh, mozda ce stvarno tim malim prekipeti i ima da sve akcije dump-uju na market po glupim cenama. Ali vec sam ti rekao da ce pametni chekati i kupovati po tim cenama jer razumeju shta ova banka moze da napravi.

@Matthew Greenburgh

Tesko da ja mogu sa tobom da debatujem ili polemisem jer nemam znanja da bi sve parametre tumacio na pravi, gotovo esnafski, nacin. Kod mene ti je to, vise, stvar rezona a ovde rezon ne igra, izgleda, odlucujucu ulogu.

Ipak, cini mi se da ima vise nelogicnosti koje se uporno ponavljaju i pomalo sam i umoran od ovog "spin me" stanja na agbn. Ako se slozimo da ce ozbiljni investitori gledati u daleku buducnost od tri godine i ako su sigurni da ova paltforma moze da generise dobit od 20% na tadsnji, recimo, kapital od oko 300.000.000EUR, kako kazes, onda, opet, po tebi,ispada da ce banka u nekom M&A scenariju vredeti, te, 2010. -> 25*profit sto dovodi do cifre od, NEVEROVATNIH, 1.5 milijardi eura i do cene akcije od 2.000EUR. Ako se ovo ikada desi licno te castim jedan novi Yugo55 (patriota, sta cu) :cheers:. Ono sto me interesuje, to je, kako dolazis do kapitala banke od 300.000.000 kada je sadasnji cca. 200.000.000EUR. Odakle ce se stvoriti povecenje kapitala od 50% (nadam se ne novim dokapitalizacijama) ukoliko nastave da budu na ROE 5-6%??

Potom, ako je po svim relevantnim finansijskim analizama, ovo platforma koja, to, moze da pravi, sta sprecava nekog jakog da sada utrci, kupi vecinski paket koji bi, siguran sam, posle ovolikog glupiranja menadzmenta, kupio lako bez prevelikog dizanja cene (recimo, na oko 40.000din bi mnogi izasli), posekao sve glavesine, doveo svoje, sposobne ljude i 2010 ima siiiilnu zaradu ako je tvoj scenario realan. Drugim recima, zasto veliki cute i ne reaguju na paniku malih i jeftino kupe ono sto ce za tri godine vredeti gotovo 4 puta vise po tvojoj matematici. Ako kazes da je dobit od 26% na godinu za jedan fond zadovoljavajuca zarada onda bi ih ova moja "sema" poludela od para, sto kazu kod mene u kraju :lud:

Na kraju, zaista me zanima kakva ce biti reakcija onih koji nisu mali a evidentno su usli po znatno visim cenama pa za njih ne vazi da su "i na ovom nivou dobro zaradili"?? Mislim, za nas male mi je jasno, oces - neces, ko te pita ali veliki koji tamo imaju po 5 - 6 milionceta, zar Antonica zaista bas briga kakva ce biti njihova reakcija na onako bezobraznu izjavu ili je sve deo, vec dogovorenog, scenaria?? I to izjavljuje isti covek koji je pre mesec - mesec i po dana izjavio da ocekuje skori povratak cene na 50.000din :wall: !!!

Kako ne igra rezon -- rezon je kljuchan i u ovoj igri. Stvar je u tome da nije vishe zicer situacija pa da sve shto ti je najlogichnije bude pravo objashnjenje. Situacija je dinamichna, imash 5000 akcionara, razlichite interesne grupe, atraktivno trzishte, dobru platformu, itd. Svi se sada trude ko ce koga bolje da zezne i da uzme banku za shto manje para. To je cilj svakom kupcu. Prodavac apsolutnu razumem zbog chega je frustriran trenutnom situacijom -- to smo vec elaborirali X puta, pa ne moramo opet.

Morash da razumesh sledecu stvar kod M&A valuacije -- kupovinom stranac namerava da svoje znanje i resurse stavi u f-ciju Agrobanke. Stranac na to gleda kao na sinergiju prilikom akvizicije. Stranac ce da sedne i da izrachuna moliko misli da ta sinergija vredi u milionima Evra. Onda ce da pogleda shta je taj sadashnji menadzment u stanju da napravi od banke za par godine i da proceni vrednost takve operacije u sluchaju da uopshte ne dodje do akvizicije. Onda ce stranac da proceni koliko je velika konkurencija za kupovinu te banke i na osnovu toga ce da odluchi koji procenat *RAZLIKE* izmedju vrednosti Agrobanke u scenariju u kojem nema akvizicije i vrednosti Agrobanke u scenariju u kojem je on novi vlasnik treba da plati prodavcu da bi dobio Agrobanku. Mozda je ova tvoja procena od EUR 1.5 milijardi apsolutno validna -- ali znash kada ce neko tu cenu platili? Nikada naravno. A zbog chega? Pa zbog toga shto za kupca transakcija ima smisla samo ako je kupio neshto za manje novca od procenjene vrednosti. U sluchaju Agrobanke, stranac ce mozda hteti da plati EUR 300 do 400 miliona manje nego shto je procena vrednosti u scenariju u kojem on donosi sve potrebne finansije i ne-finansijske resurse. Sve je stvar percepcije, znanja i umeca.

Shto se ROE tiche, pogledaj 2006 godinu i vidi koliki je banka ROE imala -- kapital su podigli pochetkom Septembra, pa bi im priznao 25% tog kapitala u ROE rachunic. Novembarsku dokapitalizaciju iskljuchi iz kalkulacije: ROE 2006 = 11.1%. Neka prave po 11% u 2008, 2009 i 2010, kapital ce biti oko EUR 275 miliona. Mislim da nije losha pretpostavka da se vremenom doci do ekspanzije ROE na oko 15%, mozda i vishe, tako da EUR 300 miliona do kraja 2010 uopshte nije nemoguce.

Nishta ga ne sprechava -- mislim da zbog toga treba ochekivati da dodje do pomeranja vrlo brzo.

Mali/veliki/srednji -- nebitno. Niko od tih ljudi nije malouman i znali su (nadam se) shta su radili kada su kupovali akcije te banke. A ne sad im je kriv Antonic, Jelasic, drzava, Rusi, Kosovo... Sve sami glupi argumenti. Sa cenom akcija ti je tako -- cash gore, chas dole. Ljudi koji razumeju banke znaju da je sadashnja cena apsurd.

Jedino zbog chega je ispravno biti ljut je katastrofalno nizak standard komunikacije menadzmenta sa akcionarima.

Druge probleme ne vidim.

@Matthew Greenburgh

Ok ali kazi mi koliki kapital im priznajes ove godine da bi ROE bio tih 10 - 11% uz najavljenu dobit od 8.000.000EUR. Ipak su im ovaj put,pare da tako kazem "legle" na vreme da bi pred leto u jeku poljoprivrednih radova mogli taj novac lapo da "obrnu". Uostalom, gde su ovde svi ostali aspekti bankarskog posloivanja, ni slovca o tome a rekli smo da ne sme da se bazira samo na losim plasmanima tj. poljoprivredi. Evo, ja se spremam u kupovinu stana preko kredita i rado cu im ostaviti koju paricu ali ne mogu da dizem kredit za djubrivo i traktore a da kupujem kvadrate u Beogradu :naghty:

U medjuvremenu se pojavio info da je on sve lepo objasnio u puno sirem kontekstu od onog koji je b92 prenela i tu se spominje, ako sam dobro razumeo, vestacko pritiskanje cene na dole da bi se sto jeftinije doslo do drzavnog paketa prem da mi nije ta "kombinacija" bas najjasnija. Ceo intervju u integralnom obliku imas u najnovijem Bankaru. Pogledaj samo kako on tamo deli akcionare i kako manipulise zeljama i "potrebama" jednih, drugih ili trecih. Uvek sam mislio da je banka zdrava i da ima potencijala a li da je Antonic jedan obican naduvenko koji se prema akcionarima odnosi kao prema zaposlenima - apsolutisticki a ne kapira da je obrnuto i ko za koga radi. Iskreno se nadam da ce da "poljubi" otkaz a ako ne opet se iskreno nadam da veliki znaju zasto ga cuvaju ??? Meni nije jasno

To sto poentiras da akcionari treba da budu ljuti samo na sebe jer nisu pazljivo citao misljenje KPMG i to stoji ali kada se samo setim koliko je Antonic galamio da duga nema, da je isknjizen i perfidno dezavuisao investitore, nije to ni malo korektno a sada se on poziva na formu i na principe. Ako mene pitas, ja bih ga najurio samo zbog toga, nista mi drugo ne bi trebalo kao razlog !!

Slazem se da je sa cenom cas dole cas gore ali je ovde uglavnom (poslednje vreme) bilo samo "cas dole" pa je razumljiv revolt akcionara. I to je bilo cas dole 30% !!! Ovamo sve je super, resen spor sa drzavom, dobijamo subvencionisane kredite, AGBN pravi cudo po trzistu, novi programi i usluge, cena se vraca na 50K a onda ovako jadno i rekao bih bedno tretiranje akcionara, stura komunikacija i objsnjenje tipa cena je ovde jer su i ovako zaradili ??!! Pa pogledaj gde su sve te iste banke na ovom istom trzistu i bez onolikih dokapitalizacija itd itd. Mozda su druge precenjene, to ne znam, ali nas trziste demantuje jer se trguju tu gde se trguju a AGBN na manje od 1.5 PB. I onda se slozimo da je cena apsurd a gosn direktor kaze nesto u stilu "dosta vam i toliko, cutite". Bruka, jedva cekam da bude sledece okupljanje pa da vidim kako ce veliki igrati i da li je sve ovo fingirano ili postoji ozbiljna polarizacija akcionR oko ove hartije. Kao sto rekoh, dok se dvojica biju treci bere med ali se nadam da ce uskoro Antonic da bere nesto drugo a to "drugo" nije za forum.

Imam utisak da idemo u krug sa ovim nashim dopisivanjem. ;) ;) ;)

Evo prochitaj ove komentare: http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=242592 == ja sam ovaj "bankar" ;) ;) ;)
Treba Oracle da me zovu.


Ja mislim da ce dobit biti mega ove godine -- ali isto tako mislim da ce brojevi gadno izgledati zbog IBRD-a, vec na kraju treceg kvartala, a narochito na kraju godine kad revizor opet krene da brlja. Da znash samo ovu Stana shto potpisuje bilanse -- koja je to drama, sve bi ti bilo jasno. ;) ;) ;)

Pusti shta je rekao Antonic -- dosta vishe sa tim analizama. Stvarno je malo relevantno shta on kaze. Ochigledano je uplashen stranaca i promene. Gle bre na engleskoj verziji sajta parole, ko moja baba da je pisala sa njenim advanced engleskim jezikom: "SUCCESFULL BUSINESS OPERATING OF AGROBANKA IN 2006", "AGROBANKA A.D. BELGRADE XXVI NONREGULAR ASSEMBLY HELD IN FEBRUARY 2007"... Non-regular assembly?! WTF? Pazi tek ovo: "Lower interest rates on the credits for the economy"!!

Evo ti ovde lepo Antoniceva adresa i pishi mu mejl: http://www.nbs.yu/static/nbs_site/gen/cirilica/50/vl_strukt/LK-agrobanka.htm -- kazi mu da sedne i da naklepa prezentaciju i da lepo objasni sve shto tebe, a i sve nas, zanima. :)

Agro ostaje moj top pick za srpski bankarski sektor -- STRONG BUY!!! :)

@Matthew Greenburgh

Pa ja i kazem da mi je dosta ove "spin me" situacije zbog koje i idemo u krug.

Sve tvoje komentare na b92 redovno pratim, postao si moj idol

Sada cekam tvoj komentar i na kompletan intervju koji je dao za Bankar. Ipak je Antonic = AGBN, za sada...

Matthew Greenburgh ::

Ja mislim da ce dobit biti mega ove godine -- ali isto tako mislim da ce brojevi gadno izgledati zbog IBRD-a, vec na kraju treceg kvartala, a narochito na kraju godine kad revizor opet krene da brlja. Da znash samo ovu Stana shto potpisuje bilanse -- koja je to drama, sve bi ti bilo jasno. [/b]

Okay, STRONG BUY, ništa protiv, slažem se i s tim da je sadašnja cena dovoljno niska za ulaz (korekcija, leto itd) ali ako budeš u pravu za dobit i isto tako za vrednosti na kraju trećeg kvartala i s obzirom na tvoju informisanost i analizama za koje vreme onda predviđaš bilo kakvog zelenila?

komsinica ::

@Matthew Greenburgh

Pa ja i kazem da mi je dosta ove "spin me" situacije zbog koje i idemo u krug.

Sve tvoje komentare na b92 redovno pratim, postao si moj idol

Sada cekam tvoj komentar i na kompletan intervju koji je dao za Bankar. Ipak je Antonic = AGBN, za sada...

Dao sam komentar i na ovo http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=261636 ali se ovim editorima ili nije svideo komentar ili su lenji pa josh nisu publikovali (mislim da je ovo drugo)

Ne mogu da nadjem taj intervju, ako ga vidish, ulij ga ovde na forum pa da vidimo shta muti Dule ovog puta ;) ;) ;)

Actarus ::

Okay, STRONG BUY, ništa protiv, slažem se i s tim da je sadašnja cena dovoljno niska za ulaz (korekcija, leto itd) ali ako budeš u pravu za dobit i isto tako za vrednosti na kraju trećeg kvartala i s obzirom na tvoju informisanost i analizama za koje vreme onda predviđaš bilo kakvog zelenila?

Pa, nemoj pogreshno da me razumesh. Ja ochigledno nemam uvid u to kakva ce dobit da bude u banci. Pretpostavljam da ce brojevi biti chudni i u trecem kvartalu a i za celu godinu. Dosta se deshavalo ove godine: imao si povecanja kapitala, pa mere NBS, pa ugovor sa NBS, pa nove restriktivne mere...

Mislim da ce IBRD dosta zamagliti situaciju oko banke i da ce cifre biti gadne... Ali da sachekamo da vidimo, da ne shpekulishemo sada.

Ja bih sachekao 3Q brojeve da vidimo shta se dogadja pre nekih velikih zakljuchaka.

Ja gledam situaciju vishe sa strateshkog stanovishta nego sa stanovishta kratkorochnih velikih profita -- i ako potraje par meseci oporavak banke i kristalizacija glavnih poluga njene vrednosti = nema problema.

Mislim da ce biti katalizatora vrlo brzo = tokom Septembra sigurno.

@Matthew Greenburgh

Ne vidim tvoj zadnji komentar na b92 (nema ga??) a inace, ovo, sto je stampano na sajtu devedeset dvojke, izvuceno je iz celokupnog intervjua koji je Dule dao Bankaru. Vise o tome imas na economy. Treba videti kako izgleda ovaj intervju u integralnoj verziji pa, mozda, malo preciznije odrediti "na ciju vodenicu voda ide". Ako nadjem, prenecu ovde.

U medjuvremenu, cekamo sutrasnji dan..............