Bloomberg Billionaires Index

.The Silence of the Quandts (English subtitles, German narration) .

Porodica Quandt je većinski vlasnik firme BMW i mnogih drugih firmi u Nemačkoj, procena je da poseduju više od 25 milijardi evra  - kako su postali tako bogati?

Vrlo zanimljiv film...

Warren Buffet Documentary

MOSKVA - Čije li su?
Neverovatnih 20 milijardi evra već šest godina skuplja paučinu na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, a svetski mediji ocenjuju da je onaj čije su to pare bogat kao Krez, bogatiji čak i od Romana Abramoviča!

Novac, koji se čuva uz neverovatne mere bezbednosti, smešten je na aerodromu, tačnije u njegovom kargo centru, i to na 200 drvenih paleta . Na svakoj od njih leži pravo bogatstvo - po 100 miliona. U svakoj paleti su novčanice od po 100 evra koje su još u avgustu 2007. poslate iz Ciriha.

Pošto pravog vlasnika još nema neki veruju da novac mora da je pripadao Sadamu Huseinu ili pak Gadafiju.
Dosad je nekoliko lažnih vlasnika pokušalo da ga preuzme, ali im to nije pošlo za rukom. Novčanice su inače prave, a poslate su iz jedne nemačke banke u Cirihu.

Pošiljalac je navodno Iranac po imenu Farzin Korurijan Motlag (45), ali moskovske vlasti veruju da je identitet pošiljaoca izmišljen.

Smile ::

.The Silence of the Quandts (English subtitles, German narration) .

Porodica Quandt je većinski vlasnik firme BMW i mnogih drugih firmi u Nemačkoj, procena je da poseduju više od 25 milijardi evra  - kako su postali tako bogati?

Vrlo zanimljiv film...

"Akcionari BMW-a" - čitaj: porodica Kvant, su odlučili da doniraju 690.000 evra Merkelovoj stranci CDU !
Pre toga je zahtev Merkelove da se ne uvode novi propisi o emisiji štetnih gasova novih automobila, pred EU ministrima.
Njen zahtev je usvojen, tako da se o tome neće diskutovati pre 2020. godine...
Nemačka ni time nije zadovoljna i broiće se da i taj rok bude pomeren štiteći pre svega BMW, Mercedes i VW ....

A donacija BMW-a je slučajno baš sada usledela  

Ovo sve pišem da ne pomislite kako samo naše firme doniraju stranke na vlasti.

Kako 'buffettovski' ulagati novac

Svake godine investitori širom sveta sa nestrpljenjem iščekuju godišnje pismo koje Warren Buffett šalje akcionarima kompanije Berkshire Hathaway Inc, a koje uvek sadrži deo finansijske strategije ovog milijardera, ali i njegova ekonomska predviđanja.

The Washington Post prenosi nekoliko Buffettovih saveta iz poslednjeg pisma.

Upoznajte sopstvene granice delovanja

Prema Buffettu čak i ako niste ekspert možete da postignete zadovoljavajući rezultat investirajući - "Ne komplikujte previše i delujte u okvirima koje možete kontrolisati. Ako vam obećaju brzu zaradu, vi takvu ponudu brzo odbijte. Ukoliko nemate vremena ili sposobnosti da procenite vrednost investicije, držite se pravila da kupujete jeftine akcije i čuvate ih.“.

Obratite pažnju na širu sliku

„Utakmicu dobijaju oni igrači čije oči su uprte u teren, a ne u tablu sa rezultatima“, savetuje Buffett. Umesto da akcije procenjujete samo prema sadašnjoj vrednosti, probajte da predvidite razvoj kompanije u budućnosti.

Kada investirate igrajte za obe strane

Izjava Woody Alena da postoji prednost u biseksualizmu, jer duplira vaše šanse da upoznate nekoga u subotnjem izlasku objašnjava suštinu Buffettovog saveta.

Ne ispadne sve onako kako je planirano

U pismu Buffett priznaje da i on greši, te da su neke njegove investicije bile pormašaj: „Nisam bio pogrešno informisan, jednostavno sam pogrešio u proceni ekonomske dinamike kompanije ili industrije u koju sam ulagao. Ne ispadne sve uvek onako kako ste planirali.“

BEOGRAD - Vlasnik MK Grupe, Miodrag Kostić potisnuo je sa trona najbogatijih srpskih biznismena osnivača i vlasnika Delta Holdinga, Miroslava Miškovića, prema Forbsovoj rang listi bogataša za 2014. godinu.

Srbija

Kostić, čije se bogatstvo procenjuje na 520 miliona evra, drugi je najbogatiji biznismen u regionu, iza vlasnika hrvatskog Agrokora Ivice Todorića, koji je "težak" 735 miliona evra, piše Jutarnji list, pozivajući se na listu najbogatijih ljudi regije objavljenu u hrvatskom izdanju časopisa Forbs.

Ukrajinska kompanija Avangardco, drugi po veličini rpoizvođač i distributer jaja na svetu, izlistirana je na londonskoj berzi. Postoji od 2003. godine a osnovao ju je tada 27-godišnji "mladi talenat" Bakmatjik, kupovinom živinskih farmi širom Ukrajine.

Bakmatjik je dospeo i na listu najmlađih svetskih milijardera 2011. godine, a zanimljivo je da je početni kapital stekao u lukrativnom ukrajinskom energetskom sektoru, ali se "prebacio" na proizvodnju hrane, istakavši da će to biti sve češća meta investitora kako čovečanstvo bude imalo veću potražnju.

Ovaj ukrajinski oligarh je još uvek većinski vlasnik u Avangardco, ali veliki udeo u vlasništvu sada poseduje i američki poljoprivredni gigant Cargill. Oni su se ovih dana ponovo našli u žiži javnosti jer nove krimske vlasti imaju nameru prisilno da nacionalizuju proizvođački pogon Avangardco-a na ovom poluostrvu, prenosi CNBC.

Bakmatjik je najavio da će podneti međunarodnu tužbu pred sudom u Londonu gde je njegova firma listirana na berzi, protiv vlasti sa Krima, čime bi postao prvi poslovni čovek koji poseže za međunarodnim sudskim razrešenjem u sukobu između Ukrajine i Rusije.

Zna i Buffet nekad da pogreši

Warren Buffett, investitor i jedan od najbogatijih ljudi u svetu, rekao je kako je ulaganje u deonice britanskog trgovačkog lanca Tesco bila `velika greška`.

Buffettova investiciona kompanija Berkshire Hathaway imala je krajem 2013. godine oko 3,7 odsto udela u Tesco, koji je vredeo otprilike 1,7 milijardi dolara.

Međutim, kako je od tada cena deonice Tesca pala gotovo 50 odsto, zaronivši u četvrtak na najniži nivo u 11 godina nakon skandala s računovodstvenom greškom, vrednost Buffettovog udela gotovo se prepolovila.

„S Tescom sam pogrešio. Bila je to moja velika greška", kazao je Buffett u četvrtak za televizijsku stanicu CNBC.

Buffett je poznat po tome što ulaže dugoročno i u etablirane kompanije, kloneći se rizičnijih investicija. Berkshire Hathaway u svom portfelju ima, među ostalim, deonice Coca-Cole, IBM-a, American Expressa...

U Tesco je Berkshire Hathaway počeo ulagati 2006. godine, do 2012. njegov udeo u britanskom trgovačkom lancu dosegnuo je 5 odsto, a potom skliznuo na 3,7 odsto.

Pad cene deonice Tesca poslednjih meseci posledica je pada njegove prodaje zbog povećane konkurencije, ali najveći udarac kompaniji zadala je nedavna računovodstvena greška.

Jedan procenat drži polovinu svetskog bogatstva

Jedan procenat najbogatijih ljudi na svetu svakim danom postaju sve bogatiji, budući da drže oko 48 odsto celokupnog globalnog bogatstva, prema izveštaju Istraživačkog instituta švajcarske banke Credit Suisse.

Pojedincu je potrebno samo 3.650 dolara da bi se našao među polovinom najbogatijih građana na svetu, preko 77.000 dolara da bi se našao među 10 odsto najbogatijih na svetu, a 798.000 dolara kako bi našao u tom jednom procentu, pokazao je "Izveštaj o svetskom bogatstvu 2014".

Ovaj izveštaj, prema kom je ukupno globalno bogatstvo poraslo na novi rekord od 263.000 milijardi dolara, dvostruko više u odnosu na 117.000 milijardi dolara iz 2000. godine, pokazuje da je Britanija jedina zemlja unutar Grupe sedam (G7) koja je u 21. veku registrovala rastuću nejednakost, piše londonski Gardijan.

Rezultati ovog istraživanja temelje se na izveštaju humanitarne organizacije Oxfam, koji je početkom godine pokazao da 85 najbogatijih ljudi na svetu poseduje zajedničko bogatstvo od 1.000 milijardi funti, odnosno isto onoliko koliko poseduje 3,5 milijardi najsiromašnijih na svetu.

Rast bogatstva u proteklih godinu dana od 20,1 bilion dolara je najveći registrovani rast od 2007. godine, dok je bogatstvo u Sjedinjenim Američkim Državama u protekloj godini poraslo za čak 12,3 biliona dolara.

Iza SAD sledi Japan, dok je Kina izbila na treću poziciju sa najviše svojih ljudi među deset odsto najbogatijih na svetu.

Oleg Deripaska, suvlasnik proizvođača aluminijuma Rusal, jedini je ruski oligarh koji je u 2014. uspeo da uveća svoje bogatstvo. Cena akcija njegove kompanije skočila je 100 odsto, a njegovo lično bogatstvo uvećano je za 855,5 miliona dolara.

One zajedno imaju 930 milijardi dolara bogatstva, ima ih 286, a samo 17 odsto je novce steklo samostalno, tj svojim biznisom.

Prosečno imaju 61 godinu, a preko 65 odsto njih bogatstvo je steklo nasledstvom.

Najbogatija žena na svetu je Christy Walton sa bogatstvom procenjenim na 37.9 milijardi dolara. Novac je nasledila nakon smrti muža Johna Waltona, osnivača trgovinskog lanca Wallmart.

Najbogatija u Evropi i najstarija milijarderka je Liliane Bettencourt, naslednica kompanije L’Oreal sa 31.3 milijardi dolara.

Gina Rinehart, ’kraljica globalnog tržišta gvožđem’, je najbogatija u Australiji sa nešto manje od 15 milijardi dolara, dok ćerke milijardera Carlosa Slima, Vanessa Paola, Johanna Monique i Maria Soumaya dele 6,3 milijarde dolara i tako su najbogatije u Latinskoj Americi.

Najbogatija žena Azije je Yang Huiyan, naslednica kompanije Country Garden, koja je ujedno i najmlađa milijarderka na svetu sa 33 godine.

Na Bliskom Istoku ’vlada’ Shari Arison, naslednica Carnival Corporation, dok je Africi to Folorunsho Alakija, osnivač naftne kompanije Famfa Oil.

Ovo su najbogatiji Evropljani

Joan Nikulae - 1,15 milijardi dolara

Joan Nikulae, najbogatiji čovek u Rumuniji, stekao je bogatstvo zahvaljujući svojim poljoprivrednim preduzećima i fabrikama veštačkog đubriva. Osuđen je na dve godine zatvora zato što je navodno podmitio političkog zvaničnika.

David Nahmad - 1,85 milijardi dolara

Libanac David Nahmad potiče iz porodice uglednih trgovaca umetnošću i najbogatiji je čovek u Monaku. Godine 2013. Nahmadovi su prodali Moneovu sliku "Palata Kontarini" za 30,8 miliona dolara na "Sodbijevoj" aukciji.

Anti Herlin - 3,6 milijardi dolara

Anti Herlin, najbogatiji čovek u Finskoj, obogatio se neuobičajen način: prodajom liftova i pokretnih stepenica. On je praunuk Haralda Herlina, koji je 1920-tih godina kupio fabriku liftova "Kone".

Jan Kulčik - 4 milijarde dolara

Poljak Jan Kulčik stekao je bogatstvo posle raspada Sovjetskog Saveza, kada je bio jedini u zemlji ovlašćen za veleprodaju pojedinih modela nemačkih automobila. Dodatno se obogatio ulažući u telekomunikacije.

Amerigo Amorim - 4,4 milijarde dolara

Amerigo Amorim je najbogatiji čovek u Portugaliji, za šta može da zahvali svom dedi, koji je osnovao najveću fabriku pampura na svetu: "Kortiseira Amorim". Ima holding kompanije u Angoli, bivšoj portugalskoj koloniji, kao i širom Evrope.

Alber Frer - 4,9 milijardi dolara

Najbogatiji čovek u Belgiji je Alber Frer, investitor koji se obogatio na čeliku 70-tih godina prošlog veka, ali se oprobao i u nizu drugih oblasti. Ima titulu barona, koju je dobio od kralja.

Od Reitan - 5,2 milijarde dolara

Norvežanin Od Reitan obogatio se tako što je otvorio niz bakalnica i trgovina na malo. Osnovao je lanac supermarketa REMA 1000, najveći u zemlji. Godine 2012. napisao je knjigu, u kojoj sebe zamišlja kao vladara Norveške.

Ernesto Bertaereli - 8,8 milijardi dolara

Ernesto Bertaereli iz Švajcarske obogatio se pošto je prodao "Serono", farmaceutsku kompaniju koju je osnovao njegov deda. Danas njegovim bogatstvom i investicijama uglavnom upravlja kompanija "Vejpoint kapital". Njegova supruga Kirsti Bertareli je najbogatija žena u Velikoj Britaniji.

Kjeld Kirk Kristijanzen - 9,7 milijardi dolara

Najbogatiji čovek u Danskoj je Kjeld Kirk Kristijanzen, koji za tu činjenicu ima da zahvali kompaniji "Lego". On je unuk Olea Kirka Kristijanzena, njenog osnivača, a Kjeld je bio njen direktor četvrt veka, sve do 2004.

Džon Fredriksen - 10,5 milijardi dolara

Džon Fredriksen bi bio najbogatiji čovek u Norveškoj da je ostao da živi u svojoj rodnoj zemlji. Danas je državljanin Kipra i jedan od najvećih svetskih naftnih magnata. Stekao je ogromno bogatstvo transportujući naftu u vreme Iransko-iračkog rata.

Ditrih Matešic - 10,8 milijardi dolara

Osnivač kompanije "Red bul" Ditrih Matešic najbogatiji je čovek u Austriji. I danas se u njegovom vlasništvu nalazi gotovo polovina akcija kompanije. Nemojte previše da brinete, ako imate problema sa učenjem. Matešicu je navodno trebalo deset godina da završi fakultet.

Šarlin de Karvalo-Hajneken - 11,6 milijardi dolara

Najbogatija osoba u Holandiji je Šarlin de Karvalo-Hajneken, naslednica pivare "Hajneken". Njen deda Žerar Adrijan Hajneken osnovao je fabriku krajem 19. veka, a ona je član upravnog odbora.

Džerald Kavendiš Grosvenor - 12,6 milijardi dolara

Vojvoda od Vestminstera je najbogatiji čovek u Velikoj Britaniji. Kao što se može zaključiti na osnovu njegove titule, bogatstvo nije stekao zahvaljujući vlastitom radu, već kao naslednik porodične imperije zemljoposednika i trgovaca nekretninama.

Marija Franka Fisolo i Đovani Ferero - 23,4 milijarde dolara

Marija Franka Fisolo i Đovani Ferero najbogatiji su par u Italiji. Supruga i sin pokojnog Mikela Ferera obogatili su se zahvaljujući fabrici konditorskih proizvoda "Ferero SpA".

Stefan Person - 24,5 milijardi dolara

Šveđanin Stefan Person je najveći akcionar u lancu trgovina odećom H&M. Kompaniju je osnovao njegov otac Erling Person, a Stefanov sin Karl-Johan Person je trenutno njen generalni direktor.

Georg Šefler - 26,9 milijardi dolara

Georg Šefler je najbogatiji čovek u Nemačkoj. Vlasnik je 80 odsto akcija "Grupe Šefler", osnovane davne 1883. godine, kada je razvijen metod masovne proizvodnje kugličnih ležajeva. Njegova majka Marija-Elizabet Šefler poseduje 20 odsto akcija kompanije.

Lilian Betankur - 40,1 milijarda dolara

Lilian Betankur nije samo jedna od retkih žena koje vode na listi najbogatijih u svojoj zemlji, već je i najbogatija žena u Evropi. Ona je najveći pojedinačni akcionar kozmetičkog giganta "L’Oreal", koji je osnovao njen otac.

Amansio Ortega - 64,5 milijardi dolara

Amansio Ortega je najbogatija osoba u Španiji, a vodi i na evropskoj listi. Za razliku od mnogih, on nije nasledio bogatstvo, već je osnovao lanac prodavnica odeće "Zara" 1970-tih godina, pri čemu je u početku prodavao samo košulje.

Voren Bafet legendarni ulagač, industrijalac i filantrop, “težak” je 70 milijardi dolara.

Upravo zato, Tajm je sakupio fascinantne činjenice o životu ovog magnata i tome kako se domogao svog bogatstva:

1. Dok su njegovi prijatelji u školi maštali o tome da jednog dana budu holivudski glumci ili igrači bejzbola, 10-godišnji Bafet je ručao s ocem i članovima njujorške berze i smišljao životne ciljeve koji su uključivali puno novaca.

2. Prvu deonicu je kupio s 11 godina, za 38 dolara.

3. Kad je bio tinejdžer već je zarađivao oko 175 dolara mesečno, dostavljajući Vašington post, što je u ono vreme bilo više nego što su zarađivali njegovi učitelji.

4. Do 16. godine je sakupio svotu u protivvrednosti današnjih 53.000 dolara. Uz dostavu novina, prodavao je loptice za golf i markice, čistio automobile, imao je posao s postavljanjem flipera, te je trkalište konja pretvorio u unosno igralište.

5. Nije primljen na Harvard.

6. Kad se prvi put prijavio za posao kod svog idola, autora ‘Inteligentnog istražitelja’, Benjamina Grahama, bio je odbijen. No nije prihvatao ne kao odgovor, pa se Grahamu nastavio javljati s idejama sve dok ga ovaj nije zaposlio.

7. S 21 godinom, plašio se javnih govora, pa je potrošio 100 dolara na kurs koji mu je pomogao čak i da zaprosi suprugu.

8. Njegov dom je, za američke prilike, skromna kuća s pet spavaćih soba, koju je kupio 1956. godine za 31.500 dolara.

9. Bafet nema kompjuter na stolu, nema smartfon, koristi telefon na preklop.

10. Samo je jednom u životu poslao mil i to direktoru Majkrosofta.

11. Udaljenost od tehnologije mu ostavlja dovoljno vremena za najdraži hobi – bridž, kojeg igra 12 sati nedjeljno.

12. 80 posto dana provede čitajući.

13. Svakodnevno popije neverovatnu količinu Koka - kole. Poznat po nezdravim prehrambenim navikama, Bafet je jednom izjavio: “Ako unesem 2.700 kalorija u organizam dnevno, četvrtina njih će biti u obliku Koka -kole. Popijem skoro dva litra Kole dnevno. I tako svaki dan”.

14. 99 odsto svog bogatstva Bafet je zaradio nakon 50. rođendana.

15. Među ulagačkim legendama, Bafet je najduže dobijao na berzi.

16. Da ste 1964. godine, kad je Bafet preuzeo Berkšir hatavej, u kompaniju uložili 1000 dolara, kupujući dionice vredne 19 dolara, danas biste imali 11.6 miliona vredne dionice.

17. Bafetova neto vrednost je veća od BDP-a Urugvaja.

18. Bafet je donirao toliko novaca da se njime moglo izgraditi četiri Epl ‘Spaceship’ kampusa, koji su vredni pet milijardi dolara.

19. 2013. godine Bafet je zarađivao u proseku 37 miliona dolara dnevno.

20. Multimilijarder zarađuje ‘samo’ 100.000 godišnje u Berkshire Hathawayju, te ih skromno troši.

21. Ljude Bafet toliko fascinira da su spremni da potroše samo kako bi ručali s njim.

22. Uprkos svemu, Bafet ne smatra da novac znači uspeh. “Uspeh mjerim time koliko ljudi me voli. A najbolji način da vas vole je da budete ljubazni i simpatični.”

Teško je predvideti sve efekte dugog perioda niskih kamatnih stopa, kaže milijarder Voren Bafet (Warren Buffett), koji smatra da izbor sledećeg predsednika SAD, ma ko to bio, neće naškoditi američkoj ekonomiji.

Bafet kaže da Fed i druge finansijske institucije generalno rade dobar posao, ali da da niko ne može predvideti posledice dugoročno niskih referentnih kamatnih stopa, pošto se to nikada ranije dogodilo i dodao da se američka ekonomija značajno oporavila posle duboke recesije 2008. godine.

„Vrlo malo njih je 2009. i sanjalo da bismo ovoliko dugo mogli imati niske stope“, rekao je legendarni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Federalne rezerve su sa rekordno niskog nivoa u decembru podigle kamatnu stopu prvi put posle skoro deset godina i predvidele da će ove godine biti četiri dodatna povećanja, iako su nova podizanja odložena zbog previranja na berzama početkom godine.

Bafet je rekao da zvaničnici u Federalnim rezervama moraju biti oprezni i da ne podižu kamate mnogo brže od Evrope i Japana zbog nepredviđenih posledica neravnoteže.

Bafet je rekao da će izbor sledećeg predsednika SAD biti važan za svet, ali da neće omesti američku ekonomiju. „Biranje pogrešnog predsednika neće naškoditi ekonomiji SAD“, rekao je Bafet koji podržava HIlari Klinton (Hillary Clinton).

Mnoge je iznenadilo kada je američki investitor i jedan od najbogatijih ljudi na svetu Voren Bafet (Warren Buffett) objavio da je uložio milijardu dolara u tehnološku kompaniju Epl (Apple).

Berkšir (Berkshire Hathaway), investicioni fond Vorena Bafeta, kupio je u prvom tromesečju udeo u Eplu u vrednosti od milijardu dolara, i počeo da beleži gubitak, prenosi američki list Volstrit Žurnal.

Ovakav potez, kako navodi WSJ, dolazi u trenutku pada vrednosti akcija Epla zbog usporavanja prodaje „ajfona“. Bafetov investicioni fond je do 31. marta prijavio vlasništvo nad 9,81 milion Eplovih akcija, čija je ukupna vrednost oko 1,07 milijardi dolara.

Vrednost te investicije je, međutim, značajno pala nakon što je Epl u aprilu prijavio prvi kvartalni pad prihoda od 2003. godine.

Cena Eplove akcije je od prošlog meseca pala na nešto iznad 90 dolara, što znači da Berkširov udeo u Eplu sada vredi oko 888 miliona dolara, prenosi CNN.

Akcije Epla su od početka godine pale za 14 odsto, zbog čega su zajedno sa deonicama Intela i Goldmana Saksa među najvećim gubitnicima u okviru indeksa Dau Džons.

Strani mediji prenose da je ovakav potez Bafeta potencijalno iznenađenje, s obzirom na to da je milijarder oprezan kada su u pitanju ulaganja u tehnološke kompanije.

Gejts izgubio tron, vlasnik Zare najbogatiji čovek
Amansio Ortega, španski biznismen i vlasnik Zare i još nekoliko modnih brendova prvi je na listi najbogatijih američkog magazina "Forbs".

Ortega je pretekao osnivača "Majkrosofta" Bila Gejtsa.

Bogatstvo vlasnika trgovačkog lanca tekstila "Inditeks" procenjuje se na 79,5 milijardi dolara, dok je dosadašnji najbogatiji čovek na svetu Gejts "težak" 78,5 milijardi dolara, prenose agencije.

Ortega se, uprkos velikom bogatstvu, retko pojavljuje u medijima.

Sin železničkog radnika, karijeru je započeo kao blagajnik u trgovini u rodnom gradu La Korunja, nakon čega je sa svojom tadašnjom suprugom Rosalijom počeo da šije donji veš i pidžame u dnevnom boravku njihovog doma.

Ortega 1975. pokreće modni brend Zara, a kasnije osniva krovnu kompaniju "Inditeks" pod kojom su i brendovi "Masimo Duti" i "Pul end Ber".

Najbogatiji žitelj Srbije lane je zaradio čak dva miliona evra, što je više od 170.000 evra mesečno.

Prema podacima Poreske uprave Srbije, svoje godišnje prihode za 2015, veće od 2,2 miliona dinara, prijavilo je ukupno 19.887 građana. Iako je primetno da broj bogataša raste, količina novca kojim raspolažu se smanjuje, bar kada je reč o onima sa čela ove liste.

"Prihodi prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim prihodima kreću se u rasponu od 30 do 250 miliona dinara - saopštila je u petak Poreska uprava.

Ove godine, poreznici su izbrojali čak 1.564 više bogataša nego lane. Međutim, najbogatiji je, po lanjskoj listi, izbrojao više para - čak 260 miliona dinara, što je i u evrima bio veći iznos nego sada. A, i oni na listi ispod njega primali su znatno veće iznose nego sada.

Jos samo da nam napisu ko je taj.

goxi ::

Jos samo da nam napisu ko je taj.

Pa mozda M.M., M.K., ...

Uprkos svemu, Bafet ne smatra da novac znači uspeh.
"Uspeh merim time koliko ljudi me voli. A najbolji način da vas vole jest da budete ljubazni i simpatični."

Najbogatiji čovek sveta je deci rekao da im ne ostavlja SKORO NIŠTA.

- Naša deca će steći obrazovanje i moraće sama sebi da izgrade karijere i životni put. Toliko novca bi im uništilo živote - kazao je milijarder

On je naveo da ostavljajući im bogatstvo deci ne bi učinio uslugu.

- To uništava mogućnost da se ostvare, da naprave nešto sami. Moja deca su ponosna na činjenicu da od našeg bogatstva neće naslediti gotovo ništa. Naslediće minimalni deo, toliko da ne budu siromašni, a za sve ostalo će se morati izboriti sami - kazao je 60-godišnji milijarder.

On sa sa suprugom Melindom (52) ima troje dece - Dženifer(20), Rori (17) i Fibi (14).

Institut "Legatum" iz Londona objavio je svoju desetu godišnju listu zemalja poređanih po prosperitetu.

Pri rangiranju država razmatrani su razni faktori kao što su: ekonomski kvalitet, poslovno okruženje, način vođenja države, obrazovanje, zdravstvo, bezbednost, lične slobode, socijalni kapital i prirodna sredina.

Kao i obično na ovakvim listama pri vrhu su skandinavske zemlje.

Na samom vrhu liste, međutim, našao se Novi Zeland, kao najbolja država za život, sa odličnim ocenama i u ekonomskim i u socijalnim faktorima.

Sledi Norveška koja se prethodnih sedam godina nalazila na prvom mestu, da bi je sada smenio Novi Zeland.

Na trećem mestu je Finska, kao država sa najboljom upravom, a slede Švajcarska, Kanada, Australija, Holandija, Švedska, Danska i Velika Britanija.

Zanimljivo je kako su rangirane najveće svetske sile: SAD je na 17. mestu, dok su Rusija i Kina veoma loše rangirane, na 95, i 90 mestu.

Dok se u prvih dvadeset pet našla Slovenija (20. mesto), Srbija je na 66. mestu i lošije je rangirana od Hrvatske (43.), Crne Gore (58.), Makedonije (53.), Mađarske (47.), Bugarske (57.) i Rumunije (50.).

Što se tiče Bosne i Hercegovine, za nju nema podataka na ovoj listi.

Cela tabela
http://www.prosperity.com/rankings

Sa milion i po stanovnika, Beograd je adresa prebivališta 1.600 dolarskih milionera, još 80 ljudi sa imetkom od preko 10 miliona „zelenih“ novčanica i ultraimućnih 30 ljudi koji poseduju više od 30 miliona dolara.

U Srbiji istovremeno živi ukupno 2.400 dolarskih milionera, 110 ljudi sa po 10 miliona dolara i četiri osobe „teške” preko 100 miliona američkih dolara, pokazuju podaci najnovijeg istraživanja o globalnim bogatašima „Najt end Frenka“ koji su objavljeni sredinom ove sedmice.

Kako navodi Politika, „Najt end Frenk“ je vodeća globalna firma za promet nekretninama osnovana 1896. godine u Londonu.

Prikaz bogatstva državljana Srbije „Najt end Frenka“, bez navođenja imena, a na 37 strana, ukazuje da se broj naših dolarskih milionera za deset godina uvećao za petinu (2006. naših ljudi sa milion dolara bilo je 2 000).

U međuvremenu britanska firma u velikom biznisu stambenih, komercijalnih i poljoprivrednih nekretnina u 55 država ( 12 000 zaposlenih, 375 predstavništava, godišnji obrt preko 170 milijardi dolara) procenujuje da će se klubu dolarskih milionera u Srbiji ove godine priključiti 100 novih članova.

Po „Najt end Frenku“, u Srbiji će 2026. živeti 2.800 dolarskih milionera, 120 vlasnika 10 miliona dolara, dok će broj nasih sunarodnika sa vise od 30 miliona dolara, kao i onih koji su stekli preko 100 miliona dolara, ostati isti kao danas, prenosi Politika.

Najbogatiji čovek na svetu uskoro bi mogao da mogao da prepusti tu titulu nekom drugom. Bila Gejtsa bi sa trona već sledeće nedelje mogao da „skine“ Džef Bezos, osnivač Amazona.

Deonice Amazona ove godine su povećane za jednu trećinu i prošlog petka prvi put su premašile 1.000 dolara, pa bi Bezoš koji u vlasništvu ima 17 odsto kompanije uskoro mogao da prestigne Gejtsa.

Njegovo bogatstvo je od početka godine poraslo za 20 milijardi dolara, pa je sada težak više od 86 milijardi dolara, dok prema Blumbergovom indeksu milijardera Gejst ima 89,9 milijardi.

Bezosov Amazon osnovan je 1994. godine, a danas se nalazi na četvrtom mestu najvrednijih kompanija na svetu ispred koje su samo Epl, Alfabet i Majkrosoft.

Kako piše Hafington post, ako Bezos zaista prestigne Gejtsa, šef Majkrosofta teško bi se ikada ponovo vratio na prvo mesto.

Bezosu bi novi konkurent mogao da bude Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka koji u svojim tridesetim godinama ima bogatstvo veće od 65 milijardi, a samo tokom ove godine njegov kapital porastao je za 15 milijardi.

Naslednica francuske kozmetičke kuće "L'Oreal" Lilijan Betankur, najbogatija žena na svetu koja je u poslednjim godinama života patila od demencije, preminula je u 94. godini, saopštila je danas njena porodica.

Betankur je bila 14. najbogatija osoba na svetu, prema pisanju magazina "Forbs", koji je njenu imovinu u martu procenio na 39,5 milijardi dolara.

Članovi Komisije za hartije od vrednosti saopštili su da je investicioni fond Džordža Sorosa smanjio udeo u kompanijama Epl i Snep u poslednjem kvartalu.

Takođe, prodao je i deo udela u drugim tehnološkim gigantima kao što su Fejsbuk i Tviter.

Prema podacima Komisije, fond je prodao 1.700 akcija Epla i udeo vredan više od milion u Snepu.

Smanjio je udeo u Tviteru za 5.700 akcija, a zadržao je 18.400 akcija drugih socijalnih medija.

Investitor se oslobodio 367.262 akcija u Fejsbuku, tako da sada ima 109.451 akcija te mreže.

Istovremeno, Sorosev hedž fond povećao je svoj udeo u Majkrosoftu za 99.000 akcija i u Amazonu za 2.500 akcija.

Ovo Sorosevo „povlaćenje“ prouzrokovalo je pad akcija svih pomenutih kompanija.

Giganti američke ekonomije tehnološka kompanija Amazon, holding Barškir Hetavej (Berkshire Hathaway) investitora Vorena Bafeta i banka Džej Pi Morgan Čejs (JP Morgan Chase) prave zdravstvenu kompaniju koja bi trebalo njihovim radnicima da obezbedi medicinsku negu po "razumnoj ceni".

Kompanije zasad nisu ponudile puno detalja, navodeći da je projekat u ranoj fazi, preneo je Asošijetid pres.

Bafet je u saopštenju naveo da sve veći troškovi medicinske nege deluju na američku privedu kao "gladna pantljičara", dodajući da tri kompanije nemaju odgovor, ali da veruju da mogu udružiti resurse kako bi se obuzdali troškovi.

Nova kompanija će biti nezavisna i neće biti ograničena pravljenjem profita, dok će naglasak biti na tehnologiji, navele su kompanije.

Kompanije nisu navele da li će projekat biti proširen mimo Amazona, Barkšira i Džej Pi Morgana, ali je direktor Morgana rekao da je cilj da se nađe rešenje koje će koristiti njihovim radnicima u SAD, njihovim porodicama "i potencijalno svim Amerikancima".

Akcije zdravstvenih kompanija u SAD danas su imale značjan pad u ranom trgovanju, što ukazuje na pretnju od novog projekta po ustaljen način kako se plaća medicinske nega i kako to doprinosi široj privredi.

Zdravstveno osiguranje koje pokrivaju poslodavci su najveći deo američkog tržišta zdravstvenih usluga. Kompanije dobijaju poreske olakšice ako pokrivaju zdravstveno osiguranje radnicima, ali su troškovi sve veći zbog čega su kompanije, posebno manje, pod velikim pritiskom.

Abramovič, koji je započeo biznis u Moskvi kao mehaničar, koji je iz svoje kuće prodavao gume i gumene patkice, stekao je značajne uloge u naftnoj i gasnoj industriji pošto se komunistička država raspala.

Ako misterija okružuje neke od njegovih ranih poslovnih dogovora, ne postoji misterija o tome kako on održava svoje bogatstvo: zahvaljujući čvrstom prijateljstvu sa Putinom.

Putin nikada ne dopušta starim neprijateljstvima da umru, a Abramović je isti. Kada se Abramovič posvađao sa svojim poslovnim saradnikom Berezovskim, njih dvojica su se srela na sudu 2012. godine.

Berezovski je tražio tri milijardi odštete od Abramoviča, koga je optužio da mu je pretio i naterao ga da proda akcije u ruskom naftnom gigantu "Sibnjeftu".

Vlasnik "Čelsija" je dobio na sudu.

Na pitanje da li smatra da će Putin biti zadovoljan odlukom, Berezovski je odgovorio: "Ponekad imam utisak da je sam Putin napisao ovu presudu."

Abramovičevi problemi sa britanskom vizom su usledili kao posledica krize u odnosima Zapada i Rusije, nakon trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Salsberiju.

Iako je većina zapadnog sveta ubeđena da je Moskva orkestrirala napad na britanskom tlu, ruska vlada odbacuje navode kao neosnovane.

Sve ovo snažno sugeriše da se šalje poruka iz Moskve u London - i da je Abramovič glasnik.

- Navijači Čelsija mogu biti uznemireni zbog toga što ne dobijaju veći stadion, ali ovo postaje mnogo šira i opasnija igra. Putin razume kako moćno oružje može da bude sport - rekao je Almond.


Podsetimo, Abramovič je uzeo državljanstvo Izraela u ponedeljak nakon problema sa produžetkom vize u Velikoj Britaniji.

Abramovičev potez je možda i znak da on planira da proda fudbalski klub, koji je zahvaljujući njegovom novcu i dospeo tu gde jeste.

Švajcarska federalna policija sumnja da je Abramovič umešan u pranje novca ili da ima kontakte s kriminalnim organizacijama, što on negira
Ruskom milijarderu Romanu Abramoviču je odbijen zahtev za boravišnu dozvolu u Švajcarskoj, pošto je tamošnja policija upozorila da bi on mogao da bude pretnja po tu zemlju.

Oligarh se nadao da će dobiti boravišnu dozvolu za Verbier, odmaralište u švajcarskim Alpima. Ranije ove godine je povukao zahtev za obnovu britanske vize, pošto je zbog odlaganja bio sprečen da prisustvuje pobedi Čelsija Mančester junajteda u završnici FA kupa.

"Pogrešio sam u nekoliko stvari kada je reč o Kraft Hajncu", rekao je Bafet za američku TV mrežu CNBC.

Njegov komentar dolazi nakon što je "Berkšir Hatavej" prijavio gubitak od tri milijarde dolara u četvrtom kvartalu, zbog pada vrednosti akcija "Kraft Hajnca", u kojem je taj fond jedan od najvećih akcionara.

Akcije ovog prehrambenog giganta, poznatog po proizvodima "Hajnc Tomato Kečap" i "Kraft Makaroni & Sir", pale su u petak zbog mnoštva loših vesti, među kojima je i ona o rezanju dividende i vladinoj istrazi.

Deonice su u petak izgubile više od 27 odsto vrednosti.

10 najbogatijih porodica u SAD

10. Porodica Cathy

Bogatstvo porodice Cathy, vlasnika Chick-fil-A, američkog lanca restorana brze hrane, procenjuje se na 11 milijardi dolara.

9. Porodica S.C. Johnson

Svoje bogatstvo od 18,2 milijarde dolara izgradili su na proizvodnji i prodaji sredstva za čišćenje – Pledge, Glade, Windex.

8. Porodica Lauder

Bogatstvo porodice Lauder procenjuje se na 22,4 milijarde dolara. Estée Lauder je prvu narudžbinu preparata za kožu vrednu 800 dolara dobila 1947. godine. Danas kompanija ima 30 mejk ap brendova, među kojima su i MAC i Clinique.

7. Porodica Pritzker

Hotelijerski magnati Pritzker akumulirali su bogatstvo do 26,6 milijardi dolara. A.N. Pritzker i njegovi sinovi, Džej, Donald i Robert, porodično bogatstvo su stvorili ulažući u lanac hotela Hajat i pokretanjem danas velikih poslovnih holdinga, kao što je Marmon Grupa.

6. Porodica Cox

Cox Enterprises, kompanija koja se bavi telekomunikacijama (Cox Communications), medijima (Cox Media Group) i auto-industrijom, prošle godine je u prihodima ostvarila 20 milijardi dolara. Danas petero unučadi osnivača Jamesa Coxa deli bogatstvo od 37 milijardi dolara.5. Porodica Edward C. Johnsona

Johnson klan “težak” je 38,7 milijardi dolara. Bogataški uspon započeo je Edward C. Johnson, osnivač drugog po redu najvećeg uzajamnog (portfelj deonica i obveznica različitih investitora) fonda na svetu Fidelity.

4. Porodica Cargill-MacMillan

Kompanija Cargill, s tradicijom agrobiznisa od 1865. godine, danas je porodici Cargill-MacMillan omogućila bogatstvo vredno 38,8 milijardi dolara.

3. Porodica Mars

Čokoladni klan prikupio je 72 milijarde dolara bogatstva preko čokoladica Mars, M&M i Milky Ways. Šest članova porodice nalazi se na Forbsovoj listi 400 najbogatijih.

2. Porodica Koch

Naftaška porodica Koch izgradila je bogatstvo od 107 milijardi dolara. Braća Čarls i Dejvid razvili su rafinerijsku kompaniju svog oca do konglomerata koji godišnje ostvaruje 100 milijardi dolara prihoda.

1. Porodica Walton

Najbogatija dinastija SAD-a čije se bogatstvo popelo do 169,7 milijardi dolara. Vlasnici su najvećeg trgovinskog lanca na svetu Walmart, koji su 1962. godine osnovali Sam i Bud Walton. Prodajom godišnje ostvare 500 milijardi dolara, a premda bogatstvo deli sedam članova porodice, Alice Walton, gotovo trećinskim udelom od 44,9 milijardi dolara, najbogatija je žena na svetu.

Najbogatije žene na svetu:

1) Fransoaz Betenkur – Mejer
Vrednost kapitala: 49.3 milijardi dolara, što je čini petnaestom najbogatijom osobom na svetu, po podacima Forbs magazina.
Francuska naslednica Loreal koja, zajedno sa svojom porodicom, poseduje 33 odsto te kompanije.

2) Alis Valton
Vrednost kapitala: 44.4 milijardi dolara, čime zauzima 17. mesto na listi najbogatijih ljudi na svetu.
Alis ima 69 godina, a njen otac je Sem Valton, osnivač američkog lanca supermarketa Volmart.

3) Mekenzi Bezos
Vrednost kapitala:Najmanje 35.6 milijardi dolara – ovo je samo njen udeo u Amazonu, ali je tačna vrednost njenog kapitala najverovatnije još veća.

4) Žaklin Mars
Vrednost kapitala: 23.9 milijarde.
Ona ima 79 godina i poseduje trećinu Marsa, najveće svetske kompanije za proizvodnju slatkiša koju je 1911. osnovao njen deda Frenk.

5) Jan Huijan
Vrednost kapitala: 22.1 milijarde dolara, što je čini najbogatijom ženom u Kini i stavlja na 42. mesto liste najbogatijih ljudi na svetu.
Ova tridesetsedmogodišnjakinja poseduje 57 odsto kineske kompanije Kantri Garden Holdings, koja je doživela procvat u talasu ekspanzije kineskih građevinskih firmi.

6) Suzan Klaten
Vrednost kapitala: 21 milijarda dolara, što je stavlja na 46. mesto liste najbogatijih ljudi na svetu.
Druga Evropljanka na listi. Ova Nemica ima 56 godina, a za njeno bogastvo zaslužni su farmaceutska industrija i automobili.
Nasledila je 50 odsto hemijske i farmaceutske kompanije Altana AG nakon smrti roditelja, dok zajedno sa bratom poseduje skoro pedeset odsto kompanije za proizvodnju automobila BMV.

7) Lorin Pauel Džobs
Vrednost kapitala: 18.6 milijardi dolara, što je čini 54. najbogatijom osobom na svetu.
Udovica jednog od osnivača kompanije Epl, Stiva Džobsa, koja je nasledila 20 milijardi udela u kompanijama Epl i Dizni nakon smrti supruga.

OVO JE 10 NAJBOGATIJIH PORODICA NA SVETU:
Imaju prihod kao Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno!!

1. Mars (SAD)

Porodica Mars iz Sjedinjenih Država na prvom je mestu najbogatijih porodica na svetu. Njihovo bogatstvo procenjeno je na 70,8 milijardi dolara. Vlasnici su kompanije Mars.

2. Slim (Meksiko)

Porodica Slim iz Meksika ima bogatstvo vredno 64,9 milijardi dolara. Ova porodica bila je najbogatija na svetu u periodu između 2010. i 2013. godine. Porodica je bogatstvo stekla s kompanijom Grupo Karso.

3. Zakerberg (SAD)

Na trećem mestu je porodica Zakerberg iz Sjedinjenih Država. Njihovo bogatstvo procenjeno je na 63 milijarde dolara. Na čelu ove porodice je Mark Zakerberg, osnivač carstva. Svoje ogromno bogatstvo deli sa suprugom Prisilom Chan i dve ćerke. Nedavno je Mark rekao da će veliki deo svog bogatstva donirati u dobrotvorne svrhe.

4. Elison (SAD)

Porodica Elison iz Sjedinjenih Država na četvrtom je mestu. Teški su čak 61,8 milijardi dolara. Lari Elison suosnivač je globalne korporacije Orakl.

5. Čakri (Tajland)

Na petom mestu nalazi se porodica Čakri iz Tajlanda. Njihovo bogatstvo procenjeno je na 60 milijardi dolara. Porodica Čakri poslednjih 237 godina je vladala na Tajlandu, a stanovništvo se prema njima odnosi s poštovanjem. Porodicu čini 22 monarha koji kontrolišu bogatstvo od 60 milijardi dolara.

6. Albreht (Nemačka)

Porodica Albreht iz Nemačke ima bogatstvo vredno 53,5 milijardi dolara. Novac su zaradila dva brata Karl i Teo Albreht koji su osnivači supermarketa Aldi. Lancima sada upravljaju njihova deca.

7. Pejdž (SAD)

Porodica Pejdž iz Sjedinjenih Država ima bogatstvo koje je procenjeno na 52,4 milijarde dolara. Lari Pajdž je suosnivač Gugla, a sada je izvršni direktor firme Alphabet Inc. Svoje bogatstvo deli sa suprugom Lusindom Sautvort i njihovo dvoje dece.

8. Ambani (Indija)

Bogatstvo porodice Ambani iz Indije procenjeno je na 52,3 milijarde dolara. Dhirubhai Ambani bio je suosnivač kompanije Reliance Industris. Njegovo bogatstvo se deli ravnomerno između njegovih sinova koji danas deluju kao većinski deoničari kompanije.

9. Brin (SAD)

Na devetom mestu nalazi se porodica Brin iz Sjedinjenih Američkih Država, njihovo bogatstvo procenjeno je na 51,1 milijarde dolara. Sergej Brin je internet tehnološki moćnik i suosnivač kompanija poput Gugla i Larija.

Trenutno obavlja dužnost predsednika u matičnoj kompaniji Alphabet Inc. Brinovo bogatstvo deli se između njegovo dvoje dece. Nedavno se razveo od svoje supruge Ane Vrojicicki, koja je i sama bogata, a procenjena vrednost njenog bogatstva je 480 miliona dolara.

10. Dima (Francuska)

Porodica Dima iz Francuske u čijem se vlasništvu nalazi brend Hermes ima bogatstvo vredno 49,2 milijarde dolara. Prvi novac za porodicu Dima zaradio je pokojni Tjeri Hermes 1837. godine. U 21. veku ova marka prerasla je u globalni modni brend.

Otkako "Forbs" ima listu najbogatijih Rusa, prvi put se na liderskom mestu našao Sulejman Kerimov, vlasnik kompanije za proizvodnju zlata "Poljus".
Prodor na listi omogućio mu je rekordni skok cena zlata na tržištu.
"Imovina porodice senatora iz Dagestana, Sulejmana Kerimova, procenjuje se na 24,7 milijardi dolara", piše "Forbs".
Kerimov je na listi pretekao Vladimira Potanjina iz kompanije "Nornikelj", čije se bogatstvo procenjuje na 24,6 milijardi dolara.