Zasto Ruski investitori ne ulazu na BB ?

Ne znam da li Rusi uopste ulazu na BB ali me jako interesuje zassto oni nemaju interes.Ako postoje neki Ruski investicioni fondovi ili fime voleo bih da mi ne ko kaze ko su.

vlada ::

Ne znam da li Rusi uopste ulazu na BB ali me jako interesuje zassto oni nemaju interes.Ako postoje neki Ruski investicioni fondovi ili fime voleo bih da mi ne ko kaze ko su.

Zato sto u Rusiji pare ima drzava (nafta i gas ) i tajkuni-njih berza ne interesuje

@ Mitar

Ruska berza funkcionise i oni ulazu tamo .Procenti su procenti i ovde i tamo pa ne vidim zasto su gadljivi na nas.

vlada ::

@ Mitar

Ruska berza funkcionise i oni ulazu tamo .Procenti su procenti i ovde i tamo pa ne vidim zasto su gadljivi na nas.

Mislim da je veca sansa zarade na njihovoj berzi nego na nasoj, a i verujem da imaju nepovoljnije uslove nego investitori iz Eu

@ Milos86

Belex line u 2007. zabelezio rastod 41.81% a Ruski Micex 21.31% .Ako gledamo procente kod nas se moglo vise zaraditi .U kom smislu mislis da Rusi nemaju iste uslove kao i drugi?

vlada ::

@ Mitar

Ruska berza funkcionise i oni ulazu tamo .Procenti su procenti i ovde i tamo pa ne vidim zasto su gadljivi na nas.

Naravno da funkcionise - imaju gigantske IPO na LSE ali mislim da im domaca fond industrija jos nije toliko razvijena tj da siroki sloj stanovnistva nije jos u fazonu inv fondova.

@ Milos - u Belex aplikaciji postoji stavka koja se cekira kojom se naplacuje dodatna provizija za Ruse :) , sta lupas covece :smesan si:

vlada ::

@ Milos86

Belex line u 2007. zabelezio rastod 41.81% a Ruski Micex 21.31% .Ako gledamo procente kod nas se moglo vise zaraditi .U kom smislu mislis da Rusi nemaju iste uslove kao i drugi?

Da za celu 2007, ja sam mislio od pocetka ove god, mozda je razlog i lose iskustvo sa agro bankom.
Ne u aplikaciji, nego kod oporezivanja na kap dobit, kod unosenja i iznosenja novca iz zemlje...

MARKIZOV ALEXEY

1. VETERINARSKI ZAVOD AD VZAS 1869
2. SOJAPROTEIN A.D. SJPT 765
3. ENERGOPROJEKT HOLDING A.D. ENHL 375
4. AIK BANKA AIKB 152
5. GLOBOS OSIGURANJE A.D. GLOS 140
6. INFORMATIKA INFM 68
7. METALS BANKA AD NOVI SAD MTBN 30

@stefano
budi malo ozbiljniji...
njegov kompletan portfolio je "tezak" svega 140 424 eu na danasnji dan..
o cemu mi ovde pricamo? O ruskim investicijama?
Samo u Beogradu imas 50-ak domacih investitora na BG-berzi za duplo jacim investicijama..
O tajkunima da ne pricamo...

@rajan Dobro si me nasmejao!

Moja procena je da ce Ruski kapital( naravno ne samo Ruski) uci sa povecanjem politicke stabilnosti i priblizavanjem EU.Tipican primer je i Crna Gora gde su u poslednje 2 godine upumpali milione eura .Ovu temu sam i pokrenuo da bih mozda razbio nekom iluziju da Rusi razmisljaju drugacije od drugih i da od njih mozemo da ocekujemo nesto posebno.Naprotiv ,mislim da su oni jos oprezniji i suroviji u zastiti svojih interesa a da im ne pada na pamet da razmisljaju na sentimentalan nacin o Srbiji.To ne postoji.

BEOGRAD - Ruska kompanija "Rus pečat", vlasništvo Olega Deripaske, kupila je distributersku kuću "Futura plus", saznaje list "Danas" iz dobro obaveštenih izvora.
Do kraja nedelje u Palati pravde biće overen kupoprodajni ugovor, kako bi se u što kraćem roku obavila dokapitalizacija i izmirile dospele obaveze Future plus, odnosno deblokirao račun koji je trenutno za oko 200 miliona dinara "u crvenom", piše list. Poseban pečat na ovaj kupoprodajni ugovor daće i sam Oleg Deripaska, koji u Beograd stiže u oktobru zajedno sa ruskim predsednikom Dimitrijem Medvedevim.

“Futura plus” u Srbiji ima više od 1.150 prodajnih objekata, a kontroliše 22 odsto tržišta distribucije štampe, podseća “Danas”. “Futura plus” je od kraja 2006. godine u vlasništvu Stanka Subotića Caneta.

Zato sto jos Medvedev nije dosao? To kod njih jos uvek ide po direktivi :lol:

Bravo, Lilihip!
Naravno, ima malo i slobodne inicijative, ali vecina prati putokaze Kremlja.

Lilihip ::

Zato sto jos Medvedev nije dosao? To kod njih jos uvek ide po direktivi :lol:

Igra i to ulogu, valjda ce Medvedev da da zeleno svetlo, ali s druge strane, male su ove nase firme za Ruse!


.

Teško da će mali da dođu pre velikih.

Tek kada Rusi ozboljnije investiraju u privredu, pa se razvije njihov bankarski sistem kod nas, e tek onda možemo očekivati i njihovu značajniju pojavu na berzi.

Medvedev stiže u Beograd "carski"

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev dolazi u Srbiju 20. oktobra u "carskom stilu".
Glavni predsednički avion "iljušin II-96-300 PU", kojim uglavnom po inostranstvu putuje ruski predsednik, luksuzno je opremljen, a u unutrašnjosti letilice dominira zlato!

Medvedev će sleteti u Beograd u ranim jutarnjim satima, a zvaničnu posetu okončaće istog dana uveče, potvrđeno je u Kremlju.

Predsednik Rusije ipak neće noćiti u Srbiji, već će "spakovati kofere" odmah nakon svečane akademije povodom 65 godina od oslobođenja Beograda u Centru "Sava".

Predsednički avion istih je boja kao standardni avion "Rusije", osim što na repu letilice, umesto ruske zastave, ima grb Rusije ili predsedničku zastavu.

Inače, posete ruskog predsednika planiraju i pripremaju razne službe mesecima unapred.

Diplomate ga detaljno informišu o zemlji koju posećuje, a dobija i dosijea o ličnostima sa kojima treba da se sretne.

Hiljade agenata civilne i vojne obaveštajne službe Rusije proveravaju i "češljaju" teren nedeljama ranije.

Agenti Federalne službe bezbednosti (bivšeg KGB) zaduženi su za pravljenje analize i obezbeđenje predsednika.

U ličnom obezbeđenju predsednika su telohranitelji koji rastom moraju da budu viši od njega, kako bi ga zaštitili ako neko pokuša da puca.

Iako plan posete Medvedeva još nije saopšten, saznajemo da će predsednik Rusije položiti venac na Groblju oslobodiocima Beograda, a da ga nakon toga očekuju susreti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i njegovim ministrima.

Iz Predsedništva Srbije najavljena je zajednička konferencija za novinare dva predsednika. Prema saznanjima "Alo", Medvedev će se obratiti i učesnicima svečane akademije u Centru "Sava“.

Uobičajena procedura je i da, zbog bezbednosti predsednika, sa moskovskog aerodroma u razmaku od svega nekoliko minuta poleću dva "iljušina", a podatak u kojem je od njih Medvedev je državna tajna.

Medvedevu su za dolazak u Srbiju na raspolaganju četiri aviona. Za njegov avio-transport brine kompanija "Rusija".

Glavni predsednički avion je „iljušin II-96-300 PU“, koji se obično koristi za duge relacije. Ovaj avion opremljen je više nego glamurozno: ima pozlaćene slavine, rukohvate, kvake, lavaboe...

Kupatilo ima čak i pozlaćenu tuš kabinu. Za radni deo putovanja služi nekoliko luksuznih garnitura za sedenje i masivni sto za sastanke sa pozlaćenim nogarama.

Pored ovog, avio-park ruskog predsednika ima i "iljušin II 62 M", "tupoljev Tu-154" i "jakovljev Yak 40".

Dan uoči dolaska u Beograd će doputovati takozvana prethodnica ruskog predsednika, njegovi saradnici iz kabineta, predstavnici Ministarstva inostranih poslova Rusije, kao i deo obezbeđenja.

"Uobičajena praksa je da i kuvari dođu dan ranije kako bi "rendgenski" pregledali namirnice i kuhinju. Glavni kuvar, uz najbliže saradnike i lično obezbeđenje, uvek putuje sa predsednikom, a u predsedničkom avionu su i telohranitelji, lični lekar, maser i psiholog"!

Ruski privrednici zainteresovani su za privatizaciju srpskih državnih kompanija, naročito velikih sistema. Preduzetnici iz Srbije, s druge strane, nameravaju da se uključe u izgradnju sportskih objekata u Sočiju, gde će 2014. godine biti održane Olimpijske igre.

Na taj način poslovni ljudi iz Srbije i Rusije nameravaju da prodube ekonomsku saradnju, zaključeno je na jučerašnjem Poslovnom savetu Srbija – Rusija, održanom u Privrednoj komori.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Rusi-bi-da-kupuju-srpske-drzavne-firme.lt.html

Odobrena finansijska pomoć Srbiji
20. oktobar 2009. | 08:40 | Izvor: B92
Beograd -- Rusija jeodobrila zahtev Srbije za finansijsku pomoć, a predsednici Srbije i Rusije danas će definisati detalje tog kreditnog aranžmana od oko milijardu evra.


Ambasador Ruske federacije Aleksandar Konuzin
Ambasador Ruske federacije Aleksandar Konuzin potvrdio je da je za B92, da je zahtev Srbije pozitivno rešen.

"Sada se radi samo na tehničkim detaljima za realizaciju tog projekta. Očekujem da će predsednici Boris Tadić i Dmitrij Medvedev razgovarati o zahtevu i da će zajedno definisati kako da se najbolje iskoriste resursi koje će Rusija staviti na raspolaganje Srbiji", objasnio je Konzin.

Na pitanje da li odnosima između Rusije i Srbije dominira politika ili ekonomija, Konuzin kaže da se obe zemlje trude da odnosi budu izbalansirani u svim sferama.

"Kada je o politici reč, u poslednje vreme smo uspostavili stabilan dijalog na političkom nivou. Taj dijalog se odnosi na najkrupnija pitanja naših bilateralnih odnosa, ali i na našu saradnju na međunarodnom nivou. Mi smo veoma zadovoljni napretkom koji je, u poslednje vreme, ostvaren na nivou ekonomske saradnje. Sklopili smo i realizujemo strateške sporazume naročito u oblasti energetike. Osim toga, ove godine mi smo realizovali nekoliko projekata u oblasti kulturne razmene. Želimo, dakle, da naša saradnja bude višestrana i izbalansirana”, naveo je Konzin.

On kao opravdane nije prihvatio ni komentare da zbog podrške Srbiji na političkom planu Rusija očekuje benefite na polju ekonomije.

"Naše zemlje u dugom istorijskom periodu imaju najprisnije odnose u svim sferama. Rusija je uvek pomagala je Srbija bila u teškoj situaciji, između ostalog za vreme Drugog svestskog rata. Istovremeno mi smo se trudili, koliko smo mogli, da razvijamo ekonomsku saradnju. Naš zajednički interes je da razvijamo saradnju na političkom nivou kao što je zajednički interes da razvijamo ekonomsku saradnju. Tu ne postoji uzročno posledična veza", zaključio je Konozin.

“Borba” za tržište Rusije
20. oktobar 2009. | 10:17 | Izvor: B92
Beograd -- Srbija ima šanse da značajno poveća svoj izvoz u Rusiju, ako pažljivo uđe u posao, ali i ako se trguje sa regionima u ovoj velikoj zemlji, ističu stručnjaci.

Predrasuda o tome da se na tržištu Rusije može prodati sve, bez obzira na kvalitet odavno je razbijena. Tržište Moskve teško osvajaju i najveće svetske kompanije jer je konkurencija ogromna. Ipak, od svake tone voća koja se ove godine ubrala u Srbiji, skoro polovina je prodata na tržištu Rusije.

Sveže, ali i zamrznuto voće su glavni aduti Srbije za osvajanje tog velikog tržišta, tvrde u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza. Na nedavno održanom sajmu hrane u Moskvi, srpske prehrambene firme su sklopile ugovore u vrednosti od 8,5 miliona dolara.

Iz privredne komore Srbije poručuju da je u planu i osnivanje zajedničkih srpsko-ruskih preduzeća.

“U poslednjih mesec dana smo imali posetu jednog od najvećih ruskih trgovinskih lanaca “Magnit”. Oni su razgovarali sa 20 naših najvećih proizvođaća, pre svega voća i povrća, i uspeli su da potpišu ugovore o izvozu sveže jabuke, po sasvim solidnoj ceni”, kaže Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije.

“To su ugovori na pet godina, oni traže visoko kvalitetnu jabuku, i cena je naravno dosta povoljnija nego cena na našem tržištu”, ističe Vesović

Osim prehrambene industrije dobru prođu na ruskom tržištu mogla bi da ima građevinska operativa i industrija medicinske opreme.Trenutno iz Srbije na ruskom tržištu najtraženiji su podne ploče, pokrivači podova i lekovi. Ipak, za uspeh je potrebno izabrati i pravi region, od 83 koliko ih Rusija ima.

“Ono što je rezultat ove tri godine učešća na Moskva bildu je da smo naučili da je u Moskvi jako teško raditi. Moskva je prenapadnuta, ogromna je konkurencija, svi su prisutni. I da treba više usmeriti snage ka regionima”, objašnjava Marko Zelenović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza-SIEPA.

Osim pravilnog izbora regiona u kome se roba plasira od presudne važnosti za uspeh posla može biti i poznavanje ruskih poslovnih običaja. Rusi su veoma dobri pregovarači, a državna administracija je vrlo striktna, i bez obzira na dobre odnose dve zemlje, srpski privrednik mora da ima sve sertifikate koji prate robu od uvoza do stavljanja na tržište.

Od velike pomoći je i saradnja ruskim partnerom

“Pogrešno je shvatanje naših kompanija koje nikada nisu bile na Ruskom tržištu da je Rusija zemlja gde može da prođe sve. To više nije tako. Rusija je zemlja gde su prisutni se kompanije iz cele Evrope, iz celog sveta, konkurrencija je ogromna, pogotovo u velikim gradovima”, kaže Zelenović.

Rusija je jedan od deset najvećih partnera Srbije. Od Rusa uvozimo pre svega energente, a hrana koju možemo da ponudimo praktično je, kada je reč o količini, bez ograničenja. Samo je pitanje koliko možemo da se organizujemo i ispoštujemo zahteve tržišta u rokovima, ceni i dobrom kvalitetu. Ukoliko to možemo, kažu privrednici koji posluju na ruskom tržištu, zarada je skoro garantovana i velika.

kako navodi “Blic” Rusija je zainteresovana da učestvuje u izgradnji “Koridora 10″, podizanju termocentrala, za gradnju željezničke stanice “Prokop” u Beogradu, rekonstrukciju stanice metroa kod Vukovog spomenika, a jedna njihova građevinska firma zainteresovana je za izgradnju puteva i razvoj infrastrukture.

Međudržavna radna grupa tek treba da precizira visinu kamate, grejs period i rok otplate kredita od milijardu dolara, o čemu su se u Beogradu dogovorili predsjednici Dmitrij Medvedev i Boris Tadić.

Rok za taj posao ne postoji, ali je u interesu srpske privrede da radovi krenu što prije.

Do sada se razgovaralo i o izgradnji termocentrale “Novi Sad 2″, o poslu sa “Beogradskim elektranama” i obilaznici oko Beograda na potezu Orlovača - Bubanj Potok.

Ruska strana zainteresovana je da, prema sistemu ključ u ruke, izgradi laki i teški metro, kao i da učestvuje u gradnji dijela “Koridora 10″ od Novog Sada do Horgoša.

Ko kaže da u Srbiji nema ruskih investitiora?

Pored Lukoila, (Beopetrol) koji je tek posle 6 godina počeo da modernizuje svoje pumpie -

tu je i
Midlend (nakupovao: Carnex, Klas, Stari Grad, Gumaplast, Luka Dunav,"Dragan Mitrović") , isti taj Midland je u CG preko noći spakova kofere i nestao, osavivši Željezaru Nikšić u dugovima...
Carnex su kasnije prodali fondu Ešmor - u veoma LOŠEM stanju,
Stari grad - Peconiju,
Klas - Drakuliću, a ugovor o privatizaciji za "Dragan Mitrovi" je raskinut...

Treba znati da je podignuta i istraga u vezi mahinacija u luci Dunav, za njihovim menadžerom Aleksejem Raskazovim.

Tu je i neslavni ulazak ruske firme Avtodental u Ikarbus... (ugovor raskinut).

Ruske firme su vlasnici ovih firmi: GOŠA FOM (dosta dobar izvoz u Rusiju), vlasnici su i nekoliko preduzeća iz sastava MINELA, vlasnici su i preduzeća Jastrebac iz Niša, kao i beogradskog Termoelektra...

Beogradski Putnik je prodat ruskoj firmi Metropol, preko njihove firme sa Kipra (Aciona) - Putnik i pored uloženih 2 mil dolara, ne predstavlja ništa na tržištu turističkih agencija u Srbiji...

Limited011 ::

Ko kaže da u Srbiji nema ruskih investitiora?

Pored Lukoila, (Beopetrol) koji je tek posle 6 godina počeo da modernizuje svoje pumpie -

tu je i
Midlend (nakupovao: Carnex, Klas, Stari Grad, Gumaplast, Luka Dunav,"Dragan Mitrović") , isti taj Midland je u CG preko noći spakova kofere i nestao, osavivši Željezaru Nikšić u dugovima...
Carnex su kasnije prodali fondu Ešmor - u veoma LOŠEM stanju,
Stari grad - Peconiju,
Klas - Drakuliću, a ugovor o privatizaciji za "Dragan Mitrovi" je raskinut...

Treba znati da je podignuta i istraga u vezi mahinacija u luci Dunav, za njihovim menadžerom Aleksejem Raskazovim.

Tu je i neslavni ulazak ruske firme Avtodental u Ikarbus... (ugovor raskinut).

Ruske firme su vlasnici ovih firmi: GOŠA FOM (dosta dobar izvoz u Rusiju), vlasnici su i nekoliko preduzeća iz sastava MINELA, vlasnici su i preduzeća Jastrebac iz Niša, kao i beogradskog Termoelektra...

Beogradski Putnik je prodat ruskoj firmi Metropol, preko njihove firme sa Kipra (Aciona) - Putnik i pored uloženih 2 mil dolara, ne predstavlja ništa na tržištu turističkih agencija u Srbiji...

taj "Ruski" kapital nije ništa do čisto pranje novca Ruskih blizmismena i zato se idešavaju takve situacije kao gore pomenute

pitanje je kada će doći pravi investitori

JAGODINA - Jagodina će ruskoj prestonici pokloniti dva, a Privrednoj komori Moskve 1,5 hektara zemlje uz Koridor 10 sa kompletnom infrastrukturom.

Zahvaljujući na dodeli zemlje predsednik Privredne komore Moskve Leonid Govorov najavio je skori dolazak u Srbiju.
"Stvorena je povoljna politička klima izmedju Rusije i Srbije i vreme je, da to iskoriste privrednici obe zemlje. Proteklih godina privredna saradnja Moskve i Rusije sa Srbijom bila je veoma mala i svi smo izgubili mnoga tržišta, ali sam siguran da dolaze bolji dani za rusko - srpske privredne odnose", kazao je Govorov.

Naglašavajući spremnost Privredne komore Moskve spremna da pomogne srpskim privrednicima, on je kazao da je "ovo odličan momenat za ekonomsku saradnju".

Zato sto ce proci jako mali broj godina i Rusija ce pasti tamo gde je i bila! I dalje ce da kleci pred Amerikom! Ova cela kriza je i napravljena da se polomi Rusija! Pustite te prica kako su nam oni braca! u kapitalizmu toga nema! I daj boze da nas je oslobola Amerika i Engleska u drugom sveckom ratu danas bi bili na mnogo visem nivou nego zemlje koje su Rusi oslobodili. I koje su to zemlje kojima su oni dobro nesto doneli!? samo jad i bedu!

Rise, nisam znao da si toliki "Rusofil", not :P

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Novi-Geneks-za-Rusiju.lt.html

Srpska konsultantska kuća Citadel investicione usluge najavila je jučer da će sa ruskom investicionom bankom Renaissance Capital osnovati zajedničku konsultantsku firmu za Srbiju i jugoistočnu Evropu.

Kako se precizira u saopštenju, nova kompanija Renaissance Citadel savjetovaće zainteresovane za ulaganje u Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Albaniju, pišu Biznis novine.

evo ga odgovor za američke investitore. Verovatno nas iz istih razloga zaobilaze
i svi drugi...

tek sada je BLIC objavio o čemu su zapravo razgovarali Hilari Klinton
i Boris Tadić. Nisam primetila da je još neko o tome pisao


Prepreka ulaganjima iz SAD

Dr Milan R. Kovačević | 11. 11. 2010.

Premijer Mirko Cvetković je 2003. godine potpisao ugovor, kojim je „Uniworldu“ iz SAD, vlasništvo Srbe Ilića, prodato 70 odsto kapitala „Putnika“. Kupac je platio cenu i dao garanciju na 2,2 miliona dolara za izvršenje obaveza u prvoj godini. U toj godini investirao je ugovorenih 4,4 miliona dolara i to je potvrdio ugovoreni nezavisni revizor i „Putnik“. Ali Agencija za privatizaciju naplaćuje garanciju i ne priznaje ulaganje, pa spor dolazi na međunarodnu arbitražu, koja je ugovorena za konačno rešavanje spora.

U aprilu 2007. godine arbitraža potvrđuje raskid ugovora i nalaže da Agencija i „Putnik“ solidarno plate „Uniworldu“ 5,2 miliona dolara, da Agencija vrati neopravdano naplaćenu garanciji 2,2 miliona dolara i da „Putnik“ plati uloženih 1,6 miliona dolara i vrati ulog u naturi, te da oba tužena plate troškove arbitraže i kamate.

Božidar Đelić 2007. godine potpisuje zaključak Vlade da se i izvrši isplata presuđenog duga iz izvora koji su za to određeni. Nakon što „Uniworld“ potvrdi, da se isplatom izvršava presuda, iznos se doznačuje u dinarima na nerezidentni račun „Uniworlda“ kod „Reiffeisen banke“. Ali, Agencija pokreće osporavanje arbitražne odluke kod domaćeg suda i novac se zamrzava, te do danas stoji u dinarima neiskorišćen, iako domaći sud nije prihvatio osporavanje donete arbitražne odluke. Agencija ne štedi novac i pokreće novi postupak kod međunarodne arbitraže, koja je u toku, pa ga nije dozvoljeno opisivati. Kako je OPIC osigurao ulaganje, a „Uniworld“ je dobio presudu arbitraže, koja je po ugovoru konačna, OPIC se obraća gospodi Đeliću, Dinkiću i gospođi Dragutinović radi naplate, ali ne dobiva ni odgovor. Stoga ih OPIC obaveštava da „uvodi restrikciju svoje aktivnosti u Srbiji“ i da je od tada „neprihvatljiv nivo rizika finansiranje i osiguranje“ bilo kojeg projekata koji je u vezi sa Agencijom za privatizaciju ili koji predviđa obavezu Vlade ili njene institucije ili kod kojeg je ugovoren postupak rešavanja spora, što je posledica nepoštovanja ugovorenog rešavanja spora.

Hilari Klinton nije mimoišla ni ovaj problem, koji je označen kao „glavna smetnja u ekonomskim odnosima između SAD i Srbije“, prilikom nedavne posete Srbiji. Prethodno je novi predsednik i CEO OPIC-a Elizabeth Littlefield ponovo pisala članovima Vlade i direktoru Agencije, da bi bilo u interesu obe države da prestane uporno odbijanje Vlade da postupi po arbitražnoj odluci i da poštuje međunarodne arbitraže. O tome javnost nije obaveštavana. SAD je značajan ulagač u druge zemlje. Srbija nije bez rizika i osiguranje i podsticanje investicija iz SAD važan je uslov za ulaganja iz te zemlje. Ovakvo postupanje sa jednim slučajem nije u skladu sa praksom u svetu ni sa sporazumom o podsticanju investicija potpisanim 2001. godine između SAD i Srbije.

Dr Milan R. Kovačević konsultant za strana ulaganja

U našoj zemlji jedan od osnovnih problema je što nema odgovornosti i što se stvari guraju pod tepih. U ovom slučaju država treba da crveni od sramote i da reaguje mnogo brže, bar kao u slučaju Miladina K., ali ništa. Naravno niko nije odgovoran, baš nas briga.