Zatvoreni investicioni fondovi

Iz zakona o investicionim fondovima:

Zatvoreni investicioni fond

Član 58
Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo.
Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.
Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.
Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.
Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.

Ograničenje ulaganja imovine zatvorenog investicionog fonda

Član 59

Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u imovinu propisanu članom 29. stav 1. ovog zakona.
Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, odnosno dva ili više izdavaoca koji su povezana lica.
Izuzetno, stav 2. ovog člana ne odnosi se na ulaganja u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 16) i 17) ovog zakona.
Komisija utvrđuje kategorizaciju zatvorenih fondova, kao i bliže uslove poslovanja za pojedine kategorije zatvorenih fondova.

Član 60

Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljište, zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.), koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta.

U jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 20% imovine zatvorenog fonda.
Imovina zatvorenog fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u knjige iz stava 1. ovog člana kao svojina fonda, uz navođenje naziva društva za upravljanje i evidentira se u kastodi banci.
Vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina zatvorenog fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač. Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.

Akcionari zatvorenog fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji nepokretnosti.

Zatvoreni fond se može zaduživati bez ograničenja, s tim što se zaduživanje u inostranstvu vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom.

Komisija bliže uređuje način i učestalost procene imovine iz člana 29. stav 1. tač. 16), 17) i 18 ) ovog zakona.

Član 65

Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.
Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova.

Zatvoreni fond je dužan da svaku narednu emisiju akcija javno nudi.

Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo uz prethodnu saglasnost Komisije i ako o tome dostavi obaveštenje javnosti u pisanoj formi objavljeno najmanje 15 dana unapred u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.

Komisija propisuje postupak i uslove pod kojima zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije i daje saglasnost iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Upis akcija zatvorenog investicionog fonda

Član 66

Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda ne može se uputiti pre izdavanja dozvole za osnivanje tog fonda.

Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Uz dokumentaciju koja se podnosi Komisiji za odobrenje distribucije akcija podnosi se i prospekt zatvorenog fonda.
Upis i uplata akcija vrši se kod kastodi banke.

U slučaju neuspešne emisije akcija primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva

Zatvoreni investicioni fondovi - mačka u džaku?

Izvor: Biznis - 2008-05-09

Dva društva za upravljanje investicionim fondovima - „Fima invest" i „Citadel aset menadžement" - u finišu su trke za naslov nosioca prvog zatvorenog fonda u Srbiji. U trenutku kada je već izvesno da će i srpsko tržište kapitala, godinu dana posle otvaranja prvog investicionog fonda, dobiti i zatvorene, pojavljuju se i dramatično oprečna mišljenja stručnjaka mogu li takve institucije da zažive u Srbiji danas. Dok iz „Fime" i „Citadela" najavljuju da da će ZIF-ovi ostvarivati „izuzetne kapitalne dobitke", drugi smatraju da su ove poruke ni manje ni više nego propaganda i „zavođenje neiskusnih srpskih investitora".

Proboj na okolne berze

Zatvoreni fondovi će, kažu, ulagati i u komšijska tržišta poput hrvatskog i bosanskog, a u susedske kompanije plasiraće se do 30 odsto imovine, pa profit fonda neće zavisiti samo od stanja na Beogradskoj berzi, u koju se i dalje polažu najveće nade.

- Iako zakon omogućava da se polovina imovine uloži u akcije sa berze, mi smo sa Komisijom za hartije od vrednosti napravili dogovor da to bude maksimum 75 odsto i s obzirom na najavljene investicije u energetiku od preko pet milijardi evra, sigurni smo da domaća berza može samo rasti. Najveća prednost je ipak to što ćemo ući u vlasništvo manjih kompanija i učiniti ih transparentnijima nego što su sada, čime se guraju ne samo ta preduzeća, nego i celokupno tržište kapitala. Od akcionarstva u ovim kompanijama očekujemo velike kapitalne dobitke - kaže Marinković.

Nema mača likvidnosti

Kao osnovnu prednost ZIF-ova u dva društva ističu što kod takvih fondova ne moraju da vode brigu o dnevnoj likvidnosti, kao kod otvorenih i što je tu reč o investitorima koji ulažu na duže. Iz ovih društava kažu da će svaki kamen spoticanja sadašnje industrije rešiti upravo kroz zatvorene fondove, a najveći deo imovine ulagaće se u akcije preduzeća na Beogradskoj berzi, ali i one kompanije čijim se kapitalom ne trguje na berzi.

- Mi sada ne možemo da ulažemo u ona preduzeća koja kod nas imaju najveći potencijal, a to su mala i srednja preduzeća tržišne kapitalizacije od pet do deset miliona evra, jer se akcijama ovih firmi na dnevnom nivou malo trguje, a u otvorenom fondu se likvidnost mora konstantno održavati. U zatvorenom fondu ćemo najviše ulagati upravo u ova preduzeća koja imaju odličan potencijal i koja čak po propisima ne moraju da se kotiraju na berzi da bismo ušli u njihovo vlasništvo, što je velika prednost i širok manevarski prostor za ulaganje, a samim tim i profit - kaže Milan Marinković, direktor DUIF „Fima invest", koje bi sledeće nedelje trebalo da raspiše poziv za upis akcija prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji.

Međutim, Aleksej Misailović, direktor DUIF „Fokus invest", smatra da oni koji najavljuju osnivanje zatvorenih fondova „ni sami ne veruju u to što govore", s obzirom na to da ljudi ne kupuju ni investicione jedinice otvorenih fondova koje mogu odmah da se unovče, a kamoli akcije zatvorenog fonda.

Ko će to da kupi?

- Sa prometom od milion evra dnevno ne može da se kupi ili proda mnogo kvalitetnija hartija, a kamoli deonica fonda. Ko će da kupuje te akcije i kako će član fonda da ih proda? Siguran sam da se ovi fondovi neće ni pojaviti, jer je domaća berza u ogromnoj depresijaciji - kaže Misailović. Njemu u prilog ide činjenica da su otvoreni investicioni fondovi u Srbiji za prva tri meseca osiromašili čak 11,9 miliona evra, jer su investitori, uplašeni stanjem na Beogradskoj berzi, panično povlačili svoj novac, dok su društva u isto vreme ulagala upravo u one hartije koje se brzo mogu prodati čak i po nižoj ceni.

„Fokus invest" je bio zainteresovan za osnivanje zatvorenog fonda, ali se, prema rečima direktora, od toga odustalo, kako zbog zakonske neusaglašenosti koje je moguće prevazići, tako i zbog nelikvidnog srpskog tržišta. On ističe da građani Srbije neće kupovati akcije najavljenih fondova ukoliko se zaista pojave, jer će kao vlasnici ovih hartija imati samo „mačku u džaku" i zarobljen novac.

Misailović tvrdi da novi fond neće profukcionisati, jer neće sakupiti potrebni kapital, dok u „Fima investu" navode da će novca i da pretekne. Za osnivanje zatvorenog investicionog fonda potrebno je minimum 200.000 evra početnog kapitala, a jednu akciju „Fima" će prodavati po 10.000 dinara.

- Sigurni smo da ćemo prikupiti mnogo više novca od propisanog minimuma, jer smo u kontaktu sa investitorima shvatili da postoji velika zainteresovanost za ovaj proizvod. Razgovarali smo i sa stranim investitorima, a sledeće nedelje putujemo u Dubai, jer tamo ima ozbiljno zainteresovanih za učešće u našem fondu - dodaje Marinković.

Zatvoreni investicioni fondovi

28. jun 2007. | Piše: USAID Program podrške ekonomskom razvoju Srbije

Zatvoreni fondovi su u Srbiji organizovani kao akcionarska društva koja sredstva prikupljaju javnom ponudom akcija, a dalja trgovina se obavlja na berzi; ovo se donekle može uporediti sa inicijalnom javnom ponudom i trgovanjem akcija neke kompanije. To znači da zatvoreni fond ima određen broj akcija i u teoriji maksimalno onoliko vlasnika akcija koliko i akcija, za razliku od otvorenih fondova koji mogu imati neograničen broj investitora.

Minimalni kapital koji je potreban za osnivanje zatvorenog investicionog fonda je 200.000 evra - on mora biti uplaćen na račun kastodi banke pre upisa u registar

investicionih fondova. Nakon odobrenja koje komisija daje na prospekt zatvorenog fonda, vrši se inicijalna javna ponuda akcija a dalja trgovina se obavlja na berzi (organizovanom tržištu) po utvrđenim pravilima.

Društvo za upravljanje zatvorenim fondom ima obavezu da objavljuje neto vrednost fonda po akciji najmanje jednom mesečno. Takođe, svim akcionarima fonda se dostavljaju šestomesečni finansijski izveštaji fonda sa mišljenjem eksternog revizora. Ovo donosi dodatnu dimenziju kreiranju vrednosti akcije fonda, pošto se njom trguje po tržišnoj vrednosti koja se svakodnevno formira na organizovanom trzistu (berzi), i za razliku od jedinica u otvorenim fondovima ta cena moze odstupati od neto vrednosti fonda po akciji. Tako se akcije zatvorenog investicionog fonda mogu kupovati po diskontu (ukoliko se akcije na tržištu prodaju po vrednosti nižoj od neto vrednosti fonda) ili se akcijama trguje po premiji (cena viša od vrednosti fonda po akciji).

Podela zatvorenih fondova u skladu sa investicionom politikom

Fondovi koji više od 50% vrednosti ulažu u hartije od vrednosti (HoV) kojima se trguje na organizovanom tržištu u republici ili berzanskom tržištu u inostranstvu
Fondovi koji više od 50% imovine ulažu u akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću. Ova vrsta zatvorenog fonda nosi sa sobom i rizik koji je veći od prosečnog, što mora biti i naglašeno u njegovom prospektu.
Fondovi koji ulažu više od 60% imovine u nekretnine. Nekretnine u koje fond ulaže svoja sredstva procenjuje odbor društva za upravljanje, koji ima najmanje tri procenitelja na kraju svake kalendarske godine, ili češće ukoliko rast cena nekretnina na malo pređe 10%.

Sticanje sopstvenih akcija

Za razliku od otvorenih fondova koji u svakom trenutku otkupljuju investicione jedinice od investitora, zatvoreni fondovi ne otkupljuju svoje akcije, osim u slučajevim koji su navedeni u osnivačkom aktu. Od trenutka raspisivanja javne ponude svim akcionarima za sticanje sopstvenih akcija, ponuda važi najduže 18 meseci, za sve akcionare do trenutka sticanja navedenog broja akcija. Ponuđena cena ne može da bude veća od cene neto vrednosti po akciji. Jedino u slučajevima velikog poremećaja tržišta ili ukoliko posle predviđenog perioda za sticanje sopstvenih akcija fond nije prikupio očekivani broj akcija, može da ih otkupi direktno na organizovanom tržištu. Ponudu za sticanje sopstvenih akcija odobrava komisija, a ponuda se objavljuje u dnevnim novinama.

Iako zatvoreni investicioni fondovi moraju u svom poslovanju da prate zakonska ograničenja prilikom investiranja, može se reći da oni nose veći rizik u odnosu na otvorene fondove zbog investiranja u kompanije koje se ne listiraju na berzi i čija procena vrednosti može biti često neadekvatna. Kao jedna od potencijalnih mana (ne mora da bude ukoliko su im akcije likvidne) zatvorenih fondova navodi se i manja likvidnost (ne možete u svakom trenutku unovčiti svoje akcije kao što je to slučaj sa investicionim jedinicama kod otvorenih fondova). Ipak, ova vrsta fondova će vam verovatno doneti veće prinose i omogućiti ulaganje u neke atraktivne kompanije kojima se ne trguje na organizovanom tržištu. Takođe, oni daju veću fleksibilnost menadžeru jer uvek zna sa koliko novca raspolaže te se mogu vršiti dugoročna ulaganja, a pozicije koje drži u novcu i novčanim ekvivalentima su manje (koje tipično donosi niži prinos).

Fima dobila dozvolu za zatvoreni investicioni fond

26. maj 2008. | 15:35

Beta

Investiciona kompanija Fima invest saopštila je da je dobila odobrenje za osnivanje zatvorenog investicionog fonda i da će sutra objaviti javni poziv za upis i uplatu akcija.

Početna vrednost jedne akcije fonda Fima SEE Activist tokom javnog poziva iznosiće 10.000 dinara, a kupci akcija mogu biti i građani i preduzeća.

Komisija za hartije od vrednosti izdala je odobrenje 22. maja, a poziv će biti objavljen u dnevnom listu Politika i trajaće od 30. maja do 30. juna.

Fima SEE aktivist ulagaće najviše u mala i srednja preduzeća, tržišne kapitalizacije od pet miliona do 40 miliona evra, koja imaju najveći potencijal rasta.

Fima invest od aprila u Srbiji ima otvoreni investicioni fond.

Zatvoreni fond prikuplja sredstva prodajom akcija putem javne ponude, dok otvoreni fond sredstva prikuplja prodajom investicionih jedinica.