Srpski izvoz

Srbija je u januaru 2014. izvezla robe u vrednosti 731,1 milion evra. To je za 10,7 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, kad je izvezeno za 664,6 miliona evra, objavio je Republički zavod za statistiku. Uvoz je smanjen za 5,2 odsto – na 993,4 miliona evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit u januaru iznosio 262,3 miliona evra ili za trećinu manje nego u istom mesecu 2013. godine. Pokrivenost uvoza izvozom u prvom mesecu ove godine iznosila je 73,6 odsto i veća je za 10,6 procentnih poena nego u 2013. kada je iznosila 63 odsto.

Dobrim rezultatima spoljne trgovine, sa rekordnom pokrivenošću uvoza izvozom, i na početku ove godine, baš kao i u celoj prošloj, najviše su doprineli „Fijat automobili Srbija”. U ukupnoj sumi januarskog izvoza najveći je udeo imaju drumska vozila – sa 130,6 miliona dolara.

Slede električne mašine i aparati sa izvozom od 89,2, obojeni metali – 54, povrće i voće – 48,4 i proizvodi od kaučuka – 40,1 milion dolara. Izvoz ovih pet grupa proizvoda čini 36,3 odsto ukupnog izvoza.

Najveće učešće u uvozu imaju, takođe, drumska vozila sa 144, nafta i naftni derivati – 97,2, električne mašine i aparati sa 56,7 i medicinski i farmaceutski proizvodi sa 48,4 miliona dolara. Njihov uvoz čini 34,1 odsto ukupnog uvoza, navodi se u saopštenju RZS.

Srbija je najviše robe u januaru izvezla u Italiju, za ukupno 167,9 miliona dolara. Na drugom mestu je Nemačka sa 152, a slede Bosna i Hercegovina sa 75,2, Ruska Federacija 61,6 i Crna Gora 39,5 miliona dolara.

Najviše robe u januaru Srbija je uvezla iz Rusije, za 200,6, sledi Nemačka sa 152,4, Italija sa 150,9, Kina sa 111,8 i Mađarska sa 60,3 miliona dolara.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza nafte i gasa, i sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Turskom.

Ekonomisti procenjuju da će rast izvoza i u 2014. godini biti faktor privrednog rasta. Najviše zato što se očekuje povoljnija tražnja u zemljama koje su naši glavni trgovinski partneri. Prema oceni Stojana Stamenkovića, saradnika mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, stopa rasta izvoza u ovoj godini ipak će biti skromnija nego u 2013. godini, kad je iznosila 21,7 odsto, budući da se ne može računati sa dosadašnjim intenzitetom ekspanzije proizvodnje i izvoza automobilske industrije.

Srbija smanjila spoljnotrgovinski deficit

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar-maj iznosi 2,26 milijardi dolara i manji je za 18,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,5 odsto i veća je u odnosu na isti period lani, kada je iznosila 65,5 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena za period januar - maj iznosi 14,8 milijardi dolara, što je porast od 11,5 odsto n godišnjem nivou.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6,3 milijarde dolara, što je više za 19,3 odsto, a uvezeno za 8,5 milijardi dolara, odnosno za 6,3 odsto više.

U strukturi izvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,9 odsto (3,4 milijarde dolara), slede roba za široku potrošnju, 38,5 odsto (2,41 milijarda dodlara) i oprema, 7,5 odsto (471,1 milion dolara).

U strukturi uvoza, najzastupljeniji su proizvodi za reprodukciju, 60,9 odsto (5,2 milijarde dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,5 odsto (1,66 milijardi) i oprema, 10 odsto (853,2 miliona dolara).

U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Italija, Nemačka, BiH, Ruska Federacija i Rumunija, a u uvozu Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Mađarska.

Razmena je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje EU čine 64,6 odsto ukupne razmene, a drugi najveći partner su zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit od 742,3 miliona dolara.

Srpski izvoz skočio za četvrtinu

Spoljnotrgovinski deficit Srbije je 2013. godine smanjen za 25,2 odsto, na 4,47 milijardi evra, zahvaljujući za četvrtinu većem izvozu nego u 2012. godini.

To je saopšteno iz Republičkog zavoda za statistiku. Kako se navodi, po konačnim podacima, spoljnotrovinska razmena Srbije 2013. godine iznosila je 26,5 milijardi evra i bila veća za 12,8 odsto u nego u 2012. godini.

Srbija je u 2013. godini izvezla robu za 11 milijardi evra što je povećanje od 25,8 procenata, dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 71,1 odsto i veća je za 11,8 procentih poena nego 2012, kada je iznosila 59,3 odsto.

Izraženo u dolarima, deficit je iznosio 5,9 milijardi dolara, što je za 22,9 odsto manje nego u 2012. godini.

Srbija je najviše robe u 2013. godini izvezla u Italiju, za ukupno 2,38 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 1,74 milijarde dolara, a slede BiH sa 1,2 milijarde dolara, Rusija (1,06 milijardi dolara) i Crna Gora (851 milion dolara).

Najviše robe u 2013. godini Srbija je uvezla iz Italije, za 2,36 milijardi dolara, sledi Nemačka sa 2,25 milijarde dolara, Rusija sa 1,9 milijardi dolara, Kina sa 1,5 milijardi dolara i Mađarska sa 1,01 milijardu dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a sa zemljama Evropske unije ostvareno je 62,3 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,76 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Izvoz Srbije u CEFTA zemlje iznosio je 2,76 milijardi dolara u 2013. godini, a uvoz 999 miliona dolara.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni Srbija je ostvarila je sa bivšim jugoslovenskim republikama, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, navodi se i dodaje da se od ostalih zemalja ističe i suficit sa SAD, Rumunijom, Ukrajinom i Italijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom (uvoz nafte i prirodnog gasa čini trećinu ukupnog uvoza ovih energenata) i Rusijom zbog uvoza nafte i gasa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Nemačkom.

Najviše izvozimo i uvozimo - automobile

U izvozu su najviše učestvala drumska vozila sa 2,17 milijardi dolara, zatim električne mašine i aparati sa izvozom od 1,12 milijardi dolara, povrće i voće sa 670 miliona, žitarice i proizvodi na bazi žitarica (664 miliona) i obojeni metali sa 646 miliona dolara. Izvoz tih pet odseka čini 36,1 odsto ukupnog izvoza, naveo je RZS.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila sa 2,5 milijardi dolara, nafta i naftni derivati 1,94 milijarde, prirodni gas sa 918 miliona, električne mašine i aparati sa 879 miliona i medicinski i farmaceutski proizvodi sa 766 miliona dolara. Njihov uvoz čini 34,2 odsto ukupnog uvoza, navodi se u saopštenju RZS.

Libijac hoće da kupi 7.000 ovaca, ali ih u Srbiji – nema
Ovčarski fond smanjen zbog demografskog pražnjenja ruralnih predela, nekada moćni državni kombinati propali posle privatizacije

Kada se Jaseru Havariju, Sirijcu kome je Srbija već tri decenije druga domovina, obratio prijatelj iz Libije za pomoć u realizaciji kupovine i izvoza 7.000 ovaca iz naše zemlje, on nije mogao da zamisli da se upustio u – nemoguću misiju. Havari se obratio poznanicima, zvali su i obilazili sela, zadruge, išli po stočnim sajmovima, razgovarali sa dobavljačima, obraćali se nadležnima. Posle višenedeljne potrage shvatio je da je posao uzaludan: u Srbiji ne može da se kupi ni 2.000 ovaca i jagnjadi, a kamoli 7.000.

– Srbija ima prirodno bogatstvo i zato ne mogu da razumem da ovde nema ovaca. Obilazili smo seoska domaćinstva u celoj zemlji, gledali su nas u čudu kada su čuli da želimo da sklopimo posao i upućivali da idemo u Crnu Goru i BiH da tamo kupimo stoku – objašnjava za „Politiku” Havari, lekar – pedijatar koji radi u beogradskom Domu zdravlja u Žarkovu.

Posao koji je planirao Havarijev prijatelj mogao bi da se razgrana i da se organizuje na višegodišnjem nivou, jer potreba za ovčetinom u islamskim zemljama je velika, ali kod nas nema ko da ga realizuje.

– Ovde svi kukaju da loše žive, planira se smanjenje plata, a odbacuje se posao koji može svima da donese korist. Ne postoje zakonske prepreke za izvoz stoke, potrebno je da se životinje skupe u karantin i zatim da o njima brinu veterinari do trenutka kada bi bile prvo kamionom do Bara, a zatim brodom prebačene u Libiju, Ali, u Srbiji ne postoji ovčarski fond za to – kaže Havari.

Njegovu priču, nažalost, potvrđuju domaći stručnjaci: u našoj zemlji nema dovoljno ovaca ni za naše potrebe, a kamoli za izvoz. Ovčarski fond u Srbiji u poslednjih šest decenija smanjen je više od tri puta, reprodukcioni ovčarski centri gotovo da ne postoje, a više od 90 odsto grla nalazi se u posedu malih odgajivača, koji ih čuvaju za svoje potrebe. Veliki kombinati u kojima je bilo i po desetak hiljada ovaca su propali, privatne firme koje su ih kupile nisu uspele da nastave njihov posao, a danas nema ko ni da obilazi sela i zadruge da kupuje grla od seljaka.

U periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, u doba industrijalizacije, broj ovaca je smanjen za više od dva miliona, a razlog za to bio je masovna migracija seoskog stanovništva u gradove, što je uslovilo deagrarizaciju i smanjenje broja ovaca, objašnjava za „Politiku” Dragana Ružić- Muslić, doktor biotehničkih nauka i viši naučni saradnik Instituta za stočarstvo.

Više od 90 odsto ovčarskog fonda Srbije sada je skoncentrisan kod malih odgajivača, čija stada imaju između 10 do 30 grla. I to je, navodi dr Dragana Ružić-Muslić, veliki problem, jer oni ne mogu da obezbede takozvani četiri Ka – kvantitet, kvalitet, kontinuitet i konkurentnost da bi se probili na značajnija evropska tržišta.

Fiat ostvario izvoz od skoro milijardu evra

Zvezda srpske autoindustrije, kompanija Fiat automobili Srbije (FAS) u Kragujevcu, u prvih sedam meseci ove godine ostvarila je izvoz u vrednosti od gotovo milijardu evra, tačnije 921,6 miliona, podaci su Ministarstva finansija.

Ministarstvo finansija, koje je objavilo listu od 15 najvećih izvoznika, navodi da je u tom periodu izvoz Fiata je bio veći za 9,8 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Drugi najveći izvoznik je Naftna industrija Srbije (NIS), sa izvozom vrednim 214,5 miliona evra, dok je na trećem mestu Tigar Tyres iz Pirota sa izvozom od 139,9 miliona evra.

Dalje na listi slede HIP Petrohemija iz Pančeva sa izvozom od 109,9 miliona evra, Gorenje Srbija sa izvozom od 106,3 miliona evra,
Železara Smederevo sa 91,8 miliona evra i Tetrapak iz Beograda sa izvozom od 90,7 miliona evra.

Na listi su jos i вршачки Хемофарм, Јура корпорација, РТБ инвест из Бора, Таркет, Сирмијум стил, Импол Севал из Севојна, Valy из Белошевца и Leoni Wiring Systems Southeast

Fiat ostaje vodeći srpski izvoznik

Kompanija Fiat automobili Srbija u prvih osam meseci izvezla je automobile za 947,2 miliona evra i nalazi se na prvom mestu liste 15 najvećih srpskih izvoznika, koju je objavilo Ministarstvo finansija.

Fiat je vodeći izvoznik iz Srbije uprkos usporavanju izvoza u avgustu zbog kolektovnog odmora i redovnog remonta fabričke opreme.

Na drugom mestu je Naftna industrija Srbije sa 255,4 miliona evra, a na trećem Tigar Tyres iz Pirota sa 158 milion evra, navodi Ministarstvo finansija.

Među najvećim izvoznicima su i Gorenje Srbija sa 120,4 miliona evra, HIP Petrohemija iz Pančeva sa 118,3 miliona, Železara Smederevo sa 115,6 miliona i Tetrapak iz Beograda sa izvozom od 101,8 miliona evra.

Slede Hemofarm iz Vršca sa 95,5 miliona evra, Tarket iz Bačke Palanke sa 82,4 miliona, Jura korporacija iz Rače sa 79,8 miliona evra, Ball Packaging sa 74,8 miliona evra, RTB Invest iz Bora sa izvozom od 66,7 miliona.

Prema podacima Uprave carina, uspešni izvoznici su i Sirmium Steel iz Sremske Mitrovice sa 65,1 miliona, Impol Seval iz Sevojna sa 64,5 miliona i fabrika čarapa Valy iz Beloševca, čiji je izvoz u prvih osam meseci ove godine bio 58,5 miliona evra.

http://www.kurir-info.rs/vesti/biznis/ruske-sankcije-srbiji-rampa-a-veliki-se-i-dalje-bogate-clanak-1556135

Fiat, NIS i Tigar najveći izvoznici

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u januaru je iznosila 252 miliona evra, a najveći izvoz od 81,7 miliona evra, ostvario je Fiat automobili Srbija, objavilo je Ministarstvo finansija.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, izvoz FAS u četvrtom kvartalu prošle godine bio je u vrednosti 296,2 miliona evra, što je 98,8 miliona manje nego u istom periodu 2013. U 2014. godini FAS je izvezao automobile u vrednosti 1,36 milijardi evra.

Na listi vođećih izvoznika u januaru ove godine na drugom mestu je Naftna industrija Srbije čiji je izvoz bio vredan 24,4 miliona evra, a na trećem mestu je Tigar Tyres iz Pirota sa izvozom od 21,4 miliona evra.

Među najvećim izvoznicima su i Železara Smederevo sa 17,1 milion evra, Gorenje Srbija sa 13,1 milion, Tetrapak iz Beograda sa 12 i Hemofarm iz Vršaca sa 11,5 miliona evra vrednog izvoza.

Slede Petrohemija iz Pančeva sa 11,1 milion evra, Tarket iz Bačke Palanke sa 10,5 miliona evra, Yura korporacija iz Rače sa 10,3 miliona evra, Sirmium Steel iz Sremske Mitrovice sa 9,5 miliona evra, Ball Packaging sa devet miliona evra.

Prema podacima Uprave carina, uspešni izvoznici su i Impol seval iz Sevojna sa 7,1 milion evra, fabrika čarapa Vali iz Beloševca sa 6,5 miliona evra i Valjaonica bakra Sevojno sa 6,4 miliona evra.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prvih sedam meseci 2015. iznosila je oko 2,2 milijarde evra, a najveći izvoznik i dalje je Fijat Krajsler automobili (FCA) sa izvozom od 814 miliona evra, objavilo je danas Ministarstvo finansija Srbije.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, izvoz robe Fijata u julu bio je 79 miliona evra, dok je u prvih sedam meseci ove godine neto izvoz te kompanija iznosio 262,9 miliona evra. U 2014. godini ukupan izvoz te kompanije bio je 1,36 milijardi evra.

Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je Železara Smederevo, čiji je izvoz od januara do jula 2015. godine bio u vrednosti od 202,2 miliona evra, a samo u julu 29,7 miliona evra, što je za 2,4 odsto više nego u junu. Železara je u 2014. godini izvezla robu za 200,8 miliona evra.

Na trećem mestu liste najvećih izvoznika je Tigar tajers iz Pirota sa izvozom od 168,4 miliona evra, a slede Naftna industrija Srbije sa 162,7 miliona evra izvoza, Tetrapak iz Beograda sa 107,8 miliona evra i Gorenje sa 99,6 miliona evra.

Petrohemija iz Pančeva je na sedmom mestu sa 99,3 miliona evra, slede Hemofarm iz Vršca sa 91,5 miliona evra, duvanska industrija Filip Moris iz Niša sa 83,4 miliona evra,

Aviokompanija Er Srbija vratila se na listu 15 najvećih izvoznika, sa izvozom od 78,2 miliona evra od januara do jula, a slede Jura korporacija sa 73,1 milion evra, Jugoimport SDP iz Beograda sa 71,7 miliona evra, Impol seval iz Sevojna sa 65,5 miliona evra, Bol pekidžing iz Beograda sa 61,2 miliona evra i Valjaonica bakra iz Sevojna sa 55 miliona evra.

Srpska roba na rafovima EU i Rusije

Najveći izvoznici među srpskim biznismenima Miodrag Kostić Kole, Milija Babović i Zoran Mitrović za deset meseci ove godine ukupno su izvezli robu vrednu čak 235 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku o najvećih 100 izvoznika.

Kostićeva preduzeća "MK komerc", "Sunoko", "Agroglob" i "Graneksport" zaradila su na izvozu šećera, poljoprivrednih namirnica i pesticida oko 127 miliona evra.

Istovremeno, domaći biznismeni Milija Babović i Zoran Mitrović, vlasnici "Viktorija grupe", sa svoje dve kompanije "Sojaproteinom" i "Viktorija oilom" izvezli su soje i rafinisanog ulja u iznosu od 108 miliona evra. Sve te kompanije proizvode plasiraju ne samo u regionu već i na tržištima EU i Rusije.

Direktor operacija "Viktorija grupe" Nikola Vujačić kaže za Informer da je ta kompanija jedan od najvećih neto izvoznika u Srbiji, a posebno u oblasti prehrambeno-prerađivačkog sektora.

Izvoz poljoprivrede
Kukuruz i dalje prvi izvozni adut Srbije

U pet naših izvoznih proizvoda uz ovu žitaricu svrstali se maline, cigarete, šećer i jabuke u ukupnoj vrednosti oko 800 miliona evra.

Kuruz, maline, cigarete, šećer i jabuke – pet je izvoznih proizvoda na koje je Srbija i prošle godine mogla sa pravom da računa. Samo od njihovog plasmana na strana tržišta ostvaren je prihod od oko 800 miliona dolara.

Među značajnim izvoznim proizvodima u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije (u prvih 11 meseci 2015) bili su još i pšenica, suncokretovo ulje, pivo… Sve ukupno u izvozu su dominirali voće i povrće (sa ostvarenim izvozom od 692,6 miliona dolara), žita i proizvodi na bazi žita (589,5 miliona dolara).

Na uvoznoj strani standardno su najzastupljeniji bili takozvani „nekonkurentni” proizvodi – sirova kafa i banane, ali smo takođe prošle godine uvezli i velike količine svinja za priplod, cigareta, duvana… Nažalost u ovoj grupi „top pet” proizvoda bilo je i svinjsko zamrznuto meso koje se iz godine u godinu, zbog nižih cena, sve više uvozi iz EU. Sa druge strane domaći viškovi su ogromni zbog čega je država, u dva navrata, bila prinuđena da organizuje interventni otkup.

Interesuje me kako naći kome izvoziti poljoprivredne proizvode? Interesuju me zemlje bliže Srbiji. 
Konkretno crni luk i krompir. 
Pozdrav.

Nakupci i prekupci jedino za sada oni.

Tartufi, pistaći, kajsija s košticom badema, peglana kobasica bogatstvo su siromašnog juga Srbije. Uzgajaju ih mali proizvođači koji do kupaca teško dolaze, ali osnivanje klastera Zvezde juga, koji se preko bugarske Vlade finansira iz fondova Evropske unije, trebalo bi da pomogne proizvođačima.

Laju i dočekuju goste kao ostali psi, ali pronalaze tartufe kao nijedni drugi. Njihovo odgajanje samo je jedan od poslova porodice Igić iz Donjeg Matejevca. Ova porodica poznata je i po tartufima, rakiji od dunje, sirćetu od divljih jabuka.

Nedaleko od Matejevca, takođe u okolini Niša, nalazi se i podrum Malča. Jedna od samo sedam vinarija u Evropi koje imaju vino iz amfore.

Tu su i srpska i savremena vinarija. Takvih proizvođača, s zanimljivim i kvalitetnim proizvodima na jugu Srbije ima, ali se, kako oni kažu, kao mali teško probijaju na tržište.

U tome im pomaže novoosnovani klaster Zvezde juga, u kome se udružuju mali proizvođači i privrednici iz oblasti poljoprivrede, turizma i transporta.

Đurđić je organizovao prvi sajam, prvo svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice koja je tako osvojila tržište. Sada očekuju da tržište osvoje i druge zvezde juga.

U podrumu Malča već mogu da se nađu i proizvodi drugih članova klastera. U udruženju kažu da je sve više onih koji prepoznaju prednost udruživanja.

Izvoz u januaru porastao 9,1 odsto, deficit smanjen 18 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2016. iznosila je 1,923 milijarde evra, što je za 5,0 odsto više u odnosu na isti mesec lani, pri čemu je izvoz povećan za 9,1 odsto.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prva tri meseca 2016. godine iznosila je 981,1 miliona evra, a najveći izvoznik i dalje je Fijat (Fiat) Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu sa izvozom od 312,4 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je Tigar tajers iz Pirota sa izvozom u prvom kvartalu od 85 miliona evra, a na trećem mestu je Železara Smederevo čiji je izvoz 55,4 miliona evra.

Slede kompanije Filip Moris iz Niša sa 51,6 milion evra izvoza, Jugoimport SDPR čiji je izvoz bio 44,6 miliona evra, HIP Petrohemija iz Pančeva sa 44,4 miliona evra i Naftna industrija Srbije sa 41,7 miliona evra.

Tetra pak iz Beograda je na sedmom mestu sa izvozom od 40 miliona evra, a iza njega su Jura korporacija iz Rače sa 37,8 miliona evra i kompanija Gorenje koja je izvezla robu vrednu 37,3 miliona evra.

Na listi najvećih izvoznika je i Viktorija grupa sa izvozom od 36,1 milion evra, MK grupa sa 35 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 34,4 miliona evra , Leoni iz Prokuplja 33,8 miliona evra i kompanija Boš sa 28,8 miliona evra izvoza.

Beograd - Podaci o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evropskom unijom za 2015. godinu, pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla istorijski maksimum od 77 odsto i da nastavlja da raste, saopštio je Centar za evropske politike.

BEOGRAD, Vrijednost izvoza robe iz Srbije u prvom kvartalu 2016. godine iznosila je 4,7 milijardi dolara, što je rast od 11,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izraženo u evrima, izvoz je bio 4,2 milijarde, 11,9 odsto više nego prije godinu dana, saopštio je Republički zavod za statistiku. U prvom kvartalu je u Srbiju uvezeno robe u vrijednosti od oko šest milijardi dolara, što je za 3,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok je uvoz u evrima bio 5,4 milijarde i za 3,4 odsto je veći nego prije godinu dana.

Vrednost izvoza robe iz Srbije u prvih sedam meseci 2016. godine iznosila je 8,5 milijardi dolara, što je rast od devet odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Izraženo u evrima, izvoz je bio 7,69 milijardi, što je 8,9 odsto više nego pre godinu dana.

U prvih sedam meseci u Srbiju je uvezeno robe u vrednosti od oko 11 milijardi dolara, ili izraženo u evrima 9,9 milijardi, a to je za 5,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-jul iznosila je 19,6 milijardi dolara i za 6,9 odsto je veća nego u istom periodu prethodne godine, a u evrima oko 17,59 milijardi, što je rast od 6,8 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 2,46 milijarde dolara, što je smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a izražen u evrima smanjen je za šest odsto, na 2,2 milijardi.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 odsto, dok je u istom periodu prethodne godine iznosila 75 odsto.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,9 odsto), zatim Region Šumadije i Zapadne Srbije (27,9 odsto), Beogradski region (24,5 odsto) i Region Južne i Istočne Srbije (16,5 odsto).

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Italija (1,38 milijarde dolara), Nemačka (1,19 milijardi), Bosna i Hercegovina (696,4 miliona), Rumunija (471 miliona) i Ruska Federacija (451,5 miliona).

U uvozu su glavni partneri bili Nemačka (1,4 milijarde dolara), Italija (1,19 milijardi), Ruska Federacija (895,4 miliona), Kina (895,4 miliona) i Madjarska (514,9 miliona).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 65,2 odsto ukupne razmene, a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit od 1,1 milijardi dolara.

Prvi put od raspada Jugoslavije, Srbija ove godine ima suficit u robnoj razmeni sa Hrvatskom.

Srpski izvoz u Hrvatsku porastao je u prvih sedam meseci ove godine za oko 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je vrednost robe koja je išla u suprotnom smeru ostala na gotovo istom nivou.

Od činjenice da smo sa Hrvatskom imali godišnji manjak u robnoj razmeni od 60 do 150 miliona evra, u 2016. smo došli do viška.

Hrvatski ekonomisti tvrde da je do povećane tražnje za robom iz Srbije došlo zbog prebacivanja proizvodnje hrvatskih kompanija u Srbiju poput Agrokora i Atlantik grupe.

Danica Milovanović iz PKS kaže da je procena da će se taj suficit održati i porasti do kraja godine na 20,2 miliona evra u spoljnoj razmeni sa Hrvatskom.

„Tome je doprinelo i što su plasirani proizvodi veće faze prerade, a suficit pokazuje gde je realan interes srpskih firmi na hrvatskom tržištu“, kaže Milovanovićeva.

Najveći proboj u izvozu iz Srbije činile su katode, struja, jestivo ulje, benzin, baloni, polietilen, malter, ali i ženski veš i kupaći kostimi.

Kada je reč o uvozu iz Hrvatske, najveća tražnja bila je za cementom, delovima za sedišta, uljima, ureom, sredstvima za higijenu. U suficitu je učestvovalo 2.160 preduzeća.

Višak u razmeni Srbija ostvaruje ne samo sa zemljama regiona već i sa šest članica Evropske unije.

Trend pokrivenosti uvoza izvozom se bliži nivou od oko 80 odsto. Statističari kažu da je Srbija takav nivo imala samo pre 30 godina, kada smo izvozili Jugo u Ameriku.

Kompanija Fijat Krasjler automobili Srbija zadržala je i u avgustu prvo mesto na listi najvećih srpskih izvoznika, sa ostvarenim izvozom od 768 miliona evra u prvih osam meseci 2016, a slede ga pirotski Tigar i smederevski Hestil, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prvih osam meseci 2016. iznosila je 2,6 milijardi evra.

Tigar je od januara do kraja avgusta tekuće godine izvezao robu u vrednosti 208,4 miliona evra, a smederevska čeliČana Hestil za 207,2 miliona evra.

Na četvrtom mestu je NIS sa izvozom od 150,7 miliona evra, a na petom „Filip Moris operejšens” iz Niša sa izvozom „teškim” 149,9 miliona evra.

HIP Petrohemija iz Pančeva je u posmatranih osam meseci imala izvoz od 136,8 miliona evra, a MK grupa 116,5 miliona evra.

Osmo mesto pripada Gorenju iz Valjeva i Stare Pazove sa realizacijom izvoza od 116,2 miliona evra, a devetu poziciju je zauzela Viktorija grupa sa izvozom od 111,1 miliona evra.

Tetra pak prodakšn Beograd je na 10. desetom mestu sa izvozom od 110,0 miliona, a Jura korporacija iz Rače sa 103,3 miliona evra zauzima poziciju broj 11.

Listu petnaest najvećih izvoznika zaključuju Hemofarm sa 100,1 miliona evra, Boš 94,8 miliona, Leoni iz Prokuplja 94,5 miliona i Jugoimport SDPR Beograd sa 84,2 miliona evra.

Lepša slika trgovine sa svetom
Izvoz robe i usluga nekoliko godina raste više od 10 odsto godišnje. – Bilans usluga u plusu. – Tekući deficit u 2016. od 1,4 milijarde evra, najniži u prethodnih 15 godina

Većim rastom izvoza robe i usluga od povećanja njihovog uvoza, Srbija od 2013. godine ostvaruje znatno povoljnije rezultate u spoljnoj trgovini. Rast izvoza robe i usluga već poduže premašuje 10 odsto godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom povećan je sa 66,8 odsto u 2010. na 87 odsto u 2016. godini. Smanjene su velike spoljne ekonomske neravnoteže, tako da je tekući deficit zemlje u 2016. od 1,4 milijarde evra, što je četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, bio najniži u prethodnih 15 godina.

U početku ovog „zlatnog doba srpske spoljne trgovine” rast izvoza bio je koncentrisan u manjem broju privrednih oblasti. Ekonomisti ukazuju da je dobro što od 2015. izvoz povećava sve veći broj industrijskih grana i uslužnih delatnosti.

Ta rasprostranjenost rasta izvoza čini ga održivim, kažu upućeni. Prvenstveno je posledica ostvarenog unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i postignute makroekonomske i finansijske stabilnosti. Ipak, napominju da su rastu izvoza u 2016. od 11,5 odsto i uvoza od samo 6,1 odsto, znatno doprinele i povoljne međunarodne okolnosti: pad cena energenata, kao i rast tražnje u EU i regionu.

Znatan rast izvoza robe i promena slike srpske spoljne trgovine vidljivi su od početka jeseni 2012. godine, kad je počela proizvodnja „Fijatovog” automobila „500-L” u Kragujevcu. Tome je doprineo i sve veći izvoz delova za automobile iz više novih fabrika koje su podigle strane kompanije, ali i početak izvoza goriva iz obnovljene rafinerije NIS-a u Pančevu.

Analitičari Narodne banke Srbije ukazuju da smanjivanju deficita naše ukupne spoljne trgovine od 2011. sve značajnije doprinosi ubrzani rast izvoza usluga, a naročito povećanje njihovog suficita, što potvrđuje i prošlogodišnji bilans.

Izvoz robe u 2016. vredeo je 13,43 milijarde evra, a uvoz 17,38 milijardi evra, tako da je ostvaren deficit od 3,85 milijardi evra, a uvoz je pokriven izvozom sa 77,3 odsto. Spoljnotrgovinski deficit u 2016. iznosio je 7,6 odsto BDP-a. U robnom bilansu deficit je smanjen na 10 procenata BDP-a, a u razmeni usluga ostvareni suficit činio je 2,6 odsto BDP-a.

U 2016. u razmeni usluga sa svetom ostvaren je suficit od 895 miliona evra. Ovaj višak je najviše posledica većeg izvoza od uvoza usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informatičkih usluga od 407 miliona evra. Ukupnom suficitu usluga su doprineli i suficiti profesionalnih, menadžerskih i ostalih poslovnih usluga od 273 miliona evra, građevinskih usluga 106 miliona evra i usluga transporta 70 miliona evra.

Autori „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) u 2017. godini očekuju brži rast izvoza od rasta uvoza i smanjenje spoljnog deficita. Svoju prognozu zasnivaju na očekivanom ekonomskom rastu u EU i u regionu, a tome će doprineti i ranije investicije. Bitno je, kažu, da se domaća tražnja drži pod kontrolom, odnosno da tražnja sporije raste od rasta BDP-a, kao i da se ne dozvoli realno jačanje dinara.

Ekonomisti se slažu u oceni da je dobro što je izvoz robe i usluga u 2016. godini dostigao 17,3 milijarde evra i premašio polovinu vrednosti svega stvorenog u toj godini (BDP). Slažu se, međutim, i da izvoz Srbije mora biti znatno veći i da može dostići 80 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U nama sličnim zemljama vrednost izvoza dostiže između 70 i 80 odsto BDP-a.

Novi Sad -- Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Malte, po procentualnom rastu izvoza u dolarima u 2016. godini.

Najveći doprinos tome je dao izvoz poljoprivrednih proizvoda, izjavio je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

"Članice Udruženja Žita Srbije izvezle su 3,5 miliona tona robe i najviše doprinele suficitu u spoljnoj trgovini poljoprivrednih proizvoda", rekao je Saković na tradicionalnom Danu žitara, koji je organizovalo Udruženje "Žita Srbije" u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (FAO), u okviru 84. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

"Kada posmatramo Evropu u prethodnoj godini, 14 zemalja zabeležilo je rast izvoza, a izraženo u procentima, Srbija je na drugom mestu, odmah iza Malte", kazao je Saković, navodi se u zajedničkom saopštenju FAO i "Žita Srbije".

U svetu je, kako kaže, samo 68 zemalja u 2016. godini imalo rast izvoza u dolarima, a ako posmatramo rast u odnosu na prethodnu godinu u procentima - Srbija se nalazi na petom mestu.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosila je 2,1 milijarde evra, a najveći izvoznik je kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu sa izvozom od 562,2 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je Hestil Srbija ajron end stil (novi naziv Železare Smederevo), čiji je ukupan izvoz na kraju novembra bio u vrednosti od 280,1 miliona evra. Izvoz te kompanije je od početka godine više nego udvostručen u poređenju sa istim periodom 2016. godine.

Tigar tajers iz Pirota je na trećoj poziciji sa izvozom od 179,2 miliona evra.

Slede Naftna industrija Srbije sa 136,9 miliona evra izvoza, Tetra pak iz Beograda sa 110,9 miliona evra, Petrohemija iz Pančeva sa 94,5 miliona evra, Robert Boš iz Beograda sa 90 miliona evra, MK Grupa sa 89,4 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa 89,2 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 85,2 miliona evra.

Na tom spisku su i Jura korporacija iz Rače sa 82,5 miliona evra, Gorenje sa 81,5 miliona evra, RTB Bor 81,2 miliona evra, Viktorija grupa sa izvozom od 78,1 miliona evra, Grundfos iz Inđije 76,8 miliona evra.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji za 11 meseci ove godine iznosila je 3,8 milijardi evra, a najveći izvoznik je i dalje kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, čiji je fabrika u Kragujevcu izvezla proizvode u vredosti od 870,2 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je HBIS grupa Srbija ajron end stil (novi naziv Železare Smederevo), čiji je ukupan izvoz na kraju novembra bio u vrednosti od 488,6 miliona evra.

Tigar tajers iz Pirota je na trećoj poziciji sa izvozom od 349,4 miliona evra.

Slede Naftna industrija Srbije sa 313,4 miliona evra izvoza, Tetra pak iz Beograda sa 200,4 miliona evra, Robert Boš iz Beograda sa 183,1 milion evra, Petrohemija iz Pančeva sa 176,2 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa 166 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 164,1 milion evra i RTB Bor 160,7 miliona evra.

Na tom spisku su Grundfos iz Indjije sa izvozom od 152,7 miliona evra, Jura korporacija iz Rače sa 149,8 miliona evra, Gorenje sa 146,4 miliona evra, Viktorija grupa sa izvozom od 141,3 miliona evra i Jugoiport SDPR sa 136,7 miliona evra.

U PRVIH deset meseci 2017. godine iz Srbije je u svet otišla roba vredna 12,6 mlijardi evra. Istovremeno smo na strane proizvode potrošili 15,9 milijardi evra.

Izvozni aduti Srbije su, kako pokazuju statistički podaci, električne mašine i aparati, drumska vozila, povrće i voće, obojeni metali i proizvodi od kaučuka.

Smile ::

U PRVIH deset meseci 2017. godine iz Srbije je u svet otišla roba vredna 12,6 mlijardi evra. Istovremeno smo na strane proizvode potrošili 15,9 milijardi evra.

Izvozni aduti Srbije su, kako pokazuju statistički podaci, električne mašine i aparati, drumska vozila, povrće i voće, obojeni metali i proizvodi od kaučuka.

Koji procenat tog izvoza čini izvoz proizvoda od kaučuka?

Sam si morao da razmisli, i samo bi ti se kaz'lo

Dajem ti šansu da rezmisliš šta se sve pravi od kaučuka, možeš da koristiš i Google!

Pomoć prijatelja: u mom postu od 2017-07-27 na ovoj temi naveden je taj proizvod.  

Smile ::

Sam si morao da razmisli, i samo bi ti se kaz'lo

Dajem ti šansu da rezmisliš šta se sve pravi od kaučuka, možeš da koristiš i Google!

Pomoć prijatelja: u mom postu od 2017-07-27 na ovoj temi naveden je taj proizvod.  

nisam pito koji su to proizvodi neko koji im je procenat od ukupnog izvoza.

ako ne znas taj podatak ne mora da se pravis pametan.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за  период јануар - новембар  2017. године износи:
  – 35496,3 милионa долара – пораст од  15,1% у односу на исти период претходне године;
  – 31556,1 милиона евра – пораст од  13,9% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 15591,6 мил. долара, што чини раст од 14,3% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 19904,7 мил. долара, што је за 15,8% више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 13863,6 милиона, и то је повећање од 13,1% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 17692,5 милиона, што представља повећање од 14,6% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 4313,1 мил. долара, што чини повећање од 21,9% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 3828,9 милиона, што је повећање од 20,4% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 78,3% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,4%.


Листа првих 5 производа у увозу показује да је сированафта (111 мил. долара) наш први увозни производ.  Други по значају су делови и прибор  за моторна возила (86 мил. долара).На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (51 мил. долара). Природни гас смоувезли за 37 мил. долара. Последње место заузима увоз телефона за мрежу станица са 34 мил. долара.

извор: http://www.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=4535

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u januaru ove godine iznosila je 347,5 miliona evra, a najveći izvoznik je kompanija HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare, čiji je izvoz bio 70,4 miliona evra objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Dosadašnji najveći izvoznik, koji je dugo držao tu poziciju, kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija je na drugom mestu sa izvozom od 64,1 milion evra.

Tigar tajers iz Pirota je na trećoj poziciji sa izvozom od 30,5 miliona evra. Slede Naftna industrija Srbije sa 28 miliona evra izvoza, Petrohemija iz Pančeva sa izvozom od 21,1 milion evra, Robert Boš iz Beograda sa 17,9 miliona evra, Tetra pak iz Beograda sa 16 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 14,2 miliona evra, Jura korporacija iz Rače sa 13,9 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa 13,3 miliona evra.

Na tom spisku su i Grundfos iz Indjije sa 13,2 miliona evra, RTB Bor 12,7 miliona evra, Henkel sa 11,5 miliona evra, Delfi pakard iz Novog Sada sa izvozom od 10,5 miliona evra i Gorenje sa izvozom od 10,2 miliona evra.

Izvor: Beta

Srbija je za prvih pet meseci ove godine izvezla robu za 7,98 milijardi dolara, što je za 21,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.Za pet ovogodišnjih meseci u Srbiju uvezeno je robe za 10,5 milijardi dolara što je za 26,4 odsto više nego u istom periodu 2017. godine.

Spoljnotrgovinski deficit je tako dostigao 2,5 milijarde dolara, što je za 43,6 odsto više nego u istom periodu 2017. godine.

Pokrivenost izvoza uvozom je opala na 75,9 odsto, dok je u prvih pet meseci prošle godine bila 78,8 odsto.

Srbija je najviše izvozila tobu u Italiju, a najviše je uvozila iz Nemačke.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji za 11 meseci prošle godine bila je 4,1 milijardu evra, a najveći izvoznici su Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, čiji je izvoz bio 699,7 miliona evra, i HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare, sa izvozom od 695,3 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Naftna industrija Srbije je na trećem mestu sa izvozom od 436,5 miliona evra, sledi Tigar tajers iz Pirota sa izvozom od 365,8 miliona evra.

Na spisku su i Robert Boš iz Beograda sa izvozom 227 miliona evra, Petrohemija iz Pančeva sa 199,8 miliona evra, Tetra pak iz Beograda sa 191,1 miliona evra, Grundfos iz Indjije sa 187,5 miliona evra, Jura korporacija iz Rače sa 167 miliona evra, RTB Bor sa 165,7 miliona evra.

Na tom spisku su Hemofarm iz Vršca sa 161,5 miliona evra izvoza, Leoni iz Prokuplja sa 155,2 miliona evra, Henkel sa 152,3 miliona evra, Gorenje sa 139,7 miliona evra i Viktorija grupa sa izvozom od 119,8 miliona evra.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u 2018. godini iznosila je 4,3 milijardi evra, a najveći izvoznik bila je HBIS grupa sa izvozom od 749,5 miliona evra, čime je posle dužeg vremena sa trona "skinula" kompaniju "Fijat Krajsler automobili Srbija".

Na drugom mestu na listi najvećih izvoznika u periodu od januara do decembra 2018. godine je "Fijat" sa izvozom od 714,1 miliona evra, dok je treću poziciju zauzela Naftna industrija Srbije sa ostvarenim izvozom od 465 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Pirotski "Tigar Tajers", je na četvrtoj poziciji sa ostvareni izvozom o 388,9 miliona "Robert Boš" je peti sa izvozom od 241, 5 miliona evra.

Slede ih HIP Petrohemija sa rezultatom od 213,7 miliona evra, potom "Tetrapak" sa 208,5 miliiona evra, i "Grundfos Srbija" sa rezultatom od 203, 6 miliona evra izvoza.

Deveti na listi je RTB Bor sa izvozom od 181, 1 miliona evra, a deseta je "Jura" sa 180,8 miliona evra.

"Hemofarm" sa izvozom od 175, 9 miliona evra je 11. na listi najvećih izvoznika, kompanija "Leoni" zauzima 12. poziciju sa izvozom vrednim 167,3 miliona evra, a "Henkel Srbija" je 13. sa 163, 5 miliona evra.

Potom slede kompanija "Gorenje" sa izvozom od 148,8 miliona evra, dok je poslednja na listi izvoznika "Viktroija grupa" sa 130 miliona evra.

Evropska komisija usvojila odluku o uvođenju kvota za izvoz čelika u Evropsku uniju a na spisku se našla i Srbija za koju je propisano da izvoz za hladno valjane proizvode mora da se smanji za 12,5 odsto a za beli lim čak za 40 odsto u odnosu na izvoz zabeležen u prošloj godini.

Drugim rečima, predviđeno je da Železara Smederevo u periodu od 1. jula do 2019. do 1. jula 2020. godine može maksimalno da izveze u EU 78.568 tona belog lima i 145.275 tona za hladno valjane proizvode. Inače, iz Srbije u EU u 2018. godini izvezeno 110.000 tona belog lima i 163.460 tona hladnovaljanih proizvoda.

Za treći i najznačajniji proizvod srpske železare, toplo valjane proizvode, EU je odredila ukupnu kvotu od 8,64 miliona tona u periodu od jula 2019. do jula 2020. godine. Srbija je u prošloj godini izvezla u Uniju 603.125 tona ovih proizvoda ili oko sedam odsto ukupnog uvoza EU.

Evropska komisija je do ovih kvota došla uzimanjem trogodišnjih proseka uvoza iz zemalja proizvođača i to za period od 2015. do 2017. godine, uvećan za pet odsto. Sav uvoz iznad propisanih kvota EU će cariniti sa 25 odsto.