EU - Evropska Unija...

:)

Jel to uskoro skidaju zabranu, pristupa fondovima pri EU.

Ili je to samo novogodisnja zelja?

EU deblokirala Prelazni sporazum!

Evropska unija odblokirala je Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, preneo je Rojters.
Odluku o tome doneli su večeras šefovi diplomatija država Evroske unije na sastanku u Briselu,
naveo je Rojters pozivajući se na diplomatski izvor.

"Holandija se saglasila da odblokira trgovinski sporazum nakon izveštaja glavnog tužioca
Međunarodnog suda za ratne zločine Serža Bramerca", citirala je britanska agencija tog diplomatu....

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_category=11&nav_id=396709

Milorad Dodik:
EU gnjavi Srbiju, a Hrvatskoj viznu liberalizaciju dala usred rata!
:lol:

Sneki ::

Milorad Dodik:
EU gnjavi Srbiju, a Hrvatskoj viznu liberalizaciju dala usred rata!
:lol:

Dodik je trenutno jedan od nekolicine ozbiljnih srpskih politicara.
Razvio se od dosta bezlicnog u politicara od formata.
Svaka cast.

Uff... ufff...
Ovde se spinuje, muva, pregovara - samo tako!!
Djelić bio u Nemačkoj i ništa nije uradio!
Rekli mu da neće podržati našu kandidaturu dok ne uspostavimo "kakve - takve" odnose sa Kosovom!!
Ameri, kažu: poništite rezoluciju 1244 i mi vas podržavamo za kandidaturu!!

Lajčik onaj koji je bio Gaulajter u Bosni i sudija na
referendumu u C.Gori
Kaže da nema - ima plan za Kosovo??

Tvrdi se da naša vlada pregovara (tajno) sa vladom Kosova za
extremene situacija (ako Šiptari opet polude) i sl...
Dakle: SPINUJE SE, MUVA SE... pregovara... itd!!
Nek nam je Bog na pomoći!!

Sve u nadi da onaj sud iz Haga neće baš biti potpunu u kontri sa svim normalnim
zakonima o secesiji!!

Nemačka, Belgija i Holandija protiv ratifikacije SSP-a

LUXEMBOURG - Čak 24 zemlje Evropske unije su tražile da se Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za kandidaturu, a protivile su se Belgija, Holandija i Nemačka, pišu "Večernje novosti“.

Na ministarskom sastanku održanom u ponedeljak pregovori i ubeđivanja su zbog toga dugo trajali, pa se radni ručak ministara s glavnim haškim tužiocem Sergiom Brammertzom odužio do kasno po podne.

Nemacka, Belgija i Holandija - tri od sest zemalja koje su osnovale EZ?
Lepo nam se pise...

Pinto ::

Nemacka, Belgija i Holandija - tri od sest zemalja koje su osnovale EZ?
Lepo nam se pise...

Da, da... koliko shvatam Tadiću je Merkl jasno rekla da do 2020. nema ništa od ulaska Srbije u EU!!
A dotle, ko živ ko mrtav... samo sad da vidimo kako će Tadić i kompanija da nam to saopšte??

Velike sile oštro protiv rezolucije
N. M. Jovanović | 29. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 115

Uprkos velikom protivljenju stalnih članica Saveta bezbednosti i negativnom mišljenju jednog broja zemalja, a posebno Velike Britanije, Nemačke, Francuske i SAD na tekst srpske rezolucije kojim se traži „dijalog” o svim „otvorenim pitanjima” u vezi sa Kosovom, Srbija je juče podnela svoj predlog rezolucije u Ujedinjenim nacijama.

Za najjače zemlje EU i SAD neprihvatljivo je da se na bilo koji način u rezoluciji dovodi u pitanje status Kosova. Što se tiče srpske rezolucije, smatraju da je zahtev da se razgovara „o svim otvorenim pitanjima” uvod u pregovore o statusu, jer je upravo „status” otvoreno pitanje za Beograd. Takođe, ove zemlje insistiraju na tome da se u tekst nedvosmisleno unese da se traže tehnički pregovori između Beograda i Prištine - kaže diplomatski izvor „Blica”.

Kako „Blic” saznaje iz istih izvora bliskih predsedniku Srbije, dosadašnji pregovori sa Briselom o zajedničkoj rezoluciji nisu dali nikakvih rezultata. Brisel čak ne želi da pruži garancije ni za skori „prolaz” srpske kandidature u slučaju fleksibilnijeg stava Beograda, kao ni garancije za sever Kosova.


Kako saznajemo od izvora u srpskom državnom vrhu, Srbija je požurila da preda svoju rezoluciju zbog važnih proceduralnih pravila u UN. Naime, pravilo je da Generalna skupština UN razmatra predloge po redosledu kojim su predati. Ukoliko se usvoji prva rezolucija, sve druge predložene se momentalno, bez razmatranja, odbacuju. Zato je Srbija ušla u trku sa drugim zemljama, imajući informaciju da su druge rezolucije već pripremljene.

Kad već nisu umeli da formulišu pitanje kako treba za sud u Hagu sad bar nek se malo zezaju
ima joooš puuuno vremena do 2020!

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele založio se danas za početak konsultacija o prosleđivanju zahteva Srbije za kandidaturu Evropskoj komisiji.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/206605/Vestervele-Vreme-za-konsultacije-o-kandidaturi-Srbije

He, he... lep reče Miki Maus (Djelić):

Zadasli smo im cilj da sledeće godine budemo kandidati, a da
pre krajamandata (vlade) počnemo pregovore o prijemu...

Deset glavnih zamerki Evropske komisije
- Saradnja sa Tribunalom u Hagu
- Reforma pravosuđa
- Nezavisna regulatorna tela
- Restitucija
- Dobrosusedska saradnja
- Azilanti
- Uključivanje Roma
- Finansiranje stranaka i slobodni poslanički mandati
- Sandžak
- Ekonomske reforme i ulaganje u ekonomiju znanja (nauka i obrazovanje)

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/212434/Deset-uslova-za-status-kandidata

BERLIN – Nemački savezni parlament, Bundestag, usvojiće sutra zakon kojim će biti ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije (EU) i Srbije.

Pitam se da li hladno možemo u ovom tekstu reč Hrvatska da zamenimo sa Srbija?
Nekako mi se čini da bi mogli, i to bez problema!
Sve je isto....

Za one koji ne znaju engleski:
Proveo sam mnogo vremena u Hrvatskoj i pratio njihov razvoj i napredak. Hrvatska je zemlja koju karakterišu endemsko podmićivanje, korupcija, divlji kapitalizam i neobjašnjivo bogaćenje u klasi političara. Hrvatska ne poseduje osnovnu infrastrukturu slobodnog društva. Vladavina prava, pravo na imovinu i primenjivi ugovori pod velikim su znakom pitanja u Hrvatskoj. Pravosudni sistem je preopterećen, pa su građani i kompanije koji rade u Hrvatskoj sprečeni da na efikasan način dođu do pravde. Hrvatski mediji su žrtve cenzure i zastrašivanja. Gospodine predsedniče, ako ovu zemlju - Hrvatsku - vidimo kao odgovarajućeg kandidata za članstvo u EU, neka nam je svima bog u pomoći!
- rekao je Helmer.
Stekao sam jasnu sliku o zemlji koja nema odgovarajuće tržište i u kojoj se vlada meša u sudstvo, medije i poslovanje. To mi nazivamo burazerski kapitalizam. To, jednostavno, nije slobodno tržište - dodao je Helmer.

Citat :

BEOGRAD - EK će u narednim mesecima pratiti da li se poštuju prava seksualnih manjina u Srbiji, što podrazumeva i održavanje Parade ponosa ove godine, kažu izvori Danasa. Predstavnici Evropske komisije nedavno su boravili u Beogradu, u sklopu Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.
"EU smatra da je postojeća zakonska regulativa u domenu prava LGBT populacije u Srbiji adekvatna, ali da je neophodno pojačati napore kako bi u praksi bila sprovedena proklamovana načela", navode sagovornici Danasa.

Prema rečima izvora Danasa, održavanje Parade ponosa, uz odgovarajuću policijsku zaštitu, donelo bi veoma pozitivne poene Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji, a s takvim ocenama slažu se i stručnjaci za evropske integracije.

Johan van Merienboer, holandski ekspert za Zapadni Balkan, kaže za Danas da je ta tema "od ključne važnosti ne samo za Holandiju, već i za Nemačku i Švedsku".



"Evropska komisija zna da holandski parlament neće pristati da se Uniji pridruži nijedna država koja ne poštuje prava seksualnih manjina. Takve činjenice svesna je i Srbija, budući da je tokom svoje posete Holandiji pre dva meseca potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić opsežno razmatrala navedeno pitanje sa uticajnom parlamentarnom Komisijom za evropske poslove", objašnjava Van Merienboer.

Ovi Holandjani će nam izgleda doći glave....

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

Sneki ::

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

C R A Z Y ::

Sneki ::

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

Zašto mislite da bi to bila prava stvar? šta bi time dobili ili šta mislite da ne bi izgubili ne dobijanjem datuma?

Fmember ::

C R A Z Y ::

Sneki ::

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

Zašto mislite da bi to bila prava stvar? šta bi time dobili ili šta mislite da ne bi izgubili ne dobijanjem datuma?

Moje viđenje...ekonomski bi od toga imali kratkotrajne koristi, ali dugoročno nam se ne isplati.

Prvo, dobili bi nastavak lažnog sna, a nama treba trežnjenje. Da shvatimo da "bez motike nema leba". Ljudi prenebegavaju ovo, ali ja mislim da je jako važno, psihološki, jer se društvo stalno uljuljkuje da će nam biti bolje kad uđemo u EU. Nedobijanje datuma bi konačno razbilo famu.

Drugo, da bi ova država konačno počela da razmišlja o tržištu od 2-3 milijarde duša koje smo nekad kao Juga pokrivali a koga smo se odrekli zarad tog sna o Evropskoj uniji. Tržišta na kom smo od ranije poznati i možemo biti konkurentni, umesto što čekamo da nam udele milostinju. Mi smo nekad pokretali treći svet, bili lideri, danas hoćemo da budemo prosjaci u tom prvom svetu..

A treće i možda najvažnije, jer bi to značilo definitivni neulazak u Evropsku uniju i spas za državu (kada ovde kažem državu ne mislim na vlast i činovnički aparat) kao što smo mi, jer se u Evropskoj uniji nijedna mala i slaba država neće provesti dobro. Prošlo je vreme EU sna/dogovora, došlo je vreme EU jave/diktata, u kojoj Nemačka diktira a ostali sviraju. Pogledajte kako nas ucenjuju na svakom koraku. Tek smo jednu ipo prepreku preskočili, a već smo pretrpeli ozbiljne ucene. Šta mislite, da će ucene sada stati ?

Eto toliko od mene

Citat :

Spor između Evropske unije i Mađarske mogao bi odvesti tu državu u naručje Rusije. Na približavanje Budimpešte Moskvi više se ne gleda kao na nemoguću misiju. Konflikti iz prošlosti i mržnja danas su prevaziđeni i svode se na povremene retoričke istupe, uglavnom protiv energetske zavisnosti. Treba napomenuti kako je do promene percepcije u Mađarskoj prema neprijatelju Putinu došlo isključivo zaslugom Viktora Zupkova, bivšeg ruskog premijera i aktuelnog lidera „Gasproma“.
Od 2010. Orban je u sve boljim odnosima s vernim ruskim saveznicima, od kojih je Ukrajina na prvom mestu. U martu je, u jeku kiparske krize, mađarski premijer u Budimpešti ugostio Zupkova, i rekao mu:
„U vremenima kao što su ova danas, mi ne možemo da dozvolimo da sva jaja stavimo u košaru Zapada“.
Aluzija te mađarske poslovice više je nego jasna.
Orban smatra kako je veoma rizično opstanak mađarske nacije i države poveriti isključivo Evropskoj uniji, koja svakim danom pokazuje sve više slabosti, i ako se taj trend nastavi i sam njen opstanak postaje upitan.
„Moramo investirati na više strana, ali se i politički angažovati“, rekao je Orban.

Lep primer...

Citat :

Svi smo upoznati sa očajnim stanjem u srpskoj železnici i da je novčana pomoć u njenoj obnovi neophodna, kao i osavremenjivanje nekih pruga. Modernizacija pruga u cilju elektrifikacije sigurno je nužno, jer su tada troškovi transporta manji, zadovoljeni su ekološki standardi, jednom rečju brže je i efikasnije.
Takav jedan projekta je kandidovan za deo pruge od Niša do Dimitrovgrada, na Koridoru 10. Prema planu, ovaj posao biće finansiran sa 120 miliona evra kredita “Češke eksportne banke“ na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje. Radi se o prioritetnom projektu, te se njegova realizacija ne dovodi u pitanje već samo ko i kada. I evo uslova kredita: Češke kompanije će započeti radove na tom delu Koridora 10, naravno nakon potpisivanja svih neophodnih ugovora (linka sa informacijama http://www.plusonline.rs/elektrifikacija-pruge-nis-dimitrovgrad/).
Dakle, oni daju kredit ali uslovljavaju tako da njihove kompanije rade (vrše izgradnju) i/ili čak daju materijal koji stiže iz njihovih fabrika! Prema ovome, novac koji će doći za ovaj projekat, samo će proći kroz našu administraciju i većim delom završiće tamo odakle je i došao. Nama ostaje pruga, što je dobro, ali zato, umesto da cela suma kredita ostane u Srbiji i bude iskorišćena za upošljavanje naše proizvodnje i naše pameti, ona naprosto se vraća češkim kompanijama. Tako da smo mi na dvostrukom gubitku, nismo uposlili našu operativu i nije novac završio, žargonom rečeno, u našem džepu.
Koga smo time pomogli? Sebe, delimično, jer katastrofalna situacija u srpskoj železnici ne uliva nadu da će lako biti isplaćen dati kredit i kamata koja sleduje. Ali zato smo pomogli višestruko Češku privredu, najpre Češku eksportnu banku a potom i češke kompanije za izgradnju i Češke proizvođače delova.
Na kraju da rezimiramo razmišljanje o strani investicijama u Srbiji: One NE pomažu već nam odmažu u pokušaju da se iščupamo iz bede i beznađa, ne upošljavaju već zatvaraju naše proizvodne pogone, zadužuju nas kreditima a da novčana masa tih kredita uopšte ne završava u Srbiji

Josip Perković (Ličko Novo Selo 17. svibnja 1945) poznati antifašist, bivši djelatnik UDBE, jugoslavenskih tajnih službi, i nekoliko hrvatskih tajnih službi. Njemačko pravosuđe tereti Perkovića za ubojstva hrvatskog disidenta u egzilu Stjepana Đurekovića i jedan je od najtraženijih osoba od strane Njemačkog Saveznog kriminalističkog ureda (Bundeskriminalamt, BKA).

Josip Perković je bio do 1990. šef tajne policije Udbe. Za to vrijeme bio je i šef hrvatskog ogranka SDS-a (Državne službe sigurnosti), koji se uglavnom bavio hrvatskim disidentima u inozemstvu. Prema BKA tereti ga se za ubojstva Hrvata koji su živjeli u Njemačkoj.

Za Josipom Perkovićom raspisana je od 2009. međunarodna tjeralica/ međunarodni uhidbeni nalog.

Njegov sin Saša Perković bio je savjetnik bivšeg predsjednika Stjepana Mesića i savjetnik je i sadašnjeg predsjednika Ive Josipovića.

Premda ulaskom u Europsku uniju više neće vrijediti zabrana izručivanja hrvatskih državljana drugim zemljama EU, temeljem europskim uhidbenim nalogom će Njemačka zatražiti izručenje Perkovića i svih drugih osumnjičenih za sudjelovanje u ubojstvima hrvatskih emigranata.

Citat :

Protokol koji bi postao sastavni deo Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU, a koji bi predvideo uvođenje kvote od 1.600 tona cigareta iz zemalja Unije, uz skoro četiri puta nižu carinu od važeće, mora biti, saznaje „Blic“ u administraciji Evropske komisije, potpisan tokom septembra.

Da li je moguce da smo ovoliko bedni? Hocemo li i ovo da dozvolimo sebi nakon sto smo u bescenje vec prodali domacu duvansku industriju?

 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/395921/File-zove-Dacica-zbog-kvote-za-cigarete

Narod je pod uticajem medija, mediji pod uticajem političara, a oni pod uticajem suprotstavljenih globalnih igrača?

Zato:
- je narod većinom za članstvo u EU. Pri tome je uočljiv neki nivo antipatija prema jednom broju članica EU, a izrazito u odnosu prema NATO.
- vojska se, u dužem periodu, reformiše po NATO smernicama, a koristi, uglavnom, domaće i rusko naoružanje. Svi to znaju i niko nije protiv.
- većina simpatiše Putina i Rusiju. Istovremeno je veoma malo raspoloženja za neke proruske integracije, učenje ruskog i sl, uopšte: nema znakova bilo kakve realne bliske saradnje sa Rusijom, osim kod izvoza jabuka i JT (koga će možda biti, a možda i ne).
- baš je DS definisao "4 oslonca", ili tako nešto, (EU, Rusija, USA, Kina).

Vučić je uspeo da sintetiše sve ove stavove (cca: podržavamo suverenost i celovitost država, a nećemo da kvarimo odnose sa Rusijom), što je dobilo plebiscitarnu podršku.

Nedostaje nam, izgleda, neki Bavčarov institut (slovenački izum, kada su ulazili u EU: trudili se da sve analiziraju "do na treću decimalu"), koji bi precizno izračunavao šta bi to bio interes Srbije. U prilog toga izjava šefice pregovora sa EU, Miščević (cca: samo mi recite šta su stavovi, pa ću ja već ispregovarati). Da li ih je dobila?

Ova dugogodišnja praksa: za ili protiv samo na osnovu nadnaslova, čini mi se, neće obezbediti optimalne rezultate.

Ili: kod dugoročnih investicija neophodna je fundamentalna analiza. TA je za "brzake".

Nemoj mnogo da se nerviraš, ima još dosta vode Savom da proteče dok mi budemo bili blizu ulaska u EU, a dotle ko živ, ko mrtav.

BTW pročitaj ovo i biće ti jasno:
https://www.aikb.net/t831-paranoja-ili-teorija-zavere?highlight=paranoja#131115

Poznato je da je, negde oko SST, neko dogovorio jednostrano ukidanje carina. Posledice - poznate. Nešto slično je i sa prodajom poljoprivrednog zemljišta. Posledice - biće, uskoro.

EU se ranije nazivala Evropska ekonomska unija i ta suština nije promenjena, čak štaviše.

Pregovarački tim Srbije će činiti, kako se najavljuje, doktori političkih nauka, "državni eksperti", od 15-20 do 2.000 komada, a u međuvremenu se prof. Miščević "oslanja na kapacitete" kancelarija EU. U periodu od aprila 2005. do novembra 2008. godine bila je na mestu direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Bila je i članica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na čelu pregovaračkog tima Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU. Potpredsednica je Evropskog pokreta u Srbiji, a od aprila 2009. do novembra 2010. godine bila je članica i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Dakle, pametnije bi bilo da ne arčimo pare i vreme, već da ispotpisujemo šta već treba i kad treba, a može i blanko, unapred:

2.000 "državnih eksperata" x 3.000 eur bruto x 12 meseci x 10 godina
= 720 milliona evra x 2 (materijalni i ostali troškovi) = 1,44 milijarde evra.

Najčešća pitanja o ulasku u EU
Cena
Hrvatski ministar finansija Slavko Linić izneo je prošle godine podatak da Hrvatsku ulazak u EU košta 616,8 miliona evra i da bi taj iznos trebalo da bude pokriven privrednim rastom.

Rakija i kajmak
Široko je uvreženo shvatanje da ulaskom u EU Srbija neće smeti da proizvodi rakiju ili kajmak. Istina je da takvi proizvodi već postoje u EU i slobodno se prodaju i proizvode.

Ajvar
Pogrešno je je shvatanje da su Slovenci zaštitili proizvod pod nazivom ajvar, i da Srbija neće smeti da proizvode ajvar jednom kad uđemo u EU.

Trgovina
EU je najveći trgovinski partner Srbije i s njom se obavlja 60 odsto ukupne trgovine. Pokrivenost izvoza uvozom je prošle godine bila 67,8 odsto.

Sporazum o kome se premalo zna
Više od 470.000 građana Nemačke potpisalo je internet-peticiju protiv planiranog potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini (TTIP) između EU i SAD. Oni strahuju da će Sporazum da podrije evropske norme.

Jedna od tačaka Sporazuma koja se ne dopada velikom broju komentatora jeste i planirano uvođenje arbitražnih sudova za rešavanje sporova između velikih koncerna i država. „Ako koncerni – zbog zakona koji im ne odgovaraju – budu mogli da tuže države pred netransparentnim arbitražnim sudovima – onda više nisu dovoljne umirujuće reči“, piše list Ajzenaher prese (Ajzenah): „onda ljudima treba jasno staviti do znanja za šta je Sporazum sa SAD dobar. Za navodno povećanje privrednog rasta za 0,2 ili 0,3 odsto, građani neće sebi ništa moći da kupe.“
Vestfeliše nahrihten (Minster) smatra da su „EU i SAD svojim neprozirnim pregovorima izazvali kod građana brige da će Sporazum na mala vrata da stavi van snage evropske standarde. Sada bi EU trebalo da poradi na tome da se povrati izgubljeno poverenje. Doduše, tek posle izbora za Evropski parlament će se pokazati da li je šteta koju su počinili pregovarači tolika da više neće moći da se opovrgne smeškom...“
I poslanici Evropske unije su saznali samo za delove sadržaja pregovora o TTIP vođenih iza zatvorenih vrata“, podseća list Nirnberger nahrihten (Nirnberg). Na kraju će njihov posao biti da samo odobre gotovo paket. Upravo to je podstaklo nepoverenje mnogih građana i to – s pravom. Čak i poslanici EU samo u posebnim čitaonicama u Briselu mogu da steknu uvid i to samo u neke delove Sporazuma. Oni čak ne mogu da saznaju koji delovi su ostali skriveni od njih. Zato nikoga ne treba da čudi to što sada cvetaju teorije zavere.“
Komentator lista Berliner cajtung (Berlin) piše da je „Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD suvišan. Osim toga, za našu demokratsku pravnu državu bi bilo štetno da investitorima pomoću specijalnih klauzula budu omogućena nečuvena specijalna prava. Takva specijalna prava na tužbe i procese s onu stranu prane države već postoje u nekim bilateralnim trgovinskim sporazumima – i koncerni ih obilato koriste. Prema Konferenciji UN o trgovini, trenutno postoji 514 tužbi investitora. Zaštita investitora je prvobitno trebalo da koristi preduzećima u zemljama u kojima nema funkcionalnih pravnih sistema. To je imalo smisla. Ali danas koncerni zloupotrebljavaju taj vid pravne zaštite.“
„Stotine hiljada evropskih građana su protiv planiranog sporazuma sa SAD. Tako raste opasnost da političari u Evropi i SAD na kraju neće smoći snage da se zauzmu za Sporazum, piše Štutgarter cajtung (Štutgart): „to bi bilo na štetu ne samo izvoznika i njihovih zaposlenih, već i potrošača. Nemačka je kao nijedna druga zemlja upućena na razmenu robe. A to kritičari lako previđaju. Naravno da brige potrošača treba shvatiti ozbiljno. Mnoge potrošače uznemirava činjenica da se na framam pilića u SAD hemikalije koriste u velikom stilu. Evropa ima naprednije standarde u proizvodnji životnih namirnica. Zaštita potrošača ne bi smela da zamre. Ali, iza Sporazuma se krije više od pukog pitanja načina uzgoja životinja. Ne ceni se dovoljno činjenica da će ukidanje carina svima koristiti. Od toga će profitirati kupci jer će cene biti niske. Svi će biti dobitnici. Uz sve kritike treba sačuvati i pogled na celinu“.
A list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) ima jasnu poruku: „Pilići iz hlora, meso puno hormona i genski manipulisane životne namirnice iz SAD – ne, hvala! Mnoge građane Nemačke je već prošao apetit kada je reč o planiranom trgovinskom sporazumu između EU i SAD. Zato je savezni ministar privrede dobro učinio kada je zatražio da se parlamentima omogući da utiču na Sporazum. Činjenica je da planirano ukidanje carina otvara nove šanse. TTIP je podesan da na ove strane Atlantika da impulse za rast privrede i donese stotine hiljada novih radnih mesta. Ali, veliki uspeh će biti ostvaren samo ako ne dođe do pada radnih i ekoloških standarda...“

VARŠAVA - Deda novoizabranog predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska Jozef Tusk bio je član ozloglašene nacističke vojske Vermahta, koja je tokom Drugog svetskog rata sejala smrt na bojištima, a pritom je odgovorna za stradanje hiljade Poljaka.

Iako je ta informacija obelodanjena prvi put još pre devet godina, kada je Tusk izabran za premijera Poljske, sada je ponovo dospela u žižu javnosti, s obzirom na to da su mnogi na internetu izrazili negodovanje zbog toga što će on biti na liderskoj poziciji u EU a ima tako mračnu porodičnu istoriju. Tusk je u vreme izbijanja skandala s njegovim poreklom isticao da nije znao da mu je deda Jozef bio nacista.

Dačić:Balkan ko da je crtao Staljin

Dačić je rekao da na to ukazuju poslednje odluke Saveta EU, koje je nazvao "duboko pogrešnim".

Naveo je da Srbija želi da uđe u EU ali da neke članice unije postavljaju nemoguće uslove za članstvo, dok najveću podršku za očuvanje svojih nacionalnih interesa Srbija dobija od Rusije i Kine.

"Nisam siguran da li se Srbiji na putu ka pridruživanju EU iskreno postavljaju uslovi za kandidaturu za članstvo ili se postavljaju stalno novi uslovi da bi bila odbijena", rekao je Dačić vranjskim privrednicima u Skupštini Vranja.

Dačić je podsetio da je jedan od uslova bila saradnja sa Haškim tribunalom i da je Srbija uhapsila sve "koje su tražili", i da je Skupština Srbije donela Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici.

"Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je verovatno najliberalniji u Evropi", rekao je Dačić.

Dačić je ponovio da se zajedno sa pridruživanjem EU postavlja i pitanje Kosova.

Dodao je da u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo toga što je bilo teško za Srbiju, a neposredno pred donošenje odluke o dodeljivanju statusa kandidata postavljeno je pitanje regionalnog predstavljanja Kosova".

"Srbija je predložila i prihvata predstavljanje Kosova u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Priština to neće, a Evropa kaže 'morate da se dogovorite'. Pošto Albanci to ne prihvataju, Srbija je kažnjena, a onda kažu kako nisu tražili formalno priznavanje nezavisnosti Kosova", objasnio je Dačić.

Dačić je naveo da Srbija ne sme da se upušta u dve vrste ekstrema - da odustane od evropskih integracija ili da zbog ulaska u EU odustane od svojih nacionalnih interesa.

"Interes građana jeste da Srbija bude članica EU i u tom pravcu treba nastaviti, ali ne po cenu odustajanja od svojih nacionalnih interesa, pa čak i po cenu odustajanja od integracija. Dilema EU ili Kosovo je pogrešna. Neće Srbija propasti ako ne postane članica EU, neće propasti ni ako stvari oko Kosova pođu u lošem pravcu", rekao je Dačić.

Nemačka se zagledala u sopstveno ogledalo, ne bi li ustanovila kolike su se senke nacionalizma nadvile nad njom. Nagli rast popularnosti pokreta Patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja (Pegida) podelio je javnost, s obzirom na to da protesti Pegide nisu usmereni samo protiv tobožnje islamizacije, već protiv svega stranog – protiv „uvezenih” običaja, jezika, kuhinje, boje kože i kose.

Broj aktivista i pristalica ksenofoba raste. Prekjuče se u Drezdenu okupilo oko 20.000 demonstranata protiv stranaca – više nego na svim pojedinačnim okupljanjima od sredine oktobra. Ipak, dimenzije „ustanka gnevnih građana protiv rastućeg nenemačkog uticaja”– kako su mediji nazvali izlive grupne ksenofobije– ne bi bile toliko zabrinjavajuće da je reč o dvadesetak hiljada demonstranata, ili o stotinak hiljada, koliko bi uskoro moglo da iziđe na ulice.

Razlog za zabrinutost je empirijski podatak da su oko trideset miliona Nemaca simpatizeri Pegide – polovina građana sa pravom glasa na izborima.

Druga polovina Nemaca prepušta primat nacionalistima. To se pokazalo pre dva dana na protivdemonstracijama u Drezdenu, Minhenu i Bonu, a juče u Nirnbergu. Uprkos zalaganju istaknutih javnih radnika, političara, u četiri nemačka grada pojavilo se manje učesnika nego na jednim demonstracijama nacionalista u Drezdenu.

Nije pomogao ni apel bivšeg kancelara Gerharda Šredera Nemcima da kažu ne Pegidi, ni inicijativa dve najuticajnije nemačke crkve. U katedralama Vircburga i Drezdena održane su zajedničke molitve protestanata i katolika – za mir i razumevanje, protiv Pegide.

Dačić: Vlada nije podružnica EU u Srbiji

Kocijančič je u saopštenju izrazila zabrinutost zbog optužbi nekih krugova u Srbiji da zaštitnik građana Saša Janković ugrožava nacionalnu bezbednost.

"Mislim da bi EU trebalo da obrati pažnju", rekao je Dačić, ocenivši da je to mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene države.

"Mi nismo vlada EU niti podružnice EU u Srbiji, nego Vlada Srbije, i ako neko ima primedbe na rad, treba da razgovara s predstavnicima Vlade, i to od strane najviših funkcionera EU", rekao je Dačić.

Naglasivši da su i predsednik Republike i premijer i on gotovo svakodnevno u kontaktu sa raznim predstavnicima EU, Dačić je istakao da "to nije način, da se sa Srbijom tako komunicira, preko portparola".

"Nema potrebe da nam neko sada deli savete, mešajući se u unutrašnja pitanja. Mislim da ima mnogo drugih zemalja gde izostaje takva reakcija i to onda zaista postavlja pitanje svrsishodnosti naših razgovora sa EU", kazao je Dačić.

"Ja ne osporavam pravo nikome, ali Maja Kocijančič je tehničko lice i ja s njom ne želim da polemišem", rekao je on. "To nije način komuniciranja s jednom suverenom zemljom kao što je Srbija", zaključio je Dačić.

11 nemačkih tačaka

statut SZO u skladu sa prištinskim zakonima
pozivni broj za Kosovo
integrisanje Civilne zaštite u KPS
čvrsti granični prelazi
primena dogovora o energetici
uklanjanje Parka mira u Kosovskoj Mitrovici
zaustavljanje šverca na administrativnim prelazima
prihvatanje kosovskih pasoša na srpskim granicama
učešće Prištine na regionalnim forumima
prepuštanje elektrana „Gazivoda“ i „Valača“ Prištini
integrisanje lokalnih samouprava u kosovski sistem

ovi nas baš ne žele u EU