SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Stečajni upravnik u jedanaest firmi

Valjevo - Vršilac dužnosti direktora Valjevske pivare Zoran Božić trenutno je i stečajni upravnik u 10 preduzeća, za šta takođe prima novčanu nadoknadu.

Postupak stečaja u Valjevskoj pivari obustavljen je 22. marta 2011. godine, a dotadašnji stečajni upravnik Božić, na osnovu odluke poverilaca, određen je za vršioca dužnosti direktora do izbora organa upravljanja. Božić je za sprovođenje stečaja dobio novčanu nagradu od 5,5 miliona dinara u neto iznosu, a sve vreme v. d. direktorovanja prima platu. On je ovlašćen za praćenje realizacije Plana reorganizacije Valjevske pivare, koji je sam sačinio, što je bio osnov da Privredni sud obustavi stečaj.

Nejasno je kako je Božić po okončanju stečaja, bez odluke novog vlasnika te firme, države Srbije, upisan u nadležni registar, 12. maja 2011. godine, za v. d. direktora.
Agencija za privredne registre je u dva navrata, 4. jula i 11. septembra 2012, odbila da upiše promene podataka o preduzeću koje je podneo Božić. Uprkos odbijanju APR-a da registruje promene, Božić ostaje direktor Valjevske pivare. Predsednik skupštine Danijel Nikolić najavljuje da će Skupština biti održana sredinom maja, te da će tada biti izabran direktor i organi upravljanja.

Pogledajte spisak: Među velikim poreskim dužnicima i 100 advokata, fudbalski klubovi i firme poznatih biznismena

„Pink internešenel kompani“, u vlasništvu Željka Mitrovića, najveća je aktivna kompanija koja državi duguje 733 miliona dinara, ali je podnela zahtev za reprogram duga. Za njom slede „MD petrol“ sa 711 miliona dinara duga, dok se na trećem mestu nalazi Fabrika hartije „Božo Tomić“, čija su poreska dugovanja 678 miliona dinara.

Sa spiska nisu izostale ni firme najvećih srpskih biznismena poput Milana Beka, čija Luka Beograd ima obavezu da na račun Poreske uprave uplati 194 miliona dinara, zatim Bogićevićeva Fabrika akumulatora Sombor - 106 miliona dinara i Đurićeva „Zekstra“, čije su obaveze blizu 130 miliona dinara. Luka Beograd, koja je u vlasništvu Milana Beka, podnela je zahtev za reprogram duga od 194 miliona.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/383548/Pogledajte-spisak-Medju-velikim-poreskim-duznicima-i-100-advokata-fudbalski-klubovi-i-firme-poznatih-biznismena

Dakle ne mogu da verujem, već 2 dana se u Skupštini diskutuje da li advokati treba da plaćaju porez paušalno (kao do sada) ili da plaćaju porez shodno stvarnoj zaradi?
Prvi put u životu sam u prilici da podržim Dinkićevo zalaganje da advokati plate pošteno porez.
Iz diskusije sam čula da je osnovica za paušalni porez advokata u BG oko 30.000 dinara
A svi znamo koliko stvarno zaradjuju.

LDP i DSS brane advokate kao da su lično ugroženi.
A SNS je uz SPS preglasao Dinkića na vladi, ali "ludi" Dinkić i pored toga traži da se o tome izjasni skupština. Videćemo...

Očigledno je advokatski lobi isuviše jak.

Dokazano: Živimo 3 puta gore nego u Titovo vreme

Udeo Srbije u svetskom BDP-u prema najnovijoj bazi podataka MMF-a u 2012. godini bio je 0,095 odsto, a procenjuje se da će za ovu godinu imati minimalan pad na 0,094 odsto. To je identično udelu u svetskoj ekonomiji u 1993. godini.

- U 2018. godini očekuje dalji pad udela na 0,086 odsto, što je niže od udela koji smo imali u godini bombardovanja 1999, godine. Srbija ima tačno 0,1 odsto udela u svetskom stanovništvu, što jasno upućuje da se Srbija udaljava od statistički prosečne razvijenosti u svetu prema relativnoj nerazvijenosti - kaže Zdravković.

On je pokazao da je udeo Srbije u svetskom BDP-u iz poslednje godine Titove vladavine 1979. iznosio tačno 0.347 odsto što znači da se u Titovo vreme živelo više nego tri puta bolje u odnosu na danas.

http://www.kamatica.com/vesti/dokazano-zivimo-3-puta-gore-nego-u-titovo-vreme/10459

http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/poredenje-industrijske-proizvodnje-i-drugih-delatnosti-bivsih-jugoslovenskih-republika-u-1981-i-2011-godini/

Sneki ::

Iz diskusije sam čula da je osnovica za paušalni porez advokata u BG oko 30.000 dinara
A svi znamo koliko stvarno zaradjuju.

Prema mom iskustvu sa njima: prosečan advokat (dunster), koji malo radi može da ima najmanje i do 2.000,00 EUR mesečno.

Jellena na čelu starog DIF-a!
Pevačica Jelena Ristić Štefanec, u narodu poznata pod imanom Jellena, imenovana je (PUPS) za v.d. direktora starog DIF-a.

CV dotične: magistrirala na fakultetu za menadžment u sportu Alfa univerziteta (?), kondiciono pripremala srpske misice u Porto Karasu i stručnjak za "fizičku pripremu estradnih umetnika"...

NEUNIŠTIV: Oliver Dulić postao direktor u banji!

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo imenovao bivšeg ministra za zamenika direktora banje Termal u Vrdniku

Nekadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić našao je novo uhlebljenje jer su ga Vlada AP Vojvodine i sekretarijat za zdravstvo imenovali za zamenika direktora banje Termal u Vrdniku. Ovo je za Kurir potvrdila pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović. Ona je rekla da je banja Termal u Vrdniku specijalizovana za rehabilitaciju i pružanje svih metoda fizikalne medicine i rehabilitacije.

- Upravo zbog toga ukazala se potreba da zaposlimo doktora specijalistu ortopedije. U banji ima fizijatara i akupunkturologa, ali nedostajao je ortoped - objašnjava Kopitovićeva. Ona je dodala da po statutu ovog banjskog centra doktor specijalista ortopedije po automatizmu ima i funkciju zamenika direktora centra, dok direktor mora da bude ekonomista.

- Oliver Dulić će pre svega raditi kao doktor, a mesto zamenika direktora je protokolarno - objašnjava Kopitovićeva. Od direktora ovog banjskog centra Nenada Onešćuka pokušali smo da saznamo još neke detalje koji su u vezi sa zaposlenjem Olivera Dulića, ali on je, vidno uznemiren, prekinuo vezu.

- Odakle vam moj broj telefona? - uspaničeno je rekao Onešćuk, nakon čega je prekinuo vezu. Inače, Nenad Onešćuk je pre dva dana proveo Olivera Dulića kroz centar i upoznao ga sa ostalim osobljem, lekarima i fizijatrima, nakon čega su seli u baštu restorana i razgovarali, verovatno o poslu i obavezama koje već od ponedeljka čekaju bivšeg ministra na novom poslu.

Član Predsedništva DS i bivši ministar životne sredine Oliver Dulić nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje informaciju da je ponovo dobio javnu funkciju. On je uljudno saslušao pitanje koje smo mu postavili, nakon čega je rekao da, kao i većina funkcionera DS, ne odgovara na pitanja Kurira.
http://www.kurir-info.rs/neunistiv-oliver-dulic-postao-direktor-u-banji-clanak-843175

Za godinak dana "isparilo" skoro 100.000 stanova iz državnog vlasništva ?

1. (31.5.2012) NA listi državnih nekretnina, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, koji je nedavno završio izradu katastra nepokretnosti, a u koje su uvid imale "Novosti" nalaze se ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html%3A382188-Milijarde-u-drzavnim-zgradama

2. (10.07.2013) Prema podacima koje je Agencija za borbu protiv korupcije dobila od Republičke direkcije za imovinu, u vlasništvu Srbije je više od 16.000 stanova, čija je vrednost procenjena na 19,7 milijardi dinara. U njima je više od 4.500 korisnika.
http://www.novimagazin.rs/vesti/drzava-vlasnik-16000-stanova-bez-preciznih-informacija-o-koriscenju

BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede Srbije je iz neznanja ili iz lenjosti propustilo da poljoprivrednicima obezbedi barem 50 miliona evra godišnje iz evropskih fondova, saznaje Novi magazin. Srbija je ostala bez novca za finansiranje poljoprivrede iz fondova Evropske unije jer država nije uspostavila sistem za korišćenje tih sredstava. Iako su političari godinama kao jednu od glavnih prednosti evropske integracije isticali upravo mogućnost da srpski poljoprivrednici dobiju direktnu finansijsku pomoć, u momentu kada je taj novac bio „na izvol'te" država je zakazala.

Da bi dobila novac za poljoprivredu, EU od Srbije nije tražila da prizna Kosovo, da reši sve zaostale sudske procese ili preispita sve sporne privatizacije. Zatraženo je samo da se obave neophodne procedure kako bi Srbija dobila akreditaciju za Agenciju za plaćanje koja bi upravljala novcem za poljoprivredu. Međutim, ovaj zadatak nije urađen.

Bivši ministar poljoprivrede, danas konsultant Goran Živkov kaže za Novi magazin da je jasno da u Srbiji političari još nisu shvatili da EU nije "novac u džaku", nego su to procedure, pravila, rad i red.

"Kad ne postoji svest o tome, kako očekivati da postoji znanje o tome šta treba uraditi, da se u taj proces mora uložiti i novac i trud. Hrvati, koji su 2006. bili u goroj poziciji nego mi sada, akreditaciju su dobili za godinu dana i četiri meseca od dana kada su postali kandidati", rekao je Živkov.

Novac Srbija dobija iz fonda koji nosi naziv Instrument za pretpristupnu pomoć koji se sastoji iz pet komponenata. Do sada su nam bile dostupne dve komponente – prvo, za podršku tranziciji i izgradnji institucija i, drugo, za prekograničnu saradnju. Preostale tri komponente trebalo je da se otvore kada Srbija dobije status kandidata za članstvo. Taj status nam je odobren u martu 2012, a vlast je isticala da je upravo jedan od najznačajnijih elemenata kandidature to što će Srbija za neke važne oblasti dobiti novac iz fondova EU.

Osim kandidature, Srbija je za zadatak imala da uspostavi sistem kojim bi upravljala novim sredstvima dobijenim iz tri preostale komponente IPA: regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj, odnosno poljoprivreda. U okviru programa IPA za 2013. godinu bilo je predviđeno da se za poljoprivredu u okviru pete komponente, odnosno takozvanog IPARD-a, izdvoji 10 miliona evra. Kako je naveo naš izvor blizak Vladi koji je insistirao na anonimnosti, kasnije je taj iznos smanjen na tri miliona evra usled rizika da se sredstva ne utroše, jer osnovni uslovi za korišćenje sredstava nisu na vreme bili ispunjeni.

„Na kraju, kada je postalo izvesno da uslovi neće biti ispunjeni, doneta je odluka da se i tri miliona evra preusmeri na druge namene", rekao je naš izvor. Prema njegovim rečima, akreditacija za IPARD odlagana je nekoliko puta i pomerena je za 2014. godinu, uz neizvesnost da će je Srbija i tada dobiti.

Kapaciteti poljoprivrede potcenjeni

Mnoge zemlje su na pragu članstva u EU obilato trošile sredstva koje su im bila na raspolaganju. Slabijim ekonomskim igračima, poput Hrvatske, Slovačke, Poljske i drugih, od izuzetnog su značaja bili upravo evropski novci namenjeni poljoprivredi. Koliko je Srbija izgubila možda bi najbolje mogao da ilustruje primer iz Poljske.

Naime, jedan poljoprivrednik u toj državi je pre oko 10 godina odlučio da osavremeni svoju farmu. Rešio je da u mehanizaciju i proizvodnju za tri godine uloži blizu 200.000 evra. Najpre je 2005. investirao 72.000 evra u mehanizaciju, od kojih je 40.000 bio njegov novac, a 32.000 kredit od banke. Uz podršku lokalnih agencija, koje su upoznate sa procedurama za dobijanje novca iz evropskih fondova, konkurisao je za sredstva iz evropskih fondova. EU mu je odobrila projekat i vratila sav novac koji je uložio u proizvodnju, odnosno u kupovinu muzilica, pojilica, traktora, plugova, utovarivača...

Goran Živkov kaže da ukoliko se uzme prosečna veličina projekta u drugim zemljama, u Srbiji bi suma od 10 miliona evra bila podeljena na 30 do 70 korisnika. Za Živkova je, međutim, posebno začuđujuće to što je Srbija tražila samo 10 miliona evra godišnje, jer domaća poljoprivreda ima kapaciteta da potroši više. Prema rečima našeg sagovornika time su kapaciteti poljoprivrednika Srbije zapravo vrlo potcenjeni i tako malo novca je zatraženojer u Ministarstvu poljoprivrede ne poznaju situaciju u poljoprivredi.

"Drugi razlog je verovatno u tome što su znali da ništa neće uraditi pa su unapred smanjivali štetu. Tako se prvo tražilo 10 miliona, pa zatim tri, a sada je doneta odluka da se ne traži ništa u budžetskom ciklusu 2007-2013, u kojem sredstva mogu da se koriste do 2016. godine", objasnio je Živkov.

Prema njegovim rečima Srbija bi iz Evropske unije u najgorem slučaju za poljoprivredu trebalo da dobija 54 miliona evra godišnje, a u najboljem 63 miliona. "Hrvatska je dobila 25,8 miliona evra sa oko dva i po puta manjom poljoprivredom, Makedonija 12,2 miliona, a Poljska 236,5 miliona evra. Srbija je na veliko zaprepašćenje čak i Evropske komisije rešila da njoj treba samo 10 milionagodišnje", rekao je Živkov i ukazao da je na kraju država dozvolila da i bez tog novca ostane. Sve u svemu, dakle, srpska poljoprivreda je za dve godine ostala bez 100 miliona evra.

U EU inače postoji šestogodišnji budžetski ciklus, a naredni pokriva period od 2014. do 2020. godine. To znači da je akreditacija za IPARD pomerena za naredni budžetski ciklus. Proces akreditacije bi mogao da usledi tek 2015. ili 2016. godine, što znači da poljoprivrednici neće videti ni cvonjka iz EU pre 2016. ili čak 2017. godine.

"Pomeranjem akreditacije ugroženo je i razvijanje institucija koje će upravljati stotinama miliona evra namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju nakon pristupanja Srbije Uniji, te se postavlja pitanje da li ćemo uopšte biti spremni da sva ta sredstva utrošimo kada postanemo članica EU", istakao je naš izvor blizak vladi.

Ispašće da je EU prazna priča

Ovaj propust Ministarstva poljoprivrede i države uopšte će se, prema mišljenju Živkova, odraziti i na konkurentnost srpske poljoprivrede i na odnos građana prema EU.

"Sve više će biti onih koji će zaista misliti da je priča o EU prazna priča. Pošto je IPARD prvenstveno namenjen unapređenju konkurentnosti poljoprivrednika i prerađivačke industrije, biće manje investicija, manje ćemo biti konkurentni i samim tim neće biti poljoprivrede. Srbija će gubiti korak sa konkurentima, što znači povećanje uvoza i smanjenje izvoza", objasnio je Živkov.

BEOGRAD - Iako plate u Srbiji mogu da pariraju zaradama u pojedinim zemljama trećeg sveta, ima stvari koje kod nas koštaju isto kao, primera radi, u Nemačkoj, gde je standard bar pet puta veći.

Ako se u obzir uzme da je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra, takve cene mogu da se protumače kao čist bezobrazluk. Izdvajamo pet stavki koje su u Srbiji bezobrazno skupe.

Stanovi
Cene stanova su nikad niže, vest je koju u poslednje dve godine čitamo. I to je istina. Jedino što i tako “snižen” kvadrat kod nas nema ko da kupi. U Beogradu cena kvadrata je od 1.000 do 1.800 evra, a u Novom Sadu od 900 do 1.300 evra. Za stan od 30 kvadrata, u kome bi četvoročlana porodica morala da se stisne, potrebno je izdvojiti najmanje 27.000 evra ne računajući dodatne troškove za prenos vlasništva i slično.

Garderoba
Šta zaista znači sniženje cena garderobe, znaju oni koji su zatekli “sale” znak na radnjama u inostranstvu. Iako i kod nas na izlogu piše da su krpice snižene i do 70 odsto, cene su i dalje za naše uslove visoke. Majice su oko 10 evra, suknje 20, a sakoi i po 50. U Nemačkoj, na primer, markirane majice na sniženju koštaju i po pet evra, dok su suknje mogu kupiti za 10 do 20, a sakoi i haljine do 30 evra. Prosečna plata u Nemačkoj je pet puta veća nego u Srbiji.

Krediti
Srbija je poznata po tome što ima najviše kamate u Evropi. Od pre početka krize 2007. do danas, kod nas su dinarski keš i potrošački krediti još i poskupeli. Kamate za takve zajmove kreću se u proseku oko 20 odsto, dok su u EU i nekoliko odsto jeftinije. Kamate na kredite u evrima kod nas idu i do 30 odsto, a u susednoj Hrvatskoj, koja je odnedavno članica EU, za iste kredite plaćaju dva i po, pa i tri puta niže kamate, dok su njihove prosečne plate i penzije isto toliko puta veće.

Avio-karte
Dugogodišnji povlašćeni položaj "Jata" na srpskom nebu doveo je do toga da je konkurencija na tržištu veoma slaba. Naš izbor sveden je na nekoliko niskobudžetnih kompanija: “Wizz air”, “Easy jet” “Fly Dubai”, “German wings”, te smo i dalje bez većine atraktivnih destinacija kada su jeftini letovi u pitanju.

Automobili, putarine...
Cene novih vozila u Srbiji iste su ili neznatno manje nego na zapadu, na kojem su plate znatno veće nego u Srbiji. S polovnjacima slična priča. Primera radi, za polovan automobil BMW serije 1 u Srbiji treba izdvojiti od oko 11.000 evra pa naviše, dok isti takav polovnjak na auto-pijacama u Nemačkoj košta nešto više od 7.000 evra. U Srbiji je i putarina papreno skupa, pogotovo ako se uzme u obzir da se naplaćuje i na drumovima koji su samo na papiru autoput.

citat ::

Biznismen zabranjen u Emiratima ulaže u Srbiju?

Arun Ramsvarupdži Pančari, vlasnik firme 'Global Capital Advisors Management' s kojim je ministar građevine Velimir Ilić nedavno potpisao memorandum o saradnji u infrastrukturne projekte, iza sebe ima, najblaže rečeno, vrlo sumnjivu poslovnu prošlost.

List Naše novine su na specijalizovanom sajtu www.Watchoutinvestitors.com pronašle stranicu na kojoj se poslovni ljudi i kompanije upozoravaju da je zbog prethodnih Pančarijinih sumnjivih poslova saradnja sa ovim biznismenom vrlo rizična.

Naime, nadležna agencija za hartije od vrednosti iz Indije optužila je Pančariju za manipulacije i prevare na tržištu. Autori na sajtu, pozivajući se na dokumentacije nadležne agencije, upozoravaju da je Pančarija veoma nepouzdan i predlažu da se bilo kakva vrsta poslovnog odnosa sa ovom osobom izbegava u širokom luku. Pančarijina druga kompanija 'Pan Asia Advisors'  je u Emiratima trgovala akcijama sa šest indijskih kompanija mimo zakona tako što je zloupotrebljavala informacije, zbog čega ju je tamošnja komisija koja nadzire tržište hartija od vrednosti (SEBI) zabranila da se u narednih deset godina bavi tim poslovima.

O ovoj kompaniji ne može pronaći ništa na internetu osim vesti da je navodno potpisala ugovor sa srpskim ministrastvom građevine, pišu Naše novine.

U kabinetu Velimira Ilića ne izjavljuju ko je Pančarija i njegovu firmu doveo u Srbiju. U agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kažu da ovaj slučaj nije išao preko njih, kao i da oni svoje investitore višestruko proveravaju.

“Osnovna je stvar kad se uspostavi kontakt s investitorom, da se proveri kompanija. Prvo se provera web sajt, pa onda druge firme sa kojima sarađuje, a koje su iz iste zemlje i sektora. Na kraju, potrebno je da se ode na lice mesta, da se na terenu vidi ko su ti ljudi.”, kaže za Blic Aleksandar Miloradović, saradnik u SIEPA.

Nenad Grujančić, stručnjak za finansijskаtržišta, smatra da smo mi kao tržište novi  u tom smislu. „Do sada se nije pojavljivalo mnogo investicionih firmi iz zemalja trećeg sveta. Ovo je možda prvi put da se ozbiljno susrećemo sa ovakvom situacijom",kaže Grujančić.

Podsetimo, Pančari je pre desetak dana, nakon potpisivanja memoranduma, u prisustvu i premijera Ivice Dačića rekao da se ova kompanija bavi investicijama i bankarstvom, ali i realizacijom infrastrukturnih projekata.

Spekulisalo se i da je ova arapska firma spremna da pomogne najtrofejnijem srpskom klubu na putu ka finansijskoj stabilizaciji, a zauzvrat bi dobila pravo da na placu pored istočne i južne tribine Marakane napravi komercijalni multifunkcionalni kompleks. Kao ostali projekti navode se autoput (deonica ka granici sa Crnom Gorom), kargocentar Lađevci, stanogradnja.

Velimir Ilić je ranije rekao da sa kompanijom UAE Srbija pravi zajedničku firmu koja ima određeni fond u koji su ''naši prijatelji uložili novac da se to sve uradi najbolje, najkvalitetnije i da nema nikakve promašene investicije''.

Vlada kao da sam traži djavola?
Ovaj lik se već proslavio kao saradnik Mila Djukanovića...

Mešetari iz Azotare i „Tehnohemije” vodili i vinograde!


U Odbor direktora i Upravni odbor (UO) „Vršačkih vinograda“, preduzeća sa većinskim državnik kapitalom, koje je ovih dana pod lupom inspektora Uprave kriminalističke policije, do sada su postavljani isključivo kadrovi i službenici Agencije za privatizaciju, među kojima su Milan Cvetićanin i Aleksandar Vučetić.



Prvi je hapšen zbog učešća u zloupotrebama oko privatizacije pančevačke Azotare, a drugi je nedavno uhapšen zbog privatizacije beogradske „Tehnohemije“.



Sa grupom osumnjičenih, Cvetićanin je uhapšen 24. aprila prošle godine, zbog sumnje da je kao projektant za procenu kapitala učestvovao u lažiranju vrednosti imovine Azotare. Odmah potom 18. juna je razrešen sa funkcije člana UO „Vršačkih vinograda“, a koju je do tada obavljao u ime Agencije za privatizaciju. S druge strane, u sklopu istrage 24 sporne privatizacije, među kojima je slučaj „Tehnohemije“, 18. juna ove godine uhapšen je Aleksandar Vučetić. Inače, Vučetić je i dalje jedan od članova Odbora direktora „Vršačkih vinograda“, a zaposlen je u Agenciji za privatizaciju, to jest u Komisiji je za utvrđivanje ispunjenosti obaveza iz kupoprodajnih ugovora.


Dejan Nestorov, komercijalni direktor „Vršačkih vinograda“, potvrđuje da su uhapšeni „stručnjaci“ umešali prste u rad tog preduzeća uz blagoslov Agencije.


- Ne znaju se kriterijumi za njihov izbor u menažmentu našeg preduzeća. Mogu samo da sumnjam na motive, ali ne mogu ništa da tvrdim, jer ko nas bilo šta pita? Mi kao zaposleni jednostavno nismo imali nikakav uticaj na ta kadrovska rešenja.



Oni iz Agencije jedan drugog postavljaju u fotelje preduzeća koja se restrukturiraju, i to kako se sami dogovore. Ako je firma isključivo u rukama službenika Agencije, onda će se oni sigurno lakše dogovoriti u vezi sa detaljima prodaje - kaže Nestorov za „Alo!“ i potvrđuje naša saznaja da je sudbina „Vršačkih vinograda“ već duže vreme isključivo u rukama male grupe ljudi iz Agencije za privatizaciju.

Čim je krenula priča sa kupcem iz Kine, kako tvrdi Nestorov, na čelo Odbora direktora „Vršačkih vinograda“ postavljena je upravo Olivera Aranđelović, koja je ujedno i zamenica direktora Agencije za privatizaciju Vladislava Cvetkovića. Ona je 9. aprila ove godine zamenila Vladimira Bubanju, koga je takođe u preduzeće ranije postavila Agencija.
Inače, osim Anranđelovićeve u Odboru direktora „Vršačkih vinograda“ sede i Vladislav Nestorović, Ivana Ranković Blažević, Aleksandar Vučetić i Zdravka Mijović. Prvih troje su iz Agencije za privatizaciju, dok je Mijovićeva zaposlena u menadžmentu pančevačke „Petrohemije“.

- Sve aktere treba saslušati i u istrazi povodom ovog slučaja. Mi kao zaposleni i akcionari dajemo puno podršku premijeru Ivici Dačiću i potpredsedniku Aleksandru Vučiću. Ovde nisu oštećeni samo zaposleni, već je šteta naneta i državnoj svojini. Ne bežimo od privatizacije, ali ne na ovakav način, kako je to pokušao lobi iz Agencije za privatizaciju - zaključuje Vladimir Nestorov. On smatra da je unapred bio razrađen plan da se obezvredi imovina „Vršačkih vinograda“ i da se za 5,3 miliona evra preduzeće bukvalno pokloni kineskom konzorcijum „Guan Nan“.


Propusti Agencije, prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije

Deset miliona litara vina u „Vršačkim vinogradima”, vrednosti 5,6 miliona evra, Agencija nudila gratis uz zemljište
- Umesto vinograda, prodavali zemljište i sadnice kao zasebne delove
- Nepovoljno vreme prodaje, pa je kupcu poklonjena berba 2013.
- Kratki rokovi Agencije za privatizaciju zbog čega se javio samo jedan kupac
- Protivzakonita prodaja 620 hektara zemljišta strancu
- Procena rađena 2012. iako je do jula cena zemljišta porasla za 100 odsto
- Procenjena vrednost hektara 2.000 evra, iako je tržišna cena od 10.000 do 15.000 evra

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/mesetari-iz-azotare-i-tehnohemije-vodili-i-vinograde/28858

КОРУМПИРАНИ: Врх полиције ушао у криминал и политику!
БЕОГРАД – Српска полиција мора што пре да прође кроз темељну и озбиљну реформу, како би се прекинуо хаос настао систематским урушавањем МУП последњих година. Ова институција је, према свим показатељима, политизована, криминализована депрофесионализована, а увођење реда у њој биће и обавеза Србије, јер се у преговорима са Бриселом прво отварају поглавља 23 и 24, која се тичу сузбијања корупције и организованог криминала, независности правосуђа и владавине права.
Врх МУП, са директором Милорадом Вељовићем на челу, тврди извор Курира из МУП, већ дуго осигурава своје позиције постављањем кадрова не по стручности, већ по политичком кључу.
- Ради остваривања интереса Вељовић удовољава свим политичким опцијама на власти, о чему сведочи низ примера. Тако је Вељовић за начелника ПУ Нови Сад планирао да именује Стевана Крстића, који је словио као кандидат министра полиције Ивице Дачића, чак и упркос томе што је његов лични фаворит и фаворит Богдана Пушића био Никола Бркић, помоћник начелника ПУ Нови Сад и Вељовићева веза са ДС. Ипак, како сазнаје Курир, ово решење је јуче у последњи час стопирано, јер је постало и више него очигледно да Вељовић покушава да удовољи премијеру – прича извор Курира и наставља:
- Вељовић је за новог команданта Жандармерије изабрао Миленка Божовића, који важи за човека блиског кабинету председника Томислава Николића. Божовићев брат је функционер СПС у Ужицу, што не може да одмогне. Бивши начелник ПУ у Краљеву Богољуб Живковић промовисан је у помоћника директора полиције, а он је близак са саветником председника Србије Предрагом Микићем и то је једини разлог због којег је унапређен.
Вељовић је исту формулу примењивао и са ДС. Како је Курир већ писао, директор полиције је својевремено испитивао пословање Богдана Пушића и наводе да је рекетирао власника Пиваре МБ Богдана Родића са 30.000 тадашњих марака. Случај је напрасно окончан – Пушић је имао јако упориште у ДС преко своје жене Гордане, која је блиска војвођанским функционерима Душану Елезовићу и Бориславу Новаковићу. Вељовић је проценио да му је у интересу да оствари личне односе са вођама ДС у покрајини, и зато је Пушићев случај, по свом обичају, ставио „у фиоку“.
- Упркос истрази која је против њега вођења, Пушић је аванзовао и практично постао први човек МУП у Војводини. Истовремено, начелник криминалистичке полиције Београда је Дарко Сенић, кум Драгана Ђиласа. Управо због оваквог кадрирања истраге о злоупотребама у Војводини и Београду су спречене, стопиране из политичких разлога. Да ли је иједна завршена? Наравно да није – наводи извор Курира.
Полицајци удовољавају политичарима кадровским решењима по МУП и (не)деловањем да би добили њихову наклоност и себи обезбедили политички утицај, објашњава извор Курира.
- Циљаним истрагама таргетирају се људи блиски високом државном функционеру. Те фингиране истраге се спроводе у тајности, а у њима се врши селективно и тенденциозно квалификовање кривичних дела. Циљ је да човек од почетка буде обележен као криминалац. Кад људи блиски државним функционерима постану мете фингираних истрага, врх МУП тражи интервенцију високорангираних политичара, и тако прави близак однос са њима.
После њиховог „договора“ предмет о „пријатељу“ се ставља у фиоку, истрага се обуставља и врх МУП је преко својих новонасталих „другара“ ушао у политички простор – прича извор Курира. Такође, политичари сада могу, преко својих „ортака“ у врху полиције, да наручују политичке „ликвидације“ својих супарника.
Пример поменуте злоупотребе у деловању МУП, где се тенденциозно и селективно приказују кривична дела и уништава човек, јесте бивши функционер ДС и садашњи функционер СНС Горан Кнежевић.
- Ту нема везе да ли је неко крив или не, важно је уништити човека. Тако је Кнежевић помоћу фингиране истраге смештен у затвор, где је одлежао 14 месеци. Јавна је тајна да је политичку егзекуцију Кнежевића преко свог човека у МУП Богдана Пушића наредио лично војвођански премијер Бојан Пајтић – каже саговорник Курира.
Организовани криминал и корупција су широко распрострањени у полицији, а најбоља потврда за ово је, како тврди наш саговорник, управо случај заменика начелника УКП Богдана Пушића. Како је Курир писао, Пушић је спречио неколико истрага у којима су учествовали функционери ДС – стопирана је истрага у којој је учесник његова жена Гордана, која је с Елезовићем и Новаковићем из ДС оштетила буџет Новог Сада за пет милиона евра, колико је било намењено за реконструкцију Булевара Европе. Саботирао је истрагу везану за предузеће „Слога“ из Каћа због свог кума Данета Чанковића, осумњиченог да је оштетио државу за 320 милиона евра.
- И сам директор полиције Вељовић, чија је плата 160.000 динара, има проблем да јавности објасни како се то његов син Станко вози у најновијем мерцедесу ЦЛК купе, који кошта више од 60.000 евра. Виђен је да се по београдским улицама возика тим скупим колима – каже извор Курира.
Наш саговорник упозорава да су полицајци „пустили своје пипке и у медије“ и тако остварили велики утицај на јавно мнење, чиме су себи отворили простор за могућност уцена, притисака, претњи…:
- Злоупотребљавајући свој положај, функционери из врха МУП достављају селективне и тенденциозне делове из истрага појединим медијима, чији су уредници и новинари сарадници МУП (неки су чак и на платном списку), а све у циљу да се одређени људи компромитују, да се у јавности отвори простор за њихово уцењивање и рекетирање, да се утиче на јавно мњење – прича он и подсећа да докази из истрага (фотографије, информације…) имају статус службене тајне:
-Директор полиције би свако цурење података из истрага у медије, а сведоци смо да тога има пуно, морао да истражи и одговорне процесуира јер је одавање службене тајне кривично дело. Директор полиције Вељовић јуче је игнорисао позиве Курира и није одговорио колико је пријава поднето против НН лица у полицији за одавање службених тајни.
У оквиру преговора са ЕУ прво се отварају поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права и правосуђа. Једна од најбитнијих ставки, кад је реч о овим поглављима, сазнаје Курир у Бриселу, биће и реформа МУП, која у суштини значи хитну професионализацију полиције.
- Српској полицији је неопходна реформа јер је политизована, криминализована, депрофесионализована. Када то кажем мислим пре свега на врх МУП, јер велика већина српских полицајаца поштено и часно ради свој посао. Полиција, оваква каква тренутно јесте, захваљујући људима који су на њеном челу, не може бити носилац борбе против организованог криминала и испунити стандарде које од Србије захтева ЕУ – каже извор Курира из Брисела.
Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Србије за преговоре о чланству у ЕУ, каже за Курир да крајем септембра почиње скрининг (аналитички преглед) отварањем поглавља 23 и 24, која подразумевају и питања унутрашњих послова.
- Тада ће нам бити објашњено који су стандарди ЕУ које Србија мора да постигне у та два поглавља, а онда ми треба да видимо шта ћемо да радимо да бисмо то постигли, од доношења закона, стратегија до реформе полиције.
ИЗВОР: КУРИР

Beograd – U prvoj polovini godine uvezli smo mesa za oko 15 miliona dolara, što je gotovo dvaput više nego lane, međutim, problem je u onome koje nam dolazi ilegalno.
Ilegalno meso uglavnom završi u viršlama, polutrajnim kobasicama, mesnim konzervama, paštetama…

Ne dovodi se toliko u pitanje zdravlje potrošača, ali kvalitet svakako da, upozoravaju stručnjaci i potrošačke organizacije.
„Izbegavajte da kupujete pileće mleveno meso, a bude oprezni i sa svinjetinom jer tu svega ima. Sada, uz novije mašine, lako je samleti ga da bude toliko sitno da golim okom ne možete videti šta ta smesa sadrži. Bolje da vam ne pričam šta sve dodaju“, rekao je mesar u jednoj novosadskoj mesari kada su ga novinari Dnevnika pitali ima li pilećih pljeskavica.
Uvoze se, rekao je on, najlošije kategorije mesa, ali to odgovara našim prerađivačima.

„To mehanički separatisano meso živine dobijeno je od najlošijih delova trupa živine. Ni sa svinjetinom nije ništa bolja situacija, a sve to završi u prerađevinama. Poznato je da u kratkotrajne kobasice idu led, sojino brašno, surutka, nekoliko vrsta konzervansa, stabilizatori, pojačivači ukusa, uz dodatak mesa, koje često ne prelazi petnaestak procenata u smesi. S tim što neki prerađivači, u skladu sa sadržajem kobasica, određuju i cenu, te one budu jeftinije, dok neki “drže kvalitet” i prodaju nam skupe a loše prerađevine“, dodaje sagovornik Dnevnika.

Sve to potvrđuju u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).
„Naše meso nije sveže kao ono u EU. Ako ništa drugo, naš Zakon o Robnim rezervama dozvoljava da meso stoji godinu dana, dok je u EU taj rok šest meseci, nakon čega bi trebalo da se pretvori u meso za životinje ili da se spali. Međutim, kada istekne rok, takvo meso se legalno uvozi i prodaje u Srbiji. To meso je znatno jeftinije od svežeg pa proizvođači na taj način ostvaruju ekstraprofit, nudeći kupcima prerađevine nižeg kvaliteta po visokoj ceni“, kaže za “Dnevnik” predsednik NOPS-a Goran Papović.

Najgore u svemu je što nadležni neće da obnaroduju koji su to prerađivači u čijim je proizvodima takvo meso. Inspekcija kontroliše meso i prerađevine i kaže da je iz prometa povučeno 300 ili 500 kilogram, a nikada ne kaže imena, kaže Papović i dodaje da mi i dalje ne možemo biti sigurni u ono što kupujemo, „a prerađivači zarađuju li, zarađuju“.

Pa jes tako ali ne sasvim.

DRI: Nepravilnosti u budžetu od 13,1 milijardi dinara

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je nepravilnosti u raspolaganju državnim budžetom u 2012. godini u iznosu od 13,1 milijardu i u javnim nabavkama od 31,5 milijardi dinara, objavljeno je danas na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije.

Air Serbia ne može u SAD

Air Serbia razočarana je odlukom Ministarstva za saobraćaj Sjedinjenih Američkih Država da odbije nameru srpskog avioprevoznika da ponudi usluge na američkom tržištu, kroz kod-šer ugovore sa Etihadom i drugim aviokompanijama.

Smatramo da je odluka o zabrani predloženog kod-šer aranžmana protivna globalnim trendovima o liberalizaciji aviosaobraćaja i da se, pritom, ne uzimaju u obzir aktuelna trgovinska razmena i dobri diplomatski odnosi dveju država, rečeno je agenciji Beta u srpskoj aviokompaniji.

Kako je rečeno, Air Serbia razmatra upućivanje zvaničnog odgovora Ministarstvu za saobraćaj SAD, podsećajući da su aviokompanije iz SAD dugo koristile mogućnost obavljanja direktnog aviosaobraćaja sa Srbijom i ističe da istu mogućnost prema principu reciprociteta zaslužuje i Air Serbia.

Srbija ima presudnu poziciju u daljem razvoju tržišta jugoistočne Evrope i Balkana, navode u srpskoj nacionalnoj aviokomoaniji.

Prema pisanju beogradske štampe, SAD su odbile zahtev kompanija Etihad Airways i Air Serbia za uspostavljanje linija tih kompanija za Ameriku, nakon što je američka aviokompanija Delta uložila žalbu na njihovu molbu.

*Izvor: Beta

Kome je sve DINKIĆ dodelio nepovratne donacije u 2013. god.

Република Србија
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА     И ПРИВРЕДЕ
           Број: 332-01-79/2012-35
Дана: 21.05.2013. године
Б е о г р а д
                           
Са економске класификације 481-Дотације невладиним организацијама
Р.Б. Подносилац захтева Пројекат      Просечна
оцена Одобрена средства
1. Међународна бициклистичка трка "Кроз Србију" 53. Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију 2013“ 10.00 7.000.000,00

2. Епархија Пожаревачко-Браничевска Манастир Манасија – изградња тоалета 9.71 4.800.000,00
3. Дунавски центар за компетенцију Промоција и подршка развоју туристичких потенцијала Дунава у Србији кроз транснационалну сарадњу
9.57 3.700.000,00
4. Српска православна Црквена општина Љиг Реконструкција археолошког локалитета средњевековне цркве Св. Јована Крститеља са некрополом
9.57 3.600.000,00
5. Удружење грађана "Be responsible" Манифестација "Belgrade Beer Fest 2013" 9.29 9.000.000,00
6. Удружење хотелијера Копаоник Самит скијалишта Централне Европе "MoReSCE" 9.29 1.400.000,00
7. Центар за истраживања и студије туризма Међународна туристичка конференција EIAT 2013 9.29 3.000.000,00
8. Нишвил фондација Нишвил у региону 9.29 5.000.000,00
9. Центар за мир, културу и туризам EXIT фестивал 2013 као туристички производ 9.29 9.000.000,00
10. Удружење "Косидба на Рајцу" Промоција традиционалних манифестација Србије на такмичењима у иностранству 9.00 350.000,00
11. Удружење "Златне руке" Руковети љишке трпезе 9.00 200.000,00
12. Удружење грађана "Ружа на Бегеју" "Зрењанин за мале наутичаре - Пловимо нашим рекама" 8.86 42.214,29
13. Пријатељи Панчева 10. Интернационални карневал Панчево 2013 8.86 1.500.000,00
14. Удружење "Амбасадори добре услуге" X форум менаџера хотела & хотелских домаћинстава 8.71 500.000,00
15. Удружење грађана "Моја Србија" Фестивал домаћег туризма "Покрени се, упознај Србију" 8.71 1.000.000,00
16. Удружење "Србија за младе" Промоција и развој омладинског туризма у Србији 8.71 1.400.000,00
17. Асоцијација ресторатера Србије Развој и унапређење туризма у Србији 8.71 1.200.000,00
18. Самостални синдикат угоститељства и туризма Србије Организовање и спровођење едукације и тренинга у угоститељско туристичкој делатности и организовање 29. Збора угоститељских и туристичких радника Србије 2013. године 8.71 2.000.000,00
19. Удружење грађана "ШКОЛА ПЛУС Доситеј Обрадовић" "Кључ за развој туризма" 8.57 200.000,00
20. Мини клуб Србије Балканска минијада 8.57 290.000,00
21. Удружење домаћина у еко-руралном туризму Скореновац Унапређење туристичке понуде у насељеном месту Ковин - Скореновац 8.57 2.000.000,00
22. Удружење грађана "Млади за туризам" Интеркултурална сарадња младих у циљу развоја одрживог туризма 8.57 250.000,00
23. КУД "Лала" Међународни дечији фестивал фолклора "Рода" 8.57 600.000,00
24. Кампинг асоцијација Србије Кампинг потенцијали Србије 8.57 2.000.000,00
25. Удружење "Дунав у срцу" Fish Fest Београд 2013 8.57 1.000.000,00
26. Фондација Бабка Ковачица Словачко наивно сликарство у Србији као најрепрезентативнији елемент туристичке понуде нематеријалног културног наслеђа Србије 8.57 300.000,00
27. Друштво за еко рурални туризам Едукација у руралним срединама Неготинске крајине 8.43 200.000,00
28. Друштво подводних активности "Сомбор" "Заштита купалишта у туристичким насељима региона Горњег Подунавља" 8.43 120.000,00
29. Привредна комора Београда Регионална туристичка конференција "Савремене тенденције у развоју туризма" 8.43 600.000,00
30. Удружење грађана "ЛовеФест Врњачка Бања" ЛовеФест 2013 - музички фестивал 8.43 500.000,00
31. Удружење грађана за развој сеоског туризма "Вук Караџић" Дечији летњи камп фолклора у Тршићу 8.43 600.000,00
32. Национална асоцијација туристичких водича Србије Едукација локалне туристичке привреде за медијску промоцију 8.43 2.000.000,00
33. Асоцијација шефова - кувара Србије Пројекат развоја и унапређења националне туристичке и гастрономске понуде 8.43 1.000.000,00
34. Удружење за дечије уметничко стваралаштво "АШАиАНА" VII Међународни музички фестивал за децу "Шкољкице" 8.43 1.000.000,00
35. Удружење грађана "Недеља дизајна" Београдска недеља дизајна 2013 у оквиру Светског фестивала дизајна 8.43 2.500.000,00
36. Наутички клуб Палилула Раширићемо једра за Вас 8.29 400.000,00
37. Удружење организатора манифестација "Туризам И Манифестације Србије" Манифестације у Србији 8.29 500.000,00
38. Подводни истраживачи Војводине Сенћанска битка 1697 - Међународни археолошки ронилачки камп - 4. година 8.29 300.000,00
39. Удружење пословних жена Заплања "ЗА" Заплањси извор 8.29 45.000,00
40. Удружење Војвођански прозори Трећи међународни фестивал шунке и пршуте "Шунка фест" 8.29 1.000.000,00
41. КУДЕС Манифестација "Нушићијада 2013" 8.29 1.500.000,00
42. Асоцијација за развој села Светозар Милетић "Сунцокрети" 14. Међународни сусрет насеља са племенитим пореклом 8.29 300.000,00
43. Удружење грађана "Креатива" Туристичка манифестација "Дечји васкршњи сабор" 8.14 700.000,00
44. Удружење "Коло српских сестара" Штрудлијада Ново Милошево 8.14 300.000,00
45. Удружење грађана "Медиа 21" "Константин за Европу" 8.14 950.000,00
46. Туристичко друштво Гроцка Промотивна кампања туризма Србије 8.14 1.400.000,00
47. Пословно удружење хотелско угоститељске привреде ХОРЕС Унапређење квалитета хотелско туристичке понуде као основ адекватне промоције Србије на међународном туристичком тржишту 8.14 2.500.000,00
48. Коњички клуб "Крагуј" "Упознај Србију на коњу" 8.14 300.000,00
49. Спортски клуб екстремних спортова Wild Serbia Промоција и развој авантуристичког туризма у Србији 8.14 500.000,00
50. Етно удружење Завичај Млади за село 8.14 500.000,00
51. Ауто клуб ММ Повер IV Београдски рели 8.14 1.200.000,00
52. Омладински шаховски клуб "Параћин" 6.Међународни шаховски фестивал "Спортско лето 2013" 8.14 400.000,00
53. Удружење бања Србије "Balkan Spa Summit" 8.00 2.000.000,00
54. Удружење угоститељско туристичких посленика - Ниш "Афирмисање туристичке понуде Југоисточне Србије" 8.00 700.000,00
55. Центар за толеранцију и одрживи развој "ЦЕНТОР" Отворено обданиште 8.00 800.000,00
56. Центар за истраживачке и развојне пројекте "EcoDev" Водич кроз еко одрживе дестинације у Србији за андроид телефоне "EcoVirtour" 8.00 450.000,00
57. Културни форум 4. Међународни сајам конзервације и рестаурације културне баштине - "Баштина 2013." и 4. Међународна конференција културног туризма "Учешће културног туризма у туристичкој понуди Србије" 8.00 600.000,00
58. Сремска привредна комора Одржавање привредно туристичке манифестације "14. Сремска куленијада" у Ердевику 8.00 300.000,00
59. Опште удружење предузетника "Унија пекара" Међународни фестивал "Дани бурека" 2013 8.00 800.000,00
60. САЦЕН САЦЕН-ове туристичке манифестације 7.86 900.000,00
61. Екоцентар "Водомар05" "9.Међународни BEAN фестивал" 7.86 800.000,00
62. Удружење "Једнаке шансе" Манифестација "Ово је мој град" 7.86 500.000,00
63. Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије "Јово Курсула" Сабор у част српских јунака из Првог српског устанка 7.86 200.000,00
64. Олдтајмер клуб Београд Олдтајмер рели - Београд на старим точковима 7.57 300.000,00
65. Центар за промоцију живота и рада у складу са природом - ECOMIX "Живети три Е - екологија, ентузијазам, енергија" 7.57 500.000,00
66. Фондација за заштиту завичајног наслеђа Подунавских Шваба Завичајна кућа По традицију у Карловце 7.57 285.714,29
67. Удружење грађана "Authentic Vojvodina" "Суботица - Град сецесије" 7.43 200.000,00
68. Удружење грађана "Југо циклинг кампања" Промовисање цикло-туристичке мреже Србије и еуро врело рута 13 и 11 6.71 544.285,71
.

Nastavak...

КОНАЧНА РАНГ ЛИСТА ОДОБРЕНИХ ПРОЈЕКАТА ПО КОНКУРСУ ЗА ДОДЕЛУ СУБВЕНЦИЈА И ДОТАЦИЈА ЗА ПРОЈЕКТЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА У 2013. ГОДИНИ

Са економске класификације 451-Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама (пројекти промоције и унапређења квалитета понуде туристичких места, регија и простора и пројкети едукације и тренинга у туризму)
Р.Б. Подносилац захтева Пројекат Просечна оцена Одобрена средства
1. Туристичка организација Подгорина Сајам шљива Осечина 2013 9.57 3.300.000,00
2. Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани Организација предтакмичења и финалног такмичења трубача на 53. Драгачевском Сабору трубача у Гучи 9.29 5.000.000,00
3. ДОО "Добродошли у Лепенски вир" Тајна Лепенског Вира 9.14 2.000.000,00
4. Туристичка организација општине Сремски Карловци Диверзификација и специјализација гастрономске понуде Сремских Карловаца и Фрушке Горе 9.14 2.200.000,00
5. Туристичка организација Златибор Обележавање 120 година организованог туризма на Златибору 9.00 3.500.000,00
6. Народна библиотека Србије Србија на карти Европе и света 9.00 400.000,00
7. Народни музеј Кикинда Манифестација "Мамутфест 2013" 9.00 600.000,00
8. Дом културе "Стеван Мокрањац" 48. фестивал "Мокрањчеви дани" 8.86 600.000,00
9. Туристичка организација града Лознице Међународни фестивал фолклора "Европа игра" 8.86 800.000,00
10. Народни универзитет Трстеник Туристичко привредно културно спортска манифестација „Дођи и ти - Трстеник 2013“ 8.86 2.800.000,00
11. Регионална агенција за развој источне Србије - РАРИС Иницијатива за развој и привлачење инвестиција у туризму 8.86 900.000,00
12. Завод за проучавање културног развитка Путевима Тесле и Станојевића 8.86 1.100.000,00
13. Јавно предузеће за обављање послова из области туризма Организација и промоција туристичко-спортске манифестације смотре коња липицанске расе "Бисерна грива Доњег Срема" 8.86 92.178,57
14. Туристичка организација општине Љиг Организација и промоција туристичке манифестације 41. Косидба на Рајцу 8.71 800.000,00
15. Туристичко-спортска организација Деспотовац "Моја лепа Србија - Ресава у срцу" 8.71 200.000,00
16. Јавно предузеће за обављање културно-уметничке и пословне делатности "Београдска тврђава" Упознај и понеси Београд 8.71 1.500.000,00
17. Туристичка организација општине Бољевац 43.Фестивал народног стваралаштва "Црноречје у песми и игри" 8.71 420.000,00
18. Културни центар Рибница Ми смо домаћини овог лета 8.71 900.000,00
19. Установа СТЦ Бајина Башта Регаташко лето на Дрини 2013 8.71 1.700.000,00
20. Туристичка организација Лесковац Организација привредно-туристичке манифестације "Роштиљијада 2013" 8.57 3.500.000,00
21. Туристичка организација општине Љубовија Дани Дринске регате у Љубовији 2013 8.57 1.400.000,00
22. Специјална болница "Меркур" Промоција садржаја "Меркура" у функцији развоја туризма 8.57 300.000,00
23. Народни музеј "Зајечар" Набавка аудио-водича за археолошки локалитет "Феликс Ромулијана" 8.43 235.857,14
24. Градска ТО Крагујевац Промоција понуде и подршка развоју сеоског туризма на територији града Крагујевца, кроз суорганизацију и учешће на петом, јубиларном, Међународном сајму туризма и сеоског туризма, на Шумадија сајму у Крагујевцу 8.43 750.000,00
25. Туристичка организација општине Параћин Крстовданске свечаности, дани културе и традиције и новогодишњи концерт 8.43 1.300.000,00
26. Спортско туристичко трговински центар "Нирвана" Фестивал шљиве Блаце 2013 8.43 1.000.000,00
27. Туристички центар града Зрењанина Туристичко-привредна манифестација "28.Дани пива 2013" 8.43 2.000.000,00
28. Туристичка организација општине Вршац Туристичка манифестација "56. Дани бербе грожђа" 8.43 900.000,00
29. Туристичка организација Нови Пазар Туризам - као средство за успех града Нови Пазар 8.43 1.700.000,00
30. Туристичка организација општине Бојник Традиционална манифестација "16-то Бојничко лето - доживи југ" 8.43 500.000,00
31. Јавна библиотека Дољевац "Омладински књижевни сусрети" - Дољевац 2013 8.29 750.000,00
32. Туристичка организација општине Неготин Вино и храна - Укуси традиције Неготинске Крајине 8.29 350.000,00
33. Дом културе Брестовац Сајам традиционалних производа и рукотворина Србије 8.29 200.000,00
34. Туристичка организација Голубац "Сајам Дунава" Голубац 2013 8.29 750.000,00
35. Туристичка организација Кнић Организација и промоција манифестације 18. Ликовна колонија "Гружанска јесен 2013" и организовање изложби слика са колоније 8.29 400.000,00
36. Туристичка организација општине Темерин Афирмисање развоја руралног туризма и приватног смештаја у општини Темерин 8.29 100.000,00
37. Туристичка организација Врњачка Бања "Нове манифестације и шира промоција - задовољнији туристи" 8.29 1.000.000,00
38. Туристичка организација општине Медвеђа Промоција и унапређење квалитета туристичке понуде општине Медвеђе организовањем туристичких манифестација "Косидба на Моравцу", "Гејзерске ноћи и венчање под гејзером" и "Културно-забавно лето Медвеђе" 8.29 700.000,00
39. Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство Релоад Фестивал 8.29 900.000,00
40. Туристичка организација  Опленац Опленачка берба 2013. 8.14 1.500.000,00
41. Туристичка организација општине Велико Градиште Silver Lake Tourfilm Festival 8.14 800.000,00
42. Туристичка организација општине Бачка Паланка Традиционална манифестација "Дунавски бал" 8.14 500.000,00
43. Туристичка организација Бор Манифестација "Дани Брестовачке бање" 8.14 400.000,00
44. Туристичка организација општине Богатић Подизање квалитета услуга руралног туризма општине Богатић 8.14 250.000,00
45. Туристичка организација општине Мало Црниће Организација традиционалне манифестације "Стишко посело" 8.14 250.000,00
46. Установа за физичку културу "Лагатор" Сајам омладинског туризма у Лозници 2013 8.14 1.000.000,00
47. Општинска туристичка организација Смедеревска Паланка Културизам - промоција туристичке понуде и културно-историјског наслеђа Смедеревске Паланке са околином 17. села и представљање интегрисаног програма: бањског, рекративног, руралног, верског и завичајног туризма 8.14 300.000,00
48. Центар за културу "Вук Караџић" "80.годишњица подизања Вукове спомен куће и одржавање првог Вуковог сабора у Тршићу" 8.00 1.500.000,00
49. Туристичка организација општине Мали Зворник Дани спортско-рекреативног и културног туризма "Дрина је смисао живота 8.00 1.100.000,00
50. Туристичка организација општине Оџаци Међународна графичка колонија Ратково 2013 8.00 200.000,00
51. ЈУ Туристичка организација Чачка 26. Сабор фрулаша Србије "Ој Мораво" 8.00 500.000,00
52. Организација за туризам, културу и спорт Сокобања Промотивна кампања 8.00 900.000,00
53. Туристичка организација Ниш Промоција Јужне и Источне Србије и Града Ниша, кроз организацију традиционалног Нишког сајма туризма и градске славе Св. Цар Константин и Царица Јелена 8.00 1.700.000,00
54. Туристичка организација општине Стара Пазова Речни еколошки караван "Река" 8.00 500.000,00
55. Туристичка организација општине Жагубица Зов Хомоља 8.00 200.000,00
56. Регионална привредна комора Зајечар Промоција туристичког потенцијала источне Србије 8.00 500.000,00
57. Туристичка организација општине Житиште Chicken fest 2013 - организација манифестације 7.86 1.000.000,00
58. Центар за културу Бела Црква "Карневал цвећа 2013." 7.86 1.500.000,00
59. Народна библиотека Ариље "Дани малине - Ариље 2013" 7.86 700.000,00
60. Отворени универзитет Суботица "ЛОВЕ ПАЛИЋ" 7.71 1.200.000,00
61. Туристичка организација Рашка Набавка и инсталирање интерактивног излога на Копаонику 7.71 500.000,00
62. Туристичка организација општине Прокупље Промовисање манифестација општине Прокупље: "Мирис вишње у Топлицици" 7.57 700.000,00
63. Туристичка организација општине Косјерић Организација и промоција туристичко-културне манифестације "33. Чобански дани" 7.57 600.000,00

  

BEOGRAD - Ministar finansija Lazar Krstić priznaje da zasad nema šanse da znamo tačan broj onih kojima je poslodavac država.

Poslednji zvanični podaci govore da kod države radi 781.000 ljudi, a nezvanični da je ovaj broj veći za minimum 100.000. Milan Krkobabić, zamenik predsednika PUPS, otkrio je za “Blic” da najsvežniji podaci otkrivaju “još nekih 150.000 ili 200.000, ali da je porazno što o tome ne postoji tačan broj”.

Ministarstvo finansija objavilo je u oktobru 2013. da u javnom sektoru radi 740.000 ljudi. Od tada do januara ove godine, ministar finansija Lazar Krstić otkrio je novih 40.000 slučajeva, ali napominje i da to nije konačan broj.

- Imamo 10.000 državnih institucija. Neke od njih i dalje nisu dostavile nikakve, a neke su dale nepotpune podatke, tako da će konačan broj zaposlenih u našoj evidenciji svakako premašiti 780.000 - kaže Krstić za “Blic”.

On dodaje i da će podaci o tome ko je, kada i koliko zapošljavao biti objavljeni kad budemo imali Zakon o registru. Javni sektor je u januaru smanjen za 4.000 ljudi, bez otpuštanja. Tom dinamikom, kako kaže ministar Krstić, za dve godine sa spiska za plaćanje iz državnog budžeta moglo bi da se skine oko 100.000 radnika.
Srbija bi, međutim, i tada, sa više od 20 odsto zaposlenih u javnom sektoru, bila iznad evropskog proseka. U nemačkom javnom sektoru radi 10,3 odsto od ukupnog broj radnika u zemlji, dok je evropski prosek od 10 do 18 odsto.

Na pitanje kako je moguće da ni Vlada ne zna tačan broj zaposlenih kod države, ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da se godinama svašta osnivalo.

- Niko ne zna koliko ima javnih institucija, preduzeća, agencija... Mnogo toga se gomilalo i sada je to teško pobrojati. Imali ste slučajeve da upravni odbori u preduzeću imaju više članova, nego što firma ima radnika - kaže Bušatlija za “Blic”.

Gotovo 30 odsto rashoda budžeta čine troškovi za plate službenika. Prema obećanju ministra Krstića, sredstva od kredita koji je juče potpisan sa vlastima Abu Dabija, od milijardu dolara uz godišnju kamatu od dva odsto, neće biti korišćen za tekuće troškove. Inače, taj novac biće dostupan kada juče potpisan sporazum verifikuje novi saziv parlamenta.

 

"SIEPA nije izuzetak već pravilo u Srbiji i mi ili ćemo to promeniti, ili ćemo zatvoriti preko 2.000 funkcionera u Srbiji", rekao je Čučković gostujući večeras u emisiji "Utisak nedelje" na televiziji B92.

On je objasnio da su, na preporuku EU, posle 2000. godine u javnim preduzećima počele da se isplaćuju varijabile na plate, i da je to činjeno u agenciji SIEPA kao i u ostalim delovima javne uprave.

Čučković je rekao da se u policiji danas isplaćuju dodaci od deset hiljada dinara, što je, kako smatra, potpuno isti slučaj kao i isplata honorara po osnovu ugovora o autorskom delu u agenciji SIEPA.

Upitan da li je deo honorara koji su zaposleni u SIEPA morali da vraćaju blagajniku išao stranci, Čučković je rekao da URS od te agencije nije uzao ni dinar i da će istraga to pokazati.

"Ljudi će biti pitani šta su sa tim novcem uradili i dokazaće se da mi kao stranka nemamo ništa sa tim. SIEPA je imala fond u koji su davali zaposleni i iz njega su plaćani troškovi taksi prevoza, stolice, ručkovi i nijedan dinar nije završio u našoj stranci", rekao je Čučković.

On je istakao da je istraga pokrenuta na inicijativu bivšeg ministra privrede Saše Radulovića zbog njegove želje da prikrije da kao ministar nije imao nikakav rezultat i da "oblati" sve druge koji su nešto uradili za Srbiju.

Izvor: Tanjug
 

Posle najnovijeg skandala sa štrudlom sa smokvama našeg proizvođača koja je povučena sa tržišta Evropske unije zbog plesni, stručnjaci smatraju da je krajnje vreme da se uspostavi sistem kontrole hrane u našoj zemlji.

Javnost je ponovo uzbuđena zbog činjenice da štrudla sa smokvama i krekeri koji se proizvode i jedu u Srbiji nisu dovoljno dobri za građane EU.

Ne sumnjam u tačnost podataka kontrole u EU, jer je sve više žalbi na kvalitet i ispravnost hrane koju jedemo, kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

Problem je, međutim, u našem pravilniku koji dozvoljava od tri do 3,5 puta veću količinu plesni u hrani u odnosu na propisanu u EU.

Na primer, kod njih je dozvoljeno 0,5 mikrograma plesni po kilogramu hrane namenjene deci, a kod nas 10 mikrograma jedinica. Štrudle su vraćene, jer ne ispunjavaju propisane norme u EU, ali kod nas ispunjavaju.

Predsednik Odbora za zdravlje u prošlom sazivu Skupštine dr Dušan Milisavljević je i ranije ukazivao na to da su problemi oko bezbednosti hrane počeli 2004. godine, kada je Ministarstvo zdravlja prestalo sa finansiranjem redovnog monitoringa zdravstvene ispravnosti namirnica koje je obavljala mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.

Kontrola bezbednosti je prepuštena savesti proizvođača i mogućnostima tada još nadležne sanitarne inspekcije.

Drastično je pogoršana situacija od 2009. godine, stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti hrane. Bezbednost hrane u proizvodnji i prometu prepušta se Ministarstvu poljoprivrede, a Ministarstvu zdravlja ostavlja samo mali deo koji se bavi dečjom hranom i aditivima, ukazao je dr Milisavljević.

Tim aktom je zdravlje stanovništva prepušteno u ruke doktorima veterinarske medicine, poljoprivrednim inženjerima i tehnolozima, a lekari su potpuno marginalizovani.

*Izvor: Novosti

[size=36]General policije dao sekretarici službeni automobil![/size]

Dragiša Simić, načelnik saobraćajne policije, po činu general, mimo važećih propisa dodelio novi „golf“ bliskoj prijateljici iz MUP, a sve to da se ne bi „maltretirala“ po prevozu......
http://www.kurir-info.rs/bruka-general-policije-dao-sekretarici-sluzbeni-automobil-clanak-1349493

Suddeutsche Zeitung: Kako Srbi preživljavaju?

U Srbiji se teško živi, prenosi minhenski dnevnik Suddeutsche Zeitung čiji je novinar Florian Hassel otputovao u tu zemlju i razgovarao sa njenim stanovnicima, a svoje utiske izneo je u reportaži pod naslovom "Život se odgađa".

Reportaža počinje pričom o tome kako je lekar Ivan Prodanović iz Gornjeg Milanovca sredinom marta rešio da stupi u štrajk glađu zbog toga što ne dobija platu od jeseni 2012. godine.

Nakon što su vest o tome preneli i mediji, u Milanovac je otputovao jedan državni sekretar iz Ministarstva zdravlja i razgovarao sa Prodanovićem, direktorkom njegove klinike i gradonačelnikom.

Ovaj je obećao da će grad ubuduće isplaćivati lekarima plate na vreme, kao i da će lično da kontroliše taj proces. Posle toga se u suštini promenilo vrlo malo, Prodanović i njegove kolege su u maju dobili plate za jul 2013, a ovaj lekar je nemačkom novinaru rekao da još nije dobio deset poslednjih plata, jer za to navodno nema novca.

U reportaži se dalje navodi da je novi premijer Srbije Aleksandar Vučić na izborima „ostvario ubedljivu pobedu pre svega zahvaljujući obećanju da će biti novih radnih mesta, a to je Srbiji, kandidatu za prijem u EU sa stopom nezaposlenosti od 29,5 odsto, preko potrebno.

I Vučić je priznao da nezaposlenost i siromaštvo u Srbiji spadaju u najveće u Evropi. Suddeutsche Zeitung prenosi dalje Vučićeve reči da su opsežne reforme i modernizacija privrede i državnog aparata centralni zadatak njegove vlade.

Ali, dok se reforme ne sprovedu i počnu da deluju, moraće da, u najboljem slučaju, prođe nekoliko godina, pa se postavlja pitanje "kako preživeti".

Minhenski dnevnik piše da i oni koji imaju posao u Srbiji često mesecima čekaju na plate, što je pretnja za egzistenciju sa kakvom su suočeni i mnogi Bosanci i Hrvati, Albanci i Grci.

Zaostatak isplata je u Srbiji uobičajen jer su preduzeća u krizi ili vlasti u prenaduvanom državnom aparatu nisu dobile obećani novac. Ili zato što šefovi firmi ili organa uprave zadržavaju novac i koriste ga za svoje potrebe, umesto da ga isplate radnicima i službenicima.

Novine pišu samo još o drastičnim slučajevima, navodeći da svaki peti Srbin koji uopšte ima posao dobija svoju platu sa zakašnjenjem ili je uopšte ne dobija, što je procena Nezavisnih sindikata Srbije.

Posle pada jugoslovenskog komunizma, preduzeća su platila cenu zakasnelih investicija. Konkurencija zapadnih firmi ih je dovela u nezgodnu situaciju, posrnula su pod ekonomskim sankcijama protiv Miloševićevog režima, neke firme su u bombardovanju NATO sravnjene sa zemljom.

Ili su privatizovane, a novi vlasnici koji su često bili bliski sa vlašću, doveli su ih do bankrota. Novinar Suddeutsche Zeitunga u nastavku postavlja pitanje: Kako Srbi preživljavaju bez plata?

I kao odgovore navodi primer porodice koja sastavlja kraj sa krajem prodajom voća koje sama gaji i radom na crno (na gradilištima).

Sam Ivan Prodanović kaže za nemački dnevnik da sa 32 godine ne zna da li će posle rada moći da kupi sebi nešto hrane, a normalno bi bilo da u tim godinama već ima porodicu i napreduje u poslu.

MEĐU NAJGORIMA: Više nezaposlenih od Srbije imaju samo Grci i Španci! Prema podacima statističke kancelarije EU, Eurostata, Grčka ima najveću stopu nezaposlenosti od 26,8 odsto, a sledi je Španija u kojoj je nezaposleno 25,3 odsto građana.

Srbija je u poređenju sa zemljama Evropske unije na trećem mestu po broju ljudi bez posla sa stopom nezaposlenosti od 20,8 odsto i 51,8 odsto među mladima, na kraju prvog kvartala ove godine.

Mada znamo da svi nezaposleni u Srbiji nisu prijavljeni na birou za nezaposlene, tako da je % verovatno veći od 25%...

Sneki ::

MEĐU NAJGORIMA: Više nezaposlenih od Srbije imaju samo Grci i Španci! Prema podacima statističke kancelarije EU, Eurostata, Grčka ima najveću stopu nezaposlenosti od 26,8 odsto, a sledi je Španija u kojoj je nezaposleno 25,3 odsto građana.

Srbija je u poređenju sa zemljama Evropske unije na trećem mestu po broju ljudi bez posla sa stopom nezaposlenosti od 20,8 odsto i 51,8 odsto među mladima, na kraju prvog kvartala ove godine.

Mada znamo da svi nezaposleni u Srbiji nisu prijavljeni na birou za nezaposlene, tako da je % verovatno veći od 25%...

eto... bar mozemo da kazemo da smo bolji od grka i španaca  

"Po liberalnom konceptu, razaranje jakih nacionalnih država neophodno je kako bi nesmetano cirkulisali kapital i roba, preko državnih granica, ali ne i radna snaga. Decentralizacija je neophodna kako bi se omogućila demokratska participacija koja, navodno, u nacionalnim državama nije moguća.

Stvarna namera (takvog koncepta) je da se rasformiraju sve državne strukture koje su u stanju da vrše konrolu kapitala. Da bi tržišta bila suverena, potrebno je uništiti suverenitet države", objasnio je Samardžić.

Koliko se `ugrađuju` beogradski kafići?

Beogradski kafići ostvaruju astronomsku proviziju na svojim artiklima iz menija, poput kafa, piva ili sokova, čije nabavne cene podignu i do 10 puta pre nego ih serviraju gostima.

Šolja espresa koja u kafićima košta oko 150 dinara, u stvari košta deset puta manje. I to nije sve, vlasnici kafića za čaj uzimaju 22 puta više nego što ga plaćaju u nabavci, a realna cena krigle točenog piva koju vi plaćate od 190 do 250 dinara svega je 52 dinara.
U nekim kaficima u "silikonskoj dolini" strana piva 1/2 litra koštaju i 360 do 400 din! .

Iako na jednoj šolji čaja vlasnici kafića imaju zaradu od 2.200 odsto, najveću zaradu ne ostvaruju na ovom napitku nego na espresu, jer je upravo to piće koje najčešće naručujemo, a cena mu je 10 puta veća od realne.

Veliki novac uzimaju nam i na flašici vode, čašici vinjaka i rakije. Sokovi i ledeni čaj su šest puta skuplji od nabavne cene, vino tri i po puta, a flaša piva od 0,3 za koju nam bezobrazno traže 170 dinara, njih košta tričavih 35.
Još skplje je mineralna voda.

Vlasnici kafića visoke cene pravdaju visokim troškovima, ali gostima je to slaba uteha.

Istraga zbog šverca kradenih automobila
Ministar Stefanović rekao je danas da je u toku istraga protiv organizovane kriminalne grupe zbog sumnje da su njeni članovi švercovali kradena vozila u Srbiju. Stefanović je naveo da se istragom ubistva Luke Jovanovića došlo do informacija o više osoba koje se sumnjiče za šverc vozila.
Policija sumnja da je vozilo "mini kantrimen" koje je udarilo Jovanovića bilo ukradeno i da je imalo lažne tablice.
"Mi smo došli da tako kažem do nečeg neočekivanog, do lica koja švercuju, odnosno uvoze kradena vozila, uglavnom Mini moris različitih modela", kazao je on i dodao da su u poslednje dve nedelje zaplenjena tri takva vozila. Prema njegovim rečima, sumnja se da je u Srbiju u poslednja tri meseca prošvercovano 20 kradenih vozila, a u narednih nekoliko dana očekuje se da će biti oduzeto još 10 automobila.
"Ta vozila su ušla u Srbiju na različite načine i kada se prijavi njihov nestanak u zemlji onda su ona legalno nestala, a ovde se urade falsifikovani papir na osnovu kojih se izdaju lažne tablice", kazao je Stefanović.
"Mi smo na ovaj način pokazali da policija da kada se policija dobro organizuje, može da otkrije i reši ovakva krivična dela", rekao je Stefanović.

  

citat ::

KGB: u Černobilj ugrađena loša oprema iz SFRJ

Služba bezbednosti Ukrajine objavila je na svom Internet sajtu 121 dokument tajnih arhiva ukrajinske KGB o radu i kvaru Černobiljske nuklearne elektrane, među kojima i dokument o nekvalitetnoj opremi koju su za tu centralu isporučila jugoslovenska preduzeća. Na sajtu www.sbu.gov.ua, objavljeni su dokumenti nekadašnje ukrajinske KGB, koji su nosili oznaku "tajno", a odnose se na period od 1971. do 1988. godine. Na sajtu se nalaze i specijalni izveštaji koji govore o stalnim kršenjima pravila izgradnje pojednih delova atomske centrale od 1976. do 1979. godine. Dokument, koji se odnosi na isporuke nekvalitetne jugoslovenske opreme, nosi broj 15. i datira od 9. januara 1984. godine i potpisao ga je načelnik Šestog odeljenja ukrajinske KGB za Kijev i Kijevsku oblast Mihailo Turko. "U skladu sa ugovorom između Ministarstva za energiju SSSR i spoljnotrgovinskih organizacija SFRJ, za izgradnju atomskih centrala jugoslovenske firme "Energoinvest" i "Đura Đaković" isporučuju 10 kompleta cevi višekratne prinudne cirkulacije i 40 bubnjeva-separatora. Cena jednog kompleta iznosi više od 37,1 miliona rubalja, po obračunima za januar 1983. godine", navodi se u dokumentu. "Prema dobijenim podacima, nađena je veća količina grešaka na varenim spojevima, koji u procesu rada energoblokova mogu da dovedu do havarija", stoji u izveštaju. U dokumentu se kaže da je pri ulaznoj, tehničkoj kontroli pronađeno da je na varenim spojevima cevi koje su proizvela sovjetska preduzeća "nađeno značajno manje defekata" nego na opremi koja je stigla iz Jugoslavije. U izveštaju se još dodaje da su "Elektroinvest" I "Đura Đaković" isporučivale opremu i za nuklearne elektrane u Kursku i Smoljensku, i da su na centrali u Kursku "takođe pronađeni defekti na cevima, koji su mogli da dovedu do havarije". Veliki deo objavljenih materijala KGB odnosi se na kvar u 1986. godini i radove na uklanjanju posledica.

"Kvar" na nuklearnoj centrali Černobilj je nastao na "sistemu za hladjenje" u kojima cevi za hladjenje imaju glavnu ulogu...

citat ::

Berge Istra bio je brod u vlasništvu norveške brodarske tvrtke Sig. Bergesen d.y. i registriran u Liberiji. Brod je nosio građevinski broj 296 u brodogradilištu Uljanik u lučkom gradu Puli u Hrvatskoj gdje je sagrađen 1972.
Brod je bio na putu iz Tubarăoa u Brazilu do Japana prevozivši željeznu rudu kada je 30. prosinca 1975. iznenada izgubljen kontakt s plovilom u Tihom oceanu (blizu otoka Mindanao, Filipini). Nakon tjedan dana 7. siječnja 1976. brod je proglašen nestalim.

Berge Istra bio je, poput brod blizanca Berge Vanga takodje izgradjen u Uljaniku, Rijeka, koji je nestao pod sličnim okolnostima četiri godine kasnije, brod koji je mogao prevoziti i naftu i željeznu rudu. Nakon ova dva nestanka nikada se više nisu gradili kombinirani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom.

Neki od primera "uspešne" industrije u SFRJ...
Hvala Bogu, bar se ne radi o fimama iz Srbije!

[quote="Smile"]

citat ::

"Kvar" na nuklearnoj centrali Černobilj je nastao na "sistemu za hladjenje" u kojima cevi za hladjenje imaju glavnu ulogu...

Ovo jednostavno nije tačno. Tragedija u černobilu se desila zbog nestručnog rukovanja elektranom. Osoblje nije bilo dovoljno dobro obučeno da upravlja elekranom i u odustom trenutku su pitisnuli pogrešno dugme.